Zveri

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Zveri
Vremenski raspon: 42–0 Ma
Eocen do danas[1]
Carnivora portraits.jpg
Razne zveri
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Tip:
Klasa:
Infraklasa:
Nadred:
Red:
Carnivora

Podredovi

Zveri (lat. Carnivora — Karnivora; od lat. caro, carnis — „meso“ i voro — „gutam“), predstavljaju red u okviru klase sisara čiji se predstavnici odlikuju pre svega mesožderskim načinom ishrane, te im je telesna organizacija prilagođena lovu.

Karakteristike[uredi]

Većina vrsta su brze, okretne i jake životinje. Muskulozni udovi su snabdeveni oštrim i kukasto povijenim kandžama.[3] Kod mačaka ove kandže mogu da se uvlače. Čula su im dobro razvijena, posebno vid, sluh i miris, što ukazuje na svestranost njihovog lova.[4]

Vilice su im snažne, a zubi oštri. Na svakoj vilici imaju četiri malih sekutića. Očnjaci su dugi i šiljati, veoma uočljivi i služe za ubijanje plena. Kutnjaci su bunodontni sa oštrim grbicama i služe za kidanje i mlevenje mesa, a po jedan kutnjak u obe vilice i na obe strane je modifikovan u zub raskidač koji može čak da seče hrskavicu i kost.[3] Predstavnici ovog reda su mesojedi, mada ima i svaštojeda, a neki predstavnici, poput pande se hrane biljnom hranom. Love pojedinačno, u paru ili u čoporima (lavovi i vukovi).[4]

Zveri se mogu kretati plantigradno (primeri su medved i jazavac), semiplantigradno (mungos) i digitigradno (pas i mačka).[4]

Veliki broj vrsta ima dobro razvijene analne žlezde koja ima značaj pri obeležavanju teritorije. Ženke rađaju više mladunaca i broj mlečnih žlezda im je od 3 do 7 pari.[3]

Taksonomija[uredi]

Dijagram mandibule karnivora (vuka) prikazuje imena i pozicije zuba

Svi karnivori imaju isto uređenje zuba, pri čemu su zadnji gornji pretkutnjaci (zvani P4) i prvi donji kutnjaci (zvani m1) imaju krunice u obliku noža koje rade zajedno kao zubi koji kidaju meso. Karnivori su imali taj aranžman više od 60 miliona godina uz mnoge adaptacije, i te dentalne adaptacije pomažu u identifikaciji karnivornih vrsta i podgrupa vrsta.[5]

Evolucija[uredi]

Karnivori su evoluirali u Severnoj Americi iz članova familije Miacidae (miacids) pre oko 42 miliona godina.[1] Oni su uskoro podeljeni u forme slične mačkama i psima (Feliformia i Caniformia). Njihova molekularna filogenija[6] pokazuje da su postojeći pripadnici Carnivora monofiletska grupa, krunska grupa klade Carnivoramorpha.

Klasifikacija[uredi]

Prema drugim autorima superporodica Pinnipedia predstavlja poseban red.

Filogenetsko stablo[uredi]

Nimravidae

Stenoplesictidae

Nandiniidae

Prionodontidae

Barbourofelidae

Felidae

Viverridae

Hyaenidae

Herpestidae

Eupleridae

Amphicyonidae

Canidae

Hemicyonidae

Ursidae

Enaliarctidae

Phocidae

Otariidae

Odobenidae

Ailuridae

Mephitidae

Procyonidae

Mustelidae

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 Heinrich, R. E.; Strait, S. G.; Houde, P. (januar 2008). „Earliest Eocene Miacidae (Mammalia: Carnivora) from northwestern Wyoming”. Journal of Paleontology. 82 (1): 154—162. doi:10.1666/05-118.1. 
  2. ^ Bowditch, T. E. 1821. An analysis of the natural classifications of Mammalia for the use of students and travelers J. Smith Paris. 115. (refer pages 24, 33)
  3. 3,0 3,1 3,2 Kalezić M. 2000. godine. Hordati (autorizovana skripta). Biološki fakultet: Beograd.
  4. 4,0 4,1 4,2 Markon E, Monđini M. 2000. Sve životinje sveta. IKP Evro, Beograd.
  5. ^ Wang, Xiaoming; Tedford, Richard H. (2008). Dogs: Their Fossil Relatives and Evolutionary History. New York: Columbia University Press. str. 1. ISBN 978-0-231-13528-3. 
  6. ^ Eizirik, E.; Murphy, W.J.; Koepfli, K.P.; Johnson, W.E.; Dragoo, J.W.; O'Brien, S.J. (jul 2010). „Pattern and timing of the diversification of the mammalian order Carnivora inferred from multiple nuclear gene sequences”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 56: 49—63. PMID 20138220. doi:10.1016/j.ympev.2010.01.033. 

Literatura[uredi]

  • Wang, Xiaoming; Tedford, Richard H. (2008). Dogs: Their Fossil Relatives and Evolutionary History. New York: Columbia University Press. str. 1. ISBN 978-0-231-13528-3. 

Spoljašnje veze[uredi]