Žuljevito telo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Žuljevito telo
Gray733.png
Žuljevito telo odozgo, prednji deo na vrhu slike.
Gray720.png
Sagitalni deo mozga, prednji deo levo. Žuljevito telo se može videti u centru, u svetlo sivoj boji.
Detalji
DeoLjudski mozak
DeloviGenu, rostrum, trup, splenijum
Identifikatori
LatinskiCorpus callosum
MeSHD003337
NeuroNames191
NeuroLex IDbirnlex_1087
TAA14.1.09.241
FMA86464
Anatomski termini neuroanatomije

Žuljevito telo (latinski: corpus callosum), je kalosalna komisura, širok, debeo nervni trakt, koji se sastoji od ravnog snopa komisuralnih vlakana, ispod moždane kore u mozgu. Nalazi se samo kod placentnih sisara.[1] Obuhvata deo uzdužne pukotine, povezujući levu i desnu moždanu hemisferu, omogućavajući komunikaciju između njih. To je najveća struktura bele materije u ljudskom mozgu, dugačka oko deset centimetara i sastoji se od 200–300 miliona aksonalnih projekcija.[2][3]

Brojni odvojeni nervni traktovi, klasifikovani kao podregije žuljevitog tela, povezuju različite delove hemisfera. Glavni su poznati kao genu, rostrum, trup ili telo i splenijum.[4]

Varijacije među polovima[uredi | uredi izvor]

Žuljevito telo i njegov odnos prema polu su bili predmet debate u naučnim i laičkim zajednicama više od jednog veka. Prvobitno istraživanje početkom 20. veka tvrdilo je da se korpus razlikuje po veličini između muškaraca i žena. To istraživanje je zauzvrat dovedeno u pitanje i na kraju je ustupilo mesto naprednijim tehnikama snimanja za koje se činilo da pobijaju ranije korelacije. Međutim, napredne analitičke tehnike kompjuterske neuroanatomije razvijene 1990-ih pokazale su da su polne razlike jasne, ali ograničene na određene delove tela,[5] i da su u korelaciji sa kognitivnim performansama u određenim testovima.[5] MRI studija je otkrila da je površina poprečnog preseka srednjeg sagitalnog žuljevitog tela, nakon kontrole veličine mozga, u proseku proporcionalno veća kod žena.[6]

Analiza po obliku i veličini je korišćena za proučavanje specifičnih trodimenzionalnih matematičkih odnosa sa magnetnom rezonancom i pronašla je dosledne i statistički značajne razlike među polovima.[7][8] Specifični algoritmi su u jednom pregledu pronašli značajne razlike između dva pola u preko 70% slučajeva.[9]

Studija iz 2005. godine o veličinama i strukturi žuljevitog tela kod transrodnih osoba otkrila je da je strukturno više u skladu sa njihovim deklarisanim polom nego njihovim dodeljenim polom po rođenju.[10]

Klinički značaj[uredi | uredi izvor]

Epilepsija[uredi | uredi izvor]

Simptomi refraktorne (teške za lečenje) epilepsije mogu se smanjiti presecanjem kalosuma. Ovo je obično rezervisano za slučajeve u kojima su složeni ili grand mal napadi izazvani epileptogenim fokusom na jednoj strani mozga, izazivajući međuhemisfernu električnu oluju. Dijagnostički rad za ovu proceduru uključuje elektroencefalogram, MRI, PET skeniranje i evaluaciju od strane neurologa, neurohirurga, psihijatra i neuroradiologa pre nego što se može razmotriti operacija delimične lobotomije.[11]

Neuspeh u razvoju[uredi | uredi izvor]

Položaj žuljevitog tela u mozgu odrasle osobe.

Formiranje počinje sa prvim srednjim ukrštanjem pionirskih aksona oko 12. nedelje u prenatalnom razvoju čoveka ili 15. dana u embriogenezi miša. Ageneza žuljevitog tela (ACC) je redak urođeni poremećaj koji je jedna od najčešćih malformacija mozga uočenih kod ljudi, u kojoj je žuljevito telo delimično ili potpuno odsutno. ACC se obično dijagnostikuje u prve dve godine života, i može se manifestovati kao teški sindrom u detinjstvu, kao blaže stanje kod mladih odraslih ili kao asimptomatski slučajni nalaz. Početni simptomi ACC obično uključuju napade, koji mogu biti praćeni problemima hranjenja i kašnjenjem u držanju glave uspravno, sedenju, stajanju i hodanju.

Druge studije su takođe povezale moguće korelacije između malformacije žuljevitog tela i poremećaja iz spektra autizma.[12][13]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Velut, S; Destrieux, C; Kakou, M (maj 1998). „[Morphologic anatomy of the corpus callosum].”. Neuro-Chirurgie. 44 (1 Suppl): 17—30. PMID 9757322. 
  2. ^ „Corpus callosum”. Queensland Brain Institute. 10. 11. 2017. 
  3. ^ Luders, Eileen; Thompson, Paul M.; Toga, Arthur W. (18. 8. 2010). „The Development of the Corpus Callosum in the Healthy Human Brain”. Journal of Neuroscience. 30 (33): 10985—10990. PMC 3197828Slobodan pristup. PMID 20720105. doi:10.1523/JNEUROSCI.5122-09.2010. 
  4. ^ Gaillard, Frank. „Corpus callosum | Radiology Reference Article | Radiopaedia.org”. radiopaedia.org. 
  5. ^ a b Davatzikos, C; Resnick, S. M. (1998). „Sex differences in anatomic measures of interhemispheric connectivity: Correlations with cognition in women but not men”. Cerebral Cortex. 8 (7): 635—40. PMID 9823484. doi:10.1093/cercor/8.7.635Slobodan pristup. 
  6. ^ Ardekani, B. A.; Figarsky, K.; Sidtis, J. J. (2012). „Sexual Dimorphism in the Human Corpus Callosum: An MRI Study Using the OASIS Brain Database”. Cerebral Cortex. 23 (10): 2514—20. PMC 3767965Slobodan pristup. PMID 22891036. doi:10.1093/cercor/bhs253. 
  7. ^ Kontos, Despina; Megalooikonomou, Vasileios; Gee, James C. (2009). „Morphometric analysis of brain images with reduced number of statistical tests: A study on the gender-related differentiation of the corpus callosum”. Artificial Intelligence in Medicine. 47 (1): 75—86. PMC 2732126Slobodan pristup. PMID 19559582. doi:10.1016/j.artmed.2009.05.007. 
  8. ^ Spasojevic, Goran; Stojanovic, Zlatan; Suscevic, Dusan; Malobabic, Slobodan (2006). „Sexual dimorphism of the human corpus callosum: Digital morphometric study”. Vojnosanitetski Pregled. 63 (11): 933—8. PMID 17144427. doi:10.2298/VSP0611933SSlobodan pristup. 
  9. ^ Yokota, Y.; Kawamura, Y.; Kameya, Y. (2005). Callosal Shapes at the Midsagittal Plane: MRI Differences of Normal Males, Normal Females, and GID. 2005 IEEE Engineering in Medicine and Biology 27th Annual Conference. 3. str. 3055—8. ISBN 978-0-7803-8741-6. PMID 17282888. S2CID 351426. doi:10.1109/IEMBS.2005.1617119. 
  10. ^ Yokota, Y.; Kawamura, Y.; Kameya, Y. (2005). Callosal Shapes at the Midsagittal Plane: MRI Differences of Normal Males, Normal Females, and GID. 2005 IEEE Engineering in Medicine and Biology 27th Annual Conference. 3. str. 3055—8. ISBN 978-0-7803-8741-6. PMID 17282888. S2CID 351426. doi:10.1109/IEMBS.2005.1617119. 
  11. ^ „WebMd Corpus Callotomy”. Web MD. 18. 7. 2010. Arhivirano iz originala na datum 2. 7. 2010. Pristupljeno 18. 7. 2010. 
  12. ^ Wegiel, Jarek; Kaczmarski, Wojciech; Flory, Michael; Martinez-Cerdeno, Veronica; Wisniewski, Thomas; Nowicki, Krzysztof; Kuchna, Izabela; Wegiel, Jerzy (2018-12-19). „Deficit of corpus callosum axons, reduced axon diameter and decreased area are markers of abnormal development of interhemispheric connections in autistic subjects”. Acta Neuropathologica Communications. 6 (1): 143. ISSN 2051-5960. PMC 6299595Slobodan pristup. PMID 30567587. doi:10.1186/s40478-018-0645-7. 
  13. ^ „Autism May Involve A Lack Of Connections And Coordination In Separate Areas Of The Brain, Researchers Find”. Medical News Today. Arhivirano iz originala na datum 2011-10-15.