Imperfekat

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Info non-talk.svg Ovom članku ili jednom njegovom delu je potrebno prerađivanje.


Članak je označen ovim šablonom 00.00.0000. i nalazi se u kategoriji Književnost.
Pogledajte kako se menja stranica ili stranicu za razgovor za pomoć. Uklonite ovu poruku kada završite.

Glagolski oblici
Lični
Prezent
Aorist
Perfekat
Imperfekat
Pluskvamperfekat
Futur I
Futur II
Imperativ
Potencijal
Nelični
Infinitiv
Glagolski pridev radni
Glagolski pridev trpni
Glagolski prilog sadašnji
Glagolski prilog prošli

Imperfekat (takođe i prošlo nesvršeno vreme) je glagolski oblik za izricanje radnje koja je trajala u prošlosti. Imperfekat je prošlo nesvršeno vreme, i kao takvo, može se tvoriti samo od nesvršenih glagola. Imperfekat postoji u većini romanskih jezika, i par drugih jezika.

Upotreba[uredi]

Srpski jezik[uredi]

U srpskom jeziku, imperfekat se retko koristi i često je smatran arhaičnim oblikom. Jedini dijalekat koji je sačuvao imperfekat jeste zetsko-južnosandžački. Imperfekat se gradi od infinitivne osnove ili prezentske osnove i trojakih nastavaka (u zavisnosti od toga kako se završava infinitivna osnova glagola):

1. Od infinitivne osnove gradi se imperfekat svih glagola kojima se osnova završava samoglasnikom a (glagoli Ⅱ, Ⅳb, Ⅴ i Ⅶ vrste)

Lice Jednina Množina
1. -ah -asmo
2. -aše -aste
3. -aše -ahu
pevati
1. pevah pevasmo
2. pevaše pevaste
3. pevaše pevahu

Krajnji samoglasnik a iz infinitivne osnove sažima se sa početnim a iz nastavka za oblik u jedno dugo ā: orāh, držāh, pevāh itd.

2. Od prezentske osnove (okrnjene odbijanjem poslednjeg samoglasnika) gradi se imperfekat svih ostalih glagola, i to dvojakim nastavcima.

2. a) Od glagola čija se infinitivna osnova završava suglasnikom (glagoli Ⅰ vrste), imperfekat se gradi dodavanjem sledećih nastavaka na okrnjenu prezentsku osnovu glagola:

Lice Jednina Množina
1. -ijāh -ijāsmo
2. -ijāše -ijāste
3. -ijāše -ijāhu
tresti
1. tresijāh tresijāsmo
2. tresijāše tresijāste
3. tresijāše tresijāhu

Na taj način nastaju sledeći oblici imperfekta: tresijāh (infinitivna-aoristna osnova: tres-oh, prezentska osnova trese-mo, okrnjena prezentska osnova: tres-), pletijāh (infinitivna-aoristna osnova: plet-oh, prezentska osnova plete-mo, okrnjena prezentska osnova: plet-), itd.


2. b) Od glagola čija se infinitivna osnova završava na bilo koji samoglasnik osim a (glagoli Ⅲ, Ⅳa i Ⅵ vrste), imperfekat se gradi dodavanjem sledećih nastavaka na okrnjenu prezentsku osnovu glagola:

Lice Jednina Množina
1. -āh -āsmo
2. -āše -āste
3. -āše -āhu
tresti
1. građah građasmo
2. građaše građaste
3. građaše građahu

Tako nastaju sledeći oblici imperfekta: nošah (infinitivna osnova: nosi-ti, prezentska osnova nosi-mo, okrnjena prezentska osnova: nos-), čujah (infinitivna osnova: ču-ti, prezentska osnova čuje-mo, okrnjena prezentska osnova: čuj-)

U ovoj podgrupi, tačnije kod glagola Ⅵ vrste, kojima infinitivna osnova završava na samoglasnik i, dolazi do jotovanja krajnjeg suglasnika osnove (nakon što je glas i postao glasom j): nošah, vožah, građah itd.

Po analogiji sa njima, do jotovanja dolazi i kod glagola kojima infinitivna osnova završava na samoglasnik u (glagoli Ⅲ vrste): brinjah (infinitivna osnova: brinu-ti, prezentska osnova: brine-mo, okrnjena prezentska osnova: brin-), tonjah (infinitivna osnova: tonu-ti, prezentska osnova: tone-mo, okrnjena prezentska osnova: ton-).

Zbog ovoga, gramatičari govore i o trećem nastavku za tvorbu imperfekta: -jāh, koji se, osim u ovim slučajevima, sreće i kod nekih glagola nepravilnih oblika (npr. glagol ići — imperfekat: iđah), kao i kod nekih glagola Ⅴ vrste: umejah, smejah, u kojima se suglasnik j mogao razviti i fonetskim putem, našavši se između dva samoglasnika.

Pomoćni glagol biti ima dvojake oblike za imperfekat:

Lice Jednina Množina
1. bejah bejasmo
2. bejaše bejaste
3. bejaše bejahu
Lice Jednina Množina
1. beh besmo
2. beše beste
3. beše behu

Literatura[uredi]

  • Gramatika srpskoga jezika, Živojin Stanojčić, Ljubomir Popović, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997, str. 107—108.
  • Savremeni srpskohrvatski jezik I—II, Naučna knjiga, Beograd, 1969, str. 338—339.