Živko Topalović

Živko Topalović
Dr Živko Topalović i general Dragoljub Mihailović
Lični podaci
Datum rođenja	(1886-03-21)21. mart 1886.
Mesto rođenja	Užice, Kraljevina Srbija
Datum smrti	11. februar 1972.(1972-02-11) (85 god.)
Mesto smrti	Beč, Austrija
Politička karijera
Politička stranka	Komunistička partija Jugoslavije, (1919–1921) Socijalistička partija Jugoslavije (od 1921)

Živko Topalović (Užice,15/27. mart 1886 — Beč 9. februar 1972) bio je srpski pravnik i političar. Topalović je bio protivnik komunističkog režima.

Bio je član Socijalističke radničke partije Jugoslavije (komunista) od 1919. godine, ali ju je sa grupom istomišljenika napustio poslije Vukovarskog kongresa i osnovao reformsku Socijalističku partiju Jugoslavije, čiji je bio sekretar. Socijalistička partija Jugoslavije je bila najveći neprijatelj KPJ u radničkom pokretu u međuratnom periodu.

Topalović je predstavljao Jugoslaviju u izvršnom odboru Socijalističke radničke internacionale između maja 1923. i januara 1929. Delio je svoje mesto sa bugarskim socijalističkim vođom Jankom Sakazovim sve do avgusta 1925, a onda ga je delio sa Boleslavom Drobnerom iz poljske Nezavisne socijalističke radničke partije do juna 1928. a od juna 1928. do januara 1929. sa Jozefom Krukom.

Tokom Drugog svetskog rata, Topalović je postao blizak saradnik četničkog vođe Dragoljuba Mihailovića i član Ravnogorskog centralnog komiteta. Topalović je postao predsedavajući Baškog kongresa i izabran je za predsednika političke skupine nazvane Jugoslovenska demokratska zajednica. Kao Mihailovićev delegat, sa aerodroma u Pranjanima juna 1944. odleteo u Italiju. Ostao je u emigraciji, gde je i umro. Na Beogradskom procesu 1946. godine je kao izdajnik osuđen, u odsustvu, na dvadeset godina zatvora.

Biografija

Maturirao u Užičkoj gimnaziji 1904. U svojoj 18. godini postaje sindikalni instruktor i sekretar Saveza tekstilnih radnika Srbije. Odlazi u Beograd gde je završio Pravni fakultet, na kome je doktorirao krivično pravo.

Od 1910. do 1912. stručno se usavršavao u Berlinu i Parizu. Njegovu evropsku turneju prekinuo je Prvi balkanski rat. Kao rezervni oficir učestvuje u oba balkanska rata i učestvuje u borbama za Kumanovo i na Bregalnici.

Po završetku balkanskih ratova, nastavlja usavršavanje.

U Užicu upoznaje Dimitrija Tucovića, Radovana Dragovića i Dragišu Lapčevića, pokretače moderne socijalističke misli u Srbiji. Tada postaje pobornik socijalističke struje.

Prvi svetski rat

Po izbijanju Prvog svetskog rata, učestvuje u borbama na Ceru i Kolubari.

Bio je jedan od boraca koji je sahranio poginulog Dimitrija Tucovića na Vrapčem Brdu novembra 1914.

Kao potporučnik teško je ranjen 1914. godine kod Beograda i zarobljen od Makenzenove vojske. Krajem 1917. godine izvršena je razmena srpskih i austrijskih ranjenih zarobljenika oficira među kojima je bio i Živko Topalović.

Tada se aktivno uključuje u političke procese stvaranja jugoslovenske države. Bio je učesnik Krfskih savetovanja, agitovao je za jugoslovenstvo među katolicima u Dalmaciji, Boki i doveo je delegaciju Hrvatske na proglašenje ujedinjenja 1. decembra 1918. u Beogradu.

Međuratni politički život

Nakon Velikog rata, u ratom razrušenoj Srbiji, Živko Topalović obnavlja rad Srpske socijaldemokratske partije na čijem se čelu našao, organizuje saradnike i poverenik za pripremu kongresa ujedinjena svih socijaldemokratskih partija u novoj državi, Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

Aprila 1919. godine u Beogradu, u hotelu „Slavija" održan je kongres ujedinjena socijaldemokratskih partija i organizacija s područja novonastale Kraljevine SHS. Kongresu je prisustvovalo 432 delegata iz cele zemlje, koji su doneli odluku o stvaranju Socijalističke partije Jugoslavije (komunista) ili skraćeno SRPJ (k). Osim Topalovićeve Srpske socijaldemokratske partije, u novu partiju su ušle u celosti i još Socijaldemokratska partija Bosne i Hercegovine, Socijaldemokratska partija Dalmacije i deo članstva Socijaldemokratske stranke Hrvatske i Slovenije. Za predsednika, odnosno sekretare izabrani su Živko Topalović i Filip Filipović. Odmah po osnivanju partije dolazi do frakcijskih borbi, koje su se ogledale u sukobu socijaldemokrata i boljševika komunista. Pod uticajem boljševičkih pobeda u Ruskom građanskom ratu u novoformiranoj partiji jača boljševička struja koja se zalaže za revolucionarne metode u delovanju.

Naredni kongres Socijalističke radničke partije Jugoslavije održan je juna 1920. godine u Vukovaru gde je došlo do otvorene podele na revolucionarnu i reformističku struju. Na kongresu pobedu odnosi boljševičko komunistička struja koja menja naziv stranke u Komunistička partija Jugoslavije. Do konačnog obračuna u partiji dolazi krajem 1920. godine kada je iz stranke isključen veliki broj „centrumaša", odnosno socijaldemokrata. Međutim, socijaldemokrate su uspeli da zadrže vodeće pozicije u sindikatima što je dovelo do još oštrije borbe s komunistima za kontrolu radničkog pokreta. Glavi razlog za rascep u partiji je bio stav komunista da buržoaski poredak treba oboriti revolucijom dok su socijaldemokrate bile protiv nasilnih metoda. Na presudnom kongresu u Vukovaru Topalović obratio boljševičkoj većini u vidu referata, koji delom glasi:

Da se zadržimo na pitanju mogućnosti osvajanja vlasti u državi. Drug Jovanović nalazi da, dok smo vodili Partiju, nije bilo saglasnosti između reči i dela. Vodeći partiju drug Jovanović će imati prilike da dobro pogleda stvaronost u oči. Ja sam siguran da će se na idućem kongresu naći delegati koji će ne od mene, već od druga Jovanovića tražiti račun o tome: gde je saglasnost između krupne revolucionarne frazeologije i skromne političke delatnosti Partije. Ima naivnih ljudi koji veruju da samo treba ukloniti staru centrumašku upravu, koja ne da revoluciji da mrdne, pa će pod novom upravom začas doći i revolucija i sovjetska republika.

Aktivno je učestvovao u izgradnji socijalnog zakonodavstva Jugoslavije. Od 1926. do 1928. godine, kao blizak saradnik osnivača Međunarodnog biroa rada u Ženevi, Alberta Tome, bio je šef servisa za međunarodne veze sa radničkim pokretima u Međunarodnom birou u Ženevi.

Iz članstva KPJ istupio je onog trenutka kada se KPJ priklonila Kominterni. Otada je jedino bio vođa Socijalističke partije Jugoslavije.

Protivio se i autokratskom režimu kralja Aleksandra. Bio je predstavnik slobodnog sindikalnog pokreta pri Međunarodnoj konferenciji u Ženevi. Zatim se bavio publicističkim radovima i advokaturom. Između 1929. i 1941. godine bio je glavni urednik Radničkih novina.

Iz političkog života se postepeno povlačio po ubistvu kralja Aleksandra u Marselju. Ostao je jedino advokat. Bio je branilac na suđenju generalu Radomiru Vešoviću.

Drugi svetski rat i okupacija

Za vreme okupacije, živeo je u Beogradu i nije imao nikakvih kontakata sve do 1943. godine. Zbog promene ratne sreće, Dragoljub Mihailović je tokom 1943. bio prinuđen da napusti svoj stav o neučešću političara u svojoj organizaciji. Konsultovanja političara u Beogradu o podršci Mihailovićevoj organizaciji, pod rukovodstvom Živka Topalovića, naročito su oživela posle objavljivanja odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a.

Na poziv Draže Mihailovića da se nađe u okvirima njegovog pokreta, dr. Živko Topalovića u aprilu 1944. pristiže na Ravnu goru sa svojom suprugom. Još tada, dr. Topalović je uspostavio bliske kontakte sa liderom britanskih laburista Klementom Atlijem.

To je naročito odgovaralo Draži Mihailoviću, koji je verovao da će Čerčil posle rata izgubiti izbore, pa je to bio dodatni razlog da se još čvršće poveže sa Topalovićem.

Po dolasku na Ravnu goru, Živko Topalović je dobio najviše političke položaje u čitavom pokretu. Bio je treća politička ličnost, odmah iza Vasića i Stevana Moljevića.

Odigrao je značajnu ulogu na Svetosavskom kongresu od 25-28. januara 1944. u selu Ba. Topalović dobio je vodeću ulogu na kongresu, jer je Mihailović smatrao da to može pomoći četničkim ciljevima, budući da je Topalović poznavao osobno laburističke članove britanske vlade Klementa Atlija i Ernesta Bevina i da su bliski odnosi rukovodstva NOP sa sovjetskom vladom ogromna prednost za NOP. Jugoslovenska izbeglička vlada je premeštanjem u Kairo udaljena iz središta zbivanja i tada počinje da biva samo igračka u britanskim rukama. Mihailović je smatrao da bi Topalovićeve veze mogle poslužiti boljem razumevanju četničkih stavova kod nekih članova britanske vlade. Bio je jedan od kreatora Baške rezolucije. Tada je izabran za predsednika novoobrazovane Jugoslovenske demokratske narodne zajednice (JDZ) i postao je jedan od članova četničkog Centralnog nacionalnog komiteta, obavljajući različite dužnosti. Kasnije je primljen u Izvršni odbor CNK. Osnivanje Jugoslovensko-demokratske narodne zajednice bio je najvažniji ishod kongresa. Budući da su se sve raznorodne prisutne struje izjasnile spremnima da odustanu od samostalnog delovanja sve do obnove države, spremno su se i složile da postojeći četnički Centralni nacionalni komitet treba proširiti tako da uključi predstavnike svih snaga koje sudeluju u novoj političkoj organizaciji. Ali zahvaljujući znatnim razlikama između četničkih vođa i stranačkih političara, stvarni izbor članova Centralnog nacionalnog komiteta poveren je Organizacionom odboru trojice, u kom su uz Topalovića bili Dragiša Vasić i Stevan Moljević, koji je dobio instrukcije da se savetuje s vođama raznih stranaka. Osim toga, Topalović je učestvovao u pregovorima i sa nemačkim i kvinsliškim funkcionerima o zajedničkoj borbi protiv partizana. Tako je krajem aprila, zajedno sa Miroslavom Trifunovićem i Predragom Rakovićem, u selu Trbušanima pregovarao sa Milanom Aćimovićem i Nohbaherovim izaslanikom Šterkerom o isporuci oružja i municije četnicima od ctrane Nemaca.

Kao jedan od uglednijih političara u Ravnogorskom pokretu, Topalović je krajem maja bio otišao zajedno sa odlazećom misijom generala Čarlsa Armstronga u Italiju da predstavlja Mihailovića i da učini što može da potpomogne četničke ciljeve kod Savezničke vojne komande i političkih predstavnika britanske i američke vlade pridodanih toj komandi. Međutim, Britanci su ga stavili u kućni pritvor.

Neposredno pre formiranja privremene vlade DFJ po sporazumu Tito-Šubašić, sam dr. Ivan Šubašić se sreo sa dr. Živkom Topalovićem u Bariju i tražio da uđe u novooformljenu vladu. Topalović je to odbio, a i sami rukovodioci NKOJ-a nisu želeli da vide Topalovića u novoj vladi, pod izgovorom da je on iskompromitovana ličnost.

Živko Topalović je imao zadatak da stavi saveznicima do znanja ciljeve, vojnu snagu i spremnost četničkog pokreta i da sve četničke jedinice stavi pod savezničku komandu.

U svom memorandumu savezničkim vladama početkom avgusta 1944. uzaludno je upozoravao da se građanski rat u Jugoslaviji nalazi u svojoj najvišoj fazi u kojoj učestvuje oko 300.000 ljudi.

Topalović je srpsku situaciju početkom septembra 1944. ocenio kao tragičnu i ravnu Kosovskoj iz 1389. godine.

U pismu koje je uputio Draži Mihailoviću, dr. Topalović, jasno mu je predočio slabosti pokreta i upozoravao na mnogo bolju organizovanost partizanskog.

Posle potpunog uništenja četničke organizacije u Jugoslaviji, dr. Živko Topalović je uhapšen sa svojom suprugom u Italiji.

Nije predat jugoslovenskim vlastima, već je proteran u Francusku. Odatle odlazi u Švajcarsku gde piše niz članaka u kojima kritikuje Zapadne saveznike zbog napuštanja Mihailovića u ratu. Na sudskom procesu protiv Draže Mihailovića u Beogradu osuđen je u odsustvu na 20 godina zatvora.

Posleratno delovanje

Početkom 1948. odlazi u Pariz gde osniva „Međunarodni socijalistički biro“, u kome su sarađivali poznati socijalisti. U Parizu je objavio veći broj članaka na pet svetskih jezika o političkim prilikama u komunističkoj Jugoslaviji i čitavom radničkom pokretu u Evropi. Kritikovao je Petogodišnji plan, zakone o agrarnoj reformi, konfiskaciji, nacionalizaciji i privremenom otkupu. Bio je veliki kritičar Informbiroa, nazivajući ga „Tamnica Evrope“. Bio je glavni urednik časopisa „Le Bireau“ (Biro), koji se bavio ekonomskim i političkim pitanjima tadašnje Evrope. Učestvovao je na osnivačkom sastanku Međunarodnog federalističkog pokreta u Strazburu (1948), Kongresa naroda Evrope, Azije i Afrike u Parizu (1949), na osnivanju prvog jugoslovenskog slobodnog sindikata (1949), na osnivanju Udruženja srpskih federalista (1956).

U Parizu je uređivao časopis „Le Syndicalisme Exile“ (Sindikalni list u inostranstvu) i „La Future“ (Budućnost).Objavio je dve rasprave na francuskom i sedam knjiga na srpskom jeziku. U prvim člancima, dr. Živko Topalović je opisivao teškoće sindikalnog i socijalističkog pokreta u Srbiji i Jugoslaviji, dok je u drugih pet knjiga branio Dražu Mihailovića i čitav njegov pokret. Poslednje godine svoga života izdao je svoju poslednju knjigu pod naslovom „Kako su komunisti dograbili vlast u Jugoslaviji“. To je bila trotomna knjiga sa sledećim naslovima: „Borba za budućnost“, „Građanski rat“, „Kako su komunisti dograbili vlast u Jugoslaviji“. Kragujevački Pogledi su sva tri dela objavila 1999. godine pod naslovom „Na Ravnoj gori“.

Početkom sedamdesetih odlazi u Beč, gde ostaje do smrti. Umro je 9. februara 1972. godine u Beču.

Bio je oženjen Milicom Đurić-Topalović.

Dela

• Topalović, Ž., Protiv cetinjskih ljudoždera = Protiv smrtne kazne - Beograd: Št. Srbija, 1909.
• Topalović, Ž., Granične međe umišljaja i nehata - Beograd : Državna štamparija Kraljevine Srbije, 1911.
• Za naše zarobljenike : stenografske beleške / konferencija Živka Topalovića. - Srpski crveni krst, Krf : Državna štamparija Kraljevine Srbije, 1918.
• Topalović, Ž., Napad vlade na jugoslovenski socijalistički (komunistički) radnički pokret - Novi Sad , 1919.
• Socijalna demokratija prema aktuelnim pitanjima / govor Živka Topalovića na socijalističkoj skupštini u Sarajevu 9./XII. 1918. sa naročitim uvodom o značaju i toku skupštine. - Sarajevo : Bosanska pošta, 1919.
• Topalović, Ž., O novcu : teorija novca izložena s obzirom na rešenje valutnog pitanja - Sarajevo : Štamparija "Bos. Pošte", 1920.
• Topalović, Ž., Oskudica novca, ratni dugovi i ratna ošteta - Sarajevo : Štamparija "Bos. pošte", 1920.
• Topalović, Ž., Akcioni program Komunističke partije Jugoslavije : referat Živka Topalovića na II. kongresu partije u Vukovaru. - Beograd : Štamparija Mirotočivi, 1920.
• Topalović, Ž., DRAGI druže (Pismo) : radnička klasa danas stavljena je pred najteže probleme - Beograd, 1920.
• Topalović, Ž., Komunisti u opštini / govor druga Dr. Živka Topalovića u odboru opštine beogradske. - Osijek : Mjesna organizacija Socijalističke radničke partije Jugoslavije (komunista), Osijek : Radnička štamparija, 1920.
• Topalović, Ž., Komunisti u opštini / govor D-r Živka Topalovića u odboru opštine beogradske. - Beograd : Socijalistička štamparija "Tucović", 1920.
• Topalović, Ž., Socijalni demokrati ili centrumaši? : jedna polemika između V. Koraća i Dra Ž. Topalovića. - Beograd : Pravo naroda, Šid : Pravo naroda, 1921.
• Topalović, Ž., Unutrašnji položaj u Jugoslaviji, Beograd : Socijalistička štamparija "Tucović", 1923.
• Topalović, Ž., Dve različite revolucije, Beograd : Tucović, 1924.
• Topalović, Ž., Jadranske luke, Izdanje Centralnog Sekretarijata Radničkih Komora, 1925.
• Topalović, Ž., Uspomeni Dimitrija Tucovića : govor na svečanoj sednici radničke komore - Beograd : Fond Dimitrija Tucovića, Beograd : Socijalistička štamparija Tucović, 1925.
• Topalović, Ž., Na bliskom istoku : rasprava objavljena u bečkom socijalističkom časopisu Der Kampf / Živko Topalović. - Osijek : Radnička štamparija D. D., 1926.
• Topalović, Ž., Radnička i nameštenička komora u Beču, Beograd : Centralni sekretarijat radničkih komora, Beograd : štamparija Dom, 1926.
• Topalović, Ž., Položaj u svetu i u Jugoslaviji, Beograd : Socijalistička knjižara Tucović, Beograd : Tucović, 1927.
• Topalović, Ž., Privredni problemi juga, Beograd : Izdanje Beogradske radničke komore, Beograd : Tucović, 1927.
• Topalović, Ž., Za balkanski sporazum, Zagreb : Jugoslav. nakladni d.d. Obnova, Zagreb : Jugoslavenska štampa, 1931.
• Topalović, Ž., Osiguranje protiv nezaposlenosti : referat dr Živka Topalovića na Petom kongresu radničkih komora održanom 3. i 4. decembra 1932. godine u Beogradu. - Beograd : Centralni sekretarijat radničkih komora, Beograd : Ž. Madžarević, 1932.
• Topalović, Ž., Turska, Beograd : Izdavačka knjižarnica Gece Kona, 1932.
• Topalović, Ž., ZAŠTO socijalisti idu u izbore? : nosilac zemaljske socijalističke liste je drug dr. Živko Topalović novinar. - Zagreb : Merkantile, 1935.
• Topalović, Ž., Radništvo na Balkanu, Beograd : Balkanski institut, Beograd : Globus, 1936.
• Topalović, Ž., Sporazum udružene opozicije, Beograd : Štamparija Ž. Madžarevića, 1937.
• Topalović, Ž., Pomlad človeštva, Ljubljana : Cankarjeva Družba, Maribor : Ljudska tiskarna, 1939.
• Topalović, Ž., Jevreji i njihova svetska misija, Beograd : Francusko-srpska knjižara A. M. Popovića, Beograd : Drag. Popović, 1939.
• Topalović, Ž., Pomlad človeštva : poljudna razložitev razvoja človeka in človeške družbe / Živko Topalović. - Chicago : Prosvetna matica, Chicago : Adria printing co., 1941.
• Topalović, Ž., Tito et Kominform : Yougoslavie de 1941-1949, Paris : Edition du groupe socialiste yougoslave, 1949.
• Topalović, Ž., Les usines aux ouvriers : l'expérience Yougoslave, Paris , Imprimerie Établissements L.R., 1952.
• Topalović, Ž., Zu den DOKUMENTEN über das Leben und die Tätigkeit von Dr. Živko Topalović. - Beograd : Informations-Direktion der Regierung der FNRJ, 1952.
• Topalović, Ž., Pokreti Narodnog otpora u Jugoslaviji : 1941-1945 , Pariz : Jugoslovenski sindikalisti, 1958.
• Topalović, Ž., Začeci socijalizma i komunizma u Jugoslaviji, London : The Peasant Jugoslavia, 1960.
• Topalović, Ž., Slom demokratije, London : Savez Oslobođenje, 1961.
• Topalović, Ž., Kako su komunisti dograbili vlast u Jugoslaviji, London : Sindikalisti : Naša reč, 1964.
• Topalović, Ž., Borba za budućnost Jugoslavije, Paris ; London : Sindikalist, London : Printed by Gryf Printers, 1967.
• Topalović, Ž., Srbija pod Dražom, London : Budućnost, 1968.
• Topalović, Ž., Jugoslavija : žrtvovani saveznik, London : Budućnost, 1970.

Literatura

• Borković, Milan (1979b). Kvinsliška uprava u Srbiji 1941—1944 (knjiga 2). Beograd. 
• Subotić, Dragan. Srpski socijalista dr Živko Topalović : (1886-1972). Beograd : Institut za političke studije, 2011 (Beograd : Eseloge). str. 257—259. ISBN 978-86-7419-235-1. 
• Milunović, Marko. Iz života i rada dr Živka Topalovića : prilozi za biografiju. Stokholm : Zadužbina dr Živko i Milica Topalović, 1988 (Minhen : Iskra). str. 9—12. 
• Subotić, Dragan (2009). „Srpski socijalista dr Živko Topalović (1886—1972)” (PDF). Srpska politička misao. 25: 271—300. Arhivirano iz originala (PDF) 04. 04. 2016. g. Pristupljeno 13. 07. 2016. 
• Tomasevich, Jozo (1975). War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0857-9. 
• Milovanović, Nikola (1983c). Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Rasulo. III. Beograd: Slovo ljubve. Arhivirano iz originala 23. 04. 2013. g. Pristupljeno 24. 04. 2013. 
• Milovanović, Nikola (1983d). Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Slom. IV. Beograd: Slovo ljubve. Arhivirano iz originala 23. 04. 2013. g. Pristupljeno 24. 04. 2013. 
• Tomasevich, Jozo (2002). War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3615-2. 
• Pavlowitch, Stevan K. (2008). Hitler's New Disorder: The Second World War in Yugoslavia. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-70050-4. 

Spoljašnje veze

• Aleksandar Đerić „Užički filozofi“
• Milan Milošević „Istorijski portreti“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. maj 2008)
• Kako su Ere zaboravile na Živka Topalovića („Večernje novosti“, 17. mart 2016)
• Za naše zarobljenike - konferencija dr Živka Topalovića
• Treći kongres Radničkih Komora
• Dr Živko Topalović izabran je za sekretara Međunarodnog Biroa Rada