Zločini četnika u Drugom svetskom ratu

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Jugoslovenska vojska u otadžbini (četnici, odnosno ravnogorski pokret) bio je u stanju neprijateljstva prema partizanima, odnosno NOVJ. Tokom neprijateljstava četnici su kršili pravila rata i Ženevsku konvenciju prema pripadnicima NOVJ zaštićenim običajima i pravima rata i Ženevskom konvencijom.

Rukovodstvo ravnogorskog pokreta pridavalo je poseban značaj borbi protiv NOVJ, pa je vodilo smišljenu propagandu kampanju u cilju širenja antikomunizma i jačanja mržnje prema komunistima.

Zločini su bili spontani (iz mržnje) i organizovani (po naređenju). U dokumentaciji se nalazi veći broj naređenja koja nalažu od podređenih činjenje ratnih zločina. Zločini su bili prihvaćena praksa - postoje brojni dokumenti koji svedoče da su zločini i počinioci bili poznati odgovornim komandama, koje u previlu nisu reagovale protiv ovih pojava. U brojnim izveštajima nadređenim komandama zločini se otvoreno priznaju i opisuju.

Ravnogorski pokret takođe je bio velikosrpski. U skladu s ovim takođe je vođena propagandna kampanja podsticanja mržnje i osvetoljubivosti prema Hrvatima i muslimanima (današnjim Bošnjacima).

Ratni zločini i kršenja običaja rata prema pripadnicima drugih vojski i pokreta[uredi]

Zločini prema zarobljenicima[uredi]

Likvidacije zarobljenih pripadnika NOVJ vršene su na redovnoj osnovi. Veliki broj četničkih izveštaja o sukobima otvoreno priznaje likvidacije zarobljenika. Na primer,

OBAVEŠTENjE KOMANDANTA MAJEVIČKOG KORPUSA OD 24. DECEMBRA 1943. KOMANDANTIMA SEMBERSKE I MAJEVIČKE BRIGADE:

... Miloš (Erkić, komandant Tuzlanske brigade) je zarobio 25 partizana, a 24 ubio na licu mesta...

KNjIGA PRIMLjENIH DEPEŠA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA:

17. decembra 1943 god. Br. 12.425 od He He (major Radoslav Đurić). Br. 486 od 14-XII-1943. Komandant drugog kosovskog korpusa izveštava: Izdajnika poručnika Radulovića sa njegovom grupom smo razbili.14 Borbu je vodila druga Studenička brigada kod sela Gumništa, gde je ubijen 21 partizan i 9 zarobljenih.

Br. 1011 od Bi-Bi (major Radomir Cvetić, komandant Javorskog korpusa). Br. 47 od 21-I-1944. — Po iskazu zarobljenika ovde je bila druga proleterska divizija iz korpusa Peke Dapčevića, koji ima tri divizije. Ovu diviziju sačinjavali: druga Dalmatinska i druga proleterska sa po 800 ljudi i Šumadijska brigada sa 400. Ukupno 2.000. Imaju dosta bacača i automata, ali malo municije. U Negbini pridružilo im se 8 Engleza od Keserovića sa puk. Sajcom i radio stanicom. Poslednji delovi su im u Negbini, a glavnina u Kleki. Mnogo ranjenih pomrlo im u putu. Mi smo zarobili 16 i zaklali bez prekog suda.

Takođe postoje uputstva i naređenja nadređenih komandi koja nalažu sistematičnost i surovost u likvidaciji zarobljenika.

Zločini prema medicinskim ustanovama i osoblju[uredi]

Postoje i primeri uništavanja partizanskih bolnica od strane četnika. Jedan od njih je sledeći:

Od svog jataka iz seoceta Krčana s Plješevice, jugoistočno od Udbine, Obrada Radočaja, saznao je da je u 16 kuća tog sela smješteno oko 90 teških ranjenika. Ti ranjenici su za vrijeme operacije „Morgenštern“ bili desetak dana u jami, pod zemljom, s petnaest bolničarki. Djevojke, mahom skojevke, iz Kurjaka i okolnih sela iz podzemne bolnice su ranjenike na rukama prenijele u Krčanu. Grupa partizana — bolnička straža — bdjela je na Trnovoj poljani, čuvajući prilaz Krčani od Lapca preko Kuka i Visuća. Lukica Popović je na to bio upozoren, pa je četnike doveo zaobilaznim putem. Upali su u Krčanu oko 10 sati 2. juna. Zaklali su 36 ranjenih partizana. Žene i starci iz Krčane su na brzinu sakrili 56 ranjenika. Četrnaestogodišnja Pera Radočaj je legla na nekoliko ranjenika, i tako ih spasila. Lukica Popović je znao da je djevojčica bolesna, pa nije izvršio premetačinu. U Krčani su ubijena i dva lekara, dr Josip Kajfeš i dr Zupe. U kući četničkog špijuna Obrada Radočaja zaklan je teško ranjeni komesar 8. divizije NOVJ Aleksa Backović.

Vojvoda Momčilo je pohvalio Lukicu Popovića, a tri mjeseca kasnije uručio mu je pismeno priznanje o odlikovanju Obilićevom zvijezdom." (Jovo Popović: Pop izdaje)

Ratni zločini i zločini protiv čovečnosti prema civilima osumnjičenim za vezu sa drugim vojskama i pokretima[uredi]

Četnici su primenjivali teror prema civilima kao kaznu za podršku partizanima ili u cilju zastrašivanja radi sprečavanja eventualne podrške partizanima. Teror je često obuhvatao i članove porodica osumnjičenih, a povremeno i decu. Ovakav terenski rad smatrali su neizostavnim delom svoje borbe protiv komunizma ne manje važnim od borbe sa vojnim jedinicama NOVJ. Naročito su smatrali važnim „čišćenje terena“ nakon što bi okupatorske jedinice ponovo zauzele neku prethodno oslobođenu teritoriju. Primena terora bila je masovna i regularna. Dva primera iz dokumenata opisuju kako je to izgledalo:

- KNjIGA PRIMLjENIH DEPEŠA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA:

Br. 13.007 od Georgija, (potpukovnik Milutin Radojević, delegat Draže Mihailovića za područje Jablanice i Toplice) Br. SS 58 od 28 - XII-1943. Zbog toga što srpski izrodi pomažu proletarijatski ološ u pojedinim selima naredio sam uništenje celih porodica, paljenje domova i celih sela, tamo, gde partizani nalaze svoja uporišta. Ovako sam naredio zato, što gubimo cvet naših nacionalista zbog izroda našeg roda.

U drugoj polovini decembra 1943. južno od Beograda po naređenju Draže Mihailovića provedena je akcija čišćenja komunista. Koordinatori akcije bili su pukovnik Jevrem Simić - Drška, generalni inspektor četničkih odreda i Nikola Kalabić, komandant Korpusa gorske garde. Nakon što su 26. novembra 1943. potpisali sporazum sa Nemcima o primirju i saradnji na dodeljenim teritorijama, izvršili su koncentraciju jedinica i otpočeli takozvano „čišćenje terena“. Na ovu akciju odnosi se sledeće Mihailovićevo naređenje komandantima.

KNjIGA POSLATIH DEPEŠA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA:

Seged, Kiš (Živan Lazović, komandant Smederevskog korpusa), Ras-Ras (Nikola Kalabić), Dog-Dog i Romel. Naš avalski korpus sa srezovima Grocka, Vračar, Umka spava dubokim snom. Na svim oblastima u neposrednoj blizini Beograda, nakotili su se komunisti i njihovi simpatizeri. Naređuje se komandantima, i to: majoru Mihailu Jovanoviću, kapetanu Lazoviću, kapetanu Nikoli Kalabiću, dalje Komarčeviću i rudničkom korpusu da najenergičnije sa juga na sever... čisteći usput i sve srezove, naročito srez kosmajski, naročito je važno što pre očistiti srezove Grocka i Umka. U isto vreme čestitam čin kapetana Živojinu Lazoviću i Nikoli Kalabiću. Ukaz je izvršio 1. decembra, a biće unapređenja još za zasluge. O preduzetim akcijama izveštavati stalno i ostale.

Tokom ove akcije pripadnici Smederevskog korpusa pod komandom Živana Lazovića tokom 20. i 21. 12. ubili su 72 civila u selu Vranić, od čega 9 dece između 5 meseci do 12 godina starosti.

Nakon akcije Mihailović šalje depešu u kojoj se osvrće na ovu akciju:

KNjIGA POSLATIH DEPEŠA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA:

18. januara 1944. pod brojem 546 do 548 za Dob-Dob i Kom-Kom. Strahovita neaktivnost kod starešina avalskog korpusa. Živan Lazović mora da dođe da bi pokazao šta se može da uradi.

Vidi još:

Masovni ratni zločini, zločini protiv čovečnosti i zločin genocida prema pripadnicima drugih etničkih grupa[uredi]

U okviru svojih planova za preuređenje Jugoslavije posle rata, četnici su imali planove etničkog čišćenja određenih oblasti. Ove planove je vrhovna komanda distribuirala potčinjenim komandama u vidu instrukcija (videti Vikiizvornik)

Zločini protiv pripadnika drugih etničkih i verskih zajednica mogu se podeliti u dve osnovne grupe:

Spontane odmazde[uredi]

U prvoj fazi ustanka zabeleženi su slučajevi spontanih odmazdi ustanika nad civilima različite etničke i verske pripadnosti. Tako su, na primer, početkom septembra 1941. hercegovački i crnogorski ustanici poubijali su na Berkovićima i Trusini 526 muslimanskih civila iz obližnjih sela svih straosnih dobi. Od toga je 365 bačeno u jamu. (Savo Skoko, Pokolj hercegovačkih Srba '42.)

Ovakvi slučajevi zabeleženi su tokom 1941. i prve polovine 1942. širom Bosne i Hercegovine, a u manjoj meri i na teritoriji Srbije i Hrvatske.

Sporadični zločini[uredi]

Sporadični zločini pojavljivali su se u situacijama kad su formacije JVUO prolazile iz operativnih potreba kroz oblasti nastanjene nesrpskim stanovništvom. Ovi pokreti i dejstva po pravilu su praćeni ubistvima civila, silovanjima, pljačkama i uništavanjem imovine.

Učestvujući u italijanskoj operaciji ALBIA na Biokovu između 29.8. i 3. 9. 1942. hercegovački četnici pod komandom Petra Baćovića vršili masovni teror nad civilima hrvatske nacionalnosti u zoni operacije. Baćović opisuje ove aktivnosti u izveštaju Mihailoviću od 5.9.1942.:

... Naknadno dodajem u vezi odlaska naše kaznene ekspedicije u Ljubuški i Imotski, da su naši četnici... između Ljubuškog i Vrgorca, oderali živa tri katolička sveštenika. Naši četnici ubijali su sve muškarce od 15 godina na više. Žene i deca ispod 15 godina nisu ubijana. 17 sela je potpuno spaljeno...

Učestvujući u italijanskoj operaciji ALFA u dolini Rame hercegovački četnici pod komandom Petra Baćovića su prema izveštajima italijanskog obaveštajca i prema zvaničnicima NDH ubili između 650 i 700 muslimana hrvatske i muslimanske etničke pripadnosti.

1. i 2. oktobra 1942. grupa četnika pod komandom Mane Rokvića (jedan bataljon Dinarske divizije prema italijanskom izveštaju) učestvovala je u, od Italijana organizovanoj, akciji odmazde nad civilima u Poljičkom selu Gata i okolnim selima. Tom prilikom ubijeno je oko 120 civila hrvatske narodnosti. Poručnik Đorđe Nikolić, komandant puka „Kralj Aleksandar“ Dinarske divizije o tome izveštava Mihailovića 11.12.1942.:

Krajem septembra meseca Mane Rokvić na zahtev Komande Talijanske Divizije „Sasari“ čijoj se vlasti jedino i pokoravao, preduzme akciju protiv hrvatskih sela iznad Splita i Klisa ka Sinju. Kako je u izgledu bila dobra pljačka uspeo je da sakupi oko 120 boraca vičnih njemu — sve same aramije — i pođe u akciju.

Kako je docnije sam pričao i otvoreno se hvalio, uspeo je da spali 19 hrvatskih sela i da pobije sav narod — govorio je da je samo u jednom selu zapalio školu zajedno sa svima đacima i učiteljima... Zbog prednjeg tražili smo da se Mane Rokvić isključi iz organizacije kao apsolutno štetan. Umesto toga dolazi dekret o njegovom unapređenju u čin četničkog vojvode, a unapređen je na predlog kapetana Ivaniševića...

Sistematski zločini sa karakteristikama genocida[uredi]

Ravnogorski ideolozi predvideli su potrebu etničkog čišćenja određenih oblasti radi konsolidovanja etničke srpske teritorije kao osnove buduće Jugoslavije. Ovo etničko čišćenje trebalo je da bude sprovedeno „u pogodnom momentu“. Jedan od brojnih dokumenata koji svedoče o ovom planu je Mihailovićeva pismena „instrukcija“ Pavlu Đurišiću Str. pov. br. 370 od 20. decembra 1941. godine, u kojoj piše:

Ciljevi naših odreda jesu:

  1. Borba za slobodu celokupnog našeg naroda pod skiptrom Njegovog Veličanstva Kralja Petra II.
  2. Stvoriti veliku Jugoslaviju i u njoj veliku Srbiju, etnički čistu u granicama Srbije — Crne Gore — Bosne i Hercegovine — Srema — Banata i Bačke.
  3. Borba za uključenje u naš državni život i svih još neoslobođenih, slovenačkih teritorija pod Italijanima i Nemcima (TrstGoricaIstra i Koruška) kao i Bugarske, severne Albanije sa Skadrom.
  4. Čišćenje državne teritorije od svih narodnih manjina i nenacionalnih elemenata.
  5. Stvoriti neposredne zajedničke granice između Srbije i Crne Gore, kao i Srbije i Slovenačke čišćenjem Sandžaka od Muslimanskog življa i Bosne od Muslimanskog i Hrvatskog življa...

Karakterističan „pogodni momenat“ rukovodstvo JVUO uočilo je i iskoristilo u januaru i februaru 1943. U tom periodu provedene su opsežne operacije genocida i etničkog čišćenja u istočnoj Bosni i Sandžaku u koordinaciji majora Zaharija Ostojića, načelnika štaba isturenog odeljenja vrhovne komande JVUO. U operacijama su učestvovale trupe Pavla Đurišića i Vojislava Lukačevića. Nakon operacije Đurišić je u izveštaju Mihailoviću napisao:

Načelniku štaba Vrhovne komande. — Akcija u Pljevaljskom, Čajničkom i Fočanskom srezu protivu muslimana izvršena je.

Operacije su izvedene tačno po naređenju i izdatoj zapovesti. Napad je počeo u određeno vreme. Svi komandanti i jedinice izvršili su dobijene zadatke na opšte zadovoljstvo. Sva muslimanska sela u tri pomenuta sreza su potpuno spaljena da nijedan njihov dom nije ostao čitav.

Sva imovina je uništena sem stoke, žita i sena. Naređeno je i predviđeno prikupljanje ljudske i stočne hrane u određenim mestima, za stvaranje magacina rezervne hrane i ishranu jedinica koje su ostale na terenu radi čišćenja i pretresanja terena i šumovitih predela, kao i radi sprovođenja i učvršćivanja organizacije na slobodnoj teritoriji.

Za vreme operacija se pristupilo potpunom uništavanju muslimanskog življa bez obzira na pol i godine starosti.

Žrtve. — Naše ukupne žrtve su bile 22 mrtva od kojih 2 nesrećnim slučajem i 32 ranjena. Kod muslimana oko 1.200 boraca i do 8.000 ostalih žrtava: žena, staraca i dece.

Za vreme početnih operacija, muslimani su se dali u bekstvo ka Metaljci, Čajniču i reci Drini. Na Metaljci je našao sklonište mali deo stanovništva. U Čajniču se računa da ima do 2.000 izbeglica, a jedan deo je uspeo da umakne preko Drine pre nego što su određene jedinice izvršile presecanje mogućih otstupnih pravaca na tom sektoru. Sve ostalo stanovništvo je uništeno.

Moral kod muslimana bio je takoreći srušen. Zavladala je epidemija straha od naših četnika, tako da su bili prosto izgubljeni...

Ubrzo su međutim, krajem marta i tokom aprila, snage NOVJ proterale JVUO sa ovog područja. U kasnijoj fazi je nemačka komanda kojoj je bilo stalo podjednako do saradnje i sa JVUO i sa muslimanskim kvislinzima, izdejstvovala obustavljanje ovakvih operacija. Ravnogorski planeri i ideolozi odložili su ih za kraj rata. Dragiša Vasić o toj mogućnosti pisao je u svom pismu Mihailoviću iz aprila 1942. sledeće:

U pogledu tačke pod II b), gde se govori o tome da je potrebno zaposednuti teritoriju odmah, i pre nego se iko pribere iščistiti od stranog elementa, mislim da nam ovo pitanje ne mora zadavati mnogo brige. Pamtim vrlo dobro stanje u kome se Evropa nalazila posle prošlog rata. Ratujuće države bile su toliko zauzete svojim brigama, da ni jedna, tako reći, nije mogla voditi računa šta druge u svojim granicama rade i preduzimaju. U prvoj godini posle prošlog rata mogao se prosto istrebiti jedan dobar deo svega neželjenog stanovništva, da niko radi toga i ne okrene glavu. Dakle, ako budemo pametni, ovo pitanje čišćenja odnosno preseljavanja i izmene stanovništva, neće nam biti naročito teško.

Vidi još:

Literatura[uredi]

Vidi još[uredi]