Zakoni Džima Kroua

Česma za crnce 1938. godine u gradiću Halifaks u Severnoj Karolini.

Zakoni Džima Kroua (engl. Jim Crow laws) je naziv za državne i lokalne zakone u SAD usvajane između 1876. i 1965. Oni su de jure dozvolili rasnu segregaciju u svim javnim ustanovama u južnim državama bivše Konfederacije, sa (od 1890) statusom odvojeni ali jednaki za Afroamerikance. Segregacija je u praksi dovela do toga da su uslovi za Afroamerikace bili lošijih od onih pružanih belim Amerikancima, sistematizovani u brojnim ekonomskim, obrazovnim i društvenim ograničenjima.

Segregacija je de jure bila uglavnom primenjena na južne države SAD. Segregacija u severnim državama je de fakto postojala u oblastima stanovanja, praksi davanja bankarskih kredita i diskriminacijima na radnom mestu.

Neki primeri zakona Džima Kroua su bili segregacija javnih škola, javnih mesta i javnog saobraćaja. I vojska SAD je bila takođe izložena segregaciji. Zakoni Džima Kroua su pratili ranije Crne propise koji su ograničavali građanska prava i slobode Afroamerikanaca bez izgovora navodne jednakosti. Segregaciju u javnim školama Vrhovni sud SAD je proglasio neustavnim 1954. godine u slučaju Braun protiv Odbora za obrazovanje. Ostaci zakona Džima Kroua su preinačeni Zakonom o građanskim pravima iz 1964. i Zakonom o pravu glasa iz 1965. godine.