Ivasaki Jataro

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Jataro Ivasaki
Y Iwasaki.png
Ivasaki Jataro
Datum rođenja(1835-01-09)9. januar 1835.
Mesto rođenjaKoči
 Japan
Datum smrti7. februar 1885.(1885-02-07) (50 god.)
Mesto smrtiTokio
 Japan


Ivasaki Jataro (jap. 岩崎弥太郎) (9. januar 1835 – 7. februar 1885) bio je japanski trgovac, finansijer i biznismen, poznatiji kao osnivač kompanije Micubiši.

Detinjstvo i mladost[uredi]

Ivasaki je rođen u mestu Koči u tadašnjoj japanskoj provinciji Tosa (sada prefektura Koči) kao dete zemljoradnika čiji su preci usled dugova prodali svoj status samuraja. Otac mu se zvao Jađiro a majka Miva i bio je najstariji od ukupno troje dece. Rano se zanima za trgovinu pa sa svojih 19 godina odlazi na usavršavanje u Edo (sadašnji Tokio) ali svoje školovanje prekida godinu dana kasnije kad saznaje da mu je otac ozbiljno povređen usled jednog spora sa starešinom mesta. Kada je lokalni sudija odbio da se pozabavi slučajem, Ivasaki ga je optužio za korupciju zbog čega je pritvoren pa u zatvoru ostaje sedam meseci. Nakan puštanja, bez posla i u nemogućnosti da nastavi školovanje Ivasaki počinje da radi kao lokalni učitelj.

Kada se konačnu ponovo vratio u Edo, počinje da se uključuje u političke događaje i da uči pod reformatorom pod imenom Jošida Todžo, koji je na njega uticao idejama o otvaranju i razvijanju kroz trgovinu i industriju tadašnje pod šogunatom zatvorene zemlje. Putem Jošide, Ivasaki dobija posao kao službenik vlade provincije Tosa uz čiju je pomoć vraća svojoj porodici status samuraja i biva unapređen na visoku poziciju u trgovini klana Tosa u gradu Nagasakiju, odgovornoj za trgovinu oružja, municije i materijala za izgradnju brodova.

U periodu Meidži obnove 1868. godine, što je prouzrokovalo raspadu Šogunata kao vladajućeg tela u Japanu, Ivasaki putuje za Osaku i u ime Tosa klana zakupljuje prava i trgovačku kompaniju Tsukumo koja 1873. godine menja ime u Micubiši.

Micubiši[uredi]

U martu 1987. godine, Ivasaki postaje predsednik kompanije Micubiši. Ime kompanije dobija kombinovanjem reči mitsu ("tri") i hishi (u prevodu, "kineski vodeni kesten", plod korišćen u azijskoj kihinji čiji se oblik koristi pri opisivanju romboidnih oblika). Logo kompanije dobija se kombinovanjem porodičnog grba Ivasaki porodice i amblemom porodice Jamanouči koji su u to vreme vodili klan Tosa i kontrolisali delove mesta gde je Ivasaki Jataro pripadao.

U periodu od 18741875, Ivasaki dobije od Japanske vlade ponudu da obavi transfer ratnog materijal i vojske brodovima koje je vlada usled vojnih operacija na Tajvanu pridobila. Nakon njenog završetka brodovi ostaju u vlasništvu kompanije i baš zbog te bliske veze između Ivasakija i vlade, kompanija će doživeti uspeh. Micubiši podržava novooformljenu vladu i za njene potrebe prenosi vojsku i materijal uz čiju je pomoć ugušena pobuna klana Sacuma, 1877. godine. Zahvaljujući usponu moderne japanske države, Micubiši kao kompanija doživljava vrtoglavi uspeh.

Vremenom kompanija počinje da ulaže i u rudarstvo, opravku i brodogradnju, finansije i ekonomiju. Godine 1884, zakupljuje brodogradilište u Nagasakiju koja omogućava kompaniji da se pravi proizvodnjom brodova u velikim razmerama.

Ivasaki Jataro ostaće poznat i po tome da je često priređivao bankete za razne političke verodostojnike. U takvim prilikama trošio je velike količine novca ali je sticao brojne kontakte i poznanstva koja su mu donosili poslovni uspeh.

Sa svojih 50 godina Ivasaki Jataro umire od raka stomaka pa ga na mesto predsedavajućeg nasleđuje prvo brat Jonosuke, a zatim i sin Hisaja.

Vidi još[uredi]

Literatura[uredi]

  • Weston, Mark (1999). Giants of Japan: The Lives of Japan's Greatest Men and Women. New York: Kodansha America. ISBN 978-1-56836-286-1. 
  • Woy, Jean L. (2005). The Human Record: Sources of Global History. Boston: Houghton Mifflin Company. str. 353—356. ISBN 978-0-618-04247-0. 
  • Yamamura, Kozo (leto 1967). „The Founding of Mitsubishi: A Case Study in Japanese Business History”. The Business History Review. 41 (2): 141—160. JSTOR 3112564. 

Spoljašnje veze[uredi]