Parlamentarni izbori u Srbiji 2014.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Parlamentarni izbori u Srbiji 2014.
← 2012. 16. mart 2014. 2016. →
  Prva stranka Druga stranka Treća stranka
 
Vođa Aleksandar Vučić Ivica Dačić Dragan Đilas
Stranka Srpska napredna stranka Socijalistička partija Srbije Demokratska stranka
Koalicija SDPS-NS-SPO-PS PUPS-JS NS-DSHV-USSS-BS
Osvojena mesta
158 / 250
44 / 250
19 / 250
Br. glasova 1.736.920 484.607 216.634
Procenat 48,35 13,49 6,03
  Četvrta stranka
 
Vođa Boris Tadić
Stranka Socijaldemokratska stranka
Koalicija ZS-LSV-ZZS
DZVM-ZzV-DLR
Osvojena mesta
18 / 250
Br. glasova 204.767
Procenat 5,70
Rezultati po opštinama

Ovo je spisak stranaka koje su prešle cenzus od 5%. Pogledajte potpune rezultate ispod.
predsednik Vlade pre izbora

Ivica Dačić
SPS

Izabrani predsednik Vlade

Aleksandar Vučić
SNS

Vanredni parlamentarni izbori 2014. u Srbiji održani su 16. marta, a istog dana su održani i vanredni izbori za lokalnu vlast u Beogradu.[1] Bili su to deseti parlamentarni izbori od uvođenja višestranačja u Srbiji, a sedmi vanredni.[1]

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Nakon hapšenja Miroslava Miškovića (decembar 2012. godine) i drugih čestih hapšenja poznatih i nepoznatih lica, sva istraživanja javnog mnjenja su pokazivala da je rejting SNS-a iznad 40%.[2] U avgustu 2013. godine je izvršena rekonstrukcija vlade i isključen je URS. Prema stavovima analitičara koje je objavljivao CeSID-a, postojao je disbalans između realne političke moći Aleksandra Vučića i SNS-a i njihove formalne zastupljenosti u institucijama.[2]

Nepune dve godine po održavanju prethodnih, redovnih parlamentarnih izbora, a posle odluke predsedništava SNS-a i SPS-a, odlučeno je da se saziv skupštine i vlada raspuste zarad „provere volje naroda”[3] i „dobijanja političkog legitimiteta” [4], te je najavljeno da će predsednik vlade Ivica Dačić vratiti mandat predsedniku Srbije, Tomislavu Nikoliću i zatražiti raspisivanje vanrednih izbora. Vlada je zvaničan predlog usvojila i uputila Nikoliću 28. januara,[5] a on je najavio da će izbore raspisati i zvaničan datum njihovog održavanja saopštiti 29. januara, što je i inače dan kada ističe krajnji rok, kako bi se izbori održali 16. marta.[6] Narednog dana, Nikolić je potpisao ukaz o raspuštanju Narodne skupštine Republike Srbije i zvanično raspisao izbore.[1]

Raspisivanje, rokovi i propisi[uredi | uredi izvor]

S obzirom da su izbori zvanično raspisani 29. januara, to je prema ustavu Srbije poslednji rok kako bi se oni održali istog dana kada i lokalni izbori u Beogradu, 16. marta.

Ovi izbori su bili deveti od kada se izbor poslanika vrši po proporcionalnom D’Ontovom sistemu najvećih količnika, sedmi vanredni, te četvrti od kada je Srbija ponovo postala suverena država.[7].

Na ovim izborima, izborne liste koje su se kandidovale, morale su da prikupe najmanje 10.000 biračkih potpisa, da bi njihovu kandidaturu prihvatila Republička izborna komisija (RIK). Da bi dobile mandate u Skupštini, izborne liste su morale da pređu i cenzus od 5%, osim lista nacionalnih manjina, za koje je važio prirodni cenzus.

Izborna tišina je trajala od 14. do 16. marta u 20 časova.

Proglašene liste[uredi | uredi izvor]

1. ALEKSANDAR VUČIĆ — BUDUĆNOST U KOJU VERUJEMO (Srpska napredna stranka, Socijaldemokratska partija Srbije, Nova Srbija, Srpski pokret obnove, Pokret socijalista)

2. IVICA DAČIĆ — „Socijalistička partija Srbije (SPS), Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), Jedinstvena Srbija (JS)”

3. Demokratska stranka Srbije — Vojislav Koštunica

4. ČEDOMIR JOVANOVIĆ — LDP, BDZS, SDU

5. Vajdasági Magyar Szövetség — Pásztor István — Savez vojvođanskih Mađara — Ištvan Pastor

6. SRPSKA RADIKALNA STRANKA — DR VOJISLAV ŠEŠELj

7. UJEDINjENI REGIONI SRBIJE — MLAĐAN DINKIĆ

8. „SA DEMOKRATSKOM STRANKOM ZA DEMOKRATSKU SRBIJU”

9. DVERI — BOŠKO OBRADOVIĆ

10. SDA Sandžaka — dr Sulejman Ugljanin

11. BORIS TADIĆ — Nova demokratska stranka — Zeleni, LSV — Nenad Čanak, Zajedno za Srbiju, VMDK, Zajedno za Vojvodinu, Demokratska levica Roma

12. TREĆA SRBIJA — ZA SVE VREDNE LjUDE

13. CRNOGORSKA PARTIJA — Josip Broz

14. LISTA NACIONALNIH ZAJEDNICA — BDZ-MPSZ-DZH-MRM-MEP — Emir Elfić

15. DOSTA JE BILO — SAŠA RADULOVIĆ

16. „KOALICIJA GRAĐANA SVIH NARODA I NARODNOSTI (RDS-SDS)”

17. Grupa Građana „PATRIOTSKI FRONT — DR BORISLAV PELEVIĆ”

18. Ruska stranka — Slobodan Nikolić

19. PARTIJA ZA DEMOKRATSKO DELOVANjE — RIZA HALIMI PARTIA PER VEPRIM DEMOKRATIK — RIZA HALIMI

Napomena: Nazivi izbornih lista su dati onako kako ih je proglasila RIK i odštampani na glasačkom listiću (kombinacija velikih i malih slova i ime nosioca izborne liste pre ili posle naziva stranke, odnosno koalicije, ili odsustvo nosioca izborne liste kao u slučaju Demokratske stranke)

Koalicije i stranke[uredi | uredi izvor]

Aleksandar Vučić — Budućnost u koju verujemo[uredi | uredi izvor]

Ovo je lista Srpske napredne stranke koju predvodi predsednik stranke i prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić. Na listi SNS-a se nalaze i kandidati Nove Srbije i Pokreta socijalista (koji su bili u savezu Pokrenimo Srbiju Tomislava Nikolića, već na izborima 2012.), a osim njih i Socijaldemokratska partija Srbije Rasima Ljajića i Srpski pokret obnove (zajedno sa Demohrišćanskom strankom Srbije). SDPS i DHSS su na prošlim izborima bili u koaliciji Izbor za bolji život, dok je SPO bio u savezu Preokret[8].

Pokret snaga Srbije, Narodna seljačka stranka, Koalicija izbeglica u Srbiji i Bošnjačka narodna stranka, koji su bili u koaliciji 2012. nisu ušli kao stranke ali su postavili svoje kandidate na listi SNS-a[9][10].

Naprednjaci su takođe dobili podršku Sandžačke demokratske partije, Sandžačke narodne partije, Pokreta Dinara-Drina-Dunav, Romske partije[11], Građanske inicijative Gora i Pokreta radnika i seljaka, koji neće međutim isticati svoje kandidate[12].

Ivica Dačić — SPS-PUPS-JS[uredi | uredi izvor]

Lista koju predvodi predsednik SPS-a i premijer Ivica Dačić i koju čine Socijalistička partija Srbije, Partija ujedinjenih penzionera Srbije i Jedinstvena Srbija. Ove tri stranke su u savez od izbora 2008[13].

Pokret veterana Srbije, tradicionalni saveznik SPS-a neće ovaj put biti na listi zbog neslaganja oko kosovske politike Dačićeve vlade i sklapanja Briselskog sporazuma[14].

Demokratska stranka Srbije — Vojislav Koštunica[uredi | uredi izvor]

Demokratska stranka Srbije je 6. februara predala izbornu listu RIK-u i time nastupila samostalno na izbore, iako je lider stranke Vojislav Koštunica smatrao moguće formiranje opozicione alijanse pod nazivom Patriotski blok (sa Dverima i eventualno sa SRS-om), koja bi predložila alternativu pro-evropskoj politici većine stranaka u Srbiji[15][16].

Jedino će Pokret veterana Srbije staviti svoje kandidate na listi DSS-a[14]. Slogan liste je Znam kome verujem — DSS.

Srpska radikalna stranka — Dr Vojislav Šešelj[uredi | uredi izvor]

Srpska radikalna stranka je bila među favoritima za ulazak u tzv.Patriotski blok[17], međutim radikali su odlučno odbili taj predlog. Ali su zatim napravili sporazum sa Srbskim Obrazom Mladena Obradovića i Srpskim narodnim pokretom Naši Ivana Ivanovića[18][19].

SRS je dobila podršku Aleksandra Dugina i Međunarodnog evroazijskog pokreta[20]. Slogan SRS-a je I Kosovo i Rusija (satirični poziv na Tadićev slogan I Kosovo i EU).

„Sa Demokratskom strankom za demokratsku Srbiju”[uredi | uredi izvor]

Demokratska stranka pod vođstvom njenog predsednika Dragana Đilasa i posle raskola Tadićeve NDS odlučila je da nastupi samostalno na izbore, ali je na svojoj listi prihvatila kandidate Nove stranke Zorana Živkovića, Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, Udruženih sindikata Srbije „Sloga” i Bogate Srbije Zaharija Trnavčevića[21].

Boris Tadić — Nova demokratska stranka-Zeleni-LSV-ZZS-DZVM-ZzV-DLR[uredi | uredi izvor]

Nakon raskola u DS-u bivši srpski predsednik Boris Tadić je formirao Novu demokratsku stranku — Zeleni[22], s kojom je napravio koaliciju kojoj su se pridružili Zajedno za Srbiju Dušana Petrovića, Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka, Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara, Zajedno za Vojvodinu i Demokratska levica Roma[23]. Planirano je bilo i uključivanje LDP-a koji je međutim odbio ponudu, kao i SDA koja ide samostalno.

Čedomir Jovanović — LDP, BDZS, SDU[uredi | uredi izvor]

Nakon raspada koalicije Preokret, Boris Tadić je pozvao LDP u savez sa NDS-om, međutim odbila je taj poziv kritikujući ga za politiku koju je vodio za vreme svog predsedničkog mandata i probala da sklopi alijansu sa LSV-om (ali bezuspješno)[24]. Zatim ušla je u pregovore sa Đilasovom DS ali je i ovaj put propao dijalog. Nakon toga LDP je najavila samostalno nastupanje na izborima u koaliciji sa Bošnjačkom demokratskom zajednicom Sandžaka (kontroverzna manjinsko-nacionalistička partija nastala iz raskola od BDZ-a i inspirisana od muftije Muamera Zukorlića)[25][26] i tradicionalno sa Socijaldemokratskom unijom Žarka Koraća. Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata nije istakla kandidate ali je podržala ovu listu[27].

Ostale liste[uredi | uredi izvor]

Većina ostalih izbornih lista odlučila je da samostalno učestvuje na izborima a to je slučaj Ujedinjenih regiona Srbije Mlađana Dinkića (posle propalih pregovora sa NDS-om)[28], Dveri Boška Obradovića, Stranke demokratske akcije Sandžaka Sulejmana Ugljanina, Saveza vojvođanskih Mađara[29], Treće Srbije[30], Crnogorske partije, Ruske stranke, Dosta je bilo i Partije za demokratsko delovanje. Bošnjačka demokratska zajednica Emira Elfića je stvorila manjinsku koaliciju Lista nacionalnih zajednica (tj. naslednica koalicije Sve zajedno iz 2012) zajedno sa Građanskim savezom Mađara, Demokratskom zajednicom Hrvata, Mađarskim pokretom nade i Strankom mađarskog jedinstva. Rusinska demokratska stranka i Slovačka demokratska stranka su formirale zajedničku listu "Koalicija svih naroda i narodnosti". Sabor srpskog jedinstva je zajedno sa Srpskim saborom Zavetnici, Slobodnom Srbijom i Narodnim pokretom Preporod Srbije napravio koaliciju "Patriotski front" predvođenu liderom SSJ-a Borislavom Pelevićem.

Istraživanja javnog mnjenja[uredi | uredi izvor]

Pre raspisivanja izbora[uredi | uredi izvor]

Nakon raspisivanja izbora[uredi | uredi izvor]

Istraživač Period SNS DS NDS SPS DSS URS LDP SRS Dveri Ostali Izvor
Ninamedia 5. februar 2014. 44,7 14,1 N/A 12,6 7,1 3,3 4,0 3,1 11,1 [38]
Faktor Plus 5.–6. februar 2014. 43,0 11,6 N/A 13,1 7,0 2,6 5,2 2,8 6,8 [39]
Ninamedia 14. februar 2014. 44,1 14,2 N/A 15,1 6,1 3,1 4,7 3,4 9,3 [40]
Faktor Plus 15. februar 2014. 41,4 10,5 7,8 13,2 7,0 2,7 5,1 2,3 3,0 7,3 [41]
Ninamedia 16.–18. februar 2014. 44,9 10,2 5,9 13,8 6,8 3,1 4,6 3 2,9 4,8 [42]
Ipsos polovina februara 2014. 50,1 4,2 11,8 13,2 6,8 2,8 5,1 2 2,2 1,9[43] [44]
Informer polovina februara 2014. 48,8 6,1 8,6 9,4 7,8 5,3 4,7 1,4 2,9 5 [45]
Faktor Plus 16. februar 2014. 44,6 9,1 8 13[46] 6,8 5,2 13,2 [47]
Ninamedia 23.–25. februar 2014. 45,2[48] 9,9 6,1[49] 13,1[46] 7,2 3,8 4,8 2,9 3 4[50] [51]
CeSID 22.-28. februar 2014. 44 7 8 13[46] 5 4 6 3 4 6 [52]
Ninamedia 22.-28. februar 2014. 44,9 10,4 7 13,9 6,9 3,6 4,6 2,8 3,1 2,9 [53]
Ninamedia 6.-9. mart 2014. 43,3 9,7 7,3 15,1[46] 6,4 3,8 4,5 3,5 3,1 3,3[54] [55]

Rezultati[uredi | uredi izvor]

Rezultati Republičke izborne komisije na osnovu 100,00% obrađenih biračkih mesta.[56]

Poredak Red. br. Izborna lista Glasova % Mandata +/-
1. 1. Aleksandar Vučić — Budućnost u koju verujemo (SNS, SDPS, NS, SPO, PS) 1.736.920 48,35% 158 + 71
2. 2. Ivica Dačić — SPS, PUPS, JS 484.607 13,49% 44 +1
3. 8. Sa Demokratskom strankom za demokratsku Srbiju 216.634 6,03% 19 - 32
4. 11. Boris Tadić - Nova demokratska stranka — Zeleni, LSV, ZZS, VMDK, ZzV, DLR 204.767 5,70% 18 + 12
9. 5. lista nacionalne manjine Savez vojvođanskih Mađara - Ištvan Pastor 75.294 2,10% 6 + 1
12. 10. lista nacionalne manjine SDA Sandžaka - dr Sulejman Ugljanin 35.157 0,98% 3 + 1
13. 19. lista nacionalne manjine Partija za demokratsko delovanje Riza Halimi 24.301 0,68% 2 + 1
5. 3. Demokratska stranka Srbije — Vojislav Koštunica 152.436 4,24% 0 - 22
6. 9. Dveri — Boško Obradović 128.458 3,58% 0 =
7. 4. Čedomir Jovanović — LDP, BDZS, SDU 120.879 3,36% 0 - 15
8. 7. Ujedinjeni regioni Srbije – Mlađan Dinkić 109.167 3,04% 0 - 16
10. 15. Dosta je bilo — Saša Radulović 74.973 2,09% 0 =
11. 6. Srpska radikalna stranka – dr Vojislav Šešelj 72.303 2,01% 0 =
14. 12. Treća Srbija — Za sve vredne ljude 16.206 0,45% 0 =
15. 18. lista nacionalne manjine Ruska stranka — Slobodan Nikolić 6.547 0,18% 0 =
16. 13. lista nacionalne manjine Crnogorska partija — Josip Broz 6.388 0,18% 0 =
17. 17. Grupa Građana „Patriotski front — dr Borislav Pelević“ 4.514 0,13% 0 =
18. 14. lista nacionalne manjine Lista nacionalnih zajednica — BDZ-MPSZ-DZH-MRM-MEP — Emir Elfić 3.983 0,11% 0 -1
19. 16. lista nacionalne manjine Koalicija građana svih naroda i narodnosti (RDS-SDS) 3.182 0,09% 0 =
- - Nevažeći listići 115.659 3,22%
- - Izlaznost 3.592.375 53,09%
Red. br. - redni broj na glasačkom listiću
Poredak - poredak po broju glasova
manjinska lista - manjinska lista

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „B92 — Vesti — Nek su nam srećni novi izbori”. B92.net. 29. 1. 2014. Pristupljeno 21. 3. 2014. 
  2. ^ a b Oko izbora 19 (PDF). CeSID. 2014. 
  3. ^ „B92 — Vesti — „Neću da budem premijer bez izbora””. B92.net. 26. 1. 2014. Pristupljeno 21. 3. 2014. 
  4. ^ „B92 — Vesti — Dačić: Izbori najbolje rešenje”. B92.net. 26. 1. 2014. Pristupljeno 21. 3. 2014. 
  5. ^ „RTS :: Vlada zatražila raspuštanje parlamenta” (na jeziku: srpski). Rts.rs. 28. 1. 2014. Pristupljeno 21. 3. 2014. 
  6. ^ „B92 — Vesti — „Sutra saopštavam datum izbora””. B92.net. 28. 1. 2014. Pristupljeno 21. 3. 2014. 
  7. ^ „RTS :: Srpski izbor(i) 1990–2008” (na jeziku: (jezik: srpski)). Rts.rs. Pristupljeno 13. 3. 2012. 
  8. ^ „Vučić: Bićemo uvek uz narod”. www.novosti.rs. 
  9. ^ „Blic Online”. Arhivirano iz originala 22. 2. 2014. g. Pristupljeno 2. 3. 2014.  Tekst „ SNS prva predala listu RIK-u: Ne interesuje nas matematika već ljudi ” ignorisan (pomoć)
  10. ^ „Pokret Radnika I Seljaka Podržava Listu “Aleksandar Vučić - Budućnost U Koju Verujemo”[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 22. 2. 2014. g. Pristupljeno 2. 3. 2014.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  11. ^ „Pokret Dinara, Drina, Dunav uz SNS”. Mondo Portal. 
  12. ^ „I Romska partija uz naprednjake”. Mondo Portal. 
  13. ^ „Palma: Mogao bih da budem ministar”. B92.net. 
  14. ^ a b „DSS I VETERANI POTPISALI SPORAZUM O SARADNjI”. Arhivirano iz originala 26. 2. 2014. g. Pristupljeno 2. 3. 2014.  Tekst „ Demokratska stranka Srbije ” ignorisan (pomoć)
  15. ^ „Koštunica: DSS samostalno na izbore”. www.rts.rs. 
  16. ^ „RIK potvrdio listu DSS - Vojislav Koštunica”. Mondo Portal. 
  17. ^ „SRS samostalno na izbore”. B92.net. 
  18. ^ „I posle Obraza - Obraz: Delovanje uprkos zabrani”. Radio Slobodna Evropa. 
  19. ^ [https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=02&dd=07&nav_category=11&nav_id=809326 „Pored "Obraza" uz SRS i "Na�i"”]. B92.net.  replacement character u |title= na poziciji 28 (pomoć)
  20. ^ „Dugin i Evroazijski pokret podržali listu SRS, Obraz i SNP Naši - Pravda[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 21. 2. 2014. g. Pristupljeno 2. 3. 2014.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  21. ^ „Democrats announce coalition for March elections - English - on B92.net”. B92.net. 
  22. ^ „Tadić predvodi građanski blok, Nova demokratska stranka na izborima | eIzbori[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 5. 2. 2014. g. Pristupljeno 2. 3. 2014.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  23. ^ Tadićeva koalicija: Čanku šest poslanika, Petroviću dva | Vesti dana iz Srbije - Politika | Nadlanu.com
  24. ^ inbox-online.com. „Milić: Razgovori sa LSV, nećemo u Demokratski front”. Press Online. Arhivirano iz originala 25. 02. 2014. g. Pristupljeno 02. 03. 2014. 
  25. ^ „Bošnjaci u više kolona”. Dnevni list Danas. 6. 2. 2014. 
  26. ^ „Osnovana Bošnjačka demokratska zajednica Sandžaka”. Vesti online. 
  27. ^ „Blic Online”. Arhivirano iz originala 22. 2. 2014. g. Pristupljeno 2. 3. 2014.  Tekst „ ASNS: Podrška LDP-u na parlamentarnim izborima ” ignorisan (pomoć)
  28. ^ „Dinkić i Čeda izvan blokova”. www.novosti.rs. 
  29. ^ „Proglašena lista SVM”. www.rts.rs. 
  30. ^ Tanjug. „Treća Srbija samostalno na izborima u Republici i Beogradu”. Blic.rs. 
  31. ^ „Faktor plus: SNS podržava 42,1 posto birača”. Pres onlajn. Arhivirano iz originala 31. 01. 2014. g. Pristupljeno 6. 2. 2014. 
  32. ^ „Redovno mesečno istraživanje jul 2013.”. Ipsos Srbija. Arhivirano iz originala 19. 2. 2014. g. Pristupljeno 2. 2. 2014. 
  33. ^ „Redovno mesečno istraživanje jun 2013.”. Ipsos Srbija. Arhivirano iz originala 19. 2. 2014. g. Pristupljeno 2. 2. 2014. 
  34. ^ „Redovno mesečno istraživanje maj 2013.”. Ipsos Srbija. Arhivirano iz originala 19. 2. 2014. g. Pristupljeno 2. 2. 2014. 
  35. ^ „Redovno mesečno istraživanje april 2013.”. Ipsos Srbija. Arhivirano iz originala 22. 2. 2014. g. Pristupljeno 6. 2. 2014. 
  36. ^ „Redovno mesečno istraživanje mart 2013.”. Ipsos Srbija. Arhivirano iz originala 22. 2. 2014. g. Pristupljeno 6. 2. 2014. 
  37. ^ „Redovno mesečno istraživanje februar 2013.”. Ipsos Srbija. Pristupljeno 6. 2. 2014. 
  38. ^ „Istraživanje Ninamedia: SNS 44.7%, DS 14.1%, SPS 12.6, DSS 7.1%, svi ostali ispod cenzusa”. Arhivirano iz originala 5. 2. 2014. g. Pristupljeno 5. 2. 2014. 
  39. ^ „Poll: SNS with 43%, SPS-PUPS-JS with 13.1%”. B92. Arhivirano iz originala 25. 02. 2014. g. Pristupljeno 6. 2. 2014. 
  40. ^ „Istraživanje Nina Media i B92: SNS 44.1%, SPS 15.1%, DS 14.4%, URS i radikali ispod cenzusa!”. Arhivirano iz originala 14. 2. 2014. g. Pristupljeno 14. 2. 2014. 
  41. ^ „Faktor Plus – Izbori 2014 Istraživanje: NDS osvaja 7,8 odsto, DS 10.5 odsto”. Arhivirano iz originala 15. 2. 2014. g. Pristupljeno 14. 2. 2014. 
  42. ^ „Istraživanje: Izlaznost na izborima od 58,9 odsto”. Arhivirano iz originala 05. 06. 2015. g. Pristupljeno 21. 2. 2014. 
  43. ^ Nopo
  44. ^ „Ankete: SNS daleko ispred svih, ostale stranke različito”. Pristupljeno 24. 2. 2014. 
  45. ^ „Ankete: SNS daleko ispred svih”. Arhivirano iz originala 02. 03. 2014. g. Pristupljeno 24. 2. 2014. 
  46. ^ a b v g SPS-PUPS-JS
  47. ^ „Faktor plus: SNS podržava 44,6 odsto”. Arhivirano iz originala 10. 09. 2015. g. Pristupljeno 26. 2. 2013. 
  48. ^ SNS-SDPS-NS-SPO-PS
  49. ^ Sa partnerima
  50. ^ 1,3% - SVM i 0,7% - SDA
  51. ^ „Istraživanje: Ko raste, a ko pada?”. Pristupljeno 21. 2. 2014. 
  52. ^ „CeSid: SNS 44 odsto glasova, NDS jača od DS”. B92. Pristupljeno 5. 2. 2014. 
  53. ^ „Istraživanje: SNS vodi, drugi daleko iza nje”. Mondo.rs. Arhivirano iz originala 10. 03. 2014. g. Pristupljeno 5. 2. 2014. 
  54. ^ 1,1% - Dosta je bilo
  55. ^ „Istraživanje: Ko raste, a ko pada?”. B92.  Nepoznati parametar |http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy= ignorisan (pomoć); Nedostaje ili je prazan parametar |url= (pomoć);
  56. ^ Wayback Machine

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Парламентарни_избори_у_Србији_2014.&oldid=27409673”