Zdravko Čolić

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Zdravko Čolić

Zdravko Čolić na koncertu 2007.
Zdravko Čolić na koncertu 2007.

Podaci
Datum rođenja 30. maj 1951.
Mesto rođenja Sarajevo (Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija FNRJ)
Nadimak Čola
Aktivan period od 1967.
Instrument Vokal
Zanimanje Pevač, kompozitor

Zdravko Čolić – Čola[1][2] (Sarajevo, 30. maj 1951), srpski je pevač zabavne muzike koji je popularan na celoj teritoriji bivše Jugoslavije. Prvi javni nastup imao je, sasvim slučajno, na takmičenju pevača amatera 29. novembra 1967. godine u Bijeloj kod Herceg Novog, gde pevajući pesmu Bitlsa osvaja nagradu publike. U prvom delu svoje karijere (1968—1972) bio je član grupa „Mladi i lijepi“ „Ambasadori“, „Novi Ambasadori“ i „Korni grupe“. Zvanična solo karijera, započela je 1972. godine, kada je snimio svoju prvu pesmu „Sinoć nisi bila tu“. Objavio je 14 studijskih albuma, u periodu od 1975. do 2013. Godine 1973. predstavljao je Jugoslaviju na Pesmi Evrovizije, pesmom „Gori vatra“.

Biografija[uredi]

Zdravko Čolić je rođen 30. maja 1951. godine u Sarajevu. Otac Vladimir mu je bio oficir u miliciji, a majka Stana domaćica. Porodica Čolić vodi poreklo iz hercegovačkog sela Vlahovići.[3] Bio je golman u juniorskom pogonu sarajevskog FK „Željezničar“, ali je kasnije počeo da trenira atletiku i na jednom takmičenju osvojio drugo mesto iza tadašnjeg reprezentativca Nenada Stekića. Međutim, odustao je pošto više nije postizao značajnije rezultate. Čolić je bio talentovan za recitovanje i glumu, pa je primljen u Pionirsko pozorište gde je učestvovao u predstavama „Dečaci Pavlove ulice“ i „Kekec i Mojca“.

Muzikom se u to vreme bavio iz hobija; išao je u muzičku školu i učio je da svira gitaru. Sa drugom Bracom Isovićem je svirao za prijatelje u parku, a u lokalnim okvirima su bili poznati kao duet „Čola i Isa sa Grbavice“. U drugom razredu gimnazije, sa prijateljem je otišao da provede praznike u očevoj vikendici u Baošićima; na predlog prijatelja Čolić se prijavio za takmičenje pevača amatera u Bijeloj. Izveo je pesmu Bitlsa „Lady Madonna“ i osvojio drugo mesto i svoj prvi pevački honorar.

Početak karijere 1968—1972.[uredi]

Shvativši da muzika može da čini njegovu karijeru, Čolić se priključio grupi „Mladi i lijepi“, a 1969. godine je prešao u „Ambasadore“, koje su u to vreme činili vojni muzičari, a jedini civil bio je gitarista Slobodan Vujović. „Ambasadori“ su vremenom dobijali sve više ponuda za nastupe, što vojni muzičari zbog svojih obaveza nisu mogli da ispune, pa su 1970. Čolić i Vujović osnovali „Nove ambasadore“. „Novi ambasadori“ su tog leta sa „Indeksima“ svirali u Dubrovniku mesec dana. Na festivalu „Vaš šlager sezone“ „Novi ambasadori“ su sa pesmom Zdenka Runjića „Plačem za tvojim usnama“ osvojili sedmo mesto, a pesma je postala veoma slušana.

U to vreme Čolić je dobio ponudu da vežba sa „Indeksima“ i bude potencijalna zamena u slučaju da Davorin Popović napusti grupu. Nekoliko puta je i nastupao sa njima. Kako se pesma „Plačem za tvojim usnama“ prodala u iznenađujuće velikom tiražu, uspesi „Ambasadora“ su skrenuli pažnju Kornelija Kovača na Zdravka Čolića i on ga je pozvao da postane pevač „Korni grupe“ umesto Dade Topića. Čolić je u to vreme bio student prve godine Ekonomskog fakulteta u Sarajevu, ali je ipak 10. septembra 1971. godine došao u Beograd. U „Korni grupi“ je ostao šest meseci i za to vreme snimio tri pesme („Gospa Mica gazdarica“, „Kukavica“ i „Pogledaj u nebo“), a zatim se vratio u Sarajevo i nastavio studije.

Na festivalu „Vaš šlager sezone“ 15. aprila 1972. godine Čolić je izveo pesmu Kemala Montena „Sinoć nisi bila tu“. Tu je pesmu prvobitno trebalo da otpeva Josipa Lisac, ali je ona odustala. Čolić je osvojio treće mesto po izboru publike i nagradu za interpretaciju. Od tog momenta zvanično je počela njegova solo karijera.

Solo karijera od 1972.[uredi]

Zdravko Čolić, na koncertu u Pirotu, avgusta 2008. godine

Iste godine Čolić je učestvovao na festivalima u Splitu sa pesmom „Stara pjesma“, Skoplju sa pesmom „Moj bol“ i na festivalu u Prištini. Zajedno sa Indeksima, Biserom Veletenlić, Sabahudinom Kurtom i Sabinom Varešanović krenuo je na turneju po Sovjetskom Savezu. Sa pesmom „Gori vatra“ Kemala Montena Čolić je u Luksemburgu predstavljao Jugoslaviju na izboru za Pesmu Evrovizije. Sledeće dve godine Čolić se uglavnom pojavljivao na festivalima sa pesmama „Bling blinge bling“, „Ona spava“, (pobeda na „Hit paradi“), „Zvao sam je Emili“, „April u Beogradu“ (autor Kornelije Kovač, pobeda na „Beogradskom proleću“), „Ljubav je samo riječ“ (Vojkana Borisavljevića), „Zelena si rijeka bila“ (autor Kemal Monteno, pobeda na „Šlageru sezone“). U isto vreme je potpisao ugovor sa nemačkom kućom „WEA“ i za njihovo tržište snimio dva singla. Tu se i završila njegova karijera u inostranstvu jer nije želeo da živi u Nemačkoj, a u zemlji je bilo mnogo koncerata.

Prvi studijski album „Ti i ja“ je izašao 1975. godine, a niz jakih pesama „Vagabund“, „Igraš se vatrom“, „Loše vino“ (na muziku Gorana Bregovića i tekst Arsena Dedića) je doveo do masovne histerije devojaka. Producent ploče je bio Kornelije Kovač i tu praksu Čolić nije menjao ni na sledećim albumima. Za omot je bio zadužen Dragan S. Stefanović, koji je i kasnije dizajnirao omote ploča. Iste godine u PGP RTB je izdata ploča „Zdravko Čolić“ na kome su bili hitovi sa singlova. Iako je 1976. godine na zagrebačkom festivalu sa pesmom „Ti si bila, uvijek bila“ osvojio četvrto mesto, Čolić je bio najveća zvezda festivala. Krajem te godine krenuo je sa Indeksima na prvu jugoslovensku turneju. Poslednji put se na nekom festivalu pojavio u Zagrebu 1977. godine sa pesmom „Živiš u oblacima“. Na Jugoslovenskom festivalu revolucionarne i rodoljubive pjesme u Zagrebu 1977. godine Čolić je nastupio sa budućim najprodavanijim singlom „Druže Tito mi ti se kunemo“ koja je prodata u više od 300.000 primeraka.[4]

Sledeći album, „Ako priđeš bliže“ iz 1977, snimljen je u Zagrebu, a priređen u Nemačkoj. Za prve dve nedelje prodato je 50 hiljada primeraka[5], a novi aduti kod publike su bili „Pjevam danju, pjevam noću“ po pesmi Branka Radičevića, „Glavo luda“, „Zagrli me“, „Juče još“, „Jedna zima s Kristinom“ i „Produži dalje“. 1. aprila 1978. godine Čolić je krenuo na jugoslovensku turneju pod nazivom „Putujući zemljotres“, a pratila ga je baletska grupa „Lokice“. Već tada je ploča prodata u 150.000 primeraka, da bi na kraju prebacila 700.000 primeraka.[5] U anketi lista „Zdravo“ Čolić je pobedio u kategoriji „najdraža ličnost“. Iako je na početku turneje 4. i 8. aprila održao dva koncerta u beogradskoj hali „Pionir“, turneja se okončala koncertom na Marakani održanim 5. septembra 1978. godine koji je okupio oko 70.000 ljudi.[5] U pratećoj Čolićevoj grupi klavijature je svirao Kris Nikols, a bas Dado Topić (nekadašnji članovi tada već raspuštenog sastava Tajm). Topić je nastupio kao zagrevanje, pevajući nekoliko svojih hitova, a zatim je na binu stupio Čolić, praćen razgolićenim „Lokicama“. Kao gosti koncerta pojavili su se Kemal Monteno, Arsen Dedić, Kornelije Kovač, Josip Boček, trio „Strune“ i pevački kvintet RTB. Sav prihod od nastupa Čolić je ustupio Savezu slepih. Na stadionu su snimljeni i prvi kadrovi dokumentarnog filma o Zdravku „Pjevam danju, pjevam noću“. Scenario je pisao novinar Dušan Savković, a režirao reditelj Jovan Ristić. Film je kasnije pretočen u seriju od četiri epizode i, nekoliko meseci kasnije, posle bioskopske premijere, prikazan na tadašnjoj jugoslovenskoj televiziji. Koncertu na Marakani prisustvovao je Zigi Loh, direktor nemačke diskografske kuće, koji je bio iznenađen Čolićevom popularnošću i odmah je predložio da se obnovi ugovor, pa su za nemačko tržište objavljeni singlovi sa pesmama „Jedina“ i „Zagrli me“, kao i jedan disko singl na kome su bile pesme „I'm Not Robot Man“ i „Light me“. Međutim, Čolić nije prihvatio njihovu ponudu da se preseli u Nemačku i tamo radi za njih. Umesto toga, 14. novembra 1978. godine je otišao na odsluženje vojnog roka u Valjevo. Kasnije je prekomandovan u Beograd, pa u Požarevac, da bi završio vojni rok 14. septembra 1979.[5]

U proleće 1980. godine Čolić je objavio album „Zbog tebe“ sa pesmama „Pisaću joj pisma duga“, „Pusti, pusti modu“ i „Pjesmo moja“. Album je sniman u Ujedinjenom Kraljevstvu (opet ga je producirao Kornelije Kovač) a autori su bili još i Goran Bregović, Kemal Monteno, Arsen Dedić i Spomenka Kovač. Iako je euforija za Čolićem malo opala, ploča je prodata u preko 400.000 primeraka.[4] Sledeća turneja je bila nešto mirnija, bez „Lokica“, ali sa engleskim muzičarima. Na kraju turneje, u oktobru 1980. godine, Čolić je održao tri rasprodata koncerta u hali „Pionir“. Na jednom od njih prvi i poslednji put, na jednom svom koncertu, je uživo otpevao tada megahit „Druže Tito, mi ti se kunemo“.

Novi album, „Malo pojačaj radio“, sniman je oktobra 1981. godine u Londonu. Muzički deo posla odradili su Kornelije Kovač i Goran Bregović, a matrice su snimili engleski studijski muzičari. Ploča je donela zaokret ka rok zvuku, a hitovi su bili „Mađarica“, „Nove lakovane cipele“, „Dunav“. U pesmi „Što si prepotentna“ Zdravko se prvi put okušao kao autor, dok su preostali materijal napisali Đorđe Balašević, Duško Trifunović, Đorđe Novković i Marina Tucaković. Album je prodat u više od 300.000 primeraka.[4]

Tokom 1982. Čolić je na turneji održao pedeset i pet koncerata, a pratili su ga članovi grupe „Generacija 5“. Tada su nastupili i u Prištini u kojoj zbog demonstracija punih godinu dana niko nije svirao. Nastup na beogradskom Tašmajdanu 10. juna 1982. godine okupio je oko osam hiljada posetilaca. Cena ulaznice je bila sto dinara, što je u ono vreme predstavljalo neuobičajeno visoku cenu.[5]

Sledeća ploča, „Šta mi radiš“, opet je snimana u Londonu i to pod potpunom kontrolom Kornelija Kovača. Opet su svirali engleski muzičari, a autori pesama su bili Kovač, Momčilo Bajagić Bajaga, Zoran Živanović Kikamac (Zana), Arsen Dedić i drugi. Album je objavljen 1983. godine, sa hitovima kao što su: „Šeri, Šeri“, „Šta mi radiš“ i baladA „Stanica Podlugovi“. Čolić je na turneju još jednom krenuo sa članovima grupe „Generacija 5“ i Lazom Ristovskim.

Na sledećoj ploči, koju izdaje za sarajevski Diskoton „Ti si mi u krvi“ 1985. godine, prvoj koju snima u Beogradu, u studiju „Akvarijus“, Čolić se okrenuo etno zvuku, posebno u numerama „Ruška“, „Sto cigana“ i „Ti možeš sve, al' jedno ne“, ali se kao najveći hit izdvojila balada „Ti si mi u krvi“, koju su zajedno uradili Kornelije i Spomenka Kovač. Usledila je delimična jugoslovenska turneja koja je obuhvatila jadransku obalu, SR Makedoniju, SR Bosnu i Hercegovinu i Sava centar. U to vreme Čolić se privremeno udaljio sa scene, osnovavši sa Bregovićem izdavačku kuću „Kamarad“, na taj način među prvima započinjući privatnu izdavačku delatnost.

Posle skoro tri godine pauze , Čolić je u decembru 1987. za sarajevski „Diskoton“ sa Kornelijem Kovačom, kao producentom i aranžerom, snimio i objavio album jednostavno nazvan „Zdravko Čolić“, kojim se vratio pop zvuku. Ploča nije imala velikog medijskog odjeka i pamti se kao album sa najslabijim tiražom od 200.000 primeraka, sa koga se kao hitovi izdvajaju numere „Oj djevojko, selen velen“, „Hej suzo“ i „Samo ona zna“.[5] Zbog loše prodaje nije održana turneja, a i sledećih godina Čolić se posvetio privatnom poslovanju.

Čolić je 1990. sa Goranom Bregovićem uradio album „Da ti kažem šta mi je“ koji je objavila privatna beogradska izdavačka kuća „Komuna“. Materijal sa albuma je promovisan na festivalu „Mesam“ 1991. godine. Na njemu se našla obrada narodne pesme „Čaje šukarije“, u kojoj peva devojčica Ivana, glumica iz filma „Kuduz“, koja se izdvaja kao najveći hit, i numere „Čija je ono zvijezda“, „E draga, draga“ i „Da ti kažem šta mi je“, naslovna pesma autora Dina Merlina. Album zbog nadolazećeg rata u Jugoslaviji nije koncertno ispraćen i posle njega je nastupilo zatišje u karijeri, koje je prekidano povremenim nastupima. Iz tog perioda je upečatljiv nastup Zdravka Čolića na MESAM-u početkom 1995. godine, gde je bio gost koncerta posvećen karijeri Kornelija Kovača.

Početkom rata u bivšoj Jugoslaviji, Zdravko se preselio u Srbiju, gde je prešla da živi i kompletna njegova porodica. Povremeno nastupao po manjim dvoranama širom Evrope sa Lazom Ristovskim, diskotekama u Srbiji tokom 1994. godine a redovan je saradnik na pločama Bregovićeve filmske muzike. Tokom pauze u njegovom diskografskom radu godine 1994. u diskografskim kućama „Komuna“ i PGP RTS objavljena je ploča „Poslednji i prvi“ na kojoj je izbor njegovih najvećih hitova. Tokom devedesetih godina, smatra se jednim od najprodavanijih albuma u tadašnjoj SRJ.[4]

Zdravko Čolić, na koncertu u Pirotu, avgusta 2008. godine

Posle sedam godina pauze, u „Komuni“ je izdat deveti Čolićev album, „Kad bi moja bila“, u produkciji Gorana Bregovića. Pesme su komponovali Čolić i Bregović, a deo tekstova su napisali Marina Tucaković i Momčilo Bajagić. Sa albuma su se izdvojile pesme „Čini ti se grmi“, „Jako, jako slabo srce zavodiš“, kao i balade „Kad bi moja bila“ i „Tabakera“. Zdravko je krajem 1998. godine održao devet rasprodatih koncerata u beogradskom „Sava centru“, a nastupio je i u Prištini, ne obazirući se na sukobe na Kosovu.

Čolićev deseti album, „Okano“, objavljen je krajem 2000. godine u izdanju „BK Saunda“. Album je pored naslovne numere doneo i hitove „Krasiva“, „Hotel Balkan“ i baladu „U boji vina“. Tiraž je bio preko pola miliona prodatih nosača zvuka[4], a usledila je i velika turneja po većim gradovima bivše Jugoslavije. Turneja je kulminirala rasprodatim koncertom na stadionu FK Crvena zvezda, popularnoj Marakani, 30. juna 2001. godine, na kojoj se okupilo oko 80.000 ljudi. Pred malim ekranima je više od 4.000.000 ljudi pratilo direktan prenos koncerta.[4] Album „Okano“ proglašen je za album godine, pesma „Okano“ za hit godine, a Zdravko Čolić je izabran za ličnost godine.[4] U maju 2001. godine Čolić se oženio Aleksandrom, a 1. oktobra iste godine dobio je kćerku Unu-Zvezdanu.

Novi album „Čarolija“, ponovo u izdanju RTV BK, Čolić je predstavio 24. decembra 2003. godine. Sa albuma su se izdvojile pesme „Ao nono bijela“, „Zločin i kazna“, „Moja draga“ i „Na ovaj dan“, a kao pesma sa jednim od najboljih spotova se izdvojio veliki hit „Mnogo hvala“. U maju 2004. godine je počela turneja po većim gradovima bivše Jugoslavije i nekim evropskim zemljama. Tokom 2005. godine održano je još 14 koncerata u Kanadi, Sjedinjenim Američkim Državama, Evropi, kao i na prostorima bivše SFRJ. U oktobru je neplanirano dve večeri zaredom pevao pred beogradskom publikom u novootvorenoj Beogradskoj areni. Koncertima je prisustvovalo preko 50.000 ljudi.[4]

Album „Zavičaj (album)“ Čolić je objavio 2006. Pesme za novi album su pored Čolića napisali i Đorđe Balašević, Marina Tucaković, Arsen Dedić, Dino Merlin i Leontina Vukomanović. Pesme su snimane u studijima u Beogradu i Novom Mestu, miksovane su u studiju Pitera Gebrijela, a post-produkcija je rađena u londonskom studiju Ebi Roud. Album se u prva dva dana prodao u rekordnom tiražu od 100.000 primeraka. Posle ovog albuma, 30. juna 2007. godine Zdravko je po treći put u karijeri održao koncert na stadionu FK Crvena. Zvezda popularnoj Marakni. Koncert je bio još jedan trijumf Zdravkove popularnosti kod svih generacija. Prisustvovalo je oko 60.000 ljudi, a sam Zdravko je postavio verovatno nedostižan rekord od TRI fantastična koncerta na najvećem srpskom stadionu.[6]

Čolić je 10. avgusta 2006. dobio kćerku Laru.

Album „Kad me pogledaš preko ramena“ Zdravko je objavio 2010. Album je vrlo brzo prihvaćen kod publike i ako i ovaj album kao i većinu prethodnih kritika nije baš blagonaklono prihvatila.

Dana 25. juna 2011. godine, Zdravko Čolić je održao po mnogima i koncert života na beogradskom „Ušću“ pred oko 100 000 ljudi, koji je trajao 3 sata i 40 minuta. Koncert je protekao u sjajnoj atmosferi, besprekorno organizovan sa vrhunskom produkcijom putem direktnog prenosa na Radio-televiziji Srbije pratilo ga je oko 2.200.000. ljudi! Zdravko je na koncertu otpevao neverovatnih 44 pesama kojim je obuhvatio sve periode svoje bogate karijere, kako sa singl-albumima tako i sa svih 13 studijskih albuma.

12. decembra 2013. godine, objavio je album „Vatra i barut“.Od toga albuma se najviše može izdvojiti hit Što ti dadoh koja je po mišljenju publike, najbolja pesma na tom albumu.

Privatni život[uredi]

Zdravko Čolić krajem 80-ih godina definitivno prelazi da živi u Beograd. Izbijanjem građanskog rata na području bivše SR BiH, 1992. godine, Zdravko u Beograd prebacuje i svoje roditelje oca Vladimira i majku Stanu. U Beogradu mu takođe živi i brat Dragan sa svojom porodicom.

Sredinom 90-ih godina Zdravko se krstio u Sabornoj crkvi u Beogradu, a poznato je da je i veliki vernik i dobrotvor. Novčanim prilozima pomaže Srpsku pravoslavnu crkvu, kao i razne humanitarne akcije. Zdravko je veliki pacifista, nastupao je i dva puta tokom NATO-agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine. Pevao je na Brankovom mostu u Beogradu kao i na Trgu Republike, zajedno sa Đorđem Balaševićem i mnogim srpskim i svetskim umetnicima koji su tada dali svoj glas podrške srpskom narodu u neravnopravom ratu sa NATO-paktom.

Svojom dugogodišnjom devojkom Aleksandrom, profesorom geografije, oženio se sa 1. maja 2001. godine. Sa njom ima i dve ćerke Unu i Laru. Poznat je i po tome što je uspeo svoj privatni život da sačuva od javnosti, vodeći miran i povučen porodični život, lišen bilo kakvih skandala.

Tokom nesrećnih ratova na tlu bivše Jugoslavije, nije davao nikakve izjave, niti se mešao u politiku što mu je samo povećalo popularnost nakon rata na području bivše Jugoslavije. Poznat je i po tome, što jako voli sport, rado gleda fudbalske utakmice po Beogradu, pa čak i nižerazredne. Posetilac je beogradskih teretana i trim-staza po Košutnjaku, poznatom beogradskom parku.

Diskografija[uredi]

Singl-albumi, period 1971—1979.[uredi]

  1. Plačem za tvojim usnama (Ambasadori, Beograd disk, 1971)
  2. Pogledaj u nebo/Kukavica kuka/Gospa Mica-gazdarica (Korni grupa, PGP RTB, 1971)
  3. Sinoć nisi bila tu/Tako tiho (Beograd disk, 1972)
  4. Pod lumbrelom/Stara pisma (Jugoton, 1972)
  5. Gori vatra/Isti put (Jugoton, 1973)
  6. Bling, blinge, bling/Julija (Jugoton, 1973)
  7. Zelena si rijeka bila/Ne dam ti svoju ljubav (Diskoton, 1974)
  8. Dome moj/Ljubav je samo riječ (Jugoton, 1974)
  9. Madre mia/Rock'n'roll Himmel (Suzi Records, 1974)
  10. Ona spava/Zaboravi sva proleća (PGP RTB, 1975)
  11. Zvao sam je Emili/Sonata (Jugoton, 1975)
  12. April u Beogradu/Svitanje (PGP RTB, 1975)
  13. Sinoć nisi bila tu/U dnu čoveka uspomena/Slike iz detinjstva (1975)
  14. Ti si bila, uvijek bila/A sad sam ja na redu (Jugoton, 1976)
  15. Ljubav ima lažni sjaj/Balerina (Jugoton, 1977)
  16. Živiš u oblacima/Zašto spavaš (Jugoton, 1977)
  17. Loš glas/Ne mogu biti tvoj (Jugoton, 1978)
  18. Light Me/I'm Not A Robot Man (Suzi Records, 1978)
  19. Alles Was Ich Hab'/Lampenfieber (Warner Bros Records, 1979)
  20. Druže Tito mi ti se kunemo/Titovim putem (Jugoton, 1977)

Albumi 1975—2013.[uredi]

  1. Ti i ja (Jugoton, 1975)
  2. Ako priđeš bliže (Jugoton, 1977)
  3. Zbog tebe (Jugoton, 1979)
  4. Malo pojačaj radio (Jugoton, 1981)
  5. Šta mi radiš (Jugoton, 1983)
  6. Ti si mi u krvi (Kamarad-Diskoton, 1985)
  7. Rodi me majko sretnog (Diskoton, 1987)
  8. Da ti kažem šta mi je (Komuna, 1990)
  9. Kad bi moja bila (Komuna, 1997)
  10. Okano (BK sound, 2000)
  11. Čarolija (RTV BK Telekom, 2003)
  12. Zavičaj (PGP RTS, 2006)
  13. Kad pogledaš me preko ramena (2010)
  14. Vatra i barut (City records, 2013)

Festivali[uredi]

  • 1971 - Vaš šlager sezone - Plačem za tvojim usnama (kao vokal grupe Ambasadori)
  • 1972 - Vaš šlager sezone - Sinoć nisi bila tu
  • 1972 - Split - Stara pisma
  • 1972 - Skoplje - Eden život, edna žena (Moj bol)
  • 1973 - Vaš šlager sezone - Bling, blinge, bling
  • 1973 - Opatija, Pjesma Evrovizije - Gori vatra
  • 1973 - Zagreb - Duga
  • 1974 - Vaš šlager sezone - Zelena si rijeka bila, pobjednička pjesma
  • 1974 - Beogradsko proleće - Ljubav je samo riječ
  • 1974 - Opatija - Ne dam ti svoju ljubav
  • 1974 - Hit parada - Ona spava, pobjednička pjesma
  • 1975 - Vaš šlager sezone - Zvao sam je Emili, pobjednička pjesma
  • 1975 - Beogradsko proleće - April u Beogradu, pobjednička pjesma
  • 1976 - Zagreb - Ti si bila, uvijek bila
  • 1977 - Zagreb - Živiš u oblacima
  • 1977 - Festival revolucionarne pjesme - Druže Tito, mi ti se kunemo

Reference[uredi]

  1. ^ Puls - Zdravko Čolić - Čola, Pristupljeno 5. 4. 2013.
  2. ^ Stari ALO! - Čola i Rajović pevali deci ometenoj u razvoju!, Pristupljeno 5. 4. 2013.
  3. ^ „Zdravko Čolić“. Story.rs Приступљено 3. 1. 2012.. 
  4. ^ a b v g d đ e ž Petar Janjatović: „EX-YU Rock enciklopedija“. ISBN 978-86-905317-1-4.
  5. ^ a b v g d đ opet Bio
  6. ^ Balkanmedia: Oboren diskografski rekord

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Zdravko Čolić