Zoran Rankić

Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zoran Rankić
Rankić kao Nikola Kalabić u TV seriji Poslednji čin
Lični podaci
Puno imeZoran Rankić
NadimakPopara
Datum rođenja(1935-08-09)9. avgust 1935.
Mesto rođenjaDerventa, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti9. decembar 2019.(2019-12-09) (84 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija
Zanimanjeglumac i književnik
Rad
Aktivni period1951—2008
Bitna ulogaPoslednji čin — Nikola Kalabić
Srećni ljudi — Žarko Popara
Zvanični veb-sajt
zoranrankic.com
Veza do IMDb-a

Zoran Rankić (Derventa, 9. avgust 1935 — Beograd, 9. decembar 2019) bio je jugoslovenski i srpski televizijski i pozorišni glumac, prvak Beogradskog dramskog pozorišta, dramski pisac, reditelj aforističar, satiričar, pesnik i slikar grafičar.

Glumom je počeo da se bavi 1951. godine, kada je zaigrao u Narodnom pozorištu Sarajevo, čiji je bio član do kraja 1960. godine. Od 1961. do 1996. bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, gde je glumio u velikom broju pozorišnih predstava. Ostvario je 26 filmskih i TV uloga. Široj javnosti najpoznatiji je po ulogama Nikole Kalabića u TV seriji Poslednji čin i Žarka Popare u TV seriji Srećni ljudi.

Osim u glumi, istakao se i u književnosti objavivši nekoliko knjiga i zbirki pesama, a za svoj rad je višestruko nagrađivan. Od sredine sedamdesetih godina objavljivao je aforizme u više dnevnih listova uključujući humorističko-satirične, mesečne novine Ošišani jež. Rankićeva poezija poređena je sa poezijom Laze Kostića, dok je njegove drame Momo Kapor poredio sa dramama pisca Aleksandra Popovića.

Bio je član više umetničkih udruženja, a uvršten je u više srpskih i stranih knjiga aforizama. Godine 2018. objavljena je Rankićeva monografija.

Poslednje godine života proveo je povučeno u Domu za stara lica u Krnjači, gde je i preminuo 9. decembra 2019. godine.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rankić je rođen 9. avgusta 1935. godine u Derventi, u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji. U Gornji Milanovac, rodno mesto njegove majke Zlate, u Srbiju, stigao je kao izbeglica tokom Drugog svetskog rata.[1][2] U mladosti je želeo da postane operski pevač, ali tokom pohađanja gimnazije odlučio je da postane glumac završavajući Srednju dramsku školu u Sarajevu 1951. godine.[3][4][5] Tokom mladosti glumački uzori bili su mu: Branko Pleša, Ljubomir Tadić i Milivoje Živanović.[6]

Ostvario je više stotina uloga na radiju, a poznat je i po izvanrednim interpretacijama poezije na brojnim književnim večerima.[7][8] Bio je član Udruženja dramskih umetnika Srbije, Udruženja književnika Srbije, Udruženja dramskih pisaca Srbije i Udruženja književnika Republike Srpske, sekcije satiričara Udruženja književnika Srbije i počasni član Beogradskog aforističarskog kruga.[9][10][11][12]

Pored televizijskih i filmskih uloga, objavio je nekoliko zbirki pesama, dramskih dela i knjige aforizama. Iako je četrdeset godina igrao u Beogradskom dramskom pozorištu i ostvario uloge u 26 TV filmova i serija, nije dobio nijednu glumačku nagradu, već je dobitnik nekoliko nagrada za književni rad.[13][14][15]

Najznačajnije uloge odigrao je kao Nikola Kalabić u TV seriji Poslednji čin i kao Žarko Popara u TV seriji Srećni ljudi. Rankićev deda je brinuo o Nikoli Kalabiću tokom srednjoškolskih dana, a njegov otac se tokom školskih dana družio s njim.[16][17]

Zastupljen je u leksikonu Ko je ko u Srbiji, u antologiji Miroslava Vražine Ko je ko u našem humoru i satiri, antologiji Vitomira Teofilovića Vrag i šala (Pola stoleća srpskog aforizma), koja je prevedena na ruski jezik, u antologiji satiričnog aforizma Republike Srpske Led je probijen! Uskačite. Duška M. Petrovića, kao i antologiji savremenog srpskog satiričnog aforizma V. Teofilovića Slučajni uzorak. Aforizmi Zorana Rankića uvršteni su u dve ruske antologije aforizama, koje je štampala moskovska izdavačka kuća „Veče”.[11]

Rankić je jedan od srpskih satiričara i aforističara uvrštenih u antologiju srpske satire i aforistike na engleskom jeziku pod naslovom Srpska satira i aforizmi, koja je objavljena u Sjedinjenim Američkim Državama u izdanju New Avenue Books, priređivača Branka Mikašinovića.[11] Zastupljen je i u antologiji Milana S. Dimitrijevića pod nazivom Kosmički cvet. Novinarka Zvezdana Stanković je 10. januara 2018. objavila monografiju o glumcu i književniku Rankiću.[18]

Od kraja novembra 2019. Rankić je živeo u Domu za stara lica u Krnjači. Duže vreme je bolovao od raka.[19] Preminuo je 9. decembra 2019. godine u staračkom domu u Beogradu.[20][21][22] Sahranjen je na Novom bežanijskom groblju u Beogradu.[23][24]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Gluma[uredi | uredi izvor]

Prva glumačka ostvarenja imao je nakon završetka Srednje dramske škole 1951. godine.[25] Paralelno sa glumom sve vreme se bavio pisanjem, a od 1975. počeo je da piše aforizme na nagovor Miodraga Ilića, tadašnjeg upravnika Beogradskog dramskog pozorišta. Dok je živeo u Sarajevu, družio se s režiserom i scenaristom Borom Draškovićem i slikarom i književnikom Momom Kaporom.[26]

Pozorišnu karijeru započeo je u Narodnom pozorištu u Sarajevu, čiji je bio član do 1960. godine. U Malom pozorištu Sarajevo bio je od 1971. godine, a u Savremenom pozorištu Beograd od 1961. do 1999. godine, u kom je odigrao više od 50 pozorišnih predstava.[a][10][27] Sa glumicom Ljiljanom Lašić bio je partner u dvadeset predstava.[26]

Prvu televizijsku ulogu dobio je u filmu Sektor D 1962. godine, a naredne godine pojavio se u dve epizode televizijske serije Šest svečanih pozivnica i TV filmovima Voz koji nosi naočare i Afera Sent Fijakr kao Emil Gotje.[28][29] Godine 1966. imao je ulogu u filmu Kreštalica, a 1968. pojavio se u jednoj epizodi serije Kod Londona.[30] U filmu Zdravka Šotre Neprijatelj naroda tumačio je ulogu Hovstada, urednika novina, a narednih godina glumio je i u TV filmovima Sedam pisara (1970), Klopka za generala (1971), Peta kolona (1973; tumačio operativca OZNE), Zakletva (1974; tumačio domara) i u TV filmu Obešenjak (1974).[28][29] U televizijskom dokumentarnom filmu Čovek buna iz 1976. pojavio se u ulozi Vase Pelagića.[31]

Kao glumac skrenuo je pažnju na sebe ulogom Nikole Kalabića 1982. godine, kojeg je igrao u TV seriji Poslednji čin. Iako je trebalo da odglumi najvećeg izdajnika prema socijalistički orijentisanim izvorima o Kalabiću, imao je slobodu i nije ga tako odigrao.[16] Serija je postala izuzetno popularna, ali Rankić je zbog uloge trpeo određene posledice. Tvrdio je da mu je vlast u SFRJ uskratila izglasanu Oktobarsku nagradu jer je tumačio ulogu četničkog vojvode.[32][13] Lik četničkog vojvode prvobitno je trebalo da glumi Bata Živojinović, koji se povredio, nakon njega Dragomir Bojanić Gidra, ali se reditelj Sava Mrmak ipak odlučio da ulogu dodeli Rankiću.[33]

U TV seriji Španac 1982. imao je ulogu Miodraga Stamatovića, istražnog sudije, a 1984. bio je u ulozi Radomira Čarapića, zamenika upravnika logora Banjica u TV seriji Banjica.[29] Nakon toga igrao je 1986. uloge u TV serijama Misija majora Atertona kao general Ljubo Novaković i Odlazak ratnika, povratak maršala kao doktor Ivan Šubašić, a iste godine i u TV filmu Tajna Laze Lazarevića kao tužilac.[28] Godine 1988. imao je ulogu Blagoja Neškovića u televizijskoj seriji Save Mrmaka Četrdeset osma — Zavera i izdaja, a naredne uloge 1991. kao Toma Milinović „Topolivac” u TV seriji Jastuk groba mog i Čvrga u TV filmu Smrt gospođe Ministarke.[28][34]

U periodu od 1993. do 1996. igrao je u ulozi Žarka Popare u TV seriji Srećni ljudi, gde je bio jedan od omiljenih glumaca, a pojavio se u 23 epizode serije.[35]
Nakon deset godina pauze od glume, pojavljivao se s manjim ulogama u TV serijama Ljubav, navika, panika (2006) kao Cane udbaš, Bela lađa (2007) kao sudija Rakočević, Agencija za SIS (2006—2007), Kafanica blizu SIS-a (2007—2008) kao Miodrag i u jednoj epizodi TV serije Moj rođak sa sela kao Tomić 2008. godine.[28][29][36]

Književnost[uredi | uredi izvor]

Autor je dramskih dela Skretnica i Kalemegdanci, koji su u njegovoj režiji postavljeni na sceni Beogradskog dramskog pozorišta 6. marta 1994. godine.[37]

Druga Rankićeva drama Skretnica objavljena je 2007. (Artprint, Banja Luka), s Kalemegdancima, u njegovoj knjizi Srpske komedije dakle drame.[38]

Autor je zbirki pesama: Aorist (1992) Ekser (2006), Prizori (2014), Preteško ništa (2017) i Slovenski znak (2017) te knjiga aforizama: Doviđenja, kako ste? (1990, 1993), Aforizmi (1999), Balkanski nervčik (2005), Ovde kiša ali i Srbija (2006) Kod cara u podne (2012), Ništa svega (2012), Aforizmi (2012) i Zbogom zauvek, odmah se vraćam (2014), kao i knjige drame Srpske komedije dakle drame (2007).[11]

Aforizme je objavljivao od sredine 1970-ih godina u dnevnim novinama i časopisima Reflektor, Ekspres Politika, Večernje novosti, Politika (rubrika Satirikon), Otadžbina, Kafane, Nova Zora, Književnost i u drugim.[39] Bio je stalni saradnik Ošišanog ježa više od 15 godina, u kome je objavljivao aforizme u rubrici Balkanski nervčik.[11][40][41]

Po njegovom aforizmu ime je dobio film Borisa Mitića Doviđenja, kako ste? iz 2009. godine.[42]

Osamdesetih godina imao je satiričnu rubriku Aforizmi jednog glumca na strani Vedra strana sveta u dnevnim novinama Večernje novosti.[43][44]

Jedan je od autora knjige aforizama i poslovica pod nazivom Od Stradije do Stradije iz 2007. godine.[45] Godine 2018. Rankić je objavio knjigu poezije Sa male pruge javljam posvećenu Gornjem Milanovcu, gde je proveo ratni deo detinjstva.[1] Koautor je knjige aforizama Meljava vremena (2019), s Mihajlom Ćirkovićem i Brankicom Milanović.[46]

Rankićevu poeziju Čedomir Marković poredio je s poezijom Laze Kostića, a Momo Kapor je njegove drame poredio sa dramama pisca Aleksandra Popovića i Rankića nazvao „nastavljačem beogradskog duha.”[26][47]

Dobitnik je više nagrada za književni rad, poput Nagrade Dragiša Kašiković za knjigu Kod cara u podne (2012), Nagrade Večernjih novosti za novinsku satiru Jovan Hadži Kostić (2014), Nagrade Radoje Domanović za životno delo za stvaralaštvo u oblasti humora i satire (2015) i mnogih drugih.[44][48][49]

Filmografija[uredi | uredi izvor]

1960. ▼ 1970. ▼ 1980. ▼ 1990. ▼ 2000. ▼ Ukupno
Dugometražni film 0 1 0 0 0 1
TV film 5 4 1 1 0 11
TV serija 2 0 3 1 5 11
TV mini serija 0 0 3 1 0 4
Ukupno 6 5 7 3 5 27
God. Naziv Uloga
1960-e ▲
1962. Sektor D (TV)
1963. Afera Sveti Fijaker (TV) Emil Gotje
1963. Šest svečanih pozivnica (serija)
1966. Kreštalica (TV)
1966. Voz koji nosi naočare (TV)
1968. Kod Londona (serija)
1969. Neprijatelj naroda (TV) Hovstad, urednik novina
1970-e ▲
1970. Sedam pisara (TV)
1971. Klopka za generala operativac OZNE
1973. Peta kolona (TV)
1974. Zakletva (TV) domar
1974. Obešenjak (TV)
1980-e ▲
1982. Španac (mini-serija) Miodrag Stamatović, istražni sudija
1982. Poslednji čin (mini-serija) Nikola Kalabić
1984. Banjica (mini-serija) Radomir Čarapić
1986. Tajna Laze Lazarevića (TV) tužilac 1
1986. Odlazak ratnika, povratak maršala (serija) doktor Ivan Šubašić
1986. Misija majora Atertona (serija) general Ljubo Novaković
1988. Četrdeset osma — Zavera i izdaja (serija) doktor Blagoje Nešković
1990-e ▲
1991. Jastuk groba mog (mini-serija) Toma Milinović „Topolivac”
1991. Smrt gospođe Ministarke (TV) Čvrga
1993—1996. Srećni ljudi (serija) Žarko Popara
2000-e ▲
2006. Ljubav, navika, panika (serija) Cane udbaš
2007. Bela lađa (serija) Sudija Rakočević
2006—2007. Agencija za SIS (serija) Miodrag
2007—2008. Kafanica blizu SIS-a (serija) Miodrag
2008. Moj rođak sa sela (serija) Tomić, seljak

Pozorišne predstave[uredi | uredi izvor]

Premijera Predstava Uloga Reditelj Pozorište
12. decembar 1954. Dane Mećava Vlado Jablan Narodno pozorište Sarajevo
21. septembar 1955. Ljudi Filip Erlih Boro Grigorović Narodno pozorište Sarajevo
12. novembar 1955. Edvardova djeca Bruno Vlado Jablan Narodno pozorište Sarajevo
19. januar 1956. Događaj u mesto Gogi Pisar Klikot Boro Grigorović Narodno pozorište Sarajevo
17. april 1956. Pesma Mića Vlado Jablan Narodno pozorište Sarajevo
10. februar 1957. Galeb Trepljov Vlado Jablan Narodno pozorište Sarajevo
5. maj 1957. Majka Hrabrost i njena djeca Mladi vojnik Boro Grigorović Narodno pozorište Sarajevo
1957. Svoga tijela gospodar Joža Berislav Mrkšić Narodno pozorište Sarajevo
10. novembar 1957. Na prelomu Šesti mornar krstarice Meša Selimović Narodno pozorište Sarajevo
8. maj 1958. Rt prema mjesečini Pavle Drugi Vlado Jablan Narodno pozorište Sarajevo
12. novembar 1958. Krvave svadbe Mjesec kao mladi drvosječa Vlado Jablan Narodno pozorište Sarajevo
9. januar 1959. Dundo Maroje Vlaho Marko Fotez Narodno pozorište Sarajevo
26. april 1959. Lekcija Profesor Boro Drašković Narodno pozorište Sarajevo
19. septembar 1959. Car Edip Horovođa Hugo Klajn Narodno pozorište Sarajevo
4. novembar 1959. Stradija Sedam uloga Boro Drašković Narodno pozorište Sarajevo
23. januar 1960. Hamlet Duh Hamletovog oca Boro Drašković Narodno pozorište Sarajevo
28. februar 1960. Henrik Osmi i njegove žene Henrik Boro Drašković Narodno pozorište Sarajevo
24. decembar 1960. Dugo putovanje u noć Edmund Tajron Vlado Jablan Narodno pozorište Sarajevo
17. januar 1961. Čovek, životinja i vrlina Dr Nino Pulejo Milenko Maričić Savremeno pozorište Beograd
8. oktobar 1961. Autobiografija B. Nušića i B. Mihailovića biograf, direktor i advokat Aleksandar Glovacki Savremeno pozorište Beograd
18. april 1962. Svi sveci na groblju Pavle Pavlović Predrag Dinulović Savremeno pozorište Beograd
1. oktobar 1962. Fizičari Ernst Hajnrih Ernesti Jovan Putnik Savremeno pozorište Beograd
17. novembar 1962. Andora Vojnik Soja Jovanović Savremeno pozorište Beograd
9. novembar 1963. Filip na konju Stanko, II borac Boro Grigorović Savremeno pozorište Beograd
11. mart 1964. U logoru dr Puba Agramer Predrag Dinulović Savremeno pozorište Beograd
24. maj 1964. Venčanica Robert Knol Marko Fotez Savremeno pozorište Beograd
7. oktobar 1964. Mister dolar Gospodin iz ugledne porodice Marko Fotez Savremeno pozorište Beograd
12. decembar 1964. Mećava Madali Nijazmedov Predrag Dinulović Savremeno pozorište Beograd
25. februar 1965. Haleluja Zola Aleksandar Glovacki Savremeno pozorište Beograd
29. april 1965. Slučaj Openhajmer K. A. Rolander Aleksandar Ognjanović Savremeno pozorište Beograd
3. oktobar 1965. Tugovanka za gospodina Čarlija Ričard Aleksandar Ognjanović Savremeno pozorište Beograd
26. oktobar 1967. Crvena konjica Anfasij Hlebnjikov Aleksandar Ognjanović Savremeno pozorište Beograd
29. februar 1968. Hamlet Laert Nebojša Komadina Savremeno pozorište Beograd
2. jun 1968. Neprijatelj naroda Hovstad Aleksandar Ognjanović Savremeno pozorište Beograd
6. oktobar 1968. Kameni gost Don Huan Slobodan Stojanović Savremeno pozorište Beograd
8. januar 1969. Na leđima ježa Kosta Turčin Aleksandar Ognjanović Savremeno pozorište Beograd
29. april 1969. Ćutnje Slobodana Radenika Sekulić Bora Marković Savremeno pozorište Beograd
18. mart 1970. Stanoje Glavaš Stanoje Glavaš Blagota Eraković Savremeno pozorište Beograd
11. januar 1971. Kralj Betajnove Franc Bernot Aleksandar Ognjanović Savremeno pozorište Beograd
7. januar 1972. Revizor Amos Fjodorovič Ljapkin—Tjapkin Miroslav Minja Dedić Savremeno pozorište Beograd
14. februar 1973. Bombardovali smo Nju Hevn Narednik Henderson Radoslav Dorić Savremeno pozorište Beograd
17. novembar 1973. Očima jednog klovna Gospodin Šnicler Aleksandar Ognjanović Savremeno pozorište Beograd
17. februar 1974. Višnjev sad Gajev Nebojša Komadina Savremeno pozorište Beograd
8. oktobar 1974. Pokojnik Gospodin Đurić Aleksandar Ognjanović Savremeno pozorište Beograd
12. januar 1975. Pesma Veković Aleksandar Ognjanović Savremeno pozorište Beograd
6. decembar 1975. Maksim Crnojević Ivo Crnojević Branislav Mićunović Beogradsko dramsko pozorište
15. februar 1976. Vagon Ge Crni Radomir Bajo Šaranović Beogradsko dramsko pozorište
29. april 1976. Zavera ili Dugo praskozorje Scevin Vida Ognjenović Beogradsko dramsko pozorište
21. jun 1976. Na redu je Španija Branislav Mićunović Beogradsko dramsko pozorište
7. novembar 1976. Puč Hrelja Želimir Orešković Beogradsko dramsko pozorište
22. maj 1977. Ćutnje Slobodana Radenika Sekulić Boda Marković Beogradsko dramsko pozorište
8. januar 1978. Lasal ili nepouzdani neprijatelj Pukovnik Ristor Bogdan Ruškuc Beogradsko dramsko pozorište
15. mart 1978. Otmica Džek Oliver Viktorović Beogradsko dramsko pozorište
28. decembar 1979. Prošlog leta u Čulimsku Mečetkin Slavenko Saletović Beogradsko dramsko pozorište
5. april 1980. Razaranje govora Boris Nađa Janjetović Beogradsko dramsko pozorište
7. mart 1981. Amadeus Imperator Jozef Drugi, vladar Austrije Paolo Mađeli Beogradsko dramsko pozorište
25. decembar 1981. Sumnjivo lice Žika Aleksandar Ognjanović Beogradsko dramsko pozorište
16. februar 1983. Sentandrejska rapsodija Konstantin Negovan Miloš Lazin Beogradsko dramsko pozorište
13. maj 1983. Večeras improvizujemo Doktor Hinkfus Paolo Mađeli Beogradsko dramsko pozorište
8. januar 1984. Događaj u mesto Gogi Otmar Prelih Zlatko Sviben Beogradsko dramsko pozorište
10. mart 1984. Samoubica Viktor Viktorović Dejan Mijač Beogradsko dramsko pozorište
18. januar 1987. Pismo-glava Svetozar Slišković Vladimir Lazić Beogradsko dramsko pozorište
10. april 1987. Saslušanje Kalman Kološi Branislav Mićunović Beogradsko dramsko pozorište
23. april 1988. Novo je doba Radoje Belegiški Egon Savin Beogradsko dramsko pozorište
20. novembar 1988. Kosovo Knez Lazar Branislav Mićunović Beogradsko dramsko pozorište
25. decembar 1992. Naši očevi Gospon Joška Ana Miljanić Beogradsko dramsko pozorište
6. mart 1994. Kalemegdanci Čuvar Kalemegdana Zoran Rankić Beogradsko dramsko pozorište
9. jun 1995. Kamen za pod glavu Milun Vučetić Branislava Stefanović Beogradsko dramsko pozorište
9. februar 1996. Nikad se ne zna Glavni kelner Miroslav Belović Beogradsko dramsko pozorište

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

  • Nagrada u kategoriji za radio-dramu za tri uloge u radio-drami De profundis, Šesto Sterijino pozorje (1961)[50]
  • Godišnja nagrada Ošišanog ježa „Braća Ormai” (2002)[51]
  • Godišnja nagrada Ošišanog ježa „Ježeva bodlja” (2003)[44]
  • Nagrade „Čivija”, Šabačka čivijada[44]
  • Nagrada za humoristično-satirično stvaralaštvo Radoje Domanović za multimedijalni i književni doprinos satiri u oblasti filma, pozorišta, televizije i radija (2011)[50]
  • Nagrada Dragiša Kašiković u kategoriji za aforistiku za knjigu Kod cara u podne (2012)[44]
  • Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za rad i stvaralački doprinos širenju kulture (2012)
  • Priznanje „Ja Krčedinac” za dostignuća u oblasti satire (2013)[52]
  • Nagrada Večernjih Novosti za novinsku satiru „Jovan Hadži Kostić” (2014)[48]
  • Nagrada Beogradskog aforističarskog kruga za životno delo (2014)
  • Nagrada Radoje Domanović za životno delo za stvaralaštvo u oblasti humora i satire (2015)[53]
  • Nagrada Beogradskog aforističarskog kruga za životno delo (2014)[10]
  • Srebrna medalja „Takovski ustanak” (2018)[1][54]

Rekli su o Rankiću[uredi | uredi izvor]

Sa svojom epskom širinom u svoje uloge je unosio nebo a skupljao se kada je pisao aforizme. I u jednom i u drugom bio je najbolji.

— Ljiljana Lašić, srpska glumica.[26]

Kao glumac na vrhuncu svoje karijere i zrelosti, prvak Beogradskog dramskog pozorišta, a pre toga umetnik koji je odigrao raskošan repertoar na sceni Narodnog pozorišta u Sarajevu, u briljantnim režijama Bore Draškovića, od Profesora u Joneskovoj „Lekciji” do Henrika VIII, Zoran Rankić se, zaista, naizgovarao tuđih reči i nanosio najrazličitijih kostima..

— Dragutin Minić Karlo, srpski novinar i satiričar.[55]

Zoran Rankić je nastavljač beogradskog duha.

— Momo Kapor, srpski slikar, književnik i novinar.[47]

Rankić je najčistiji nastavljač Domanovića. Među našim aforističarima on je najjači, ne samo fizički nego i mentalno. Zoran Rankić se neprestano menjao i kad je ostao isti, pouzdano misleći, umetnik. Satirična žestina učinila je da njegovi aforizmi deluju kao snažni zimski vetrovi koji nose sve pred sobom

— Ratko Božović, srpski književnik i kulturolog.[56]

Retko je igrao, s obzirom na talenat, temperament, sveobuhvatnu snagu i dramatičnu ubedljivost, ali je uvek potvrđivao glumačku individualnost. Svojim markantnim izgledom bio je predodređen za dramske uloge, trebalo je da bude buntovnik heroj, a kada za to nije imao priliku, nije sebi dozvoljavao da bude tek epizoda jedne dramske situacije.

— Petar Volk, srpski pozorišni i filmski kritičar, istoričar i teoretičar.[56]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Beogradsko dramsko pozorište do 1975. godine nosilo je naziv Savremeno pozorište Beograd.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Poslednji intervju Popare za “Novosti”: Zbog Kalabića su me i slavili i kudili”. Večernje novosti. 9. 12. 2019. Arhivirano iz originala 11. 12. 2019. g. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  2. ^ „Na današnji dan rođen je Zoran Rankić, srpski glumac poznat po ulozi Žarka Popare u TV seriji “Srećni ljudi””. 025.rs. 9. 8. 2019. Arhivirano iz originala 18. 10. 2020. g. Pristupljeno 18. 04. 2020. 
  3. ^ Stanković & Rankić 2006, str. 9.
  4. ^ Ko je ko 1995, str. 487.
  5. ^ „Evo kako danas izgleda Popara iz „Srećnih ljudi“”. ddl.rs. 4. 5. 2019. Arhivirano iz originala 15. 10. 2019. g. Pristupljeno 15. 10. 2019. 
  6. ^ „Od Kalabića napravio junaka, a ne izdajicu i gubitnika”. Politika. 20. 5. 2017. Arhivirano iz originala 21. 11. 2020. g. Pristupljeno 17. 11. 2020. 
  7. ^ „Zavidna biografija pokojnog Zorana Rankića”. alo.rs. 9. 12. 2019. Arhivirano iz originala 21. 11. 2020. g. Pristupljeno 17. 11. 2020. 
  8. ^ Stanković & Rankić 2006, str. 4.
  9. ^ Stanković & Rankić 2006, str. 5.
  10. ^ a b v „In memoriam: Zoran Rankić”. bdp.rs. 9. 12. 2019. Arhivirano iz originala 15. 09. 2020. g. Pristupljeno 02. 04. 2020. 
  11. ^ a b v g d „Biografija Zorana Rankića”. zoranrankic.com. Arhivirano iz originala 21. 10. 2018. g. Pristupljeno 20. 10. 2018. 
  12. ^ „Rođen je glumac i pisac Zoran Rankić”. srpskilegat.rs. 9. 8. 2010. Arhivirano iz originala 11. 08. 2019. g. Pristupljeno 15. 10. 2019. 
  13. ^ a b „Popara iz Srećnih ljudi za Kurir: Skočio sam sa zgrade pozorišta”. kurir.rs. 30. 4. 2017. Arhivirano iz originala 21. 10. 2018. g. Pristupljeno 20. 10. 2018. 
  14. ^ „"GOSPOĐICE, GOSPOĐO" Popara iz “Srećnih ljudi” za 40 godina bavljenja glumom NIJE DOBIO NIŠTA! Danas ima 83. godine, a evo šta kaže o čuvenoj ulozi!”. alo.rs. 6. 6. 2019. Arhivirano iz originala 20. 06. 2019. g. Pristupljeno 15. 10. 2019. 
  15. ^ „Preminuli Popara je govorio da zbog Tita nikada nije dobio nijednu nagradu!”. blic.rs. 9. 12. 2019. Arhivirano iz originala 09. 12. 2019. g. Pristupljeno 09. 12. 2019. 
  16. ^ a b „Zoran Rankić: Vojvoda Kalabić je deo mog umetničkog, ali i privatnog života”. novosti.rs. 30. 7. 2014. Arhivirano iz originala 02. 08. 2014. g. Pristupljeno 01. 08. 2014. 
  17. ^ „Zoran Rankić: Zbog Kalabića su me i slavili i kudili”. novosti.rs. 2. 2. 2019. Arhivirano iz originala 07. 10. 2019. g. Pristupljeno 15. 10. 2019. 
  18. ^ „Objavljena knjiga o životu legendarnog Popare”. telegraf.zena.rs. 26. 3. 2018. Arhivirano iz originala 21. 10. 2018. g. Pristupljeno 20. 10. 2018. 
  19. ^ „Preminuo je naš veliki glumac Zoran Rankić.”. medikalija.rs. Arhivirano iz originala 23. 09. 2020. g. Pristupljeno 18. 11. 2020. 
  20. ^ „"Pre deset dana smešten je u dom, bio je teško bolestan" Prijatelj Popare otkriva kako su izgledali njegovi POSLEDNJI DANI, sahrana u sredu”. blic.rs. 9. 12. 2019. Arhivirano iz originala 09. 12. 2019. g. Pristupljeno 09. 12. 2019. 
  21. ^ „Preminuo čuveni Popara iz Srećnih ljudi. Glumac Zoran Rankić umro u staračkom domu”. blic.rs. 9. 12. 2019. Arhivirano iz originala 09. 12. 2019. g. Pristupljeno 09. 12. 2019. 
  22. ^ „Preminuo čuveni Popara iz Srećnih ljudi. Glumac Zoran Rankić umro u 84. godini”. prva.rs. 9. 12. 2019. Arhivirano iz originala 09. 12. 2019. g. Pristupljeno 09. 12. 2019. 
  23. ^ „Šačica ljudi na sahrani Popare, došlo samo DVOJE KOLEGA”. Blic. 11. 12. 2019. Arhivirano iz originala 12. 12. 2019. g. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  24. ^ „Sahranjen Zoran Rankić: Glumca na večni počinak ispratilo samo dvoje kolega”. alo.rs. 11. 12. 2019. Arhivirano iz originala 11. 12. 2019. g. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  25. ^ „Od Kalabića napravio junaka, a ne izdajicu i gubitnika”. politika.rs. 20. 5. 2017. Arhivirano iz originala 31. 05. 2017. g. Pristupljeno 29. 05. 2017. 
  26. ^ a b v g „Sećanje na Zorana Rankića – "Zbogom zauvek, odmah se vraćam"”. Radio televizija Srbije. 5. 2. 2020. Arhivirano iz originala 07. 02. 2020. g. Pristupljeno 17. 11. 2020. 
  27. ^ „Pozorišne uloge Zorana Rankića”. Arhivirano iz originala 21. 10. 2018. g. Pristupljeno 21. 10. 2018. 
  28. ^ a b v g d „Zoran Rankic”. IMDb. Arhivirano iz originala 01. 04. 2017. g. Pristupljeno 20. 10. 2018. 
  29. ^ a b v g „Zoran Rankić (1935—2019)”. vrnjackabiblioteka.org.rs. 19. 8. 2020. Arhivirano iz originala 23. 09. 2020. g. Pristupljeno 17. 11. 2020. 
  30. ^ „Kod Londona”. IMDb. Arhivirano iz originala 21. 11. 2020. g. Pristupljeno 17. 11. 2020. 
  31. ^ „Čovek buna”. IMDb. Arhivirano iz originala 21. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020. 
  32. ^ „Zbog Tita nikad nije dobio nijednu nagradu, a evo šta je imao da kaže o Popari”. B92. 9. 12. 2019. Arhivirano iz originala 30. 12. 2019. g. Pristupljeno 18. 11. 2020. 
  33. ^ „Zoran Rankić je spletom ukolnosti "uskočio u kožu" četničkog vojvode”. informer.rs. 11. 11. 2020. 
  34. ^ Stanković & Rankić 2006, str. 11.
  35. ^ „Pre 24 godine bio je omiljeni lik u „Srećnim ljudima”, zbog njegovog strogog glasa svi su drhtali, a ovako danas izgleda gospodin Popara!”. kurir.rs. 18. 4. 2017. Arhivirano iz originala 21. 10. 2018. g. Pristupljeno 20. 10. 2018. 
  36. ^ „Preminuo glumac Zoran Rankić”. Radio televizija Srbije. 9. 12. 2019. Arhivirano iz originala 09. 02. 2020. g. Pristupljeno 17. 11. 2020. 
  37. ^ „Renesansni aforističar s kraja 20. veka”. politika.rs. 16. 7. 2014. Arhivirano iz originala 21. 10. 2018. g. Pristupljeno 21. 10. 2018. 
  38. ^ „Preminuo Popara iz "Srećnih ljudi"”. nezavisne.com. 9. 12. 2019. Arhivirano iz originala 10. 12. 2019. g. Pristupljeno 10. 12. 2019. 
  39. ^ „Narod je dvorska luda demokratije”. teatroslov.mpus.org.rs. Pristupljeno 25. 2. 2021. 
  40. ^ „Od Nikole Kalabića sam napravio junaka, a ne gubitnika”. politika.rs. 24. 5. 2014. Arhivirano iz originala 21. 10. 2018. g. Pristupljeno 29. 05. 2017. 
  41. ^ Stanković & Rankić 2006, str. 109.
  42. ^ „Po ovim replikama iz „Srećnih ljudi” pamtićemo pokojnog Poparu, a njegova poslednja uloga bila je mala i važna”. blic.rs. 9. 12. 2019. Arhivirano iz originala 10. 12. 2019. g. Pristupljeno 10. 12. 2019. 
  43. ^ „Preminuo književnik i glumac Zoran Rankić”. Radio televizija Republike Srpske. 9. 12. 2019. Arhivirano iz originala 10. 12. 2019. g. Pristupljeno 10. 12. 2019. 
  44. ^ a b v g d „Zoran Rankić In memoriam (1935—2019)”. aofirizmi.org. Arhivirano iz originala 26. 01. 2020. g. Pristupljeno 18. 4. 2020. 
  45. ^ „Od Stradije do Stradije”. plus.sr.cobiss.net. Arhivirano iz originala 11. 12. 2019. g. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  46. ^ „Meljava vremena - Ćirković, Mihajlo”. plus.sr.cobiss.net. 11. 12. 2019. Arhivirano iz originala 11. 12. 2019. g. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  47. ^ a b „Zoran Rankić - Pozorišni i TV glumac”. zoranrankic.com. Arhivirano iz originala 21. 10. 2018. g. Pristupljeno 17. 11. 2020. 
  48. ^ a b „Otvorena izložba i dodeljene nagrade "Pjer 2014"”. novosti.rs. 26. 12. 2014. Arhivirano iz originala 15. 10. 2019. g. Pristupljeno 15. 10. 2019. 
  49. ^ „Konkurs za nagradu Dragiša Kašiković”. spo.rs. Arhivirano iz originala 21. 11. 2020. g. Pristupljeno 18. 11. 2020. 
  50. ^ a b „Na današnji dan rođen je Zoran Rankić, srpski glumac poznat po ulozi Žarka Popare u TV seriji “Srećni ljudi””. 025.rs. 9. 8. 2019. Arhivirano iz originala 18. 10. 2020. g. Pristupljeno 18. 04. 2020. 
  51. ^ „Preminuo čuveni Popara: Glumac Zoran Rankić umro u staračkom domu”. ekspres.net. 9. 12. 2019. Arhivirano iz originala 10. 12. 2019. g. Pristupljeno 10. 12. 2019. 
  52. ^ „Rankiću priznanje „Ja Krčedinac””. jovonikolic.com. Arhivirano iz originala 21. 11. 2020. g. Pristupljeno 18. 4. 2020. 
  53. ^ „Najboljim aforističarima nagrade "Radoje Domanović"”. 021.rs. 27. 12. 2015. Arhivirano iz originala 15. 10. 2019. g. Pristupljeno 15. 10. 2019. 
  54. ^ „Dobitnici Srebrne medalje „Takovski ustanak””. teatroslov.mpus.org.rs. Pristupljeno 25. 2. 2021. 
  55. ^ „Rekli su o Zoranu Rankiću”. ceeol.com. Pristupljeno 25. 2. 2021. 
  56. ^ a b „Upoznajte Zorana Rankića - Mudrost zimskog vetra”. teatroslov.mpus.org.rs. Pristupljeno 25. 2. 2021. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Stanković, Zvezdana; Rankić, Mihailo (2006). Zoran Rankić monografija. Beograd: Službeni glasnik. 
  • Ko je ko u Srbiji '95 — biografski leksikon. Beograd: Bibliofon. 1995.  COBISS.SR 92130567

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зоран_Ранкић&oldid=27397385”