Igračka

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Igračke predstavljaju sva sredstva kojima se deca služe u igri. Ovaj pojam se obično vezuje za decu ili kućne ljubimce, mada i odrasle osobe i životinje u prirodi ponekad koriste igračke. One mogu biti napravljene od drveta, plastike, metala i drugih materijala. Pored fabrički proizvedenih igračaka, često se u igri upotrebljavaju i predmeti sa drugom osnovnom namenom. Igračke su važne za razvoj dece, jer se kroz igru razvija motorika, koordinacija i uče i stiču različite veštine i znanja. Igračka je materijalni element igre koji svojim osobinama bitno utiče na njen tok i sadržaje. Igračka je nužni pratilac igre, čak i kada u njoj nije realno prisutna, jer egzistira u dečjem sećanju, mašti i predstavama. Mnoštvo igara, se obavlja uz pomoć materijala koji nije posebno napravljen za tu svrhu. Jedno od najomiljenijih pribora za igru je kuhinjsko posuđe, zatim pojedini aparati ili njihovi delovi,stare konzerve... Igračke,u užem smislu reči,predstavljaju predmete koji su proizvedeni zanatski ili industrijski da bi poslužili za igru. Igračka ima vaspitno-obrazovnu vrednost ako odgovara nekoj od autentičnih potreba deteta i omogućava mu, svojim osobinama, aktivnosti koje doprinose njegovom razvoju i učenju. Igračke su korišćene još u praistorijsko doba. To potvrđuju razni predmeti pronađeni tokom arheoloških iskopavanja.

Funkcije igračaka[uredi]

Deci je neophodno obezbediti raspolaganje funkcionalnim, pogodnim za rukovanje i bezopasnim materijalima iz svakodnevne stvarnosti, njihovim stilizovanim kopijama i igračkama. Igračke su potrebne deci zbog učestvovanja u običnim životnim, podražavanim ili zamišljenim situacijama, odnosno igrama, što sve izgrađuje dečju ličnost i razvija sposobnosti i priprema za niz funkcija koje ih očekuju u životu. Igračke omogućavaju detetu upoznavanje sopstvenih mogućnosti i izražavanje onog što je zamislilo, služe mu za maštanje, neobuzdavano ispoljavanje emocija, za uspostavljanje odnosa sa drugom decom, radi razmene ideja i pozitivnih emocija. Sve ovo je neophodno za sticanje iskustva potrebnog u čitavom kasnijem životu i razvoj njegove ličnosti. Igračke su uslov bogate, plodne, maštovite, privlačne i razvojno podsticajne igre. Funkcionalna vrednost igračke, se ogleda u onome što dete može uz pomoć nje ili na njoj da učini. Dete preko igračaka, dolazi u dodir sa stvarima sa kojima inače, ne može da rukuje u svetu odraslih ljudi, i uspeva a da mu se, na izvestan način približi, za šta je veoma motivisano. Igračke u raznim vrstama igara,imaju i različite funkcije. U igrama mašte i uloga, pomažu u stvaranju zamišljene situacije. U pokretnim igrama služe kao rekvizit. U konstruktorskim igrama kao materijal za ostvarivanje zamisli. U stonim, štampanim kao shema, prema kojoj ili na kojoj se igra odvija. Didaktičke igre namenjene sređivanju dečjeg iskustva i učenju-loto, kvizovi ; što je od velikog značaja za kognitivni razvoj... Formativna vrednost igračaka, značajna je posebno za socio-emocionalni razvoj dece.


Vrste igračaka[uredi]

Postoji više kriterijuma prema kojima igračke mogu da se razvrstaju. Ukoliko jedna igračka može da se razvrsta, prema više pokazatelja, utoliko su i veće mogućnosti njenog korišćenja, kao i njena vaspitno-obrazovna vrednost. Kriterijumi prema kojima je moguće razvrstati igračke su sledeći:

  • Funkcija u igri (sadržaj,materijali i ciljevi igre);
  • Uzrasti na kojima se igračka koristi;
  • Materijal od koga su igračke napravljene(drvo, metal, plastika, guma, razne tkanine, koža..)
  • Stepen uobličenosti(gotove, polugotove i igračke-materijali)
  • Sezona u kojoj se koriste(letnje, zimske i dr.)
  • Mesto na kome se koriste (u sobi ,na podu, na stolu, igralištu...)
  • Broj igrača koje angažuju;
  • Poreklo(prirodni materijal,veštački materijali,kupovne igračke)
  • Namena (za rekreaciju, za terapiju,za decu koja se razvijaju u granicama normale, za decu ometenu u razvoju);
  • Pokretljivost(stacionarne-nepokretne: tobogan, peščanik...)
  • Način na koji se pokreću(ručno-vučenjemi guranjem; mehanički-na navijanje, elektromotorom...)
  • Oblik i veličina.


Uzrast kao kriterijum za klasifikaciju igračaka[uredi]

Uzrast utiče na funkciju igračaka u dečjoj igri. Postoje igračke za sve uzraste(lopte), ali se način njene upotrebe razlikuje u raznim periodima života deteta. Mlađa deca, pod utiskom novine, duže vremena provode upoznajući igračku koju sreću prvi put, dok starija, posle kraćeg uvida, prelaze na njeno brže sistematsko ispitivanje. Suočena sa više novih predmeta, mlađa deca se opredeljuju za jedan od njih, zanemarujući druge, dok starija sve sistematski razgledaju i oprobavaju. Starije dete će staviti lutku u običnu kutiju zamišljajući da je krevet, dok mlađi žele pravi krevetac za lutke, umanjenu kopiju realnog kreveta. To znači da se igra mašte razvija u pravcu sve većeg udaljavanja od viđene situacije ka zamišljenoj, misaonoj situaciji, kada se sama aktivnost sve više odvaja od predmeta koji su za to potrebni. Na starijim uzrastima, možemo sresti i igre bez materijalnog oslonca na igračke.

Polazeći od pomenutih karakteristika dečje igre, njene funkcije i potreba dece na raznim uzrastima, napravljena je i sledeća podela igračaka koje se preporučuje za pojedine uzraste u toku predškolskog detinjstva:

  • Od 3-4 godine:
Lutka za decu

Slikovnice, lutke i odeća za njih, krevetić ili kolevka za lutku, pribor za ‘’pranje’’ i ‘’peglanje’’ lutkine odeće,’’posuđe i pribor za kuvanje’’, kuhinjski nameštaj, telefon, pribor za pesak i vodu, boje i veće četkice, papir , krupnije voštane krede, testo, glina, lopte raznih dimenzija, konjić za ljuljanje, kutije...Krupnije drvene igračke na točkovima koje se mogu vući. Jednostavan pribor za sečenje i lepljenje(makaze sa zaobljenim vrhom), ilustrovane revije i plakati za sečenje, veći drveni blokovi i komadi dasaka, automobilske gume, drveni avioni i vozila, tobogan, jednostavnija odeća za prerušavanje.

  • Od 4-5 godina:

Iste igračke,koje se koriste na ranijem uzrastu. Zatim,obruč,pribor za igre lekara,kuvara...Uz više odeće za prerušavanje,uže za preskakanje i penjanje,piste za automobilčiće,komplikovanije pazle, slagalice i mozaici, ginjol lutke, mnoštvo raznovrsnog pribora za slikanje, crtanje, lepak, kolaž papir, perle za nizanje, plastelin, šator i kućica...

  • Od 5-6 godina:
Domine

Iste igračke,koje se koriste na ranijem uzrastu. Sa još više materijala za slikanje, crtanje i modelovanje, konstruktorski materijali komplikovanije strukture i sa sitnim elementima, mozaici, mnoštvo odeće i rekvizita za prerušavanje i maskiranje, stone štampane igre, domine, karte, pazle, mali bicikl, vijača, čigra, fudbalska lopta, razni materijali za dramske igre- Porodice i Prodavnice... zatim lutke i nameštaj za njih, igračke sa likovima životinja, automobilčići...

  • Od 6-7 godina:


Iste igračke koje se koriste na ranijem uzrastu. Rekviziti za badminton, igračke za gađanje, zmaj, lopte raznih vrsta, lutke koje su u stanju da izvode razne radnje i odgovarajuća oprema, kompjuterske igre, još više materijala za razne vrste stvaralaštva, igračke koje pripremaju decu za školu(igrovni listovi iz matematike, prirode i društva, kojima se vežba grafomotorika), didaktičke igre, igre strategije...

Uzrast nije naročito precizan kriterijum za određivanje, kada će se kojem detetu ponuditi koja igračka. Sve zavisi od individualnih sklonosti deteta,stepena njegovog razvoja, iskustva, sklonosti. Vaspitač može da pogreši, nudeći detetu igračku koju ono ne može da razume, niti da rukuje njome. Ukoliko dete dobije igračku suviše rano biće obeshrabreno svojom nesposobnošću, da je upotrebi na pravi način i verovatno će je odbaciti izgubivši strpljenje u uzaludnim pokušajima da je prevaziđe.

Igračke za perceptivno-motorne aktivnosti[uredi]

Košarkaška lopta

To su aktivnosti u kojima dete deluje i postiže šta želi prvenstveno pomoću svojih čula i mišića. One su posvećene sticanju veštine čulne kontrole kretanja, kordinacije krupnih mišićnih grupa i fine mišićne koordinacije. U njima dete uči da vrši one pokrete tela koji su potrebni za prilagođavanje zahtevima prostora i vremena i objekata raspoređenih u njima.

  • Krupna motorika(globalni pokreti tela, ruku i nogu, njihova koordinacija, održavanje ravnoteže: trotineti,bicikli, obruči, konopci za preskakanje, zmajevi, lopte, tobogani, igračke za plažu, igračke koje podstiču na vučenje, guranje i nošenje, sve sportske igračke...
  • Sitna motorika (fina mišićna koordinacija,usklađivanje oka i ruke, precizno korišćenje sitnih mišićnih grupa): slagalice, bockalice, igračke koje se sastavljaju i rastavljaju...

Igračke i razvoj društvenosti[uredi]

Igračke doprinose socijalizaciji dece. One omogućavaju razvoj socijalnih osobina kroz identifikaciju imitaciju, proširivanje dečjeg socijalnog iskustva, čime se formiraju osnovna znanja o ljudima, kao i društvenim odnosima. To mogu biti takmičarske igre, kao i sve druge igre sa pravilima kojima se razvija socijalna inteligencija, socijalizovano ponašanje, kultivišu pozitivne i konstruktivne emocije... Igračke koje doprinose razvoju društvenosti, između ostalog su: lutke, plišane mece i druge igračke za milovanje, glatke i čupave, telefon, kompleti nameštaja, pribor za kuvanje i jelo, oprema za pojedine poslove i profesije-lekar, milicioner, trgovac... Kompleti igračkica od kojih se sastavlja farma,garaža... Kućica za lutke sa priborom, automobilčići, kolica, vozići, brodići, bageri, dizalice, pokretani na razne načine... Karte, igre tipa- Ne ljuti se čoveče-, igre brojevima i slovima.

Igračke koje doprinose razvoju inteligencije i učenju[uredi]

Šahovske figure

Igre ovim igračkama se karakterišu time što su smišljene, podrazumevaju planiranje i korišćenje shema i modela, uključujući takve postupke, kao što je rezonovanje, uviđanje i izumevanje. Što se najbolje može ilustrovati rešavanjem igrovnih problema. Igračke, zahvaljujući kojima se razvija inteligencija i deca uče, su sklapalice, konstruktori za ređanje i građenje, didaktičke igračke, jednostavni mehanizmi koji se sastavljaju, kompleti za eksperimentisanje, igre sa pitanjima i odgovorima, igre koje zahtevaju zapažanje, pamćenje i razmišljanje, otkrivanje zakonitosti. Društvene igre strategije: domine, parne slike, igračke tipa Crni Petar, loto, šah, dame, mice, lavirinti i slično.

Igračke koje doprinose razvoju komunikacije i stvaralaštva[uredi]

Najobimnije aktivnosti su igre mašte ili igre uloga u kojima deca vrše simboličke imitacije, oponašajući gestovima, podražavajući situacije, identifikujući se sa raznim ličnostima i predstavljajući uloge u zbivanjima čiji je siže uzet iz svakodnevnog života. Miljenici dece postaju lutka ili plišani meca. Dete ima potrebu da izrazi svoja iskustva i osećanja u raznim oblicima,kao što su trodimenzionalno predstavljanje(pravljenje modela od raznih materijala), kao i dvodimenzionalno predstavljanje(uobličavanje šara, slikanje i crtanje)... Igračke kojima se to postiže, su različiti struktuirani ili nestruktuirani materijali:pesak, glina, plastelin... Zatim različiti mozaici, kolaži, perle za nizanje, graditeljski pribor, rekviziti potrebni za prerušavanje i pozorišni rekviziti.

Reference[uredi]

  • Kocke - igračke za sve uzraste,
  • Igračke,
  • Potraga za dobrom igračkom - Logoped,
  • Igračke - Pedagoško društvo Srbije
  • Kako sa decom koja stalno traže igračke?
  • Igračke za devojčice,
  • Igre i igračke dece na predškolskom uzrastu,
  • Igračke za decu - one sa kojima se deca stalno igraju.

Spoljašnje veze[uredi]


Igračka je predmet koje se koristi u igri.

Spoljašnje veze[uredi]