Zevs

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Zevs
Skulptura Zevsa u Luvru[1]
Bog bogova i ljudi, neba, munja i gromova, mira i pravde
PrebivališteOlimp
Simbolmunja, orao, krava i hrast
RoditeljiHron i Rea
Braća i sestreHestija, Had, Hera, Posejdon i Demetra
Potomstvovideti Kategorija:Zevsova djeca
Rimski pandamJupiter

Zevs (grč. Ζεύς)[2] je vrhovni bog iz grčke mitologije, vođa bogova i ljudi, kao i bog neba i groma, koji živi na Olimpu.[3] Sin je titana Hrona i njegove žene Reje.

Zevs jeste Dyeus u indo-evropskoj mitologiji (Zevs je „uzet“ iz ove mitologije), Jupiter u rimskoj mitologiji, Tor u nordijskoj mitologiji itd.[4][5][6]

Etimologija[uredi]

Zeusovo grčko ime povezano je s indoevropskim korenom *dey- = „svetliti”, odnosno *dyēws = „dnevno nebo”. U nominativu je njegov oblik Ζεύς πατήρ, a u genitivu se Zeús menja u Διός.[7] To se može povezati s glavnim bogom Indoevropljana - *dyēws ph2tēr = „božanski otac”,[8][9] пто је упоредиво са санскритским dyauš pítā. Iz istog korena dolazi i lat. ime Zeusova pandana u rimskoj mitologiji, Jupitera: Iupiter, Iovis < starolatinski Diovis, od genitiva u ie. - *dyeu-ph2tēr.[10]

Platon, u svom Kratilusu, daje narodnu etimologiju Zevsa sa značenjem „uzrok života svih živih stvari”, zbog relacije značenja alternativnih naslova Zevsa (Zen i Dia) koji su grčke reči za život i „zato što”.[11] Ova etimologija, zajedno sa Platonovim celokupnim metodom izvođenja etimologije, nije podržana u modernoj nauci.[12][13]

Karakteristike[uredi]

Džon Flaksman: Zevs na prestolu, sa Hermesom i Atinom, ilustracija Odiseje, 1810.

Zeus ima osobine indoevropskog božanstva svetlosti i neba koje „vedri i oblači”, ljuti je gromovnik koji gađa munjama; dobar bog koji daje kišu. Njegova je sveta ptica bila zlatni orao kojeg je uvek držao pored sebe, a često je i sam preuzimao orlovo obličje. Poput Zevsa, orao je bio simbol snage, hrabrosti i pravde. Zeusovo najdraže drvo bio je hrast, simbol snage. Takođe su mu posvećivana maslinova stabla.

Epiteti:

  • Olympios - označavalo je Zevsov kraljevski status kao vrhovnog boga Olimpljana, a i na panhelenskom festivalu u Olimpiji
  • Panhellenios - Zeus svih Helena, posvećen mu je poznat Eakov hram u Egini
  • Xenios - zaštitnik gostoljubivosti i gostiju, spreman da se osveti svakome tko učini nešto nažao strancu
  • Horkios - čuvar zakletvi, otkriveni bi lažljivci morali napraviti Zeusov kip, najčešće u Olimpiji
  • Agoraios - pazio je nad poslovima i samom agorom te kažnjavao nepoštene trgovce

Kult[uredi]

Zeusov hram u Olimpiji

Olimpija je bila središte svih onih koji su hteli da časte svog vrhovnog boga. Tamo su se održavale i poznate Olimpijske igre. Postojao je i Zeusov oltar napravljen od pepela, od ostataka žrtvovanih životinja.

Ovde je bio i Zeusov kip u Olimpiji, jedno od sedam svetskih čuda. Božanski kip od slonove kosti i ebanovine, bogato ukrašen zlatom i dragim kamenjem. Verovalo se da ga je napravio kipar Fidija, a Grci su smatrali nesretnim onoga ko nije vidio taj kip. Uz njega su vezane i brojne legende.

Mitologija[uredi]

Zevs

Zevs je najmlađi sin Hrona i Reje.[14] Pre Zevsa rodili su se:

Međutim, kad god bi se Reja porodila Hron bi progutao dete jer se bojao da će ista sudbina zadesiti i njega kao i njegovog oca. Naime, Hron je sa prestola zbacio svog oca Urana. Kada je Zevs trebalo da se rodi, Reja je zatražila pomoć od Urana i Geje, jer nije želela da i on bude progutan. Reja se porodila na Kritu, a Hron dade kamen umotan u odeću koji on proguta. Onda ona Zevsa sakrije na planini Ida. Postoji par verzija o odrastanju Zevsa.

  1. Odgojila ga je Geja
  2. Odgojila ga je Amaltea
  3. Odgojila ga je nimfa Adamantea. Kako je Hronos vladao zemljom, nebesima i morem, ona ga je zavezala tako da je visio sa drveta ne nalazeći se ni na nebu, ni na zemlji ni na moru, već između njih i tako Hron ne uspe da ga vidi.
  4. Odgojila ga je nimfa Kinosura. U znak zahvalnost, Zevs ju je postavio među zvezde nakon njene smrti.
  5. Odgajila ga je Melisa koja ga je hranila kozjem mlekom

Kada je odrastao Zevs je naterao oca da ispljune decu suprotnim redom od onog kojim ih je gutao: prvo kamen, zatim ostale. Jedna verzija je i da je Zevs rasekao Hronov stomak. Nakon što je oslobodio braću i sestre, Zevs je oslobodio kiklope, gigante, storuke divove i braću Hronovu, koji su prvo od ruke Urana zatvoreni u Tartar, a zatim i od Hronove, a ovi mu dadoše munju. Nakon ovoga Zevsova braća i sestra zajedno sa kiklopima i ostalim bićima povedoše rat protiv Hrona i ostalih titana. Kada su ih pobedili, Hrona i ostale titane baciše u Tartar, najdublje mesto na zemlji. Zevs tamo takođe zatvori kiklope i storuke divove, one koji su mu dali munju i pomagali u ratu.

Nakon pobede nad titanima, Zevs je podelio svet sa svoja dva brata. Hadu je dao podzemni svet, a Posejdonu more.

Zevs, statua
Hram Zevsa na Olimpiji
Fidijina skluptura Zevsa, visoka 12 m. - Gravira iz 16. veka

Zevs je bio brat i muž Here. Osim dece sa njom, Zevs je imao mnogo afera i vanbračne dece. Imao je afere sa boginjama (Demetra, Leta, Maja..), sa smrtnicama (Evropa, Leda..), kao i sa mnogim nimfama. Hera je bila ljubomorna i stalno je proganjala Zevsove ljubavnice i njihovu decu.

Mada je Zevs bio vrhovni i apsolutni vladar, njegova moć i vlast nije bila bezgranična, a time se on razlikovao od bogova drugih religija, u kojima bez vrhovnog boga ništa nije moglo da se desi i njemu ništa ne može da promakne. U grčkoj mitologiji ostali bogovi, a i ljudi su imali svoju volju i slobodu i nad njima, pa i nad samim Zevsom je vladalo nešto nedokučivo i nepromenljivo - Sudbina.

Pričalo se da Zevs vlada i sudbinom, ali to je u prenosnom smislu, jer je on, kao i bilo koji drugi bog ili čovek, vladao samo toliko koliko je shvatao veze između uzroka i posledica, i delovao u skladu sa tim spoznajama. Protiv sudbine je Zevs bio nemoćan, pa ma šta preduzeo, jer on nije bio vladar sudbine, već samo njen čuvar i izvršilac.

Ruševine Zevsovog hrama u Olimpiji

Glavno sedište Zevsa je bio vrh planine Olimp u Tesaliji, vrh koji se gubio među oblacima i dodirivao samo nebo. Na samom vrhu je bila palata boga Zevsa, koju mu je bog Hefest, sagradio od čistog zlata. Zevs je, pored Olimpa, voleo da boravi i na svim drugim mestima, ponajviše na ostrvu Kritu, na Idi i Parnosu na Fokidi, ali je on bio sveprisutan, i nije se moralo dolaziti po njega da mu se traži pomoć, to se moglo učiniti svugde i na svakom mestu. Zevs je često silazio i među ljude, a tada bi uzimao drugo obličje, bilo da bi sebe pretvorio u životinju ili u neku prirodnu pojavu ili čoveka.

Hramovi posvećeni bogu Zevsu danas su svi u ruševinama, a među hramovima se izdvajao njegov hram na Olimpiji, sagrađen 460. godine pre nove ere prema planu graditelja Libona iz Elide. U Atini je postojao hram Olimpeion, najveći hram u Grčkoj - 108 m. h 41 m, a od njegovih 104 stuba, visoka 17.5 m, sačuvana su 15. Temelje hrama je uradio 515. godine pre nove ere Pizistratidi, a završio ga je 132. godine car Hadrijan. najveći hram bogu Zevsu podignut je na Siciliji u Akragentu - 113 m. h 56 m.

Zevsove supruge[uredi]

Prema HesiodovojTeogoniji“, Zevs se ženio sedam puta, mada je osim svojih supruga imao mnogo ljubavnica.

  1. Metida
  2. Temida
  3. Eurinoma
  4. Demetra
  5. Mnemosina
  6. Leto
  7. Hera

Reference[uredi]

  1. ^ The sculpture was presented to Louis XIV as Aesculapius but restored as Zeus, ca. 1686, by Pierre Granier, who added the upraised right arm brandishing the thunderbolt. Marble, middle 2nd century CE. Formerly in the 'Allée Royale', (Tapis Vert) in the Gardens of Versailles, now conserved in the Louvre Museum (Official on-line catalog)
  2. ^ In classical Attic Greek.
  3. ^ Zamarovski 1985, str. 338.
  4. ^ Berry 1996, str. 20-21
  5. ^ Madan 2003, str. 81.
  6. ^ Bhattacharji 2015, str. 280-281.
  7. ^ Laertius, Diogenes (1972) [1925]. „1.11”. Ur.: Hicks, R.D. Lives of Eminent Philosophers.  „1.11”. Diogenes Laertius, Lives of Eminent Philosophers (na jeziku: Greek). 
  8. ^ „Zeus”. American Heritage Dictionary. Pristupljeno 3. 7. 2006. 
  9. ^ R. S. P. Beekes, Etymological Dictionary of Greek, Brill, 2009, p. 499.
  10. ^ Burkert (1985). Greek Religion. str. 321. ISBN 978-0-674-36280-2. 
  11. ^ "Plato's Cratylus," by Plato, ed. by David Sedley, Cambridge University Press, 6 Nov 2003, p.91
  12. ^ „The Makers of Hellas”. 
  13. ^ „Limiting the Arbitrary”. 
  14. ^ „Greek and Roman Mythology.”. Mythology: Myths, Legends, & Fantasy. Sweet Water Press. 2003. ISBN 9781468265903. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]