Imago

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Zadnjim mitarenjem crvčka formira se imago sa krilima

U biologiji, imago je poslednji stadijum koji insekt poprima tokom svoje metamorfoze, procesa rasta i razvića.[1] Pošto protekne vreme lutkinog mirovanja, njena košuljica (egzuvija) prska i kroz nastali otvor izlazi savršen insekt — imago.

Na primer, leptir kada izlazi iz košuljice je mokar i mekan, njegova krila su slepljena i on nije sposoban da leti.

Funkcija imaga svodi se uglavnom na razmnožavanje vrste. Imago nekih vrsta posle parenja ugine, mada ima i imaga drugih vrsta koji posle parenja žive i nekoliko godina (npr. tvrdokrilci). Među insektima najduži život imaju ženke socijalnih insekata; (matica domaće pčele do 5 godina), (mravlja kraljica do 12 godina), (ženka termita do 15 godina).

Preobražaji insekata[uredi]

  • Epimorphosa (razviće bez ili sa vrlo slabim preobražajem). Insekti sa ovim preobražajem imaju primarnu larvu. Razvijaju se po principu jaje – larva – imago.
  • Hemimetatobolia (nepotpuna metamorfoza). Javlja se kod insekata koji imaju primarnu larvu ili sekundarnu larvu, koji liče na svog imaga i koja sa svakim presvlačenjem sve više zadobija organe imaga (krila, pipke, polne organe). Razvija se po principu jaje – primarni larva – imago.
  • Holometabolia (potpun preobražaj). Javlja se kod insekata koji imaju tercijalnu larvu, koja sve do kraja svog razvića ostaje sa svojim provizornim organima i koja se potpuno razlikuje od imaga. Razvija se po principu jaje – tercijalna larva – lutka – imago.
  • Hypermatabolia (hipermatamorfoza)

Reference[uredi]

  1. ^ Carpenter, Geo. H., The Life-Story of Insects. Cambridge University Press 1913. May be downloaded from: http://www.gutenberg.org/ebooks/16410 or https://archive.org/details/thelifestoryofin16410gut}-