Zemlja Sekelja

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Pod terminom „Zemlja Sekelja“ (mađ. Székelyföld, rum. Ținutul Secuiesc, nem. Szeklerland, lat. Terra Siculorum) podrazumeva se područje na istoku Transilvanije u Rumuniji koju nastanjuju Sekelji, mađarska etnička grupa.[1][2]

„Zemlja Sekelja“ na mapi

Geografija[uredi]

Istorijska „Zemlja Sekelja“ se nalazi na istoku transilvanijskog basena, u okviru Karpatskog luka i delimično u istočnim Karpatima u centralnom delu Rumunije. To područje obuhvata veliki deo savremenih rumunskih okruga Hargita i Kovasna, srednji deo okruga Mureš, manji deo okruga Alba i Kluž (sela bivšeg sekeljskog sedišta Aranjoš blizu opštine Unirea), kao i pojedine opštine okruga Njamc (opština Bicazu Ardelan, Bicaz-Čej i Damuc) i Bakau (grad Đimeš-Faget).[3]

Kulturni i politički centar „Zemlje Sekelja“ je ranije bio Sekeljudvarhelj (Odorheju Sekujesk) koji se nalazi zapadno od hargitskih planina. Ostala važna mesta bila su Marošvašarhelj (Targu Mureš), Čiksereda (Mijerkurea Čuk) i Šepsisentđurđu (Sv. Đorđe). Danas se Targu Mureš smatra političkim, ekonomskim i kulturnim centrom Sekelja u Transilvaniji.

Stanovništvo[uredi]

U okruzima Hargita, Kovasna i Mureš 2002. godine živelo je ukupno oko 1,13 miliona stanovnika; od kojih je 670.000 bilo mađarskog (oko 59%, a većina njih su Sekelji), a 407.000 rumunskog porekla (36%). U okruzima Hargita i Kovasna, procenat mađarskog življa je bio 84.6 i 73,8 %, a u Murešu je bio 39,3%.[4][5]

Na istom tom području je 1919. g. živelo oko 777.340 stanovnika, od kojih je 542.400 bilo mađarskog (oko 69%, a većina njih su bili Sekelji), a 183.000 rumunskog porekla (23%). U okruzima Hargita i Kovasna procenat mađarskog življa je bio 92,7% i 87,4%, a u okrugu Moriš 48,8%.[6][7][8]

Pismo sa kojim su se Sekelji čak do 18. veka služili se zvalo Rovaško pismo (D (rovásbetű).svg L (rovásbetű).svg Ő (rovásbetű).svg Ef (old hungarian script).png Ly (rovásbetű).svg E (rovásbetű).svg K (rovásbetű).svg É (rovásbetű).svg Sz (rovásbetű).svg), i ono je od tada postepeno izašlo iz upotrebe, ali se i dalje nalazi na spomenicima i Sekelj kapijama.

Istorija[uredi]

Razvoj gradova u „Zemlji Sekelja“ bio je tokom istorije pod znatnim uticajem centralnih vlasti bilo da su u pitanju ugarske, otomanske, austrijske, austrougarske ili rumunske.[9] Sekelji, koje su već u 12. veku mađarski kraljevi naselili u Transilvaniju radi odbrane kraljevstva od Kumana i Vizantinaca, osnovali su 1190. g. grad Sibinj.[10]

Reference[uredi]

  1. ^ Engel, Pál (2005). „The Székely”. Ur.: Andrew Ayton. The realm of St. Stephen: a history of medieval Hungary, 895-1526 (na jeziku: (na jeziku: engleski)). Tamás Pálosfalvi. I.B.Tauris. стр. 115. ISBN 978-1-85043-977-6. Приступљено 15. 9. 2010. »It was also during the thirteenth century the Székely (Lat. Siculi) occupied the territory that they currently live in as the largest Hungarian-speaking ethnic group in Romania.« 
  2. ^ Reid, Robert (2007). „Székely Land”. Romania & Moldova (na jeziku: (na jeziku: engleski)). Lonely Planet. стр. 163. ISBN 978-1-74104-478-2. Приступљено 16. 9. 2010. »Technically it's wrong to call this central patch of Transylvania on the eastern realms of the Carpathians ‘Hungarian Transylvania’, but going around much of Székely Land (Ţara Secuilor in Romanian, Székelyföld in Hungarian) it can feel that way.«  Nepoznati parametar |coauthors= ignorisan [|author= se preporučuje] (pomoć)
  3. ^ Mallows, Lucy (2008). „People”. (na jeziku: (na jeziku: engleski)). Bradt Travel Guides. стр. 33. ISBN 978-1-84162-230-9. Приступљено 15. 9. 2010. »The Székely people (pronounced ‘say-kay’) or Szerkler in German, Secui in Romanian and Sicul in Latin, are a Hungarian-speaking ethnic group, who live mostly in Harghita, Cavasna and Mureş counties and there is a small settlement at Feldioara, 15km north of Braşov on route E60.«  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  4. ^ Rumunski nacionalni institut za statistiku, „Populaţia după etnie“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (avgust 16, 2009) (na jeziku: engleski) (Stanovništvo po etničkoj pripadnosti)
  5. ^ Centru de resurse pentru diversitate etnoculturala - Popis stanovništva iz 2002. godine
  6. ^ Árpád E. Varga, ((na jeziku: mađarski).) Hargita megye településeinek etnikai (anyanyelvi/nemzetiségi) adatai 1850-2002 Onlajn dokument
  7. ^ Árpád E. Varga, ((na jeziku: mađarski)) Kovászna megye településeinek etnikai (anyanyelvi/nemzetiségi) adatai 1850-2002 Onlajn dokument
  8. ^ Árpád E. Varga, ((na jeziku: mađarski)) Maros megye településeinek etnikai (anyanyelvi/nemzetiségi) adatai 1850-2002 Onlajn dokument
  9. ^ Niedermaier, Paul (2009). „Zum Frage der städtischen Kommunalverwaltung und der Mehrfachen Gerichtsbarkeit im Szeklerland von Judit Pál”. Ur.: Harald Roth. Die Szekler in Siebenbürgen: von der privilegierten Sondergemeinschaft zur ethnischen Gruppe (na jeziku: (na jeziku: nemački)). Böhlau Verlag Köln Weimar. стр. 195. ISBN 978-3-412-20240-8. Приступљено 18. 9. 2010. »Die Entwicklung der Städte im Szeklerland wurde im Laufe ihrer Geschichte von der Zentralgewalt wesentlich beeinglusst...«  Nepoznati parametar |coauthors= ignorisan [|author= se preporučuje] (pomoć)
  10. ^ Hösch, Edgar (2004). „Székler/Szeklérland/Tahrir Defteri”. Lexikon zur Geschichte Südosteuropas (na jeziku: (na jeziku: nemački)). UTB. стр. 676. ISBN 978-3-8252-8270-7. Приступљено 18. 9. 2010. »Die -→Székler, die bereits seit dem 12. Jh. v. den ung. Königen in Siebenbūrgen angesiedelt wurden, um die östl. Grenzregionen gegen die Einfälle der Kumanen u. die Expansionbestrebungen der Byzantiner zu verteidigen, ließen sich zunächst auf dem Gebiet der 1190. gegr. Propstei Hermannstadt, dem sog. „Altland“, im Schäwis (ung. Sebes) Tal u. bei Urwegen (ung. Orbó) nieder.«  Nepoznati parametar |coauthors= ignorisan [|author= se preporučuje] (pomoć)

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]