Ibrahim-paša Damad od Nevšehira

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ibrahim-paša Damad od Nevšehira
De grootvizier Nevşehirli Damat Ĭbrahim Pasa Rijksmuseum SK-A-2017.jpeg
Datum rođenja1666.
Mesto rođenjaNevšehir
Datum smrti(1730-10-16)16. oktobar 1730.
Mesto smrtiIstanbul
Ibrahim-paša Damad

Ibrahim-paša Damad (1666 - 16. oktobar 1730) je bio veliki vezir Osmanskog carstva od 1718. do 1730. godine. Jedan je od vezira koji se najduže održao na tom položaju.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Bio je sin Ali Age. Na vezirskom prestolu nalazio se tokom tzv. "Perioda lala". Na sultanskom prestolu nalazio se Ahmed III. Damad je na vlast došao u sred rata Osmanskog carstva sa Austrijom i Mletačkom republikom. Rat je završen Požarevačkim mirom (1718). Usledio je period mira koji traje do pobune Patrona Halila 1730. godine. Stabilnost osmanskih funkcija primetna je i u funkcijama šejh ul-islama, kontrolora finansija i kapudan paša. Ibrahim-paša Damad može se smatrati jednim od najvećih osmanskih vezira. Primetio je zaostalost Osmanskog carstva u odnosu na zapadnoevropske države. Sultan i vezir su shvatili da je u Zapadnoj Evropi došlo do promena koje Osmanlije nisu ni primetile. Osmansko carstvo više nije bila dominantna sila u Evropi. Tokom Damadovog vezirovanja dolazi do interesovanja dvora za zapadnoevropsku kulturu. Damad je želeo da prodre u razloge brzog uspona tih država. Posebno je cenio kulturu i običaje Francuske. Sultan Ahmed poziva na dvor strane umetnike i organizuje skupe zabave. Ibrahim-paša Damad šalje izvidnike u brojne evropske prestonice. Ibrahim je bio oženjen Ahmedovom ćerkom Fatmom. Tako je i stekao nadimak Damat (zet). Ibrahim-paša Damad svrgnut je tokom pobune Patrona Halila. Veliki vezir je pogubljen.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  • Rober Mantran, Istorija Osmanskog carstva, Klio, Beograd (2002)