Ilon Mask

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ilon Mask
Elon Musk - The Summit 2013.jpg
Mask na samitu u Dablinu 2013. godine
Puno ime Ilon Riv Mask
Datum rođenja (1971-06-28)28. jun 1971.(47 god.)g.
Mesto rođenja Pretorija
 Južnoafrička Republika
Polje informatika, aeronautika
Škola Queen's School of Business, The Wharton School, University of Pennsylvania School of Arts and Sciences, Pretoria Boys High School, Waterkloof House Preparatory School
Poznat po PayPal, Spejs eks, Tesla motors
Potpis Elon Musk Signature.png

Ilon Riv Mask[1] (engl. Elon Reeve Musk; Pretorija, 28. jun 1971) je južnoafričko-američki biznismen, izumitelj i investitor.[2][3][4][5] Rođen je u Pretoriji (Južnoafrička Republika), gde je živeo do završetka srednje škole, a zatim se preselio u Kanadu sa 17 godina.[6] Mask je generalni direktor aeronautičke kompanije Spejs eks, direktor i dizajner proizvoda u kompaniji Tesla motors, i predsednik Solarnog grada (engl. SolarCity).[7][8] Osnivač je kompanije Spejs eks, i suosnivač kompanija PayPal,[9] Tesla motors[10] i Zip2.[11] Suosnivač je i generalni direktor kompanije Neuralink[12].

Osim ovih poslova, osmislio je super-brzi transportni sistem poznat pod nazivom Hyperloop.[13] Mask je izjavio da je njegova vizija da promeni svet i čovečanstvo smanjivanjem globalnog zagrevanja, korišćenjem održive energije[14] i smanjivanje rizika ljudskog istrebljenja” kolonizacijom Marsa.[15]

U decembru 2016. bio je dvadesetprvi na Forbsovoj listi najmoćnijih ljudi sveta. U februaru 2018. njegovo neto bogatstvo procenjeno je na 20.8 milijardi američkih dolara što ga stavlja na 53. mesto Frobsove liste najbogatijih ljudi sveta.[16]


Biografija[uredi]

Detinjstvo[uredi]

Mask je rođen 28. juna 1971. godine u Pretoriji, gradu provincije Transval u Južnoafričkoj Republici[17] kao sin kanadskog modela i nutricioniste Meje Mask i Erola Maska - južnoafričkog elektormehaničara, pilota i mornara. Ima mlađeg brata Kimbala (rođen 1972. godine) i mlađu sestru Tosku (rođena 1974. godine).[18][19][20] Nakon razvoda roditelja 1980. godine, uglavnom je živeo sa ocem u predgrađu Pretorije, kojeg je Mask izabrao dve godine kasnije, ali sada kaže da to nije bila dobra ideja”. Kao odrasla osoba, prekinuo je sve odnose sa ocem.[21]

Tokom detinjstva bio je strastven čitalac.[22] Sa deset godina razvio je interesovanje za računare.[23] Samostalno je naučio programiranje sa 12 godina i prodao video igru, koju je nazvao Blastar, magazinu PC and Office Technology za oko 500 američkih dolara.[24][25] Verzija ove igre dostupna je na internetu.[24][26] U detinjstvu je čitao ciklus knjiga Ajzaka Asimova, Zadužbina, iz kojih je izvukao poruku da treba pokušati svojim akcijama produžiti civilizaciju, smanjiti mogućnost dolaska mračnog doba i smanjiti dužinu trajanja mračnog doba ako ono postoji”.[21]

Mask je bio teško zlostavljan tokom detinjstva[21] i jednom je bio hospitalizovan kada ga je grupa dečaka bacila niz stepenice, a zatim tukla sve dok nije izgubio svest.[22][27]

Pohađao je osnovnu i srednju školu u Pertoriji[27] i sa osamnaest godina preselio se u Kanadu gde je dobio kanadsko državljanstvo preko svoje majke.[28][29]

Edukacija[uredi]

Sa sedamnaest godina primeljen je u Univerzitet Kvins u Kingstonu, Ontario. 1992. godine prebacio se u Univerzitet Pensilvanije gde je diplomirao fiziku i ekonomiju.[22][30] Preselio se u Kaliforniju 1995. godine i tamo počeo doktorsku disertaciju iz obalsti primenjene fizike i nauke o materijalima na Univerzitetu Stanford koju je napustio dve godine kasnije da bi otpočeo svoju preduzetničku karijeru iz oblasti interneta, održivih energija i svemira.[25][31] Dobio je američko državljanstvo 2002. godine.[32][33]

Karijera[uredi]

Zip2[uredi]

Godine 1995. Mask i njegov brat Kimbal osnovali su softversku internet kompaniju, Zip2, od novca koji su sakupili od dobrovoljnih investitora.[21] Kompanija je napredovala i uspeli da dobiju ugovore sa časopisima Njujork tajms i Čikago tribjun.[34] Kompanija Compaq kupila je Zip2 za 307 miliona američkih dolara u gotovini i 34 miliona u berzanskim opcijama februara 1999. godine.[35] Mask je dobio 22 miliona dolara za svojih sedam procenata od prodaje.[34]

X.com i Pejpal[uredi]

U martu 1999., Mask je sa 10 miliona dolara od preodaje Zip2 učestvovao u osnivanju X.com, kompanije za onlajn finansijske usluge i plaćanje putem elektronske pošte.[36][37] Godinu dana kasnije kompanija se spojila sa kompanijom Confinity,[34][38] koja je imala uslugu za prenos novca pod nazivom Pejpal. Sjedinjene kompanije usresredile su se na Pejpal usluge i 2001. godine promenili su naziv u Pejpal. Ubrazani rast kompanije bio je vođen marketinškom kampanjom gde su novi korisnici regrutovani kada bi primili novac putem usluge.[39] Mask je svrgnut sa mesta glavnog izvršnog direktora u oktobru 2002. godine (iako je ostao u odboru), zbog neslaganja sa ostalim rukovodstvom kompanije, posebno zbog njegove želje da premesti Pejpal usluge sa Juniks bazirane infrastrukture na Majkrosoft Vindous.[40] U oktobru 2002. godine, Pejpal je kupljen od strane Ibej-a za 1.5 milijardi dolara, od kojih je Mask dobio 165 miliona.[41] Pre prodaje, Mask je posedovao 11,7% deonica Pejpala.[42]

Spejs eks[uredi]

Mask i bivši američki predsednik Barak Obama na lansiranju Falkon 9 rakete 2010. godine

Sa 100 miliona dolara svog bogatstva,[43] Mask je osnovao Space Exploration Technologies ili Spejs eks u maju 2002. godine.[44] Mask je glavni izvršni direktor i glavni tehnološki direktor preduzeća, sa sedištem u Kaliforniji. Spejs eks razvija i proizvodi svemirske rakete sa naglaskom na unapređivanje stanja raketne tehnologije. Kompanijine prve dve lansirane rakete su Falkon 1 i Falkon 9 (po svemirskom brodu Millenium Falcon” iz filma Zvezdani ratovi), a prva letelica je Dragon (referenca iz animiranog filma Puff the Magic Dragon”).[45] Za sedam godina, komapnija je dizajnirala seriju Falkon raketa-nosača i Dragon višenamensku letelicu. U septembru 2008. godine, Falkon 1 raketa postala je prva privatno finansirana letelica koja je postavila satelit u Zemljinu orbitu.[22] 25. maja 2012. godine, Dragon letelica se spojila sa Međunarodnom svemirskom stanicom (MSS) , tako je Spejs eks postala prva trgovninska kompanija koja je lansirala i spojila letelicu sa Međunarodnom svemirskom stanicom.[46]

2006. godine, Spejs eks je dobio ugovor sa NASA-om za nastavak razvoja i ispitivanja Falkon raketa-nosača i Dragon letelice za prevoz tereta na Međunarodnu svemirsku stanicu.[47][48] Usledio je ugovor sa NASA-om od 1,6 milijardi dolara 23. decembra 2008. godine za dvanaest letova Falkon 9 raketa i Dragon letelice, čime je zamenjen američki spejs-šatl koji je povučen iz upotrebe 2011. godine.[49] Transport astronauta na MSS trenutno obavlja Sojuz, ali Spejs eks je jedna od dve komanije koja ima ugovor sa NASA-om kao deo Commercial Crew Development programa, koji ima za cilj da razvije mogućnost transoporta američkih astronauta do 2018. godine.[50] U decembru 2015. godine, Spejs eks je uspešno sleteo prvu fazu Falkon rakete nazad na lansirnu rampu. To je bio prvi put u istoriji da je takav poduhvat postignut sa orbitalnom raketom i predstavlja značajan korak ka ponovnoj upotrebi raketa snižavajući troškove pristupa svemiru.[51]

  1. februara 2018. godine, Spejs eks je uspešno lansirao Falkon Hevi, četvrtu po redu raketu sa najvećim kapacitetom ikada napravljenu (posle Saturn V, Energija i N1) i najmoćniju raketu koja je u funkciji od 2018. godine. Na inauguralnoj misiji raketa je nosila Maskov elektronski sportski automobil Tesla rodster kao probni teret.[52]

Maskov cilj je da smanji cenu putovanja u svemir za faktor 10.[53] U intervjuu 2011. godine, rekao je da se nada da će poslati ljude na površinu Marsa za 10 do 20 godina.[54] U biografiji koju je napisao Ešli Vens, Mask je rekao da želi da uspostavi koloniju na Marsu do 2040. godine sa populacijom od 80 hiljada[23], a da zbog nedostatka kiseonika u Marsovoj atmosferi sva transportna sredstva treba da budu električna.[55] Mask je izjavio u junu 2016. godine da će prvi let bez posade Marsovog kolonijalnog transportera biti 2022. godine, a pri let sa posadom 2024. godine.[56] U septembru 2016. godine, Mask je otkrio detalje svog Međuplanetarnog transportnog sistema.[57]

Tesla motors[uredi]

Februara 2004. godine, Mask je invenstirao u kompaniju Tesla i pridružio se upravnom odboru kao njegov predsednik.[58] Mask je imao aktivnu ulogu u kompaniji i detaljno je nadgledao dizajn Rodster vozila, ali nije bio dobro uključen u svakodnevno poslovanje.[59] Nakon finansijske krize 2008. godine,[60] Mask preuzima rukovodstvo nad kompanijom kao generalni izvršni direktor i arhitekta proizvoda, pozicije koje drži i danas.

Kompanija je prvo konstruisala električni sportski automobil, Tesla Rodster, 2008. godine i prodala oko 2500 hiljade vozila u 31 zemalja. Kompanija je počela isporuku Modela S sedana sa četvoro vrata 22. juna 2012. godine. Zatim je predstavljen treći proizvod, Model iks, koji je bio usmeren ka SUV tržištu u februaru 2012. godine. Lansiranje Modela iks ipak je odloženo za septembar 2015. godine.[61][62][63] Osim sopstvenih automobila, Tesla prodaje električne pogonske sklopove Daimler-u za Smart EV, Mercedesu B-klase na električni pogon i Mercedesu A-klase kao i Tojoti za RAV4 EV. Mask je uspeo da dovede obe kompanije kao dugoročne investitore u Tesla kompaniju.[64]

Mask je favorizovao proizvodnju kompaktnog Tesla modela u vrednosti od 30 hiljada američkih dolara i proizvodnju i prodaju komponenata električnih pogonskih sklopova tako da drugi proizvođači automobila mogu proizvoditi električna vozila po povoljnim cenama bez potrebe da proizvode sopstvene pogonske sklopove. To je dovelo do proizvodnje Modela 3 koji ima planiranu osnovnu cenu od 35 hiljada dolara.[58]

SolarCity[uredi]

Mask je obezbedio osnovni koncept i finansijski kapital za SolarCity koji su 2006. godine suosnovali njegovi rođaci Lindon i Piter Riv.[65][66] Do 2016. godine kompanija je bila drugi najveći snabdevač solarnih sistema u Sjedinjenim Američkim Državama.[67] Kompaniju je kupio Tesla motors 2016. godine i trenutno je u potpunosti u njegovom vlasništvu.[68][69][70] Osnovni motiv za osnivanje SolarCity i Tesla motors bila je pomoć u borbi protiv globalnog zagrevanja.[71]

Hajperlup[uredi]

Koncept unutrašnjosti Hajperlup putničke kapule
  1. avgusta 2013. godine, Mask je predstavio koncept za sistem brzog transporta koji uključuje cevi sa smanjenim pritiskom u kojima kapsule lebde na tankom sloju vazduha koje pokreću linearni indukcioni motor i kompresori.[72] Istaknuta je i fiktivna ruta gde bi ovakav transportni sistem mogao da bude izgrađen: između Los Anđelesa i zalivaske oblasti San Franciska.[73]

Mask je dodelio desetak inženjera iz Tesle i Spejs iksa koji su devet meseci radili, uspostavljajući koncepijske osnove i kreiranje dizajna za transportni sistem.[74][75] Rani dizajn sistema objavljen je na blogovima Tesle i Spejs iksa.[76][77][78] Maskov predlog, ukoliko je tehnološki izvodljiv po ceni koju je naveo, bi učinio Hajperlup jeftinijim od bilo kog drugog načina transporta na velikim razdaljinama. Preliminarne procene troškova za ovu LA-SF predloženu rutu su 6 milijardi dolara - premda su analitičari za transport iskazali sumnju da bi se sistem mogao izgraditi u okviru tog budžeta.[79]

Neki stručnjaci su skeptični, rekavši da predlozi ignorišu troškove i rizike razvoja tehnologije i da je ideja potpuno nepraktična”. Takođe su izložene tvrdnje da je sistem previše podložan poremećajima zbog prekida napajanja ili terorističkih napada kako bi se smatrao pouzdanim.[80]

OpenAI[uredi]

U decembru 2015. godine, Mask je najavio otvaranje OpenAI, neprofitne kompanije za istraživanje veštačke inteligencije. Kompanija ima za cilj razvoj veštačke inteligencije na način koji je bezbedan i koristan za čovečanstvo.[81]

Omogućavajući da veštačka inteligencija bude dostupna za sve, OpenAI želi da neutrališe velike korporacije koje mogu dobiti preveliku moć posedujući super-inteligentne sisteme posvećene profitu, kako i vlade koje mogu da koriste veštačku inteligenciju da steknu moć i da čak potlače svoje građane”.[82] Mask je rekao da želi da izbegne koncentraciju moći.[21] 2018. godine napustio je odbor OpenAI da bi izbegao potencijalni budući sukob” sa ulogom izvršnog direktora Tesle.[83]

Neuralink[uredi]

2016. godine, Mask je suosnovao Neuralink, kompaniju za neurotehnologiju, koja ima za cilj da integriše ljudski mozak sa veštačkom inteligencijom. Kompanija, koja je u ranoj fazi, je koncentrisana na stvaranje uređaja koji mogu da budu implementirani u ljudski mozak, sa svrhom da poveže ljude sa softverom i da se održava korak sa napretkom veštačke inteligencije. Ova poboljšanja bi mogla da unaprede memoriju ili da omoguće direktnije povezivanje sa računarskim uređajima.[84] Mask vidi Neuralink i OpenAI kao povezane komapnije: OpenAI je neprofitna kompanija posvećena smanjenju opasnosti od veštačke inteligencije, dok Neuralink radi na načinima da usadi tehnologiju u naš mozak i tako napravi interfejs mozak-računar... Neuralink dozvoljava našem mozgu da održava korak u trci inteligencije. Mašine ne mogu da nas nadmudre ako imamo sve što one imaju plus sve što imamo mi. Barem ako pretpostavite da je ono što mi imamo zapravo prednost”.[21]

Politički stavovi[uredi]

Mask je sebe opisao kao polu demokrata, polu republikanac”.[85] U decembru 2016. godine postao je član dve tadašnje savetodavne komisije novoizabranog predsednika Donalda Trampa,[86][87][88][89][90] ali je podneo ostavku iz obe kao znak protesta zbog odluke američkog predsednika da povuče SAD iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama.[91][92] Podstaknut nastankom samoupravljujućih automobila i veštačke inteligencije, Mask je izrazio podršku univerzalnom osnovnom dohotku.[93]

Pre izbora Donalda Trampa za predsednika Sjedinjenih Država, Mask je kritikovao kandidata.[94] Nakon Trampove inauguracija Mask je izrazio odobrenje izbora predsednika da postavi Reksa Tilersona na poziciju državnog sekretara i prihvatio poziv da se pojavi na komisiji koja savetuje predsednika. Povodom saradnje sa Trampom naknadno je komentarisao da što više glasova razuma predsednik čuje, to bolje”.[95]

Lični život[uredi]

Filantropske aktivnosti[uredi]

Mask je predsednik Fondacije Mask, koja usresređuje svoje filatropske napore ka snabdevanju područija katastrofa solarnom energijom. U julu 2011. godine, Fondacija Mask je donirala 250.000 američkih dolara za projekt solarne energije u Somi (Japan), gradu koji je nedavno opustošio cunami.[96] U julu 2014. godine, Maska su karikaturista Metju Inman i Vilijam Terbo, unuk Nikole Tesle, pitali da donira 8 miliona američkih dolara za konstrukciju Naučnog Centra Tesla u Vordenklifu.[97] Na kraju, Mask se složio da donira 1 milion za projekat i dodatno se obavezao da izgradi Tesla Superpunjač na parkingu ispred muzeja.[98] Mask je donirao 10 miliona američkih dolara institutu Budućnost života u januaru 2015. godine kako bi vodio globalni istraživački program koji ima za cilj da održi veštačku inteligenciju korisnom za čovečanstvo.[99][100][101]

Od marta 2015. godine, Mask je poverenik Fondacije X Prize[102] i potpisnik kapanje The Giving Pledge[103].

Porodica[uredi]

Mask je upoznao svoju prvu ženu, kanadsku književnicu Džastinu Mask, dok su oboje studirali na Univerzitetu Kvins u Ontariju. Venčali su se 2000. godine, a razveli 2008. godine.[104] Njihov prvi sin, Nevada Aleksandar Mask, umro je od sindroma iznenadne smrti odojčeda kada je imao 10 nedelja.[105] Kasnije su putem vantelesne oplodnje dobili pet sinova[106]- blizance 2004. godine i trojke 2006. godine. Mask i Džastina dele starateljstvo nad svom petoricom sinova.[107]

Godine 2008. Mask je otpočeo vezu sa engleskom glumicom Talulom Rajli sa kojom se venčao 2010. godine. Par se razišao 2012. godine[108][20], a 2013. su se ponovo venčali. Mask je popunio papire za drugi razvod u decembru 2014. godine, međutim, zahtev je povučen.[109] Mediji su obajvili u martu 2016. godine da je razvodni postupak ponovo u toku, ali je ovoga puta Rajlijeva podnela papire za razvod od Maska.[110] Razvod je završen krajem 2016. godine.[111]

Mask je otpočeo vezu sa američkom glumicom Amber Herd 2016. godine, ali su se rastali godinu dana kasnije.[112] 7. maja 2017. godine Mask i kanadska umetnica Grajms otkrili su da su otpočeli vezu.[113]

Reference[uredi]

  1. ^ „Elon Reeve Musk profile at”. Businessweek.com. 
  2. ^ „Profile”. inventors.about.com. 
  3. ^ „Profile”. forbes.com. 
  4. ^ „[1]”. wsj.com. 
  5. ^ „Profile”. businessinsider.com. 
  6. ^ Davis, Johnny (4. 8. 2007). „One more giant leap”. The Daily Telegraph. 
  7. ^ „The World's Billionaires”. Forbes. 
  8. ^ „Management Team at SolarCity”. solarcity.com. 
  9. ^ „History”. PayPal. 
  10. ^ „A brief history of Tesla”. Tech Crunch. 2013. 
  11. ^ „#162 - Elon Musk”. Forbes. 2014. 
  12. ^ Winkler, Rolfe (27. 3. 2017). „Elon Musk Launches Neuralink to Connect Brains With Computers”. 
  13. ^ „Elon Musk Explains the Hyperloop, the Solar-Powered High-Speed Future of Inter-City Transportation”. 
  14. ^ „Youtube Video - Elon Musk: The mind behind Tesla, SpaceX, SolarCity”. 
  15. ^ Andersen, Ross (30. 9. 2014). „Elon Musk puts his case for a multi-planet civilisation”. Aeon. 
  16. ^ „The World's Billionaires”. Forbes. 
  17. ^ „"Elon Musk (South African entrepreneur)". Britannica Online Encyclopedia. Pristupljeno 23. 12. 2012. 
  18. ^ Friend, Tad (2009). „Plugged In”. The New Yorker 85 (23–30): 53. Pristupljeno 23. 12. 2012. 
  19. ^ Masia, Seth (maj 2011). „A Family Leads to the Installer Universe”. Solar Today. Pristupljeno 23. 12. 2012. 
  20. 20,0 20,1 Elliott, Hannah (3. 3. 2012). „At Home With Elon Musk: The (Soon-to-Be) Bachelor Billionaire”. Forbes. Pristupljeno 12. 8. 2013. 
  21. 21,0 21,1 21,2 21,3 21,4 21,5 Strauss, Neil (15. 11. 2017). „Elon Musk: The Architect of Tomorrow”. Rolling Stone. Pristupljeno 15. 11. 2017. 
  22. 22,0 22,1 22,2 22,3 Vance, Ashlee (2015). Elon Musk: Tesla, SpaceX, and the Quest for a Fantastic Future. ISBN 978-0062301239. 
  23. 23,0 23,1 Haski, Pierre (2015). „Elon Musk (Tesla, SpaceX): génie ou prédateur de la Silicon Valley?”. rue89.nouvelobs.com. (na jeziku: francuski). 
  24. 24,0 24,1 „Play the PC game Elon Musk wrote as a pre-teen”. 
  25. 25,0 25,1 Belfiore, Michael (2007). „Chapter 7: Orbit on a Shoestring”. Rocketeers. Harper Collins. str. 166—95. ISBN 978-0-06-114902-3. 
  26. ^ „Blastar for HTML5”. blastar-1984.appspot.com. Pristupljeno 4. 11. 2015. 
  27. 27,0 27,1 Etheridge, Jenna (23. 7. 2017). „Bryanston High School saddened by Elon Musk bullying”. news24.com. 
  28. ^ Davis, Johnny (4. 8. 2007). „One more giant leap”. The Daily Telegraph. London. Pristupljeno 1. 11. 2013. 
  29. ^ Diggelen, Alison van (7. 2. 2013). „Iron Man, Growing up in South Africa”. Fresh Dialogues. Pristupljeno 1. 11. 2013. »I actually filled out the forms for her and got her a Canadian passport, and me too. Within three weeks of getting my Canadian passport, I was in Canada.« 
  30. ^ Keats, Robin (2013). „Rocket man”. Queen's University. Pristupljeno 4. 5. 2015. 
  31. ^ = Inspirations „Inspirations with Elon Musk” Proverite vrednost parametra |url= (pomoć). OnInnovation. Pristupljeno 24. 6. 2010. 
  32. ^ Junod, Tom (15. 11. 2012). „Triumph of His Will”. Esquire. Pristupljeno 1. 11. 2013. 
  33. ^ Clark, Steve (27. 9. 2014). „SpaceX chief: Commercial launch sites necessary step to Mars”. Brownsville Herald. Pristupljeno 30. 9. 2014. 
  34. 34,0 34,1 34,2 „Elon Musk Biography”. Advameg. 23. 8. 2005. 
  35. ^ Junnarkar, Sandeep (16. 2. 1999). „Compaq buys Zip2”. CNET. 
  36. ^ Friedman, Josh (22. 4. 2003). „Entrepreneur Tries His Midas Touch in Space”. Los Angeles Times. 
  37. ^ David, Kidder; Hoffman, Reid (2013). The Startup Playbook: Secrets of the Fastest Growing Start-Ups from the founding Entrepreneurs. San Francisco, CA: Chronicle Books. str. 2224—228. ISBN 978-1452105048. 
  38. ^ Erik, Jackson (2004). The PayPal Wars. Los Angeles, CA: World Ahead Publishing. str. 40, 69, 130,163. 
  39. ^ Musk, Elon (2003). „Success Through Viral Marketing: PayPal”. Entrepreneurial Thought Leaders Lecture. 
  40. ^ „The PayPal Mafia”. Fortune. Pristupljeno 4. 7. 2015. 
  41. ^ „SEC 10-K” (PDF). eBay. 31. 12. 2002. 
  42. ^ „SEC 10-K”. Paypal. 31. 12. 2001. 
  43. ^ Wayne, Leslie (5. 2. 2006). „A Bold Plan to Go Where Men Have Gone Before”. The New York Times. Pristupljeno 16. 2. 2015. 
  44. ^ „California Business Search (C2414622 - Space Exploration Technologies Corp)”. 
  45. ^ „SpaceX”. 
  46. ^ Harwood, William (31. 5. 2012). „SpaceX Dragon returns to Earth, ends historic trip”. CBS News. Pristupljeno 3. 8. 2013. 
  47. ^ „COTS 2006 Demo Competition”. NASA. Pristupljeno 26. 8. 2014. 
  48. ^ „Commercial Orbital Transportation Services Demonstrations” (PDF). 18. 1. 2016. Pristupljeno 26. 8. 2014. 
  49. ^ „NASA Awards Space Station Commercial Resupply Services Contracts”. nasa.gov. NASA. 23. 12. 2008. Pristupljeno 30. 6. 2016. 
  50. ^ „Boeing And SpaceX Win Billion in NASA Contracts”. NPR.org. National Public Radio. Pristupljeno 30. 6. 2016. 
  51. ^ „SpaceX rocket in historic upright landing”. BBC News. Pristupljeno 30. 6. 2016. 
  52. ^ Gebhardt, Chris. „Falcon Heavy success paves the way for open access to space beyond Earth – NASASpaceFlight.com”. NASASpaceFlight.com. Pristupljeno 19. 2. 2018. 
  53. ^ „Space Exploration Technologies Corporation Press Release”. SpaceX. Arhivirano iz originala na datum 03. 11. 2013. Pristupljeno 15. 12. 2012. 
  54. ^ „Elon Musk: I'll Put a Man on Mars in 10 Years”. Market Watch. New York. 22. 4. 2011. Pristupljeno 1. 12. 2011. 
  55. ^ „Elon Musk speaks at the Hyperloop Pod Award Ceremony (2016.1.30)”. 31. 1. 2016. Pristupljeno 21. 2. 2016. 
  56. ^ Davenport, Christian (13. 6. 2016). „Elon Musk provides new details on his 'mind blowing' mission to Mars”. Washington Post. Pristupljeno 14. 6. 2016. 
  57. ^ Chang, Kenneth (27. 9. 2016). „Elon Musk’s Plan: Get Humans to Mars, and Beyond”. New York Times. Pristupljeno 27. 9. 2016. 
  58. 58,0 58,1 Musk, Elon (2. 8. 2006). „The Secret Tesla Motors Master Plan (just between you and me) No. 124”. Tesla Motors. Pristupljeno 3. 10. 2010. 
  59. ^ Musk, Elon. „CEO Elon Musk”. Tesla Motors. Pristupljeno 20. 10. 2010. 
  60. ^ Morrison, Chris (15. 10. 2008). „Musk steps in as CEO”. The New York Times. 
  61. ^ Ruddick, Graham. „Tesla's Model X electric car spreads falcon wings at US launch”. the Guardian. Pristupljeno 4. 11. 2015. 
  62. ^ „Tesla Model X: Not a model launch”. Fortune. Pristupljeno 4. 11. 2015. 
  63. ^ „Model X”. Tesla Motors. Pristupljeno 29. 10. 2012. 
  64. ^ Muller, Joann (1. 6. 2013). „What Do Toyota And Mercedes See in Tesla? A Bit of Themselves”. Forbes.com. 
  65. ^ „Management Team”. SolarCity. 
  66. ^ Kanellos, Michael (15. 2. 2008). „Newsmaker: Elon Musk on rockets, sports cars, and solar power”. CNET. 
  67. ^ „2013 Top 250 Solar Contractors”. Solar Power World. Pristupljeno 13. 9. 2013. 
  68. ^ „Tesla’s Acquisition of SolarCity Receives Shareholder Approval”. Pristupljeno 17. 11. 2016. 
  69. ^ „Early Christmas Present For Elon Musk As Shareholders Bless Tesla-SolarCity Merger”. Forbes. 17. 11. 2016. Pristupljeno 22. 11. 2016. 
  70. ^ „Tesla - Current Report”. ir.tesla.com. Arhivirano iz originala na datum 20. 06. 2018. 
  71. ^ „The unveiling of the Tesla Motors Electric Car”. Autoblog. Pristupljeno 26. 7. 2006. 
  72. ^ „Beyond the hype of Hyperloop: An analysis of Elon Musk's proposed transit system”. Gizmag.com. 22. 8. 2013. Pristupljeno 23. 8. 2013. 
  73. ^ Vance, Ashlee. „Revealed: Elon Musk Explains the Hyperloop, the Solar-Powered High-Speed Future of Inter-City Transportation”. Bloomberg BusinessWeek. Pristupljeno 17. 4. 2016. 
  74. ^ „Hyperloop Update: Elon Musk Will Start Developing It Himself”. Forbes.com. Pristupljeno 22. 3. 2016. 
  75. ^ „Musk announces plans to build Hyperloop demonstrator”. gizmag.com. Pristupljeno 4. 11. 2015. 
  76. ^ Musk, Elon (12. 8. 2013). „Hyperloop Alpha” (PDF). SpaceX. Pristupljeno 13. 8. 2013. 
  77. ^ Musk, Elon (12. 8. 2013). „Hyperloop”. Tesla. Pristupljeno 13. 8. 2013. 
  78. ^ „Hyperloop Designed for Quick, Convenient Commute”. ABC News. 9. 3. 2013. Pristupljeno 15. 8. 2013. 
  79. ^ „Hyperloop”. SpaceX. Pristupljeno 13. 8. 2013. 
  80. ^ Bilton, Nick (15. 8. 2013). „Could the Hyperloop Really Cost $6 Billion? Critics Say No”. The New York Times. 
  81. ^ Markoff, John (11. 12. 2015). „Artificial-Intelligence Research Center Is Founded by Silicon Valley Investors”. The New York Times. Pristupljeno 15. 12. 2015. 
  82. ^ Levy, Steven (11. 12. 2015). „How Elon Musk and Y Combinator Plan to Stop Computers From Taking Over”. Medium/Backchannel. 
  83. ^ „Elon Musk, who has sounded the alarm on AI, leaves the organization he co-founded to make it safer”. CNBC. 21. 2. 2018. Pristupljeno 28. 2. 2018. 
  84. ^ „Elon Musk launches Neuralink, a venture to merge the human brain with AI”. The Verge. 27. 3. 2017. Pristupljeno 10. 4. 2017. 
  85. ^ „Elon Musk: The Way Of The Future”. YouTube. Pristupljeno 4. 11. 2015. 
  86. ^ Team, The Transition (14. 12. 2016). „President-Elect Trump Announces Additional Members of President's Strategic and Policy Forum”. Pristupljeno 20. 12. 2016. 
  87. ^ „Elon Musk and the chief executive of Uber are now advising Donald Trump”. Pristupljeno 20. 12. 2016. 
  88. ^ „Donald Trump Adds Elon Musk, Travis Kalanick, and Indra Nooyi to His Team of Advisers”. 14. 12. 2016. Pristupljeno 20. 12. 2016. 
  89. ^ OConnell, Justin (23. 12. 2016). „Elon Musk, Appointed to Trump's Team of Advisories, Thinks Bitcoin Is a "Good Thing" - CryptoCoinsNews”. CryptoCoinsNews. Pristupljeno 16. 4. 2017. 
  90. ^ „Elon Musk just got more involved with Trump's administration”. businessinsider.com. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  91. ^ „US quits Paris climate pact: Reaction from around the world following the US president's decision on the Paris accord”. Pristupljeno 1. 6. 2017. 
  92. ^ „Elon Musk announcing departing presidential councils on Twitter”. Pristupljeno 1. 6. 2017. 
  93. ^ Strange, Adario (5. 11. 2016). „Elon Musk thinks universal income is answer to automation taking human jobs”. mashable.com. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  94. ^ „Elon Musk on Trump presidency: 'I don't think he's the right guy'. businessinsider.in. Pristupljeno 21. 3. 2017. 
  95. ^ Lee, Dave (26. 1. 2017). „Elon Musk: I'm Trump's voice of reason”. BBC News. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  96. ^ „Elon Musk Donates Solar Power Project to Soma City in Fukushima Prefecture, Japan”. BusinessWire.com. Pristupljeno 27. 4. 2014. 
  97. ^ „What it's like to own a Tesla Model S – Part 2 – The Oatmeal”. theoatmeal.com. 
  98. ^ Kumparak, Greg. „Elon Musk Donates Million to the Oatmeal's Nikola Tesla Museum”. TechCrunch. AOL. Pristupljeno 14. 11. 2015. 
  99. ^ „Elon Musk donates M to keep AI beneficial”. Future of Life Institute. 2015. Pristupljeno 20. 1. 2015. 
  100. ^ „Elon Musk Donates M To Make Sure AI Doesn't Go The Way of Skynet”. Mashable. 2015. Pristupljeno 21. 6. 2015. 
  101. ^ Kosoff, Maya (15. 1. 2015). „Elon Musk Is Donating $10 Million To Keep Killer Robots From Taking Over The World”. Business Insider. Pristupljeno 15. 12. 2015. 
  102. ^ „Elon Musk”. XPRIZE. Pristupljeno 19. 4. 2015. 
  103. ^ Kroll, Luisa (19. 4. 2015). „The Giving Pledge Signs On 12 More Wealthy Americans Including Tesla's Elon Musk And Home Depot's Arthur Blank”. Forbes. 
  104. ^ Durand Streisand, Elizabeth. „A Look at Elon Musk's Rocky Romantic History”. Yahoo. Pristupljeno 29. 5. 2017. 
  105. ^ Junod, Justine (14. 11. 2012). „Elon Musk: Triumph of His Will”. Esquire. Pristupljeno 28. 11. 2012. 
  106. ^ „Justine Musk | TEDxUIUC”. 1. 6. 2017. 
  107. ^ Elliott, Hannah. „Elon Musk – In Photos: Forbes Life Elon Musk”. Forbes. Pristupljeno 4. 11. 2015. 
  108. ^ Lai, Jennifer (19. 1. 2012). „Elon Musk Divorce: Announces Split From Talulah Riley On Twitter”. The Huffington Post. Pristupljeno 23. 7. 2013. 
  109. ^ „Elon Musk withdraws Talulah Riley divorce papers after being spotted at Allen & Company conference”. Mail Online. 5. 8. 2015. 
  110. ^ „Billionaire Elon Musk's wife files for divorce”. Mashable.com. 21. 3. 2016. 
  111. ^ Kimble, Lindsay (18. 11. 2016). „Elon Musk and Talulah Riley Are Divorced for a Second Time”. People. Pristupljeno 24. 8. 2017. 
  112. ^ Ross, Martha (6. 8. 2017). „Tesla CEO Elon Musk breaks up with Amber Heard, report says”. The Mercury News. Pristupljeno 24. 8. 2017. 
  113. ^ „Grimes is dating Elon Musk”. Consequence of Sound. 7. 5. 2018. Pristupljeno 8. 5. 2018. 

Literatura[uredi]

  • Kidder, David; Hoffman, Reid (2013). The Startup Playbook: Secrets of the Fastest Growing Start-Ups from the founding Entrepreneurs. San Francisco, CA: Chronicle Books. pages=2224—228..
  • Vance, Ashlee. Elon Musk: How the Billionaire CEO of SpaceX and Tesla is Shaping our Future. Virgin Books. 2015. ISBN 9780753555620. Afterthoughts by Ashlee Vance

Spoljašnje veze[uredi]