Zagonetka

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Загонетке)
Idi na: navigaciju, pretragu

Zagonetka (od glagola gonetati) je iskaz, pitanje ili fraza dvosmislenog ili nejasnog značenja, odnosno vrsta misaono-govorne igre, izražene u vidu metaforičnog - opisnog ili neposrednog, često zbunjujućeg pitanja, koje zahteva odgovor. Pitanje je formulisano u gotovo utvrđenom obliku i ima samo jedan pravi odgovor prihvaćen u tradiciji. Po Karadžiću, naziva se još gonetalicom.

Ona potiče iz najstarijih vremena, a dokaz za to je njen način izražavanja u slikama, što je prafenomen svakog ljudskog govora. Mnoge forme i teme zagonetanja se sreću još u antičkoj književnosti (kod Hesioda, Homera, Pindara, Platona, Eshila).

Misao o obrednom karakteru zagonetke se sreće još u Staroj Indiji, a i u ranom hrišćanstvu. Kod nas se, još u 19. veku, sreće običaj da se zagoneta samo u određeno doba godine, kao i upotreba zagonetki u svadbenom obredu.

Kod nas, prvi beleži narodne zagonetke Vuk Stefanofić Karadžić, 1821. u dodatku Novina serbskih, potom u drugo izdanje Rječnika, a u rukopisu ostavlja još oko pet stotina. Nekoliko stotina još objavljuje Stojan Novaković 1877., a potom i Vuk Vrčević u zbirci „Narodne humoristične gatalice i varalice“ iz 1885.

Najveći broj zagonetki se zasniva na činjeničkom upoređivanju. Priroda stvari posmatrana je samo iz jedne, uvek iznenađujuće perspektive, i otkriva se poređenjem. Živopisna, duhovita slika predmeta, bića, pojave, data zagonetanjem, stoji u neočekivanom i jednostranom odnosu, punom napetosti, sa odgonetajem, koji se razrešava asocijacijom po sličnosti svojih karakterističnih osobina sa onima koji su dati zagonetanjem. Pritom se često polazi od animističkog pogleda na svet:

  • Dok se mati rodi, sin po kući hodi. (Vatra i dim)
  • Gorom ide, ne šuška; vodom ide, ne brčka (Senka)
  • Dvije grede pune belih golubova (Zubi)

U zagonetke se mogu ubrojati kratke priče oblikovane kao računski zadaci, razne govorno-slikovne zagonetke, rebusi i pantomimski zadaci.

Pojavljuju se u običnoj i ritmičnoj prozi, ali i u stihu. Njena veza sa metaforom je očigledna.

Literatura[uredi]

  • Škreb i grupa autora Rečnik književnih termina, Beograd: Bigz, 1986.
  • Novaković, S. Srpske narodne zagonetke, 1877.
  • Knežević, M. Antologija narodnih umotvorina, 1957.
  • Bonifačić, N. Narodne drame, poslovice, zagonetke, 1963.
  • Latković, V. Narodna književnost I, 1967.