Zakon o sprečavanju piraterije na internetu (SAD)

Stop Online Piracy Act
Zakon o sprečavanju piraterije na internetu
Puni naziv	To promote prosperity, creativity, entrepreneurship, and innovation by combating the theft of U.S. property, and for other purposes.; ; Da promoviše prosperitet, kreativnost, preduzetništvo i inovacije kroz borbu protiv krađe američke imovine, kao i za druge svrhe.
Zakonodavna istorija
	Predložen u Predstavnički dom kao HR 3261 predložio Lamar Smit dana 26. oktobar 2011.; Odbori koji su razmatrali predlog: Odbor za pravosudna pitanja Predstavničkog doma;

Zakon o sprečavanju piraterije na internetu (engl. Stop Online Piracy Act (SOPA)), poznat i kao H.R.3261, predloženi je zakon koji je predstavljen 26. oktobra 2011. godine u Predstavničkom domu SAD. Predlagač zakona je Lamar Smit, poslanik Republikanske stranke u Predstavničkom domu i grupa od 12 poslanika, članova Republikanske i Demokratske stranke.

Predlog zakona proširuje ovlašćenja organa za sprovođenje zakona SAD i nosilaca autorskih prava da se bore protiv neovlašćenog širenja, falsifikovanja i trgovine zaštićene intelektualne svojine preko interneta.^[1] Predlog zakona je trenutno pred Odborom za pravosudna pitanja Predstavničkog doma.

Zakon bi omogućio Ministarstvu pravde SAD, kao i nosiocima autorskih prava, da traže sudske mere i zaštitu protiv internet stranica optuženih za omogućavanje ili olakšavanje kršenja autorskih prava. U zavisnosti od toga ko traži sudsku zaštitu, mere mogu uključivati zabranu internet oglašivačima i posrednicima kod plaćanja, kao što je Pejpal, da posluju sa sajtom koji krši autorska prava, zabranu internet pretraživačima da prikazuju linkove ka tim sajtovima, i zahtev internet provajderima da blokiraju pristup tim sajtovima. Zakon bi učinio neovlašćeno prikazivanje sadržaja zaštićenog autorskim pravima krivičnim delom. Zakon takođe daje imunitet pružaocima Internet usluga koji dobrovoljno preduzmu mere protiv sajtova koji krše autorska prava, i takođe propisuje odgovornost za štetu nosilaca autorskih prava, ukoliko svesno pogrešno optuže neki sajt za kršenje autorskih prava.^[2]

Zagovornici kažu da zakon štiti tržište intelektualne svojine i odgovarajuću industriju, radna mesta i prihode, i da je potreban da ojača sprovođenje zakona o autorskom pravu, posebno protiv stranih sajtova.

Protivnici zakona, među kojima su kompanije Gugl, Fejsbuk, Jahu, Tviter, Mozila, Zadužbina Vikimedija, kao i organizacije Hjuman rajts voč i Američka unija za građanske slobode, navode da bi zakon, pod izgovorom zaštite autorskih prava, mogao dovesti do cenzure. Sergej Brin, jedan od osnivača Gugla, uporedio je zakon sa cenzurom u Iranu i Kini.^[3]