Ivan Kalauzović Ivanus

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ivan Kalauzović Ivanus
Lični podaci
Puno imeIvan Kalauzović Ivanus
Datum rođenja(1986-09-06)6. septembar 1986. (37 god.)
Mesto rođenjaNiš, SFR Jugoslavija
Obrazovanjemaster novinarstva
doktorand
UniverzitetUniverzitet u Nišu,
Filozofski fakultet
Književni rad
Najvažnija delaRTV digitalizacija u Srbiji
Cvetovi iz klivlendske bašte
Rekvijem Laze Kostića
Od skuta do slapa
Bilo jednom u Merilendu
Srpska kulturna bašta u Klivlendu
Enciklopedija nacionalne dijaspore
Zvanični veb-sajt
www.impressions.rs
Vikicitat ima citate vezane za članak Ivan Kalauzović Ivanus.

Ivan Kalauzović (Niš, 6. septembar 1986), profesionalno poznat i kao Ivanus, srpski je novinar, publicista i književnik, hroničar i istraživač dijaspore. Direktor je i glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće „Impressions”.[1][2][3]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Ivan Kalauzović je rođen u Nišu, gde je završio Osnovnu školu „Moša Pijade” i prirodno-matematički smer Gimnazije „Svetozar Marković”, a potom i osnovne i master studije novinarstva na Filozofskom fakultetu. Tokom svoje medijske karijere radio je za „Emotion Production”, Radio-televiziju Srbije, Radio Beograd, regionalni magazin „Dobro jutro, Kolumbo”,[4] čikaški list „Ogledalo" i niški „Media i reform centar”.[5] Od oktobra 2014. u „Ogledalu" između ostalog uređuje i rubriku koja je februara 2021. prerasla u seriju intervjua pod nazivom „U ogledalu sa Ivanusom".[6][7] Sarađivao je sa nizom poznatih ličnosti iz sveta muzike, uključujući Sonju Bakić, Danicu Ninu Radojičić i Tatjanu Matejaš Tajči.[8]

Kao menadžer za odnose sa javnošću i statusna pitanja Kancelarije za saradnju sa dijasporom pokrenuo je i koordinisao elektronski servis „Virtuelni matičar za dijasporu”, kojim je modernizovan način na koji su građani iz rasejanja mogli da dobiju lične dokumente,[9] i snimio promotivno-dokumentarni film „Nisi sam u svetu”, posvećen srpskoj emigraciji i njenim problemima.[10]

Inicijator je popisa cele srpske dijaspore i rukovodilac početka popisa, koji je podržalo Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije.[11] Godine 2018. bio je jedan od kreatora i realizatora marketinške kampanje Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), kojom je promovisana ideja o primeni blokčejn tehnologije na doznake iz inostranstva.[5]

Autor je preko dve stotine novinarskih reportaža, brojnih stručnih i naučnih radova,[12][13][14] nekoliko objavljenih pesama i priča,[15][16][17] koautor priručnika, autor dve monografije i autor i glavni i odgovorni urednik „Enciklopedije nacionalne dijaspore”.

Zamenik je predsednika Upravnog odbora Udruženja za saradnju sa dijasporom „Matica” i član Udruženja stvaralaca Niša „Car Konstantin”.

Tečno govori engleski i ruski jezik.

Živi i radi na relaciji Niš–Beograd–Sarajevo.[18]

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Monografija „Bilo jednom u Merilendu”

Stručni rad[uredi | uredi izvor]

  • Zločin u Đurđevu: januarska racija 1942 (Eden, Novi Sad, 2011) – kao član Stručnog saveta Društva za očuvanje sećanja na Holokaust
  • Slučaj Kepiro (Eden, Novi Sad, 2011) – kao član Stručnog saveta Društva za očuvanje sećanja na Holokaust
  • Genocide Revealed: New Light on the Massacre of Serbs and Jews Under Hungarian Occupation (Something or Other Publishing, Medison, Viskonsin, 2012) – kao član Stručnog saveta Društva za očuvanje sećanja na Holokaust
  • Priručnik za organe koji raspisuju konkurse za sufinansiranje projekata lokalnih medija za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja (Filozofski fakultet u Nišu, 2017)

Naučni rad[uredi | uredi izvor]

Članci[uredi | uredi izvor]

  • Ideological Discourse of Culture (Sociological Review, Filozofski fakultet u Skoplju, 2012)
  • RTV digitalizacija u Srbiji – obrazovanje i digitalizacija (Kultura polisa, Novi Sad i Beograd, 2015)
  • Komunikacija kao determinanta kohezije matice i dijaspore (SANU, 2016)
  • Tehnološka konvergencija – ključ jačanja medijske i univerzitetske autonomije (Filozofski fakultet u Nišu, 2016)
  • Kulise Deborovog društva spektakla (Balkanske sinteze, Filozofski fakultet u Nišu, 2016)
  • Disperzija intelektualnog kapitala u domenu makrosocijalne stratifikacije (SANU, 2017)
  • Kultura dijaspore, nacionalna paradigma (Filozofski fakultet u Nišu, 2017)
  • Mediji kao generatori društvene diskomunikacije (Univerzitet za bibliotekarstvo i informacione tehnologije u Sofiji, 2017)

Literarni rad[uredi | uredi izvor]

Poezija[uredi | uredi izvor]

Proza[uredi | uredi izvor]

Citati[uredi | uredi izvor]

O dijaspori[uredi | uredi izvor]

Da nisu otišli tamo, Srbija mnogo toga ne bi izgubila. Da su ostali ovde, svet mnogo toga ne bi dobio. Njima odavde nedostaje dosta stvari, a nama nedostaju oni. Iako ih pominjemo kao da su tu, njih ovde više nema. Odneli su ih neki tužni vali. Fale nam na ulicama, u autobusima, u prodavnicama, na pijacama, u medijima... Odneli su izgleda sa sobom i lepi srpski jezik, i učtivo „hvala”, „izvinite” i „izvolite”. Oni sanjaju Srbiju, a deca njihovih rođaka i prijatelja Ameriku, Kanadu, Australiju... Oni ovo ovde pamte po onim vremenima, a mi na ono tamo gledamo kroz holivudske naočare. (Ne)srećni smo i jedni i drugi, misleći da su jedni od drugih blagosloveniji. Često i jedni i drugi kažemo: „Eh, da sam tamo, čudo bih napravio!” A čudo je tu, u nama. I ide sa nama. Nešto izgubimo, a nešto dobijemo. To je valjda život. Da razmaka nema, ni zuba bilo ne bi.[19]

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

  • Priznanje Kulturno-prosvetne zajednice Niša za uspešno učešće i dragocen doprinos Smotri recitatora (Niš, 1998)
  • Srebrna medalja marketinške agencije „MK Team” iz Maribora za vešte promotivne i menadžerske sposobnosti iskazane u vreme rada za „Emotion Production” (Beograd, 2010)
  • Priznanje Književne radionice „Kordun” iz Vest Čestera, Pensilvanija za dugogodišnju uspešnu saradnju na polju kulture i umetnosti (Paterson, Nju Džerzi, 2019)[20]
  • Povelja Književnog kluba „Miroslav Mika Antić” (Inđija, 2023)

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Ivan Kalauzović: Kultura dijaspore je zalog budućnosti Srbije”, RTS, 17. novembar 2016. Posećeno 22. decembra 2019.
  2. ^ „Večeras zajedno”, Radio Beograd 1, 9. februar 2018. Posećeno 22. decembra 2019.
  3. ^ „Večeras zajedno”, Radio Beograd 1, 27. mart 2019. Posećeno 22. decembra 2019.
  4. ^ „Tekstovi Ivana Kalauzovića Ivanusa”, Dobro jutro, Kolumbo.
  5. ^ a b Tekstovi Ivana Kalauzovića, Media i reform centar Niš.
  6. ^ „Nova rubrika Nišlije Ivana Kalauzovića u listu Ogledalo iz Čikaga”, Niške vesti, 14. april 2021. Posećeno 14. marta 2022.
  7. ^ „U ogledalu sa Ivanusom: Slobodan Ćustić”, Ogledalo (Serbian Mirror), avgust 2021. Posećeno 14. marta 2022.
  8. ^ „Utorkom sa Tajči”, ESC Serbia | Evrovizija.rs, 28. april 2014. Posećeno 26. februara 2024.
  9. ^ „Brže i lakše uz pomoć Virtuelnog matičara za dijasporu”, RTS, 6. mart 2015. Posećeno 22. decembra 2019.
  10. ^ „Kan na Nišavi”, RTS, 12. decembar 2014. Posećeno 22. decembra 2019.
  11. ^ „Serbian diaspora Census project”, SBS, Australija, 29. decembar 2017. Posećeno 22. decembra 2019.
  12. ^ „Odnos Srbije i rasejanja narušava semantički šum”, RTS, 23. jun 2015. Posećeno 22. decembra 2019.
  13. ^ „Ivan Kalauzović o akademskom rasejanju na konferenciji SANU”, RTS, 30. maj 2016. Posećeno 22. decembra 2019.
  14. ^ „Rečeno i prećutano”, Radio Beograd 2, 23. avgust 2017. Posećeno 22. decembra 2019.
  15. ^ „Himna srpskog dečjeg hora osvaja Ameriku”, RTS, 13. septembar 2016. Posećeno 22. decembra 2022.
  16. ^ „Preslatko: Pogledajte nastup Dečjeg hora ’Sveti Sava’ iz Klivlenda”, Večernje novosti, 23. septembar 2016. Posećeno 22. decembra 2019.
  17. ^ „’Rekvijem Laze Kostića’ premijerno izveden u Čikagu”, RTS, 10. april 2017. Posećeno 22. decembra 2019.
  18. ^ Kalauzović, I. (2022). Bilo jednom u Merilendu – deset godina kolekcije Biljane Rigan. Niš: Impressions. str. 189—190. ISBN 978-86-82470-00-7. 
  19. ^ Petković Laković, G., ur. (2020). Zašto smo otišli 2 – Na raskrsnici. Beograd: Svet knjige. str. 81. ISBN 978-86-7396-729-5. 
  20. ^ „Svečana akademija u Patersonu”, RTS, 1. oktobar 2019. Posećeno 22. decembra 2019.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Petković Laković, G., ur. (2020). Zašto smo otišli 2 – Na raskrsnici. Beograd: Svet knjige. str. 79—86. ISBN 978-86-7396-729-5. 
  • Mijalković, A.; Banić, N.; Krljić, B., ur. (2021). Trideset drugi međunarodni susret pesnika „Garavi sokak”. Inđija: Književni klub „Miroslav Mika Antić”. str. 142—143. ISBN 978-86-6437-040-0. 
  • Kalauzović, I. (2022). Bilo jednom u Merilendu – deset godina kolekcije Biljane Rigan. Niš: Impressions. ISBN 978-86-82470-00-7. 
  • Mijalković, A.; Krljić, B., ur. (2023). Trideset četvrti međunarodni susret pesnika „Garavi sokak”. Inđija: Književni klub „Miroslav Mika Antić”. str. 111—112. ISBN 978-86-6437-048-6. 
  • Kalauzović, I. (2024). Srpska kulturna bašta u Klivlendu. Niš: Impressions. ISBN 978-86-82470-01-4. 
  • Kalauzović, I. (2024). Enciklopedija nacionalne dijaspore. Niš: Impressions. ISBN 978-86-82470-02-1. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иван_Калаузовић_Иванус&oldid=27517017”