Ivana Vujić

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Ivana Vujić (muzičarka).
Ivana Vujić
Datum rođenja1959.
Mesto rođenjaBeograd
 NR Srbija, FNR Jugoslavija

Ivana Vujić (Beograd, 1959) srpska je pozorišna rediteljka, dramski pisac, teatrolog, prevodilac, redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, šef studija Laboratorije za izvođačku umetnost na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.[1] Bila je vršilac dužnosti direktora Narodnog pozorišta u Beogradu od jeseni 2018.[2] do 13. oktobra 2021.[3]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Osnovnu školu i gimnaziju pohađala je i završila u Beogradu. Kao učenica gimnazije, u Studentskom kulturnom centru u Beogradu pridružuje se slobodnoj pozorišnoj trupi „Pod razno“ i kao asistent reditelja radi na predstavi „Frede, laku noć“ Dragoslava Mihailovića.

Upisala 1977. godine studije na Katedri za pozorišnu i radio režiju u klasi profesora Miroslava Belovića na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Diplomirala 1981. godine predstavom „Iza zatvorenih vrata“ Žan Pol Sartra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu.

Završila 1983–1984. postdiplomske studije na Institut d'Etudes Théâtrales (IET), na Sorboni u Parizu. Završila radionicu video rada Teatra nacija Nansi festivala 1984. Bila je stipendista Fulbrajtovog fonda na Tisch school of arts u Njujorku 1989–1990.

Uže naučne odnosno umetničke oblasti profesure: Pozorišna i radio režija, kao i Teorija i praksa izvođačkih umetnosti.[4] Predaje na Fakultetu dramskih umetnosti od 1990. godine na svim stepenima akademskih studija. Izabrana je u zvanje redovnog profesora 2005. Predaje studije izvođačkih umetnosti — međunarodne interdisciplinarne master akademske studije, MAIPR program — Univerzitet u Vorviku, Univerzitet Amsterdam, Univerzitet umetnosti Beograd, Univerzitet Helsinki. Bila je sekretar Katedre za pozorišnu režiju, član Saveta Fakulteta dramskih umetnosti, član Saveta Univerziteta umetnosti, kao i prorektor Univerziteta umetnosti (2008–2010). Osnovala je Studio–Laboratoriju izvođačkih umetnosti pri Fakultetu dramskih umetnosti 2012. godine.

Bila je umetnički direktor Bitef teatra od 1990. do 1997, kao i umetnički direktor FIAT — festival internacionalnog alternativnog teatra u Podgorici od 1994. do 1996. Osnivač je i umetnički direktor festivala „Aeroplan bez motora“ (1994–1997). Bila je umetnički direktor festival Belef (1997–2001). Više godina bila je direktor Internacionalnih letnjih škola Univerziteta umetnosti u gradovima: Novi Pazar, Subotica, Negotin i Sremski Karlovci.

Uredila je i prevela zajedno sa Aleksandrom Jovićević knjigu Ričarda Šeknera Ka postmodernom pozorištu kao i knjigu Euđenija Barbe i Nikola Savarezea Rečnik pozorišne antropologije.

Aktivno je pisala za časopise Scena, Književna reč i Teatron. Član je uredništva časopisa Interdisciplinarnost, Novi Sad.

Na scenama Srbije, Slovenije, Nemačke, Italije postavila preko 80 predstava. Radila je širom bivše Jugoslavije: Beograd, Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, Sombor, Pančevo, Kragujevac, Priština, Ljubljana, Maribor, Podgorica. Režirala je u Nemačkoj i u Italiji. Njene prestave igrane su na festivalima i gostovanjima širom sveta: Njujork, Pariz, London, Edinburg, Amsterdam, Solun, Sibju, Adani, Berlin, Sarajevo, Skoplje, Banja Luka, Kotor, Umag…

Svojim projektima otvorila je više scena u Beogradu: večernju scenu „Radović“ u Malom pozorištu „Duško Radović“, scenu „5. sprat“ u Narodnom pozorištu, scenu Bel etage u Madlenianumu. Osnivač je i direktor pozorišta Beton hala teatar u Beogradu.

Autor je preko 50 radio drama.

Ima kćer Helenu.

Društvena priznanja[uredi | uredi izvor]

  • Srebrna plaketa Univerziteta umetnosti 1995.
  • Orden akademskih palmi — Vitez komandirskog reda 2010. — visoko priznanje Ministarstva za obrazovanje i nauku Francuske za doprinos razvoju obrazovanja i kulture

Umetničke nagrade[uredi | uredi izvor]

  • Nagrada Fakulteta dramskih umetnosti za najboljeg studenta pozorišne režije iz fonda „Zagorka Arsenijević“, 1981.
  • Nagrada za stvaralaštvo mladih — „Smeli cvet“, 1981.
  • Priznanje pozorišta „Duško Radović“ za otvaranje večernje scene, 1985.
  • Specijalno priznanje časopisa Scena za režiju predstave „Medeja“ 1991.
  • Nagrada „Božidar Batrović“ za režiju predstave „Zvezdani dečak“, 1999.
  • Nagrada Narodnog pozorišta za režiju predstave „Balkanska plastika“, 2002.
  • Velika nagrada Bijenala scenskog dizajna za projekat „Aeroplan bez motora“, 1997.
  • Nagrada festivala Infant za predstavu „Antigona“, 2007.
  • Nagrada za radiofonski eksperiment — „Vitomir Bobić“, 2008.
  • Joakimova nagrada za režiju za predstavu „Frida Kalo“, 2008.
  • Joakimova nagrada za likovnost predstave za predstavu „Frida Kalo“, 2008.
  • Joakimova nagrada za režiju predstave „Pioniri iz Ingolštata“, 2010.

Izbor predstava[uredi | uredi izvor]

  • „Medeja“, Euripid, Bitef teatar
  • „Hamlet“, V. Šekspir, Narodno pozorište u Beogradu
  • „Romeo i Julija“, V. Šekspir, Narodno pozorište u Beogradu
  • „Bogojavljenska noć“, V. Šekspir, Narodno pozorište Sterija, Vršac
  • „Vojvotkinja od Malfija“, Dž. Vebster, Narodno pozorište u Beogradu
  • „Prosjačka opera“, B. Breht, Bitef teatar
  • „Malograđanska svadba“, B. Breht, Narodno pozorište Subotica
  • „Antigona“, B. Breht, Beton hala teatar
  • „Svakodnevno pozorište“ posvećeno B. Brehtu, Beogradsko dramsko pozorište
  • „Solo za Bertolta Brehta“, Beogradsko dramsko pozorište
  • „Dobra duša iz Sečuana“, B. Breht, Narodno pozorište Maribor
  • „Iza zatvorenih vrata“, Ž. P. Sartr, Jugoslovensko dramsko pozorište
  • „Lekcija“, E. Jonesko, Dom kulture Studentski grad
  • „Misterija bufo“, V. Majakovski, večernja scena Radović
  • „Iz života kišnih glista“, Atelje 212
  • „Balkon“, Ž. Žene, Beogradsko dramsko pozorište
  • „Blow up”, S. Beket, Slovensko narodno gledališče, Ljubljana
  • „U samoći pamučnih polja“, B. M. Koltes, Beton hala teatar
  • „Mačka na usijanom limenom krovu“, T. Vilijams, Madlenianum
  • „Spletka i ljubav“, F. Šiler, Beton hala teatar
  • „Push up“, Ronald Šimelfening, Beton hala teatar
  • „Pioniri iz Ingolštata“, Marilujze Flajser, Narodno pozorište Joakim Vujić
  • „Tri sestre“, A. P. Čehov, Bitef teatar
  • „Spaljivanje udovica“, J. Razer, Narodno pozorište u Beogradu
  • „Staza divljači“, F. K. Krec, Srpsko narodno pozorište
  • „Tako je kako vam se čini“, L. Pirandelo, malo pozorište Duško Radović
  • „Alisa u zemlji čuda“, L. Kerol, malo pozorište Duško Radović
  • „Lepotica i zver“, Dž. P. Šeli, Atelje 212
  • „Gospođa Kolontaj“, A. Plejal, Jugoslovensko dramsko pozorište
  • „Razvojni put Bore Šnajdera“, A. Popović, Narodno pozorište Joakim Vujić
  • „Gospođa ministarka“, B. Nušić, Zrenjanin
  • „Balkanski špijun“, D. Kovačević, Narodno pozorište Priština
  • „Adam i Eva“, M. Krleža, Jugoslovenski kulturni centar, Pariz
  • „Rodoljupci“, J. S. Popović, Narodno pozorište Vršac
  • „Prijateljstvo zanat najstariji“, B. Crnčević, Bitef teatar
  • „Čarlama zbogom“, A Popović, Atelje 212
  • „Play Popović”, A. Popović, Atelje 212.

Uradila je više od 15 hepeninga, performansa, site specific projekata i instalacija. Neki od njih su:* San o letenju, festivali Belef i Bitef

  • Soba moje majke
  • vizuelna instalacija — Show me your heart and I shall tell you who you are, Mobilna akademija, Bohum
  • „Sto ljudi koji će spasiti svet“ — procesija, Bitef festival

    Reference[uredi | uredi izvor]

    1. ^ Portreti savremenika: Ivana Vujić, Projekat Rastko
    2. ^ Matijević, Ivana. „Ivana Vujić: Radikalni rez kao čin ljubavi“, Danas, Beograd, 23. novembra 2018.
    3. ^ BULE GONCIĆ ZA „NOVOSTI”: Čast je i velika odgovornost! Radiću u interesu Narodnog pozorišta („Večernje novosti”, 14. oktobar 2021)
    4. ^ Ivana Vujić Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. januar 2019), Zvanična strana na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu

    Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

    Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ивана_Вујић&oldid=27056552”