Zeland (provincija)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za drugu upotrebu, pogledajte članak Zeland.
Zeland
Zeeland
Zastava Zelanda
Zastava
Grb Zelanda
Grb
Položaj Zelanda
Država Holandija
Admin. centarMidelburg
Najveći gradTerneuzen
Površina2.642 km2
Stanovništvo2009.
 — broj st.381.477
 — gustina st.144,39 st./km2
 — ISO 3166-2NL-ZE
Broj opština13
Zvanični veb-sajt Izmenite ovo na Vikipodacima

Zeland (hol. Zeeland – „Morska zemlja“) je provincija na jugoistoku Holandije koja se graniči sa holandskim provincijama Južnom Holandijom i Severnim Brabantom i belgijskim provincijama Zapadnom Flandrijom, Istočnom Flandrijom i (jednim delom) sa Antverpenom.

Zeland se sastoji od niza ostrva i poluostrva, kao i jednog dela kopna na jugu. Ostrva i poluostrva koja sačinjavaju Zeland su:

Glavni grad provincije je Midelburg, najveći je Terneuzen, a važna je i morska luka Vlisingen. Broj stanovnika Zelanda je oko 380.000.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Zeland je bio naseljen već u vreme Rimljana. Iz tog perioda potiču i skulpture, između ostalih i boginje Nehalenije, koje su pronašli ribari sa Istočne Shelde (hol. Oosterschelde). Od srednjeg veka je borba protiv vode lajtmotiv koji se provlači kroz istoriju. Površina zemlje se naizmenično smanjivala i povećavala. Skoro cela provincija (osim pojasa dina) nalazi se na nivou ili ispod nivoa mora.

Midelburh je do kraja šesnaestog veka bio najveći trgovački grad severnog Nizozemlja, a do pred kraj sedamnaestog veka, peti najveći grad zemlje sa između 27.000 i 30.000 stanovnika (više stanovnika od Haga i Utrehta). U toku Drugog svetskog rata Zeland je više puta bio od strateške važnosti, zbog čega je nekoliko gradova i oblasti dosta stradalo usled borbi, bombardovanja i poplava. Posebno se promenio izgled ostrva Valheren i centar Midelburha.

U noći između 31. januara i 1. februara 1953. Zeland je bio pogođen Velikom poplavom (hol. Watersnood). Da bi se u budućnosti predupredila slična katastrofa, 1960. godine počela je izgradnja kompleksa brana i nasipa za odbranu od vode (Delta plan). Jedan od sporednih rezultata bio je da su se veze sa ostatkom Holandije primetno poboljšale. Oko ovoga se podigla velika prašina, posebno oko zatvaranja Istočne Shelde.

Jezik[uredi | uredi izvor]

U prošlosti se Zeland sastojao od nekoliko izolovanih ostrva, te stoga nije čudno što svaka oblast ima sopstveni dijalekat. Međutim, zelandska ostrva pokazuju relativno jedinstvo u jeziku. Zelandski je u osnovi prelazna varijanta holandskog u zapadnoflamanski. U Zelandskoj Flandriji se govore dijalekti koji se dosta razlikuju od zelandskog: zapadnoflamanski na zapadu i u centralnom delu, istočnoflamanski oko Hulsta. U većini sela se različiti dijalekti se i dalje veoma neguju.

Kultura i folklor[uredi | uredi izvor]

Agrarni Zeland je dugo mogao da očuva sopstvene kulturne izraze. Poznate su zelandske narodne nošnje, koje danas još uvek nose starije žene, a oblače se često i za specijalne prilike. Seljaci na Valherenu (niz. Walcheren) održavaju tradicionalni sport, alkarstvo: na praznik u avgustu ljudi na (zelandskim) konjima pokušavaju kopljem da pogode prsten. Regionalni proizvodi, kao karamele sa puterom (niz. boterbabelars) i čajno pecivo (niz. bolussen), često se povezuju sa Zelandom i turisti ih rado kupuju. Zatim, dijalekti se smatraju zelandskim kulturnim dobrom, a ova provincija se čvrsto povezuje sa ortodoksnim protestantima (niz. Gereformeerde Gemeenten).


Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]