Игре глади: Сјај слободе — 1. део

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Igre gladi: Sjaj slobode — 1. deo
Filmski poster na srpskom jeziku
Izvorni naslovThe Hunger Games: Mockingjay — Part 1
RežijaFransis Lorens
ScenarioDeni Strong
Piter Krejg
ProducentNina Džejkobson
Džon Kilik
Temelji se naSjaj slobode
(Suzan Kolins)
Glavne ulogeDženifer Lorens
Džoš Hačerson
Lijam Hemsvort
Vudi Harelson
Donald Saderland
Džulijana Mur
MuzikaDžejms Njuton Hauard
SnimateljDžo Vilems
MontažaAlan Edvard Bel
Mark Jošikava
Godina2014.
Trajanje123 minuta
ZemljaSAD
Jezikengleski
Budžet125 miliona dolara[1]
Zarada755,4 miliona dolara[1]
Prethodni
Sledeći
Veb-sajtwww.mockingjaythefilm.com
IMDb veza

Igre gladi: Sjaj slobode — 1. deo (engl. The Hunger Games: Mockingjay – Part 1) američki je naučnofantastični ratni avanturistički film iz 2014. godine, snimljen po romanu Sjaj slobode Suzan Kolins, trećeg dela serijala Igre gladi producenata Nine Džejkobson i Džon Kilika i kompanije Lajons gejt. Film je režirao Fransis Lorens, po scenariju Denija Stronga i Pitera Krejga. Glavne uloge tumače Dženifer Lorens, Džoš Hačerson, Lijam Hemsvort, Vudi Harelson, Elizabet Benks, Džulijana Mur, Filip Simor Hofman, Džefri Rajt, Stenli Tuči i Donald Saderland. Glavno snimanje oba dela filma počelo je 23. septembra 2013. u Atlanti, pre nego što se preselo u Pariz na dve nedelje snimanja i zvanično je završeno 20. juna 2014. godine u Berlinu.

Priča nastavlja da prati Ketnis Everdin; pošto je dva puta preživela Igre Gladi, Ketnis pronalazi sebe u Okrugu 13. Pod vođstvom predsednika Koina i saveta njenih vernih prijatelja, Ketnis nevoljno postaje simbol mase pobunjenika protiv Kapitola i bori se da bi spasila Pitu i naciju, koja je pokrenuta njenom hrabrošću. Nastavak je filma Igre gladi: Lov na vatru, a prati ga film Igre gladi: Sjaj slobode — 2. deo.

Film je premijerno prikazan 10. novembra 2014. u Londonu, dok je u američkim bioskopima realizovan 21. novembra iste godine. Kao i svoji prethodnici i ovaj film je postigao komercijalni uspeh, zaradivši 55 miliona dolara tokom prvog dana prikazivanja, što ga je učinilo najuspešnijim premijernim danom u 2014. godini i šestim najuspešnijim u novembru. Film se našao na prvom mestu po zaradi tokom premijernog vikenda sa prihodom od 273,8 miliona dolara širom sveta, što ga je učinilo najuspešnijim premijernim vikendom te godine i što je učinilo serijal Igre gladi jedinom franšizom u kojom su sva tri filma zaradila preko 100 miliona dolara tokom premijernog vikenda. Film je ukupno zaradio preko 755 miliona dolara širom sveta, što ga čini petim najuspešnijim filmom iz 2014. i drugim najuspešnijim filmom iz serijala.

Film je dobio uglavnom pozitivne kritike od strane kritičara, koji su pohvalili glumu, muziku i političku poruku, ali su kritikovali nedostatak akcije i deljenje romana u dva filma. Nominovan je za najbolji naučnofantastični film na 41. dodeli nagrade Saturn. Dženifer Lorens je nominovana za Nagradu udruženja televizijskih filmskih kritičara za najbolju glumicu u akcionom filmu na 20. dodeli Nagrada po izboru kritičara, a tako je nominovana za nagradu Saturn. Pesma „Yellow Flicker Beat” je bila nominovana za najbolju originalnu pesmu na 72. dodeli „Zlatnog globusa”.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Nakon što je spašena iz porušene arene u 75. Igrama gladi, Ketnis Everdin, zajedno sa kolegama pobednicima Bitijem i Finikom Oderom, odvedena je u Distrikt 13, nezavisni okrug izolovan od ostatka Panema, koji je predvodio pobunjenike, a gde se ponovo sreće sa svojom majkom i sestrom Prim. Dok se oporavljala, predstavljena je predsednici Almi Koin, vođi pobunjenika i rečeno joj je da su njeni postupci i dela u areni izazvali nemire protiv Kapitola. Koinova ju je pitala da li bi postala „Kreja” − simbol pobunjenika − kao deo njihove strategije „srca i umovi”. Ketnis je izričito odbila, ljutito je podsećajući da su ostavili Pitu Malerika, njenog navodno predstavljenog ljubavnika i kolegu iz Distrikta 12, nazad u areni. Na predlog Plutarha Hevenzbija, bivšeg tvorca Igara, odvedena je da vidi ruševine Distrikta 12, koji je u potpunosti sravnjen sa zemljom od strane kapitolske bombarderske kampanje (sa izuzetkom kuća u pobedničkom selu). Nakon što je videla da je Pita iskorišćen od strane Kapitolove državne televizije da pokuša da zataška pobunjenike, Ketnis nevoljno menja svoje mišljenje i pristaje da postane Koinina „Kreja”, pod uslovom da će Pita i ostali pobednici prvom prilikom biti spašeni i pomilovani, i da će njenoj sestri Prim biti dozvoljeno da zadrži svoju mačku.

Nakon što Hejmič primeti da Ketnis uspeva da napreduje na spontanost, ona biva predstavljena svojem filmskom timu (predvođen Kapitolovom beguncu Kresajdom), obučena u specijalno dizajniranom odelu i dodeljujući joj Efi Trinket kao stilistu i bliskog prijatelja, a Gejla kao telohranitelja. Odlaze u Distrikt 8 da bi posetili bolnicu, ali kako se poseta završavala bombarderska kapitolska eskadrila pristiže i bombarduje bolnicu, ubijajući sve unutar nje. U svom besu, Ketnis daje oživljavajući govor kameri, koji biva emitovan kada Biti hakuje frekvenciju kapitolskog informativnog programa. Nakon što je emitovan, štrajkači u Distriktu 7 ubijaju ceo tim mirotvoraca skrivenim minama.

Nakon što je videla oslabljenog Pitu na TV-u, tim se vraća nazad u Distrikt 12, gde Gejl priča priču njegovog uništenja i Ketnis je snimljena pevajući pesmu „Viseće drvo” (eng. The Hanging Tree). Nakon što je ovo emitovano, tim pobunjenika za uništavanje iz Distrikta 5 je sa pretpostavkom da će ukinuti struju u Kapitalu, forsirajući ih da iskoriste generatore i oslabe njihovu mogućnost da emituju njihovu propagandu.

Te večeri, Ketnis gleda Pitu kojeg intervjuiše Sizar Flikerman, bivši prezenter Igara, gde u očiglednom prkošenju svojih otmičara Pita iznenada uzvikuje upozorenje da će Kapitol napasti Distrikt 13. Čim su to čuli, Koinova naređuje masovnu evakuaciju u podzemna skloništa. Posle napada, Ketnis pronalazi polje koje je prepuno belih ruža, shvatajući da ih je predsednik Snou poslao kako bi joj se rugao i pretpostavlja da će ubiti Pitu. Kako je Pitino upozorenje dalo Okrugu dodatnih 8 minuta za evakuaciju, Koinova šalje tim elitnih specijalnih snaga (koji uključuje i Gejla) da ga spase, zajedno sa Džoanom Mejson i Eni Krestom, ostalih pobednika iz njihovog zatvora unutar Kapitolovog centra priznanja. Spašavanje je uspešno. Međutim, kada Ketnis odlazi da pozdravi Pitu, on je iznenada napada i davi je do onesvešćivanja, pre nego što on sam biva onesvešćen od strane Bogsa.

Ketnis se budi u medicinskoj ustanovi i biva informisana da je Pita „otet” − oblik fizičkog/mentalnog mučenja u kojem su mu „isprali mozak” u želji da ubije Ketnis, udružujući sećanja na nju sa psihološkim terorom napravljen otrovom osa tragačica − objašnjavajući zašto je Kapitol dozvolio Gejlovom timu da pobegne. Proces da opovrgne efekte počinje, sa Pitom zadržanim u izolaciji. U međuvremenu, Koinova objavljuje uspešno spašavanje pobednika i da je njihov sledeći zadatak Kapitolovo glavno vojno uporište u klisurama Distrikta 2.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Pre-produkcija[uredi | uredi izvor]

Dana 10. jula 2012. godine, Lajons Gejt je objavio da će treći i finalni nastavak u serijalu, Sjaj slobode, biti podeljen na dva dela. Igre gladi: Sjaj slobode — 1. deo je premijerno prikazan 21. novembra 2014, a Igre gladi: Sjaj slobode — 2. deo 20. novembra 2015.[2] 1. novembra 2012. Fransis Lorens, režiser Lova na vatru, objavio je da će režirati oba završna filma u serijalu.[3]

Dana 6. decembra 2012. Deni Strong je objavio da će pisati scenario za treći i četvrti deo.[4] U avgustu 2013. Hemsvort je potvrdio da će snimanje filma početi 2013.

Snimanje filma je počelo 16. septembra 2013. u Bostonu, Atlanti i Los Anđelesu[5] 13. novembra 2013. Nina Džejkobson je izjavila da je Piter Krejg takođe angažovan kao scenarista.[6]

Kasting[uredi | uredi izvor]

Dana 26. avgusta 2013. je objavljeno da će glumica Stef Doson glumiti lik Eni Krest.[7] Lajons Gejt je 13. septembra 2013. objavio da će Džulijana Mur glumiti predsednicu Almu Koin u oba završna dela serijala.[8] Tokom sledećeg meseca, Patina Miler, Maheršala Ali, Ves Čatam i Elden Henson su se pridružili glumačkoj ekipi tumačeći uloge komandira Pejlora, Bogsa, Kastora i Poluksa.[9][10][11]

Snimanje[uredi | uredi izvor]

Snimanje filma je počelo 23. septembra 2013. u Atlanti, a završeno je 20. juna 2014. u Berlinu. Prvi deo je sniman istovremeno (eng. back to back) kad i drugi deo.[12] Sredinom oktobra, film je sniman na lokacijama u Rokmartu (Džordžija). Nakon pauze, zbog promovisanja i reklamiranja filma, snimanje je nastavljeno 2. decembra 2013; 14. decembra 2013. snimanje je prebačeno u Mariot Markis u Atlanti, a 18. decembra na lokacije kod Koldvel Tanksa u Njunanu, Džordžiji[13]

Filip Simor Hofman, koji je glumio Plutarka Hevensbija, umro je 2. februara 2014. godine u Njujorku. Predstavnici Lajons Gejta su izjavili da je Hofman snimio većinu svojih scena pre smrti.[14][15]

Objavljeno je da će se scene sa borbama snimati u Parizu i na aerodromu Berlin tempelhof. 7. maja započeto je snimanje na ulicama Pariza i u gradu Ivri sir Sen.[16]

Dana 9. maja ekipa se prebacila na lokacije u mestu Noazi le Gran.[17] To je ista lokacija gde je 1984. sniman film Brazil Terija Gilijama.

Kostimi[uredi | uredi izvor]

Kristijan Kordela, ilustrator kostima u prvom filmu, vraćen je da skicira odela za Okrug 13.[18]

Muzika[uredi | uredi izvor]

Muzika je napravljena tako da opiše i ispolji mračni osećaj u filmu. 9. oktobra 2014. otkriveno je da će đački hor iz škole Triniti snimiti trake za skor, koje je napisao Džejms Njuton Hauvard.[19] Dženifer Lorens je izvela filmsku verziju pesme The Hanging Tree, originalno sadržanu u romanu, ali nije bila oduševljena što je morala da peva i da isplače ceo nastup. Od večeri 25. novembra 2014, pesma je bila na četvrtom mestu na Eplovoj top 150 listi ajtjunova. The Hanging Tree je takođe dostigla vrhunac na 1. mestu u Austriji[20] i u Mađarskoj, gde je bila na 12. mestu na listi Bilbordovih vrućih 100 u SAD.[21]

Političke posledice[uredi | uredi izvor]

Dana 20. novembra 2014. neke projekcije su navodno otkazane u Tajlandu, zato što su neki protestanti koristili pozdrav sa tri prsta na demonstracijama protiv državne vojne vlade.[22][23]

Dana 24. novembra 2014. saopšteno je da u povezanosti sa neredima u Fergusonu povodom nesreće Majkla Brauna, protestant je imao transparent sa natpisom grafita „Ako mi gorimo i vi gorite” na svodu u Sent Luis, Misuri. U filmu i udruženom romanu, lik Ketnis Everdin iskoristila je ovu frazu kao izazivanje vladajuće uprave nakon što su bombardovali bolnicu i ona je odgovorila na to, obarajući dva aviona koja su učestvovala u bombardovanju. Vapaj su onda uzeli i koristili razni stanovnici Panema dok su počinjali praviti dela i postupke otpora.[24]

Dana 27. novembra 2014. protestanti Hongkonga pozdravljali su sa tri prsta dok su zauzimali Mong Kok.[25]

Puštanje filma u bioskope[uredi | uredi izvor]

Igre gladi: Sjaj slobode — 1. deo je pušten 19. novembra 2014. u devet područja uključujući Francusku, Grčku, Skandinaviju i Brazil, a onda 20. novembra 2014, proširio na dodatnih 59, uključujući i Veliku Britaniju, Nemačku, Australiju, Meksiko i Južnu Koreju. Sa još 17 puštenih 21. novembra 2014, uključujući SAD, konačni promet je bio na 85 država, čineći najveće puštanje godine i Lajans Gejtovo najrasprostranjenije izbacivanje filma ikada. Film je u Kini pušten 8. februara 2015, u 2D i 3D tehnologiji, čineći ga prvim filmom u franšizi koji je pušten u 3D-u, na bilo kojem području i koji je debitovao na više od 4000 ekrana. Režiser Franises Lorens je izjavio: „Skoro smo odgledali prvi deo Sjaja slobode pre nego što je pušten u Kini i novi nivo potapanja je bio veoma fantastičan”.[26]

Kućni video[uredi | uredi izvor]

Igre gladi: Sjaj slobode — 1. deo je na digitalnom HD formatu pušten, 17. februara 2015. godine i propraćen je puštanju u Blu-Rej/DVD formatu, 6. marta 2015. godine. Bio je na vrhu grafikona prodajnih domaćih videa dve nedelje zaredom, uprkos konkurenciji u Ludoj noći u muzeju: Tajna faraona.

Prihodi[uredi | uredi izvor]

Zarada[uredi | uredi izvor]

Igre gladi: Sjaj slobode — 1. deo je zaradio 337,1 miliona dolara u Severnoj Americi i 415 miliona dolara na drugim područjima za ukupno svetskih 752,1 milion dolara. Izračunavajući sve troškove, Deadline.com je procenio da je film napravio profit od 211,61 miliona dolara. To je peti po redu film koji je najviše zaradio u 2014. godini širom sveta. Njegovo svetsko otvaranje od 273,8 miliona dolara je šesnaesto po redu najveće svih vremena, drugo najveće otvaranje te godine, iza Transformersa: Doba izumiranja (302,1 milion dolara), i najveće meću franšizom Igre gladi.[27]

Reakcije kritičara[uredi | uredi izvor]

Igre gladi: Sjaj slobode — 1. deo je od kritičara primio mešovite do pozitivnih komentara, sa najviše pohvala na solidan nastup i politički podtekst, ali i zamerke na nedostatak akcije i deljenje romana na dva dela fila. Roten Tomatos (eng. Rotten Tomatoes) je za Agregator pregleda, prijavio 65% odobravajućeg rejtinga na osnovu 233 komentara/pregleda, sa prosečnom ocenom od 6.3/10. Konsenzus sajta čita: „Igre gladi: Sjaj slobode — 1. deo postavlja finale franšize sa pretposlednjim poglavljem sadržanim, sa solidnim nastupom i sa pametnim političkim podtekstom, mada „kratkih su rukava” što se tiče akcije". Film na Metakrift-u (eng. Metacrift) ima rezultat 64 od 100, na osnovu 44 kritike, ukazujući na „generalno naklonjene komentare”.[28]

Međutim, oba − i Telegraf i Los Anđeles Tajms − prijavili su mešovitu do prosečnu analizu. Publika koja je vršila anketu putem Sinema Skora (eng. CinemaScore) dala je filmu ocenu: A-.

Nastavak[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b The Hunger Games: Mockingjay – Part 1 - Box Office Mojo
  2. ^ „'Mockingjay' to be split into two movies, release dates announced”. EW.com. 10. 07. 2012. Arhivirano iz originala 11. 01. 2015. g. Pristupljeno 27. 10. 2012. 
  3. ^ „Exclusive: Francis Lawrence to Direct Remainder of The Hunger Games Franchise with Two-Part Adaptation of Mockingjay”. Collider.com. 01. 11. 2012. Arhivirano iz originala 25. 11. 2013. g. Pristupljeno 11. 05. 2015. 
  4. ^ Busis, Hillary (06. 12. 2012). „Best of 2012 (Behind the Scenes): 'Game Change' (and 'Mockingjay') writer Danny Strong on his biggest year”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 17. 01. 2013. g. Pristupljeno 21. 01. 2013. 
  5. ^ „'Hunger Games: Mockingjay' to begin production in September”. digitalspy.co.uk. 08. 04. 2013. Arhivirano iz originala 12. 05. 2013. g. Pristupljeno 05. 09. 2013. 
  6. ^ "Exclusive: The Hob Interviews Francis Lawrence, Nina Jacobson & Jon Kilik at World Premiere". Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016) The Hob. November 13, 2013. Pristupljeno November 15, 2013.
  7. ^ Ford, Rebecca (26. 08. 2013). „Australian Actress Stef Dawson Joins 'The Hunger Games: Mockingjay'”. The Hollywood Reporter. Pristupljeno 26. 08. 2013. 
  8. ^ „Julianne Moore Joins 'The Hunger Games'”. deadline.com. 13. 09. 2013. Pristupljeno 21. 09. 2013. 
  9. ^ „Broadway's Patina Miller Joins 'Hunger Games: Mockingjay 1 & 2'”. Deadline.com. 18. 09. 2013. Pristupljeno 26. 08. 2014. 
  10. ^ Wilkinson, Amy (20. 09. 2013). „'Mockingjay' Recruits Mahershala Ali As Boggs”. Hollywood Crush. MTV. Pristupljeno 13. 10. 2013. 
  11. ^ „Wes Chatham, Elden Henson Join 'The Hunger Games: Mockingjay' Films”. deadline.com. 23. 09. 2013. Pristupljeno 24. 09. 2013. 
  12. ^ „'Mockingjay' Movie Starts Filming In Atlanta; Jennifer Lawrence, Liam Hemsworth Spotted On 'The Hunger Games' Set”. ibtimes.com. 24. 09. 2013. Pristupljeno 25. 09. 2013. 
  13. ^ Hartsell, Bradley (19. 12. 2013). „'Hunger Games 3' Begins Filming At Caldwell Tanks”. times-herald.com. Arhivirano iz originala 11. 01. 2014. g. Pristupljeno 20. 12. 2013. 
  14. ^ Celona, Larry; Golding, Bruce (02. 02. 2014). „Philip Seymour Hoffman found dead with needle in arm: cops”. New York Post. Pristupljeno 02. 02. 2014. 
  15. ^ Sullivan, Kevin P. (02. 02. 2014). „'Hunger Games' Studio Reacts To Philip Seymour Hoffman Death”. MTV. Pristupljeno 03. 02. 2014. 
  16. ^ MALEC, BRETT (07. 05. 2014). „Jennifer Lawrence Starts Filming Mockingjay as Liam Hemsworth Touches Down in Paris: See the Pics!”. eonline.com. Pristupljeno 09. 05. 2014. 
  17. ^ PROSSER, CAROLINE (10. 05. 2014). „Jennifer Lawrence prepares her bow and arrow as Hunger Games filming continues in Paris”. dailymail.co.uk. Pristupljeno 25. 05. 2014. 
  18. ^ Bentley, Jean (27. 11. 2013). „'Hunger Games: Mockingjay, Part 1′: Why You Shouldn't Expect 'Flamboyant' Costumes”. MTV News. Viacom International Inc. Pristupljeno 04. 12. 2014. 
  19. ^ „New Hunger Games film to feature dulcet tones of Trinity School choir”. Croydon Advertiser. Local World. Arhivirano iz originala 14. 10. 2014. g. Pristupljeno 10. 10. 2014. 
  20. ^ „JAMES NEWTON HOWARD FEAT. JENNIFER LAWRENCE - THE HANGING TREE (SONG)”. austriancharts.at. Pristupljeno 10. 01. 2015. 
  21. ^ „James Newton Howard”. Billboard.com. Arhivirano iz originala 25. 07. 2015. g. Pristupljeno 10. 01. 2015. 
  22. ^ Child, Ben (20. 11. 2014). „Bangkok cinema chain cancels Hunger Games screenings over salute protest”. The Guardian. 
  23. ^ „Thai police arrest three students for using banned 'Hunger Games' gesture”. Fox News. 20. 11. 2014. Pristupljeno 20. 11. 2014. 
  24. ^ Bates, Daniel (24. 11. 2014). „Ferguson protesters scrawl Hunger Games slogan on landmark as tense town waits for grand jury decision on indicting officer Darren Wilson over killing of Michael Brown”. Daily Mail. Pristupljeno 27. 11. 2014. 
  25. ^ Tseng, Jane (28. 11. 2014). „HK Protesters Express Aspirations for Freedom With 3 Finger Salute”. Vision. The Vision Times. Pristupljeno 11. 12. 2014. 
  26. ^ ESTHER ZUCKERMAN. „Mockingjay—Part 2 to get IMAX 3D release”. Entertainment Weekly. 
  27. ^ „Worldwide Openings”. Box Office Mojo. Pristupljeno 27. 11. 2014. 
  28. ^ „The Hunger Games: Mockingjay - Part 1 Reviews”. Metacrift. CBS Interactive. Pristupljeno 21. 11. 2014. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Игре_глади:_Сјај_слободе_—_1._део&oldid=27032083”