Зла кућа

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zla kuća
Orig. naslovCrooked House
AutorAgata Kristi
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Žanr / vrsta delakriminalistički
Izdavanje
IzdavačDodd, Mead and Company
Datum1949.
Broj stranica211
Tip medijatvrdi i meki povez
Hronologija
PrethodnikRuža i tisa
NaslednikUbistvo je najavljeno

Zla kuća je delo detektivske fantastike Agate Kristi koje je prvi put objavila u SAD od strane Dodd, Mead and Company u martu 1949.[1] i u Ujedinjenom Kraljevstvu od strane izdavača Collins Crime Club 23. maja iste godine.[2]

Radnja se odvija u Londonu i okolini u jesen 1947. godine. Kristi je rekla da su joj naslovi ovog romana i Nesreća nevinih bili omiljeni među njenim delima.

Značenje naslova[uredi | uredi izvor]

Naslov se odnosi na dečju pjesmicu („There Was a Crooked Man“). Verenica naratora Čarlsa kaže da je to referenca na neiskrenost, jer „nismo bili u stanju da odrastemo nezavisni... uvrnuti i upleteni“, što znači nezdravo međuzavisnost od izuzetno snažne ličnosti porodičnog patrijarha Aristida Leonida.

Uvod u radnju[uredi | uredi izvor]

Tri kolena porodice Leonides žive zajedno pod bogatim patrijarhom Aristidom. Njegova prva supruga Marša je umrla, a njena sestra Edit se od tada brine o domaćinstvu. Njegova druga supruga je indolentna Brenda, par decenija mlađa od njega, je osumnjičena da ga vara sa unukinim učiteljem Lorensom. Kada je Aristid otrovan sopstvenim lekom za oči (fizostigminom), njegova unuka Sofija govori pripovedaču i vereniku Čarlsu Hejvordu da ne mogu da se venčaju dok ubica ne bude uhapšen. Čarlsov otac "Tata" je pomoćnik načelnika Skotland jarda tako da Čarls istražuje iznutra zajedno sa dodeljenim detektivom, glavnim inspektorom Tavernerom.

Radnja[uredi | uredi izvor]

 UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis knjige!

Pred kraj Drugog svetskog rata, Čarls Hejvord je u Kairu i zaljubio se u Sofiju Leonides, pametnu i uspešnu Engleskinju koja radi za Ministarstvo spoljnih poslova. Veridbu su odlagali do kraja rata kada će se ponovo ujediniti u Engleskoj.

Hejvord se vraća kući i čita obaveštenje o smrti u Vremenu: Sofijin deda, bogati preduzetnik Aristid Leonides, je umro u 85. godini. Zbog rata, cela porodica je živela sa njim u raskošnoj, ali loše srazmernoj kući pod nazivom "Tri zabata“, zla kuća iz naslova. Obdukcija otkriva da je Leonides otrovan svojim lekom za oči na bazi fizostigmina putem inekcije insulina. Sofija govori Čarlsu da ne može da se uda za njega dok se stvar ne razjasni.

Jasni osumnjičeni su Aristidova mnogo mlađa druga žena Brenda prigovarač savesti koji živi u kući kao privatni učitelj Sofijinog mlađeg brata i sestre Justasa i Džozefin Lorens Braun. Priča se da su vodili nedozvoljenu ljubavnu vezu ispred nosa starog Leonida. Članovi porodice se nadaju da će se ovo dvoje pokazati kao ubice jer preziru Brendu kao sponzorušu i takođe se nadaju da će izbeći bruku koja bi donela drugačiji ishod. Čarls pristaje da pomogne svom ocu, pomoćniku načelnika Skotland Jarda, da istraži zločin. On postaje kućni gost u "Tri zabata" u nadi da će neko otkriti trag u neočekivanom trenutku.

Svi članovi porodice su imali pobudu i priliku, a niko nema pokriće i svako od njih je znao da je Aristidov lek za oči otrovan kao što je rekao celoj porodici pošto ga je Džozefin pitala. Po oporuci svi oni stoje da od starčevog imanja steknu zdravo zaveštanje. Sluge ne dobijaju zaveštanje, ali bi izgubile svoje (povećane) godišnje plate ili dodatke tako da nisu osumnjičeni. Osim toga, članovi porodice imaju malo toga zajedničkog. Aristidova neudata svastika Edite de Havilend je gruba žena od nekih 70 godina koja je došla da ostane kod njega nakon smrti njegove prve žene da nadgleda vaspitanje njegove dece. Najstariji sin i Aristidov miljenik Rodžer je propao kao biznismen. Ugostiteljski posao koji mu je dao otac doveo je do ivice stečaja i on čezne da živi jednostavnim životom negde daleko. Rodžerova supruga Klemensi, naučnica strogog i neosećajnog ukusa, nikada nije mogla da uživa u bogatstvu koje nudi porodica njenog muža. Rodžerov mlađi brat Filip patio je od očeve naklonosti prema Rodžeru i povukao se u daleki svet knjiga i prošlih istorijskih epoha, provodeći sve svoje budne sate u biblioteci. Filipova supruga Magda je jedina umereno uspešna glumica kojoj je sve, pa i porodično ubistvo, scenska predstava u kojoj želi da igra glavnu ulogu. Šesnaestogodišnji Justas ima dečiju paralizu. On je zgodan i inteligentan, ali ogorčen zbog svog invaliditeta. Njegova dvanaestogodišnja sestra Džozefin je s druge strane ružna, prerano inteligentna i opsednuta detektivskim pričama. Ona neprestano špijunira ostatak domaćinstva, dajući svima do znanja da svoja zapažanja zapisuje u tajnu svesku.

Leonides je tajno lično prepisao (na iznenađenje svog zastupnika gospodina Gejtskila) oporukom sve Filipovoj ćerki Sofiji. Verovao je da samo ona ima snagu ličnosti da preuzme njegovo mesto kao glava porodice. Džozefin koja se hvalila da zna identitet ubice pronađena je kako bez svesti leži u dvorištu od udarca u glavu mermernog graničnika. Čarls otkriva skrovište optužujućih ljubavnih pisama Brende Lorensu i njih dvoje bivaju pohapšeni. Dok su bili u pritvoru, dečja dadilja umire pošto je popila šoljicu kakaa sa digitalisom koja je očigledno bila namenjena Džozefin. Porodica shvata da je ubica i dalje među njima.

Čarls uplašen za Džozefinin život uzalud pokušava da je navede da otkrije ime ubice. Edit de Havilend poziva Džozefin da ide sa njom kolima na sok i sladoled. Kola padaju preko litice i obe ginu. Nazad u Tri zabata Čarls pronalazi dva pisma gospođice de Havilend. Jedna je samoubilačka poruka glavnog inspektora Tavernera koji preuzima odgovornost, iako ne izričito priznaje, za ubistva Aristida i dadilje. Drugo pismo, namenjeno samo Sofiji i Čarlsu, otkriva istinu: Džozefin je bila ubica. Kao dokaz, de Havilendova je priložila detetovu tajnu svesku u kojoj u prvom redu stoji „Danas sam ubila dedu“.

Džozefin je ubila svog dedu jer nije hteo da joj plati časove baleta. Tada je uživala u svoj pažnji koju je dobila nakon toga i planirala je sopstveni napad sa mermernim graničnikom kao načinom da skrene pažnju. Otrovala je dadilju jer je ohrabrila Magdu da je pošalje u Švajcarsku, a takođe i zato što ju je dadilja nazvala „blesavom devojčicom“. Uključila je i pretnje Magdi ako njena majka ozbiljno razmišlja da je pošalje. Gospođica de Havilend je pronašla Džozefininu svesku sakrivenu u odgajivačnici za pse i počinila ubistvo i samoubistvo u saobraćajnoj nesreći jer nije želela da Džozefin pati u zatvoru ili psihijatrijskoj bolnici ako i kada policija sazna da je ona ubica.

Likovi[uredi | uredi izvor]

  • Čarls Hejvord, veren za Sofiju Leonides, pripovedač
  • Sofija Leonides, ćerka Magde i Filipa Leonidesa i Aristidova unuka
  • Brenda Leonides, razmažena mnogo mlađa udovica Aristida Leonidesa, udala se sa 24 godine i sada ima 34 godine
  • Magda Vest, sjajna glumica
  • Edit de Havilend, Sofijina baba-tetka, sestra prve žene Aristida Leonidesa, Marše de Havilend
  • Rodžer Leonides, sin Aristida Leonidesa
  • Klemensi Leonides, njegova žena, naučnica
  • Filip Leonides, Magdin muž i Rodžerov brat
  • Lorens Braun, Džozefinin i Justasov učitelj zaljubljen u Brendu. Star oko 30 godina
  • Džozefin Leonides, Magdina 12-godišnja ćerka
  • Justas Leonides, Magdin 16-godišnji sin i Sofijin i Džozefinin brat
  • Dženet Rou, dadilja dece Leonidesovih
  • Glavni inspektor Taverner, dodeljen inspektor Skotland Jarda
  • Ser Artur „Tata“ Hejvord, pomoćnik načelnika Skotland Jarda i otac Čarlsa Hejvorda
  • Aristid Leonides, čovek koji je ubijen. Rođen u Smirni u Turskoj stigao je u London 1884. kada je imao 24 godine
  • Gospodin Gejtskil, njegov porodični (ali ne uvek poslovni) zastupnik već 43,5 godine

Prijem[uredi | uredi izvor]

Moris Ričardson, u izdanju The Observer od 29. maja 1949. godine, dao je pozitivnu recenziju: „Njena četrdeset deveta knjiga i jedna od njenih sedam najboljih.“[3]

Neimenovani recenzent u Toronto star od 12. marta 1949. napisao je: „Glavni inspektor Taverner iz Skotland Jarda bio je briljantan kao i obično, ali je udarao na pogrešnu stranu – kao što Agata Kristi demonstrira u iznenađujućem kraju koji uvodi novu ideju u misteriju ubistva."[4]

Robert Barnard navodi: „Kao 'čisto zadovoljstvo' je autorka opisala pisanje ovoga dela, koje je dugo planirano i koje je ostalo jedno od njenih omiljenih. Kao što naslov implicira, ovo je porodično ubistvo - i zaista veoma čudna porodica.[5]

U Binge! članak Entertainment Weekly Izdanje #1343-44 (26. decembar 2014–3. januar 2015), pisci su izabrali Zlu kuću kao „EV favorita“ na listi „Devet velikih Kristijevih romana“.[6]

Prilagođavanja[uredi | uredi izvor]

Radio[uredi | uredi izvor]

Roman je adaptiran za Bi-Bi-Si Radio 4 u četiri tridesetominutne epizode koje su počele da se emituju 29. februara 2008. U njemu su glumili Rori Kinir (Čarls Hejvord), Ana Maksvel Martin (Sofija Leonides) i Fil Dejvis (Šef. Taverner). Radijski komad je dramatizovao Džoj Vilkinson, a režirao Sem Hojl. Kasnije je izdat na CD-u. Ova verzija je uklonila lik Eustahija.

Film[uredi | uredi izvor]

Godine 2011. američki reditelj Nil La But najavio je da će režirati dugometražni film na osnovu romana za 2012. po scenariju Džulijana Felouza.[7] Dana 15. maja 2011, Džema Arterton, Metju Gud, Gabrijel Birn i Džuli Endrus su najavljeni za glumačku postavu.[8] U izveštaju objavljenom 10. juna 2012. "Sony Pictures Worldwide Acquisitions" je stekao sva prava za film u SAD-u, Kanadi i na međunarodnom nivou što bi moglo da pomogne da se obezbedi unosno izdanje, iako su se glumci i umetnička ekipa promenili.

Film u režiji Žila Pake-Brenera sa Kristinom Hendriks, Džilijan Anderson, Maksom Ajronsom, Glenom Klouzom, Džulijanom Sendsom, Terensom Stampom, Stefani Martini i Kristijanom Mekejem, objavljen je u digitalnom obliku 21. novembra 2017. i prvi put emitovan na Channel 5 petog decembar 2017.[9] Dana 22. decembra 2017. film je dobio skromno (16 bioskopa) bioskopsko puštanje u SAD-u preko "Vertical Entertainment"-a . U filmu je ser Artur Hejvord mrtav, a glavni inspektor Tavener vodi za slučaj.

Istorija publikacije[uredi | uredi izvor]

  • 1949, Dodd Mead and Company (New York), March 1949, Hardback, 211 str.
  • 1949, Collins Crime Club (London), 23 May 1949, Hardback, 192 str.
  • 1951, Pocket Books (New York), mek povez, (Pocket #753), 200 str.
  • 1953, Penguin Books, mek povez, (Penguin #925), 191 str.
  • 1959, Fontana Books (Imprint of HarperCollins), mek povez, 191 str.
  • 1967, Greenway collected works (William Collins), tvrd povez, 223 str.
  • 1967, Greenway collected works (Dodd Mead), tvrd povez, 223 str.
  • 1978 Omniprose collected works with Passenger to Frankfurt, tvrd povez, 472 str., ISBN 0921111096
  • 1991, Ulverscroft Large-print Edition, tvrd povez, ISBN 0-7089-2419-0

Sažeta verzija romana je prvi put objavljena u SAD u časopisu Kosmopolitanu u broju za oktobar 1948. (tom 125, broj 4) sa ilustracijom Gruškina.

U UK roman je prvi put objavljen u nedeljniku Džon Bul u sedam skraćenih nastavaka od 23. aprila (tom 85, broj 2234) do 4. juna 1949 (tom 85, broj 2240) sa ilustracijama Alfreda Sindala.[10]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ American Tribute to Agatha Christie
  2. ^ The Scotsman 19 May 1949 (p. 9)
  3. ^ The Observer, 29 May 1949 (p. 8)
  4. ^ Toronto Daily Star, 12 March 1949 (p. 29)
  5. ^ Barnard, Robert. A Talent to Deceive – an appreciation of Agatha Christie – Revised edition (p. 190). Fontana Books, (1990) ISBN 0-00-637474-3
  6. ^ „Binge! Agatha Christie: Nine Great Christie Novels”. Entertainment Weekly (1343–44): 32—33. 26. 12. 2014. 
  7. ^ Eden, Richard (20. 3. 2011). „'Downton Abbey' creator Julian Fellowes to make Agatha Christie fashionable again”. The Daily Telegraph. London. 
  8. ^ Higgins, Charlotte (15. 5. 2011). „Cannes 2011: Neil LaBute turns his macabre hand to Agatha Christie”. The Guardian. London. 
  9. ^ Cohn, Gary (21. 11. 2017). „What's on TV Tuesday: 'Crooked House' and 'Who Killed Tupac?'”. New York Times. 
  10. ^ Holdings at the British Library (Newspapers – Colindale). Shelfmark: NPL LON LD116.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зла_кућа&oldid=27536386”