Zgrada ambasade Francuske u Beogradu
| Zgrada ambasade Francuske u Beogradu | |
|---|---|
 Francuska ambasada u Beogradu | |
| Opšte informacije | |
| Mesto |  Beograd |
| Opština | Stari grad |
| Država |  Srbija |
| Vreme nastanka | 1933. |
Francuska ambasada u Beogradu je diplomatska misija Francuske Republike u Republici Srbiji i locirana je u srpskoj prestonici. Od decembra 2017 njen ambasador je Frederik Mondoloni.[1]
Ambasada[uredi | uredi izvor]
Ambasada se nalazi između Saborne crkve u Beogradu i Beogradske tvrđave gledajući na reku Savu. U njoj se nalaze zajednička služba za upravljanje, služba za štampu, diplomatska kancelarija, konzulat, vojni ataše i služba unutrašnje bezbednosti.[2]
U zgradi "Unija" koja je locirana u pešačkoj ulici Knez Mihajlova, se nalazi Francuski institut u Srbiji, služba za saradnju, ekonomska misija i Regionalni centar za borbu protiv organizovanog kriminala u južnoj Evropi.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Za potrebe poslanstva, beogradska opština je prodala[3] deo dvorišta osnovne škole - uprkos protesta roditelja i školskog odbora, u junu 1923. mogli su se videti kočići koji su "ubaštinjavali francusko poslanstvo".[4] Zgradu je dizajnirao francuski arhitekta Rože-Anri Eksper sa srpskim arhitektom Josifom Najmanom kao asistentom, 1926 godine.[5] To je bila tek četvrta Francuska ambasada izgrađena sa svrhom, jer u to vreme obično bi iznajmili ili renovirali već postojeću zgradu. Izgradnja je trajala od 1929 do 1933 sa inauguracijom na veče 21. decembra 1935. Ceremonija je imala 800 zvanica koje su uključivale i Milana Stojadinovića i visoko rangirane državne zvaničnike vođene Pavlom Karađorđevićem i Olgom Karađorđević. Zgrada je totalno delo ar dekoa sa fasadom, enterijerom, nameštajem i osvetljenjem u stilu.[6] Visoki zid niz ulicu, ograda parka ambasade, podignut je 1936.[7]
Eksterijer[uredi | uredi izvor]
Kosi nagib terena, na frontu dve ulice, gde je zgrada poslanstva podignuta, predstavlja pravi izazov i za najboljeg arhitektu. Eksper je odlučio da ovaj problem reši masivnom osnovom zdanja, koje deluje pre kao fortifikacija nego kao prizemlje savremene palate i stepenastom igrom neuporedivo lakših gabarita i formi u srednjoj i najvišoj zoni zgrade. Tako je na efektan način postignuta svojevrsna optička varka. Na geometrijski jednostavno definisanom objektu koje ima prizemlje, dva sprata i potkrovlje, srednja zona je raščlanjena centralno postavljenom polukružnom formom i trapezoidno oblikovanim krilima. Ovo je i najraskošnija zona zdanja u okviru koje se nalazi veliki balkon i fino klesani, plitki reljefi. Na fasadi drugog sprata i potkrovlja se pojavljuje piramidalna kaskada i pročelje bez ikakvog ukrasa, a da bi pogled posmatrača bio fiksiran za bronzanu grupu „Tri gracije“, koja kao kruna dominira vizurom ove palate sa fasadama od belog, venčačkog mermera.[8] Stil zgrade je tipičan za međuratni period, moderni elemetni sa monumentalnim klasicizmom i prefinjenošću skulptura.[9] Bronzane skulpture na vencu zgrade predstavljaju Slobodu, jednakost, bratstvo to jest francuski moto, imaju visinu od 2,80 metra i napravio ih je skultpor Karl Sarabezol. On je bio Eksperov prijatelj i bio je poznat zbog livenja betonskih skulptura na inovativan način, dosta njegovih radova je integrisano u arhitekturu. Bočna krila fasade imaju plitke reljefe koji ilustruju skraćenu istoriju Francuske kroz Vercingetoriksa, Jovanku Orleanku, Luj XIV-og i Marijanu (simbol Republike).[10]
Enterijer[uredi | uredi izvor]
Zgrada ima pet spratova, prva dva za javne funkcije, a preostala tri za ambasadora i privatne prostorije. Predvorje, kome se prilazi velikim belim mermernim stepenicama je dekorisano sa četiri medaljona koji predstavljaju reke Francuske, a to su Sena, Rona, Garona i Loara.[11][8] Originalni nameštaj su radili poznati francuski majstori Lele (Jules Leleu) i Subes (Raymond Subes), nažalost njihov nameštaj koji je pravljen specijalno za ambasadu je ili izgubljen ili vraćen za vreme Drugog svetskog rata.[12] Ambasada još uvek ima tapiseriju poznate Gobelins firme, kao i litografiju Pabla Pikasa. Urbana je legenda da ju je on lično doneo u Beograd, te da je održana žurka plavog koktela u čast njegovog Plavog perioda. Zanimljivost je luster koji se nalazi na devet metara visine i ima poseban mehanizam za spuštanje zbog lakšeg održavanja, funkcionalnost i stil karakteristični za ar deko. Takođe je interesantan mermerni kamin koji je dekorisan horoskopskim znacima.[13]
Restauracija[uredi | uredi izvor]
Početkom dvadeset prvog veka, dizajner Elen de Sen Pjer, unuka slavnog maršala Luj Franše d' Epere preduzela je restauraciju 5,500m2 koliko ima celo zdanje, te originalnog nameštaja i umetničkih dela. Bio je to posao koji je zahtevao temeljno istraživanje osobenosti ar dekoa, ali i istorijata zgrade. Tako su reljefi, Karla Sarabezola u okruglom salonu i na fasadi Pariske ulice osveženi novim sjajem, kao i ukupan ambijent unutar kojeg je stari nameštaj dobio nove tapacirunge, dok su se pojedini detalji, kao fini ornament na zidu velike trpezarije pojavili nakon što je sa njih skinuta boja kojom su u međuvremenu premazani. Mariliz de Kastalbažak, saradnica Sen Pjerove i rođaka slavnog modnog dizajnera, danima je sa grupom beogradskih studenata umetnosti pažljivo skidala debeli namaz boje sa fino modelovanog osnovnog sloja zida u trpezariji.[8]
Francuski ambasadori u Srbiji[uredi | uredi izvor]
| De | A | Ambassadeur |
|---|---|---|
| Kraljevina Srbija | ||
| 1907 | 1914 | Léon-Eugène-Aubin Coullard Descos |
| Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca | ||
| 1921 | 1922 | Louis Frédéric Clément-Simon |
| Kraljevina Jugoslavija | ||
| 1933 | 1935 | Paul-Émile Naggiar |
| 1936 | 1937 | Robert de Dampierre |
| 1937 | 1940 | Raymond Brugère |
| 1940 | 1940 | Roger Maugras |
| SFRJ | ||
| 1944 | 1945 | Henry Gauquié[14] |
| 1945 | 1950 | Jean Payart[15] |
| 1950 | 1955 | Philippe Baudet[16] |
| 1955 | 1955 | Camille Coulet[17] |
| 1955 | 1956 | Jean Baelen[18] |
| 1956 | 1962 | Vincent Broustra[19] |
| 1962 | 1965 | Jean Binoche[20] |
| 1965 | 1970 | Pierre Francfort[21] |
| 1970 | 1977 | Pierre Sebilleau[22] |
| 1977 | 1980 | Jacques Martin[23] |
| 1980 | 1982 | Yves Pagniez[24] |
| 1982 | 1985 | Jacques Dupuy[25] |
| 1985 | 1989 | Dominique Charpy[26] |
| 1989 | 1992 | Michel Chatelais[27] |
| Federalna republika Jugoslavija | ||
| 1992 | 1992 | Alain Rouillard[28] |
| 1996 | 1996 | Gabriel Keller[29] · [30] |
| 1996 | 2000 | Stanislas Filliol[31] |
| 2000 | 2003 | Gabriel Keller[32] · [33] |
| Srbija i Crna Gora | ||
| 2003 | 2007 | Hugues Pernet[34] · [35] |
| Srbija | ||
| 2007 | 2010 | Jean-François Terral[36] · [37] |
| 2010 | 2014 | François-Xavier Deniau[38] |
| 2014 | 2017 | Christine Moro |
| 2017 | 2017 | (Christophe Lecourtier) |
| 2017 | Frédéric Mondoloni | |
Diplomatski odnosi[uredi | uredi izvor]
Odnosi Srbije i Francuske postoje još od srednjeg veka, ali će se produbiti u 19. veku kroz pojačanu trgovinu, te će oficijelno biti uspostavljeni 18. januara 1879 sa otvaranjem obe legacije.[39]
Tokom 20. veka odnosi će postati turbulentni. Dve zemlje su bili savetnici u Prvom svetskom ratu, ali posle Drugog svetskog rate će odnosi oslabiti. Kulturne veze će ostati jake doduše, zbog Titove politike distanciranja od Sovjetskog Saveza. Diplomatski odnosi su prekinuti krajem 1990-ih zbog učestvovanja Francuske u bomvardovanju zemlje.
Odnosi će biti ponovo uspostavljeni 16. novembra 2000 i biće početak ponovnoj izgradnji veza. Promena zvaničnog imena države 4. februara 2003 u država Srbije i Crna Gore nije uticala na diplomatske odnose, kao ni odcepljenje Crne Gore od Srbije u Maju 2006 godine.
Galerija[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „L’Ambassadeur Mondoloni a remis ses lettres de créance au Président Vučić.”. La France en Serbie (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 29. 03. 2019. g. Pristupljeno 17. 12. 2017.
- ^ „Services – La France en Serbie”. rs.ambafrance.org (na jeziku: francuski). Pristupljeno 10. 9. 2017.
- ^ "Politika", 12. jul 1923, str. 4
- ^ "Politika", 21. jun 1923, str. 5
- ^ (PDF) Arhitekt Josif Najman (1890—1951), Moment 18, Beograd 1990, 100-106. | Aleksandar Kadijevic - Academia.edu
- ^ „Francusko poslanstvo u Beogradu: Ambasador francuskog ukusa”. Avant Art Magazin (na jeziku: srpski). 11. 6. 2015. Pristupljeno 17. 4. 2019.
- ^ "Vreme", 17. okt. 1936 (foto)
- ^ a b v http://www.avantartmagazin.com/francusko-poslanstvo-u-beogradu-ambasador-francuskog-ukusa/
- ^ Zgrada francuske ambasade
- ^ Francuska ambasada, remek-delo art dekoa
- ^ Inventaire de l'Académie d'architecture du fonds Expert, Roger-Henri.
- ^ Béatrice de Rochebouët, " Paris, reine indétronable de l'Art déco ", Le Figaroscope, semaine du 16 au 22 octobre 2013, p. 4-6.
- ^ „Kako je zidana FRANCUSKA AMBASADA: Pogledajte unutrašnjost jedne od NAJLEPŠIH ZGRADA u Beogradu – Put oko sveta”. Архивирано из оригинала 31. 03. 2019. г. Приступљено 22. 05. 2019.
- ^ Délégué du Gouvernement provisoire de la République française
- ^ Ambassadeur
- ^ Décret du 23 septembre 1950, Journal officiel de la République française du 23 septembre 1950.
- ^ Décret du 4 janvier 1955, [[Journal officiel de la République française du 5 janvier 1955 256.
- ^ Décret du 25 novembre 1955, Journal officiel de la République française du 4 décembre 195511744.
- ^ Décret du 3 novembre 1956, Journal officiel de la République française du 7 novembre 1956 10624.
- ^ Décret du 31 juillet 1962, Journal officiel de la République française du 2 août 1962 7652.
- ^ Décret du 3 novembre 1965, Journal officiel de la République française| du 4 novembre 1965 9723.
- ^ Décret du 16 mars 1970, Journal officiel de la République française du 18 mars 1970 2603.
- ^ Décret du 11 février 1977, Journal officiel de la République française du 16 février 1977 934.
- ^ Décret du 4 janvier 1980, Journal officiel de la République française du 8 janvier 1980 52.
- ^ Décret du 4 août 1982, Journal officiel de la République française du 11 août 1982 2561.
- ^ Décret du 30 avril 1985, Journal officiel de la République française du 7 mai 1985 5232.
- ^ Décret du 16 février 1989, Journal officiel de la République française 18 février 1989 2326.
- ^ Chargé d'affaires
- ^ Chargé d'affaires puis ambassadeur
- ^ Décret du 11 mars 1996, Journal officiel de la République française 62 du 13 mars 1996 3887.
- ^ Décret du 17 septembre 1996, Journal officiel de la République française 220 du 20 septembre 1996 14000.
- ^ Décret du 21 novembre 2000, Journal officiel de la République française 217 du 21 novembre 2000.
- ^ Ambassadeur auprès de la République fédérale de Yougoslavie.
- ^ Décret du 17 septembre 2003, Journal officiel de la République française 217 du 19 septembre 2003.
- ^ Ambassadeur auprès de la Communauté étatique de Serbie-et-Monténégro.
- ^ Décret du 4 avril 2007, Journal officiel de la République française 81 du 5 avril 2007.
- ^ Ambassadeur auprès de la République de Serbie.
- ^ Décret du 25 août 2010, Journal officiel de la République française 198 du 27 août 2010.
- ^ Vreme - 170 godina diplomatskih odnosa sa Francuskom: Dolazak lađe francuske