Zgrada Oficirskog doma u Nišu

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zgrada Oficirskog doma u Nišu
Prikaz objekta
Opšte informacije
MestoNiš
OpštinaMedijana
Država Srbija
Vreme nastanka1903.
Stepen zaštiteSpomenik kulture od velikog značaja
VlasnikRepublika Srbija
Nadležna ustanova za zaštituZavod za zaštitu spomenika kulture Niš
www.ni.rs

Zgrada Oficirskog doma u Nišu se nalazi u ulici Orlovića Pavla 28a.[1] Ovaj objekat je sedamdesetih godina stavljen pod zaštitu države i nosi status kulturnog dobra od velikog značaja.[2]

Status Zgrade[uredi | uredi izvor]

Kao spomenik velike istorijske vrednosti, y kome je Narodna skupština Srbije izglasala Nišku deklaraciju 7. decembra 1914, a Kongres Jugoslovenskog odbora usvojio Nišku rezoluciju 6. maja 1915. godine, kojima je udaren temelj budućem ujedinjenju i stvaranju jugoslovenske zajednice — Oficirski dom je rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Niša, od 25. februara 1970. godine, stavljen pod zaštitu zakona. Odlukom Skupštine SR Srbije od 7. aprila 1979. godine,[3] Oficirski dom y Nišu proglašen je nepokretnim kulturnim dobrom od velikog značaja za Republiku Srbiju.

Istorija objekta[uredi | uredi izvor]

Oficirski dom s početka 20. veka

Objekat je izgrađen 1890. samo desetak godina posle oslobođenja Niša od Turaka. godine prvobitno kao kafana „Bulevar“. Kafana je u svojpj prošlosti imala tu čast da u svojim prostorijama bude domaćin putujućim pozorištima, pevačka društvima i vojnim orkestrima kojoj su ovde nastupali i zabavljali goste kafane. Tako je bilo sve do 1903. godine kada je objekat otkupila Komanda grada i pretvorila ga u Oficirski dom (dom vojnih starešina, oficira i podoficira), koji je funkcionisao sve do početka rata 1941. godine.[4] U narednom periodu svog postojanja, ovaj objekat je služio za najrazličitije kulturne potrebe građana, u zgradi se ponovo otvara kafana, a u njoj su se pored ostalih okupljali glumci koji su dolazili na Filmske susrete.[2]

U međuvremenu je bio i mesto najznačajnijih političkih i skupštinskih događaja Srbije. Od mnogobrojnih odluka koje su ovde donesene najznačajnija je ona tokom Prvog svetskog rata, (od 27. jula do 16. oktobra 1915. godine) kada su tu održavana ratna zasedanja Skupštine Srbije i kada je ozvaničena Niška deklaracija, sa osnovnim ciljem ujedinjenja balkanskih naroda u borbi za oslobođenje i stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. U tada usvojenoj deklaraciji izražen je odlučan stav, koji se protivi Londonskom ugovoru, kojim se Italiji ustupa deo jadranske obale.[4][1][2][5]

Početkom sedamdesetih godina prošlog veka, pa sve do skoro ovde je bio smešten Dom mladih u Nišu. Više od 25 godina, bez prekida svakog leta, ovde je bio održavan festivalski centar Niških filmskih susreta. Sve do gašenja Omladinske ustanove „Josip Kolumbo” kojem je bilo ustupljena na korišćenje, nakon 1999. godine, posle čega je objekat napušten i više niko nije vodio računa o njemu.[6]

Zbivanja u zgradi Oficirskog doma tokom 1914. i 1915. godine obeležena su spomen-pločama, otkrivenim 6. maja 1986. godine. Ploče su rad beogradskog vajara Ljubiše Mačića.Na prvoj ploči je zapisano: „ U Nišu, ratnoj prestonici Srbije, u ovoj zgradi je zasedala . decembra Narodna skupština 1914. objavila je Nišku deklaraciju sa idejama u ciljevima borbe za oslobođenje i ujedinjenje naših naroda“. Zapis na drugoj ploči glasi: „ Ovde je održan jugoslovenski miting 6. maja 1915 godine protiv odluka Londonskog ugovora, kojima se Dalmacija ustupa Italiji i doneta je Rezolucija, koju je Dušan Popović, sekretar SSDP, izražavajući stav radničke klase, nadahnuto i borbeno podržao. U Nišu 6. maja 1986.OK SSRN Niša“.[7]

Nekadašnje stanje objekta[uredi | uredi izvor]

Nažalost ovaj objekat je početkom dvadesetprvog veka bio u lošem stanju. Objekat i njegovo dvorištesu bili delimično urušeni i nalazi se u očajnom stanju, i prvenstveno služio kao javni toalet za pijanu omladinu koji se opijaju i skupljaju na obližnjem keju Nišave. Inače sedamdesetih godina ovaj objekat je stavljen pod zaštitu države, od kada zvanično ima status kulturnog dobroa od velikog značaja.[8]

Tri međusobno dobro povezane celine prostora Oficirskog doma

Završetak rekonstrukcije[uredi | uredi izvor]

Krajem 2015. godine je konačno završena višegodišnja rekonstrukcija. U objektu postoje tri celine u kojima je moguće organizovati različite kulturne sadržaje, a ideja je da ubuduće bude u nadležnosti Uprave za kulturu. Aprila 2016. godine izložbom grafika Anrija Matisa svečano je otvoren renovirani Oficirski dom.[9] Renovirani Oficirski dom izgleda ovako:

Današnji izgled Oficirskog doma
Današnji izgled Oficirskog doma

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b zgrada-oficirskog-doma Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. januar 2014) pristupljeno 28.1.2014. god.
  2. ^ a b v oficirski-dom-u-nisu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. februar 2014) pristupljeno 29.1.2014. god
  3. ^ Službeni list SR Srbije br. 14, od 7. aprila 1979. god.
  4. ^ a b http://www.androidvodic.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. februar 2014) pristupljeno 29.1.2014. god
  5. ^ http://ton.mycpanel.rs Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. jun 2016) pristupljeno 29.1.2014. god
  6. ^ http://www.politika.rs pristupljeno 29.1.2014. god
  7. ^ B. Andrejević, Spomenici Niša, Prosveta Niš, 2001, pp. 54
  8. ^ http://www.juznevesti.com pristupljeno 29.1.2014. god
  9. ^ [„Svečano otvoren Oficirski dom u Nišu[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 25. 04. 2016. g. Pristupljeno 06. 11. 2016.  Sukob URL—vikiveza (pomoć) Svečano otvoren Oficirski dom u Nišu]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Zgrada Oficirskog doma u Nišu na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зграда_Официрског_дома_у_Нишу&oldid=27384907”