Živana Vojinović

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Živana Vojinović
Živana Vojinović
Lični podaci
Datum rođenja(1955-10-28)28. oktobar 1955. (68 god.)
Mesto rođenjaUzveće, FNR Jugoslavija, danas Srbija
Književni rad
Najvažnija delaPrinceza Anka
Avramova deca
Šapčanke
Krug maštovnjaka
Škola u Uzveću i pismenost Uzvećana
NagradeI nagrada „Ženi Lebl“
„Otkupna nagrada“ Saveza jevrejskih opština Srbije
„Zlatna značka“ KPZ
Novinarska nagrada JIP „Glas Podrinja“
Gramata SPC - Eparhija šabačko-valjevska

Živana (Marko) Vojinović (Uzveće, 1955) srpska je novinarka, književnica i hroničar grada Šapca i Mačve.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođena je 28. oktobra 1955. godine u Uzveću, u Mačvi. Niže razrede osnovne škole završila je u rodnom selu, a potom se školovala u Šapcu i Beogradu. Diplomu novinara stekla je 1981. godine na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, na odseku žurnalistike. Novinarstvom počela je da se bavi 1983. godine u zajedničkoj redakciji šabačke Radio-novinsko-izdavačke radne organizacije „Glas Podrinja”, informativnoj kući koja je imala nedeljnik Glas Podrinja i Radio Šabac, a potom i TV Šabac. Gotovo dve godine bila je honorarac, a onda novinar-saradnik, novinar-stariji saradnik, novinar, urednik rubrike, urednik oblasti, urednik Drugog programa Radio Šapca i v.d. urednik Radio Šapca.

Pratila je kulturu i obrazovanje i bila urednik tih oblasti: svakodnevno je za „Dnevnik” Radio Šapca pratila događaje i pripremala i uređivala emisije „Pionirski radio” i „Kultura”, a na TV Šabac bila je urednik prve dečje emisije „Šapca-lapca“. Uređivala je Drugi program Radio Šapca (1995, 1996), koji je bio veoma slušan i omiljen među mladima i koji se emitovao noću.

Posle petooktobarskih promena postavljena je na mesto v.d. urednika Radio Šapca, ali je u leto 2001. godine podnela ostavku i vratila se u nedeljnik „Glas Podrinja”. Novinar i urednik oblasti u tom listu bila je do februara 2008. godine, kada je napustila Redakciju. Sa još osmoro kolega dala je otkaz.[1] Nakon privatizacije lista, zajedno su „obnovili” „Šabački glasnik”, prvi šabački list koji je u izlazio od 1. januara 1883. do 29. marta 1941. godine. U tom nedeljniku bila je novinar-urednik, a potom v.d. i glavni i odgovorni urednik (2009).

Bila je član Saveza novinara Jugoslavije, Saveza novinara Srbije i Crne Gore i Udruženja novinara Srbije (1985-2009). Od 2009. godine član je, samo, Društva prijatelja Hilandara, podružnice u Šapcu.

Rad u novinarstvu[uredi | uredi izvor]

U novinarskom radu ogledala se u svim rodovima i potpisala hiljade tekstova. Novinarstvom se profesionalno bavila u listovima „Glas Podrinja” i „Šabački glasnik”. Sarađivala je i sa: Dečjim novinama (1968), Udruženim radio stanicama Srbije (1992-1999), internet izdanjem Ibarske novosti (2005), Književnim novinama (2007), Šabačkom revijom (1995), Revijom Kolubara (2009-2014), Glasom Podrinja (2010, 2014), Podrinskim novinama (2009- ).

Bila je saradnik i časopisa: Zatajena antička istorija (Srb. g. 7517), Čitanka Mišarskog boja (2012, 2020), Politikin Zabavnik (2012), Zbornik Jevrejskog istorijskog muzeja (Beograd, 2015), Srpske studije (Serbian Studies, USA, 2017) i ONA magazin (2018).

U listu „Glas Podrinja” pisala je vesti, izveštaje, osvrte, prikaze knjiga i pozorišnih predstava, reportaže, komentare, intervjue, priče o kreativnoj i vrednoj deci i zanimljivim i uspešnim Šapčanima i Podrincima, potomcima znamenitih Šapčana i Šapcu koga više nema. Podsećala je na značajne datume iz svetovne i duhovne istorije i na ljude koji su je stvarali. Svojim perom, u Šabac je „vratila” mnoge znamenite Šapčane: bila je u poseti unuku Stojana Novakovića[2], razgovarala je sa ćerkom dr Ninka Perića, političara, ministra, narodnog poslanika i ambasadora Kraljevine Jugoslavije u Bukureštu[3], dva puta posetila je Gornji Milanovac i vilu „Dobro polje” dr Arčibalda Rajsa, počasnog građanina Mačvanskog Prnjavora[4]. Šapčanima je „vratila” i čuvenog Vasu Stankovića Andoliju, prvog pevača Srbije[5][6][7][8]

Ponosna je i na nekoliko novinskih serijala, u kojima je „oživela“ vreme, a posebno na onaj pod nadnaslovom „Nestaje li stari Šabac (1-20)”.([9] Zbog njega su joj pretili partijskim sastancima i optuživali da rehabilituje bogataše, demokrate, radikale i liberale. Autorizovala je i serijale: „Nestao je stari Šabac (1-25)“ (14. decembar 2000. - 25. april 2001), „Novi nazivi ulica (1-6)”[10], „Jevreji u Šapcu, nekad i sad (1-6)”[11], „Kako je Šabac ostao bez Jevreja (1-6)”[12], „Spomenar Jevreja iz Šapca (1-3)”[13], i „Istorijat šabačko-valjevske eparhije (1-3)”.[14]

Ponosna je i na tekstove objavljene u Politikinom Zabavniku: „Princeza na zrnu slave i zaborava“, „Čudnovata povest o dve Simke”, „Svetlosti slepog Jeremije”.

Uradila je i na desetine intervjua sa poznatima. Neki od onih sa kojima je razgovarala su: akademik Ljubomir Simović[15][16], akademik Dragoljub Dragan Nedeljković[17], akademik Matija Bećković[18], književnica Svetlana Velmar Janković[19][20][21]; akademik Miro Vuksanović[22], novinar Stevan Stanić[23][24], novinar Petar Savković[25], pesnik Ljubomir Ćorilić[26], elegičar Krstivoje Ilić[27][28], književnik Ivan Glišić[29], dirigent i kompozitor Vojkan Borisavljević[30], reditelj Dragoslav Lazić[31], reditelj Dragan Kresoja[32], književnik Dragan Velikić [33][34], glumac Mihailo Miša Janketić[35], slikar Dragan Martinović Martin[36], slikar i književni stvaralac Dragoš Kalajić[37], slikar Dragan Malešević Tapi[38], Ljuba Popović[39], pesnik Duško Trifunović[40][41], književnik Vida Ognjenović[42], pisac Marija Jovanović[43][44], jermenski liričar, prevodilac i srbofil Babken Simonjan[45], pisac David Albahari[46], pisac Ljubica Arsić[47], dramaturg Mladen Popović[48], prevodilac prof. dr Nadežda Vinaver[49], pisac Svetislav Basara[50], pisac Ljiljana Habjanović Đurović[51], autor PA-KO metoda za Školu života dr Pavle Kovačević[52], slikar Dragan Višekruna[53], slikarka Slobodanka Rakić Šefer[54][55][56][57][58][59], slikarka Desanka Desa Stanić[60], slikar i mozaičar Dragiša Marsenić Marso[61][62][63]...

Sa Ivanom Glišićem i Stanom Munjić u Glasu Podrinja pripremala je dečji list „Drugar” (1987 - 1990), jedinstven u Jugoslaviji jer su za njega pisali, crtali i fotografisali šabački osnovci. On je nasledio Glas dece Podrinja, koji je uređivao poznati književnik i novinar Dragiša Penjin.

U nedeljniku Podrinske novine pokrenula je, osmislila i godinu dana uređivala podlistak „Moja škola” (2010).

U tridesetogodišnjem novinarskom radu posebno se ponosi činjenicom da je, zahvaljujući njenoj upornosti u podizanju medijske prašine, pri izgradnji obilaznog puta oko Šapca sačuvano vojničko groblje iz 1914. godine a kosti junaka sa Cera sakupljene u spomen-kosturnicu u Majuru.[64][65]

Ponosna je i na više od 20 reportaža, koje su od 2010. do maja 2019. godine objavljene u listu Podrinske novine, nastale nakon putovanja po Srbiji i Mađarskoj, Rumuniji, Italiji, Albaniji, Makedoniji, Republici Srpskoj.

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Objavila je pet knjiga:

  • Princeza Anka - Skica za portret Ane Obrenović, prve spisateljice obnovljene Srbije (Stubovi kulture, 2010),[66] predstavljena je na 55. sajmu knjiga u Beogradu, 31. oktobra 2010. godine. Princeza Anka:skica za portret Ane Obrenović, prve spisateljice obnovljene Srbije prikazana je u Knjiženstvu - teorija i istorija ženske književnosti na srpskom jeziku do 1915. godine.
  • Avramova deca - Pomenik šabačkih i podrinskih Jevreja (Orion art, 2015).[67] Poglavlje iz knjige Avramova deca pod naslovom „Najpoznatiji šabački Jevreji“ objavio je Jevrejski istorijski muzej u Beogradu u svom Zborniku knj. 10 (2015). Knjigu Avramova deca, autorkin poklon, u Jad Vašem odneo je poslednji šabački Jevrejin Borko Avramović Koen. Građu objavljenu u knjizi Avramova deca koristila je Tamara Vijoglavin Mančić, u pripremi izložbe „Tragom brčanskih Jeverja” i kataloga koji je prati (Brčko, 2020). Citirana je i u naučnom radu Sonje Petrović Todosijević „Odnos Gradskog poglavarstva u Šapcu prema imovini šabačkih Jevreja i Jeverji iz Kladovskog transporta 1941 - 1944” (Institut za noviju istoriju Srbije, 12. jun 2017).
  • Šapčanke - Od Ane Obrenović i Isidore Sekulić do Mileve Marić i Jasmine Vujić (Orion art, 2017). Knjiga Šapčanke, čiji je podnaslov „Od Ane Obrenović i Isidore Sekulić do Mileve Marić i Jasmine Vujić“, na 370 strana sabira biografije 188 žena koje su nas zadužile radom, humanošću, dobročinstvima, rodoljubljem, hrabrošću, znanjem, umećem ili naučnim dostignućima, a rodile su se, radile ili školovale u Šapcu. Najstarija među njima je Danojla Lazarević, žena prvog komandantra Šapca - popa Luke Lazarevića.
  • Krug maštovnjaka - Priča o šabačkoj Galeriji „Krug 10“ (Zadužbinsko društvo „Prvi srpski ustanak“ Mišar, Šabac, 2018). Knjiga Krug maštovnjaka predstavlja desetogodišnji rad šabačke Galerije „Krug 10“. To je priča o istoimenom udruženju likovnih stvaralaca - amatera i njegovim članovima, a u porti saborne crkve Svetih apostola Petra i Pavla u Šapcu predstavili su je književnici dr Predrag Tojić i Jovan Rukavina.
  • Škola u Uzveću i pismenost Uzvećana (a.i, Šabac, 2020)[68]

Autor je i Vodiča kroz jevrejski Šabac Zatočenici sećanja: jevrejske senke nad Šapcem (Narodni muzej Šabac, 2019).

Pripremljeno za štampu:

  • Divotnici. O Srbiji i prevodilaštvu u 19. veku i braći Radovanović,
  • Zagranični Rusi. Pomenik ruskih izbeglica u Šapcu i Eparhiji šabačko-valjevskoj,
  • Princeza Anka. Skica za portret Anke Obrenović, prve spisateljice obnovljene Srbije i skraćeno (dopunjeno i izmenjeno izdanje),
  • Sto jedna Šapčanka. Od Anke Obrenović i Isidore Sekulić do Mileve Marić i Jasmine Vujić (dopunjeno i izmenjeno izdanje knjige Šapčanke).

Rad izvan novinarstva[uredi | uredi izvor]

Kao lektor ili korektor sarađivala je u nekoliko knjiga:

  • Manastiri šabačko-valjevske eparhije (Šabac, 1998),
  • Pesma i molitva, prote Marka Pavlovića (Šabac, 2000),
  • Spomenica Muzičke škole u Šapcu, Stane Munjić (Šabac, 1998),
  • Pasja nedelja (Šabac, 2009) i
  • Šabac moje mladosti, Ivana Glišića (Šabac, 2011).

Potpisala je i recenziju knjige Veroljuba Ilića Putevima vere u Boga i Srpstva (Društvo prijatelja Hilandara, Šabac, 2022).

U želji da „uplete cvetak u venac obrazovanja i hrišćanske vere“ malih Uzvećana, osnovala je nagradu za veronauku i uz kraj školske 2021/2022, najboljem učeniku četvrtog razreda dodelila knjigu Škola u Uzveću i pismenost Uzvećana. Priznanje će u crkvi u Uzveću biti tradicionalno uručivano. [69]

Ostale aktivnosti[uredi | uredi izvor]

Za dokumentarno-igrani film „Šabački Jevreji“ Živana Vojinović uradila je scenario, i bila jedan od naratora. U režiji i produkciji Stevana Steve Marinkovića film je na Miholjdan 2011. godine premijerno prikazan u Šapcu, a potom u Beogradu, Kladovu, Novom Sadu, Pančevu i Vladimircima (2014). Emitovan je i na dve regionalne televizije, TV Šapcu i TV Asu (2011). Deo iz filma „Šabački Jevreji“ (neki dokumenti i fotografije, kao i izjava Čedomira Maksimovića iz Štitara koji je na Miholjdan 1941. u Zasavici zakopavao streljane evropske i šabačke Jevreje) uključen je u izložbu „Poslednje odredište Aušvic“, koju je Istorijski muzej Srbije priredio pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja, kako bi postala stalna postavka u bivšem paviljonu SFRJ u Aušvicu (2015).[70]

Učestvovala je na Međunarodnoj naučnoj konferenciji „Uloga saradnika okupatora u nacističkom Holokaustu za vreme Drugog svetskog rata“ (Role of the Collaborators in Serbia during WW II), koja je u Narodnoj biblioteci Srbije održana 15. novembra 2012. godine. Govorila je na temu „Jevrejski logor u Šapcu“.

Učestvovala je i u radionicama, koje su u šabačkom Narodnom muzeju organizovane u susret rekonstrukciji šabačke sinagoge i osnivanja Jevrejskog muzeja u Šapcu (2016).

Bila je i deo programa obeležavanja manifestacije Evropski dani jevrejske kulture u Srbiji, kao autor Vodiča kroz jevrejski Šabac Zatočenici sećanja: jevrejske senke nad Šapcem.[71] Za domaćine i ambasadorku Izraela Alonu Fišer Kam tada je upriličila šetnju kroz grad i predstavila kuće i živote Jevreja koji su u njima živeli. Sutradan je bila vodič, svima koji su bili zainteresovani za priču o narodu koji od 1992. godine ne živi u Šapcu.[72],[73]

Drugi o radu Živane Vojinović[uredi | uredi izvor]

  • U knjizi Bibliotekarstvo u Šapcu i Podrinju 1847-1997 (Šabac 1997), autora Dobrila Aranitovića, popisani su novinski naslovi koje je Živana Vojinović objavila o Biblioteci i knjigama (str. 253, 259, 263, 269, 275, 281, 281, 296, 301, 302, 305, 306, 307, 312, 317, 323, 328, 329, 330, 331).
  • Na knjige i tekstove Živane Vojinović iz kulturne i književne istorije, pozivali su se: Novica Prstojević: Šabac gospodara Jevrema (Šabac, 1998), prota Marko Pavlović: Veronauka i veroučitelji u Šapcu (Šabac, b. g), i Pesma i molitva, (Šabac, 2000), Branko Šašić: Andolija (Šabac, 2008); Zdravko Ranković: Biografski leksikon valjevskog kraja, knj. 9, sv. 16, (priređivač, Valjevo 2012/2013), Tatjana Marković: Marso - Katalozi za izložbe akademskog slikara Dragiše Marsenića Marse ( Dom kulture „Vera Blagojević”, Šabac, 1994; Narodni muzej Šabac, 2010), Radomir J. Popovića i Branislav V. Stanković: Slika jednog kraja - Mačva na fotografijama od kraja 19. veka do 1945. godine (Bogatić, 2020), Radomir J. Popović i Branislav Stanković: Slika jednog kraja - Mačva na fotografijama od kraja 19. veka do 1945. godine (Bogatić, 2020); Dragoslav Mićić: Škola koju volimo, Osnovna škola „Nata Jeličić”, 2020, Od Velikog parka do Tanjuga, a. i, 2022.
  • Tamara Vijoglavin Mančić koristila je knjigu Avramova deca u pripremi kataloga i izložbe Tragom brčanskih Jevreja (Brčko, 2020). Citirana je i u naučnom radu Sonje Petrović Todosijević Odnos Gradskog poglavarstva u Šapcu prema imovini šabačkih Jevreja i Jevreji iz Kladovskog transporta 1941 — 1944. (Institut za noviju istoriju Srbije, 12. jun 2017). Poglavlje knjige Avramova deca objavio je Jevrejski istorijski muzej u Beogradu u svom Zborniku br. 1, pod naslovom Najpoznatiji šabački Jevreji (2015).
  • Kratka biografija Živane Vojinović objavljena je u knjigama Novinari i publicisti Podrinja Vitomira Bujišića i Stevana Matića (Šabac-Beograd, 2010) i Viđeniji Mačvani Miomira Filipovića Fiće (Sremska Mitrovica, 2013) i Prećutani pisci Šapca Nikole Devure (Udruženje ljubitelja devete umetnosti „Biberče”, 2022.

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

za novinarski rad
  • Decembarska nagrada RNIRO „Glas Podrinja“ (1987), za izvanredene uspehe i postignute rezultate u razvoju radne organizacije,
  • Novinarska nagrada JIP „Glas Podrinja“ (1992), kao urednik u listu Glas Podrinja j„er već godinama istrajno traga za kulturnim vrednostima ove sredine i znalački ih prezentira čitaocima, zalažući se za očuvanje svega što je vredno”,
  • Novinarska nagrada JIP „Glas Podrinja“ (1994), za kreativnost i profesionalnost,
  • Decembarska nagrada JIP „Glas Podrinja“ (1995), kao urednik Drugog programa Radio Šapca,
  • Gramata SPC - Eparhija šabačko-valjevska (2004), za nesebičnu pomoć i žrtvu, stalnu brigu i pokazanu ljubav i odanost prema svojoj pravoslavnoj veri i crkvi,
  • Posebna zahvalnica Društva prijatelja Hilandara (2011), za doprinos i unapređenje rada te asocijacije,
  • Zahvalnica Kulturnog centra Šabac (2013), kao znak priznanja za podršku u radu.
ostala priznanja
  • I nagrada „Ženi Lebl“, na 56. međunarodnom nagradnom konkursu za radove sa jevrejskom tematikom Saveza jevrejskih opština Srbije, za rukopis „Avramova deca” (2012),[74]
  • „Otkupna nagrada“ Saveza jevrejskih opština Srbije, za rad „Konstantinova priča“, na 58. konkursu SJOS (2014),
  • „Zlatna značka“ Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, za „nesebičan, predan i dugotrajan rad i stvaralački doprinos u širenju kulture“ (2018).

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Politika (M. Mijušković, „Novinari nisu komercijalisti”, 1. februar 2008
  2. ^ Glas Podrinja, 26. novembar 1992
  3. ^ Glas Podrinja, 14. januar 1993
  4. ^ Glas Podrinja, 27. avgust 1992, 3. septembar 1992. i 21. septembar 2006
  5. ^ Glas Podrinja, „Pevao je u dva veka i pred četiri kralja“, 17. jul 1997.
  6. ^ „Pevačica Menka, unuka šabačkog Slavuja“, 24. jul 1997.
  7. ^ „Zasviraj, opet, Andali“, 31. jul 1997.
  8. ^ „Slavujevim glasom pevao slobodi“, 27. maj 1999.
  9. ^ Glas Podrinja, 18. februar 1988 - 7. jul 1988
  10. ^ Glas Podrinja, 29. jun 2001. - 2. avgust 2001.
  11. ^ Glas Podrinja, 22. april 1993. - 27. maj 1993.
  12. ^ Šabački glasnik, 12. jun 2008. - 17. jul 2008.
  13. ^ Šabački glasnik, 7. avgust 2008.—2. oktobar 2008.
  14. ^ Glas Podrinja, 28. septembar 2006, 5. oktobar 2006, 12. oktobar 2006.
  15. ^ „Pisac ne sme da smeta svojim delima“, Glas Podrinja, 12. decembar 2002.
  16. ^ „Postoje nagrade koje je neprijatno primiti“, Glas Podrinja, 2. jun 2005.
  17. ^ „Zavodnička moć književnosti“, Glas Podrinja, 6. mart 2003.
  18. ^ „Duhoviti princ pesništva”, Glas Podrinja, 13. mart 2003.
  19. ^ „Privatnost i istorija u kugli sećanja“, Glas Podrinja, 3. jun 2004.
  20. ^ „Vostanije mi stiglo pravo od Dositeja“, Glas Podrinja, 7. jul 2005.
  21. ^ „Zlo proizilazi iz ogluvelog srca“, Glas Podrinja, 3. avgust 2006.
  22. ^ „Politika zemljake hvata za usta”, Glas Podrinja, 20. april 2006.
  23. ^ „Svet u peru a u srcu Mačva“, Glas Podrinja, 16. april 1987.
  24. ^ „Slikar, a reči ga oglodale”, Glas Podrinja, 30. jun 1994.
  25. ^ „Hodočasnik naših dana”, Glas Podrinja, 29. septembar 1994.
  26. ^ „Pesma suvarkom grejana“, Glas Podrinja, 24. novembar 1988.
  27. ^ „Melanholični pesnik ljubavi”, Glas Podrinja, 1. decembar 1994.
  28. ^ „Novi pesnički podvig“, Glas Podrinja, 29. jul 1999.
  29. ^ „Skrckali ga levi elementi“(Šabački glasnik, 18. septembar 2008.
  30. ^ „Unuk o srpskom Turgenjevu“, Glas Podrinja, 15. decembar 1994.
  31. ^ „Priča o filmskoj priči“, Glas Podrinja, 16. mart 1988.
  32. ^ „Čekajući Vronskog“, Glas Podrinja, 3. novembar 1994.
  33. ^ „Romansijer nenapisanih stihova“, Glas Podrinja, 8. maj 2003.
  34. ^ „Političarima kultura nije važna“, Šabački glasnik, 10. april 2008.
  35. ^ „Kroz gustiš od velikana“, Glas Podrinja, 27. oktobar 1994.
  36. ^ „Pun krug jedne poetike“, Glas Podrinja, 27. decembar 2001.
  37. ^ „Mali vojnik duhovno velike Srbije“, Glas Podrinja, 13. oktobar 1994.
  38. ^ „Flamanac među Srbima“, Glas Podrinja, 16. jun 1994.
  39. ^ „Parižanin iz Valjeva“, Glas Podrinja, 17. novembar 2005.
  40. ^ „Pesnik koji je stvarao muzičare“, Glas Podrinja, 11. septembar 2003.
  41. ^ „Krasne pesme i beg od bola“, Glas Podrinja, 2. februar 2006.
  42. ^ „Imaju na čemu da mi zavide“, Glas Podrinja, 19. april 2007.
  43. ^ „Omaž duhovnim roditeljima“, Glas Podrinja, 20. jun 2002.
  44. ^ „Ekskluzivno pravo Srba na nesreću“, Glas Podrinja, 25. januar 2007.
  45. ^ „Zbog kosovskog mita naučio srpski“, Glas Podrinja, 23. januar 2003.
  46. ^ „Ne pišem za čitaoce ali ih osluškujem“, Glas Podrinja, 1. jun 2006.
  47. ^ „Čovek sa dušom od paučine“, Glas Podrinja, 11. jul 2002.
  48. ^ „Ne volim pozorište koje podilazi“, Glas Podrinja, 15. maj 2003.
  49. ^ „Šabac je Vinaverov početak početka“, Glas Podrinja, 23. mart 2006.
  50. ^ „Živimo u lažnim mitovima više nego u istoriji“, (Glas Podrinja, 5. april 2007.
  51. ^ „Saga o prećutanoj ženi srpske istorije“, 11. mart 2004.
  52. ^ „Ovo je vek dece, odrasli su dinosaurusi“, 26. maj 2005.
  53. ^ „Moj Šabac iz Felinijevih filmova“, 22. avgust 2002.
  54. ^ „Tajne potonulih svetova“, Glas Podrinja, 28. jun 2007.
  55. ^ „U sred zemaljske bajke“, Podrinske novine, 25. oktobar 2018.
  56. ^ „Kosmička nagrada, koju sa radošću nosi“, Podrinske novine, 6. februar 2020.
  57. ^ „U glavi mi bruju od nenaslikanih slika“ ONA magazin, jul 2018.
  58. ^ „Moje gospođice su rođene na Šabačkom vašaru“, Podrinske novine, 18. avgust 2022
  59. ^ „Porodična penzija je kazna za stvaraoce i gotovo svakog ko je prima”. Podrinjske novine. Pristupljeno 14. 2. 2023. 
  60. ^ „Slikar tišine Mačve i starog Egipta“, Glas Podrinja, 16. mart 2000
  61. ^ „Nisam potpisao ništa likovno sumnjivo“, 9. maj 2002.
  62. ^ „Plodovi sunca na trpezi vremena“, 13. decembar 2007.
  63. ^ „Ponosan sam što u Beogradu strepe od šabačke dece“, Podrinske novine, 10. jun 2010.
  64. ^ Glas Podrinja, "Buldožeri u groblju junaka sa Cera" 18. septembar 1986
  65. ^ Glas Podrinja „Ko proda kosti pradedovske?” 26. septembar 1986.
  66. ^ „Princeza Anka Živana Vojinović”. Izdavačkka kuća Dereta. Pristupljeno 3. 3. 2021. 
  67. ^ „Živana Vojinović Avramova deca”. Orion art. Pristupljeno 3. 3. 2021. 
  68. ^ Podrinske novine S. Ljubić, „Reči škola i učitelj imaju posebnu zvučnost“, 11. februar 2021.
  69. ^ „Uručena nagrada najboljem u veronauci“ (Podrinske novine, 7. jul 2022)
  70. ^ „Beogradska premijera nagrada za rad”. RTV Šabac. Arhivirano iz originala 19. 01. 2022. g. Pristupljeno 3. 3. 2021. 
  71. ^ „Kako je obeležen Evropski dan jevrejske kulture 2019. u Srbiji”. SJOS. Pristupljeno 3. 3. 2021. 
  72. ^ Glas Podrinja M. F, „Ako ne sad, kada?“, 5. septembar 2019.
  73. ^ Glas Podrinja, D.D, „Druženje uz jevrejske kolače i muziku“
  74. ^ „Vredno priznanje Živani Vojinović”. RTV Šabac. Arhivirano iz originala 19. 01. 2022. g. Pristupljeno 3. 3. 2021. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Живана_Војиновић&oldid=26652439”