Pređi na sadržaj

Invazija Rusije na Ukrajinu

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Invazija Rusije na Ukrajinu
Deo Rusko-ukrajinskog rata

Vojno stanje od 24. aprila 2026.
       Pod kontrolom Ukrajine
       Pod okupacijom Rusije i proruskih snaga
       Prethodno okupirane ukrajinske teritorije Za detaljniju mapu, vidi detaljniju mapu rusko-ukrajinskog rata
Vreme24. februar 2022 (2022-02-24) — danas (4 godine, 2 meseca, 3 sedmice i 6 dana)
Mesto
Ukrajina[v]
Status

U toku

Sukobljene strane
Podržava:
Podržava:
Komandanti i vođe
Jačina
  •  Rusija:
    ~300.000[7][8]
  • Donjecka NR:
  • 20.000[9]
  • Luganska NR:
  • 14.000[9]
  •  Ukrajina:
  • 700.000 (oružane snage)
  • 102.000 (paravojne snage)
  • 900.000 (rezervne snage)[9]
Žrtve i gubici

Rusija
Prema Rusiji:
1.351 vojnik ubijen, 3.825 ranjeno (do 25. marta 2022.)[10]
2 civilna broda bombardovana (nekoliko žrtava na brodu)[11]
3 Su-25 oborena[12][13]
1 An-26 oboren (posada poginula)[14]

Prema Ukrajini:
150.000+ poginulih[15]
preko 250 sistema PVO uništeno[15]
preko 3.460 tenkova uništeno[15]
preko 6.760 oklopnih vozila uništeno[15]
preko 300 aviona oboreno[15]
preko 250 helikoptera uništeno[16]
preko 1.400 dronova uništeno[16]

Ukrajina
Prema Ukrajini:
31.000 vojnika ubijeno; nepoznat broj ranjenih[17][18]
1 transportni avion oboren (pet poginulih)[19]

Prema Rusiji:
Neutralisano 4.000+ vojnih objekata Ukrajine, uništeno preko 600 sistema PVO[20]
preko 22.700 tenkova i oklopnih vozila uništeno[20]
660 oborenih aviona[20]
preko 280 helikoptera uništeno[20]
preko 23.270 artiljerijskih oruđa uništeno[20]
preko 50.080 dronova uništeno[20]
Prema UN: najmanje 12.737 civila ubijeno, 29.768 povređeno (do 24. februara 2025.)[21] preko 6.932.000 civila napustilo Ukrajinu[22]
1 turski brod oštećen[23]
Prema Ukrajini: 9.000+ Ukrajinaca ubijeno, 15.000+ ranjeno[24]

Invazija Rusije na Ukrajinu počela je 24. februara 2022, oko 5 sati ujutro po kijevskom vremenu,[25] širokom vojnom invazijom snaga Ruske Federacije na Ukrajinu iz pravca Rusije, Belorusije i Krima,[26] a u borbe su se uključile i jedinice Donjecke Narodne Republike (DNR) i Luganske Narodne Republike (LNR). Vojske su krenule u ofanzivu na četiri glavna pravca – sa severa prema Kijevu, sa severoistoka prema Harkovu, sa jugoistoka od Donbasa i sa juga od Krima.[27][28] Sukob između Ruske Federacije i Ukrajine počeo je 2014. godine posle Evromajdana, nakon čega je usledilo rusko anektiranje Krima i sukobi na području Donbasa.[29] U Ruskoj Federaciji i Belorusiji se ovaj konflikt često naziva kao „specijalna vojna operacija na teritoriji Ukrajine, Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike”,[30] dok je u pojedinim državama poznata i kao „ratna agresija”.[31][32][33]

Brojna upozorenja o predstojećoj invaziji objavljena su u medijima od oktobra 2021. godine, ali su ruski najviši zvaničnici dosledno poricali pripreme za rat sa Ukrajinom.[34]

Neposredno pre invazije, Rusija je tražila da se Ukrajini zakonski zabrani ulazak u vojnu alijansu NATO.[35] Dana 21. februara 2022. Rusija je priznala dve samoproglašene države unutar granica Ukrajine — Donjecku Narodnu Republiku i Lugansku Narodnu Republiku. Putin je izrazio ruske iredentističke stavove i doveo u pitanje pravo Ukrajine na državnost.[36][37] Pokušavajući da obezbedi casus belli, Putin je optužio Ukrajinu da je izvršila genocid nad svojim ruskim govornicima; optužba je u Zapadnim zemljama opisana kao neosnovana.[38][39] Eksperti smatraju da je Rusija stvorila separatistički pokret u Donbasu, nakon čega je koristila priznanje DNR i LNR kao osnovu za invaziju.[40][41]

Oružane snage Ruske Federacije ušle su 21. februara u region Donbas u istočnoj Ukrajini. Dana 24. februara, oko 5 časova po lokalnom vremenu, predsednik Rusije — Vladimir Putin, najavio je „specijalnu vojnu operaciju” u istočnoj Ukrajini.[42] Nekoliko minuta kasnije, počeli su raketni udari na lokacijama širom Ukrajine, uključujući prestonicu Kijev. Ukrajinska granična služba saopštila je da su napadnuti njeni granični prelazi sa Rusijom i Belorusijom.[43][44] Dva sata kasnije kopnena vojska Rusije je ušla u zemlju.[35] Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je odgovorio donošenjem vanrednog stanja, prekidom diplomatskih odnosa sa Rusijom i najavom opšte mobilizacije. Kao opravdanje za invaziju, Putin je naveo potrebu zaštite DNR i LNR i same Rusije, a takođe je upotrebio karakterizaciju Ukrajine kao neonacističke države.[45]

Invazija je dobila široku međunarodnu osudu, uključujući nove sankcije uvedene Rusiji, što je izazvalo finansijsku krizu. Protiv invazije su održani globalni protesti, dok su se tokom protesta u Rusiji dogodila masovna hapšenja.[46][47] I pre i tokom invazije, razne države su Ukrajini pružale stranu pomoć, uključujući podršku u naoružanju i drugom materijalu.

Invazija je izazvala veliku migracionu krizu: prema podacima Ujedinjenih nacija, do 9. juna 2022. 7,3 miliona izbeglica je napustilo Ukrajinu,[48] dok su, prema podacima od 23. maja, oko 7,1 milion ljudi postali interno raseljena lica.[49] Jedan broj novinara nazvao je invaziju najvećim vojnim sukobom u Evropi od kraja Drugog svetskog rata.[50][51][52][53]

Pozadina

Postsovjetski kontekst

Nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, Ukrajina i Rusija su nastavile da održavaju bliske veze. Ukrajina je 1994. pristala da napusti svoj nuklearni arsenal i potpisala Budimpeštanski memorandum o bezbednosnim garancijama pod uslovom da Rusija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Države daju garancije protiv pretnji ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti Ukrajine. Pet godina kasnije, Rusija je bila jedna od potpisnica Povelje o evropskoj bezbednosti, gde je „ponovo potvrdila inherentno pravo svake države učesnice da bude slobodna da izabere ili promeni svoje bezbednosne aranžmane, uključujući ugovore o savezu, kako budu evoluirali“.[54]

NATO pakt primajući bivše članice Varšavskog ugovora u svoje članstvo sve više se približavao granicama Ruske Federacije. Smatra se da je postavljanje raketnog štita kod bivših sovjetskih satelita, u Poljskoj[55] i Rumuniji predstavljao prekretnicu u bezbednosnom smislu za postsovjetsku Rusiju. Rusija i Evropa u potencijalnom sukobu spadaju u veoma ugrožene teritorije dok Amerika zbog svoje udaljenosti ne deli takav stepen rizika još od Kubanske krize. Ruski predsednik Vladimir Putin je 2008. godine govorio protiv potencijalnog pridruživanja Ukrajine NATO paktu[56][57] Rumunski analitičar Julijan Čifu i njegovi koautori su 2009. godine izneli mišljenje da je Rusija u pogledu Ukrajine sledila ažuriranu verziju doktrine Brežnjevljeva, koji diktira da suverenitet Ukrajine ne može biti veći od suvereniteta država članica Varšavskog pakta pre kolapsa sovjetske sfere uticaja tokom kasnih 1980-ih i početkom 1990-ih.[58] Osim toga, stare i nove članice NATO i EU takođe imaju ograničen suverenitet u odlučivanju. Generalno manje članice moraju da prate, poput vazala, više ciljeve SAD i nemačke EU u suprotnom mogu se naći pod pritiskom istih kao suverenisti ili proruski subjekti. Uzrok problema pojedini istoričari vide u obećanjima datim Mihailu Gorbačovu i Eduardu Ševardnadzeu da se, ukoliko Sovjetski Savez dozvoli ujedinjenje Nemačke, NATO neće proširivati, kako je to govorio Džejms Bejker, „ni pedalj prema istoku”, a da su kasnije ta obećanja izneverena.[59]

Ukrajinska revolucija i rat

Posle višenedeljnih protesta u sklopu pokreta Evromajdan (2013–2014), proruski ukrajinski predsednik Viktor Janukovič i lideri ukrajinske parlamentarne opozicije su 21. februara 2014. potpisali sporazum o nagodbi kojim su tražili prevremene izbore. Sledećeg dana, Janukovič je pobegao iz Kijeva uoči glasanja o opozivu kojim su mu oduzeta ovlašćenja predsednika.[60][61][62] Lideri ruskog govornog područja istočnih regiona Ukrajine proglasili su trajnu lojalnost Janukoviču što je izazvalo proruske nemire u Ukrajini 2014. godine.[63][64] Nemire je pratila aneksija Krima od strane Rusije u martu 2014. i rat u Donbasu, koji je počeo u aprilu 2014[65]. stvaranjem samoproglašenih država Donjecke i Luganske Narodne Republike koje podržava Rusija.[66][67]

Proamerički predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je 14. septembra 2020. odobrio novu strategiju nacionalne bezbednosti Ukrajine, „koja predviđa razvoj posebnog partnerstva sa NATO-om u cilju članstva u NATO-u“.[68][69][70] Zelenski je 24. marta 2021. godine potpisao Ukaz br. 117/2021 kojim se odobrava „strategija deokupacije i reintegracije privremeno okupirane teritorije Autonomne Republike Krim i grada Sevastopolja“.[71]

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tokom prvih meseci invazije nije napuštao ni Ukrajinu ni Kijev. Pojedini izvori ga posmatraju kao nacionalnog heroja pokreta otpora.[72]

U julu 2021, Putin je objavio esej pod naslovom O istorijskom jedinstvu Rusa i Ukrajinaca, u kojem je ponovo potvrdio svoj stav da su Rusi i Ukrajinci „jedan narod“.[73] Pojedini novinari i autori iz Ujedinjenog Kraljevstva i SAD kritikovali su njegovu glavnu tvrdnju kao istorijski revizionizam, imperijalizam i iskrivljeno viđenje ukrajinske istorije.[74][75][76][77][78]

Rusija je rekla da mogući ulazak Ukrajine u NATO i proširenje NATO-a uopšte ugrožavaju njenu nacionalnu bezbednost.[79][80][81] Zauzvrat, Ukrajina i druge evropske zemlje susedne Rusije optužuju Putina za pokušaj ruskog iredentizma i za vođenje agresivne militarističke politike.[82][83][84][85][86]

Početak invazije

Sukob je počeo velikim vojnim jačanjem, u početku od marta do aprila 2021, a zatim od oktobra 2021. do februara 2022. Tokom drugog vojnog jačanja, Rusija je postavila zahteve Sjedinjenim Državama i NATO-u, predlažući dva nacrta ugovora koji su sadržali zahteve za ono što je nazvala „bezbednosnim garancijama“, uključujući pravno obavezujuće obećanje da Ukrajina neće ući u NATO, kao i smanjenje u trupama NATO-a i vojnoj opremi stacioniranim u istočnoj Evropi, i zapretila neodređenim vojnim odgovorom ako NATO nastavi da se drži „agresivne linije“.[87][88]

Ruske optužbe

Ruski predsednik Vladimir Putin je 9. decembra 2021. govorio o diskriminaciji onih koji govore ruski izvan Rusije, rekavši: „Moram da kažem da je rusofobija prvi korak ka genocidu. Vi i ja znamo šta se dešava u Donbasu. To svakako veoma liči na genocid.“[89][90] Rusija je takođe osudila ukrajinski zakon o jeziku.[91][92][93] Putin je 15. februara 2022. rekao novinarima: „Ono što se upravo dešava u Donbasu je genocid”.[94] Mediji su naveli da, uprkos Putinovoj optužbi za genocid nad govornicima koji govore ruski, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i sam govori ruski jezik.[95]

Ruske tvrdnje o genocidu odbačene su kao lažne od strane zapadnih i drugih medija.[96] Nekoliko međunarodnih organizacija, uključujući Visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava, Specijalnu posmatračku misiju OEBS-a u Ukrajini i Savet Evrope, nije našlo nikakve dokaze koji podržavaju ruske tvrdnje.[97][98][99][100] Evropska komisija je odbacila optužbe za genocid kao rusku dezinformaciju.[101]

Američka ambasada u Ukrajini opisala je rusku tvrdnju o genocidu kao „neistinu za osudu“, dok je portparol američkog Stejt departmenta Ned Prajs rekao da Moskva takve tvrdnje iznosi kao izgovor za invaziju na Ukrajinu.[102][103] Dana 18. februara, ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov optužio je SAD da odobravaju „prisilnu asimilaciju Rusa u Ukrajini“.[104]

U govoru 21. februara, Putin je takođe naveo da je „ukrajinsko društvo“ postalo „neonacističko“ bez dokaza.[105][106] Prema Džonatanu Alenu, nema dokaza za takav krajnje desničarski nacionalizam u vladi, vojsci ili biračkom telu. Ukrajinski predsednik Zelenski je Jevrej, a tri člana njegove porodice poginula su u Holokaustu.[106] Osvrćući se posebno na rusku tvrdnju, Zelenski je rekao da se njegov deda borio protiv nacista u sovjetskoj pešadiji.[107]

Sukobi

Borbe u Donbasu su značajno eskalirale 17. februara 2022. Dok se dnevni broj napada tokom prvih šest nedelja 2022. kretao od dva do pet, ukrajinska vojska je prijavila 60 napada 17. februara.[108] Ruski državni mediji su takođe izvestili o preko 20 artiljerijskih napada na položaje separatista istog dana.[108] Ukrajinska vlada optužila je ruske separatiste da su granatirali obdanište u Stanici Luganskoj koristeći artiljeriju, pri čemu su ranila tri civila. Luganska Narodna Republika saopštila je da je ukrajinska vlada napala njene snage minobacačem, bacačima granata i mitraljeskom vatrom.[109][110]

Sledećeg dana, Donjecka Narodna Republika i Luganska Narodna Republika naredile su obaveznu evakuaciju civila iz svojih glavnih gradova, iako je primećeno da će za potpunu evakuaciju biti potrebni meseci.[111][112][113][114] Ukrajinski mediji izvestili su o porastu artiljerijskog granatiranja militanata predvođenih Rusijom u Donbasu kao i pokušaja da se isprovocira ukrajinska vojska.[115][116]

Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) je 21. februara objavila da je ukrajinsko granatiranje uništilo granični objekat FSB-a udaljen 150 m od granice između Rusije i Ukrajine u Rostovskoj oblasti.[117] Odvojeno, pres-služba Južnog vojnog okruga saopštila je da su ruske snage tog dana ujutro ubile grupu od pet diverzanata u blizini sela Mitjakinskaja u Rostovskoj oblasti, koja je prodrla na granicu iz Ukrajine sa dva borbena vozila pešadije, pri čemu su vozila uništena.[118] Ukrajina je negirala da je umešana u oba incidenta i nazvala ih operacijom pod lažnom zastavom.[119][120] Pored toga, prijavljeno je da su dva ukrajinska vojnika i jedan civil ubijeni granatiranjem u selu Zajcevo, 30 km severno od Donjecka.[121]

Nekoliko analitičara, uključujući istražni sajt Belingkat, objavilo je dokaze da je mnoge napade, eksplozije i evakuacije u Donbasu inscenirala Rusija.[122][123][124][125]

Nepoznate snage su 21. februara granatirale Lugansku termoelektranu u Luganskoj Narodnoj Republici.[126] Ukrajinske vesti su saopštile da su zbog toga bila prinuđene da prekinu program.[127]

Eskalacija

Dana 21. februara, nakon priznanja Donjecke i Luganske Narodne Republike, predsednik Putin je naredio da se ruske trupe (uključujući mehanizovane snage) pošalju u Donbas u, kako je Rusija nazvala, „mirovnu misiju“.[128][129] Ruska vojska saopštila je da je ubila pet ukrajinskih "diverzanata" koji su prešli granicu sa Rusijom, što je oštro demantovao ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba.[130] Kasnije tog dana, nekoliko nezavisnih medija potvrdilo je da ruske snage ulaze u Donbas.[131][132][133][134] Napad na Donbas od 21. februara naširoko je osudio Savet bezbednosti UN i Rusija nije dobila nikakvu podršku.[135] Ambasador Kenije Martin Kimani uporedio je Putinov potez sa kolonijalizmom i rekao: „Moramo da završimo oporavak od žara mrtvih imperija na način koji nas ne gurne nazad u nove oblike dominacije i ugnjetavanja.”[136]

Američki predsednik Džo Bajden je 22. februara izjavio da se dogodio „početak ruske invazije na Ukrajinu“. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg i kanadski premijer Džastin Trido rekli su da je došlo do „dalje invazije”. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Kuleba je izjavio: „Ne postoji takva stvar kao što je manja, srednja ili velika invazija. Invazija je invazija." Šef spoljne politike Evropske unije Žozep Borelj izjavio je da su „ruske trupe stigle na ukrajinsko tlo“ u „nepunopravnoj invaziji“.[137] Istog dana, Savet Federacije je jednoglasno ovlastio Putina da upotrebi vojnu silu van Rusije. Zauzvrat, predsednik Zelenski je naredio regrutaciju ukrajinskih rezervista, a da se još nije obavezao na opštu mobilizaciju.[138]

Vrhovna rada Ukrajine proglasila je 23. februara 30-dnevno vanredno stanje širom zemlje, isključujući okupirane teritorije u Donbasu, koje je stupilo na snagu u ponoć. Parlament je takođe naredio mobilizaciju svih rezervista Oružanih snaga Ukrajine.[139][140][141] Istog dana, Rusija je počela da evakuiše svoju ambasadu u Kijevu i takođe je spustila rusku zastavu sa vrha zgrade.[142] Sajtovi ukrajinskog parlamenta i vlade, kao i bankarski sajtovi, pogođeni su DoS napadima.[143]

Još jedan sastanak Saveta bezbednosti UN održan je 23-24. februara. Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu tokom hitnog sastanka Saveta bezbednosti UN sa ciljem da smiri krizu. Generalni sekretar Antonio Guteres je izjavio: „Dajte šansu miru“.[144] Rusija je izvršila napad dok je bila predsedavajuća Savetom bezbednosti UN u februaru 2022. i ima pravo veta kao jedna od pet stalnih članica.[72][145] U ranim satima 24. februara, Zelenski je održao televizijski govor u kojem se obratio građanima Rusije na ruskom jeziku i zamolio ih da spreče rat.[146][147]

Tok invazije

Glavni članak: Hronologija invazije Rusije na Ukrajinu

Osude i sankcije

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres pozvao je Rusiju da odmah prekine agresiju na Ukrajinu, dok su francuski i američki ambasadori najavili da će 25. februara 2022. podneti rezoluciju Savetu bezbednosti UN.[145][148] Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Države, Kanada i Evropska unija označile su napad kao neprovociran i neopravdan i obećale oštre sankcije ruskim pojedincima, preduzećima i imovini.[149][150][151][152] Napad su takođe osudile Francuska, Španija, Japan, Italija i Gruzija.[153][154][155][156][157]

Poljska, Rumunija, Litvanija, Letonija i Estonija pokrenule su bezbednosne konsultacije NATO-a prema članu 4. Estonska vlada objavila je saopštenje premijerke Kaje Kalas: „Rasprostranjena agresija Rusije predstavlja pretnju za ceo svet i za sve zemlje NATO-a i moraju se pokrenuti konsultacije NATO-a o jačanju bezbednosti saveznika kako bi se sprovele dodatne mere za obezbeđenje odbrane NATO saveznika. Najefikasniji odgovor na agresiju Rusije je jedinstvo.“[158] Predsednik Češke Miloš Zeman pozvao je na izbacivanje Rusije iz Društva za svetsku međubankarsku finansijsku telekomunikaciju (SVIFT).[159] Australijski premijer Skot Morison je 24. februara najavio ciljane zabrane putovanja i finansijske sankcije protiv osam članova ruskog saveta za nacionalnu bezbednost.[160]

Ujutro 24. februara, predsednica Evropske komisije Urzula fon der Lajen najavila je "masovne" sankcije EU koje će blok usvojiti. Sankcije će biti usmerene na tehnološke transfere, ruske banke i rusku imovinu.[161]

Hrvatski premijer Andrej Plenković objavio je na Tviteru saopštenje u kojem je rekao: „Najoštrije osuđujemo rusku agresiju i invaziju na Ukrajinu. Ovaj ničim izazvan napad je grubo kršenje suvereniteta Ukrajine i međunarodnog prava.“[162] Plenković se sastao i sa ambasadorom Ukrajine u Hrvatskoj, uz napomenu da će Hrvatska podržati sankcije EU i da je spremna da Ukrajini pruži humanitarnu i tehničku pomoć.[163]

Predsednica Moldavije Maja Sandu takođe je objavila izjavu na Tviteru, u kojoj je rekla: „Snažno osuđujem čin rata Rusije protiv Ukrajine, što je očigledno kršenje međunarodnog prava i ukrajinskog suvereniteta i teritorijalnog integriteta.“[164] Ona je rekla da je Moldavija spremna da prihvati desetine hiljada ljudi koji beže iz Ukrajine nakon ruskog napada. Ona je navela da je do 24. februara preko 4.000 ukrajinskih državljana prešlo u Moldaviju.[165]

Istog dana, izraelski ministar spoljnih poslova Jair Lapid izdao je saopštenje u kojem je rekao: „Ruski napad na Ukrajinu predstavlja ozbiljno kršenje međunarodnog poretka. Izrael osuđuje napad i spreman je da pruži humanitarnu pomoć građanima Ukrajine. [... ] Izrael ima duboke, dugotrajne i dobre odnose sa Rusijom i Ukrajinom. U obe zemlje ima na desetine hiljada Izraelaca, a u obe zemlje ima stotine hiljada Jevreja. Održavanje njihove bezbednosti i bezbednosti je na vrhu našeg razmatranja.“[166][167]

Istog dana, Igor Poliha, izaslanik Ukrajine u Indiji, izrazio je duboko nezadovoljstvo zbog stava koji je zauzelo indijsko Ministarstvo spoljnih poslova. Ranije tog dana, Ministarstvo spoljnih poslova Indije je saopštilo da „Indija pomno prati razvoj događaja u regionu“.[168] Portparol indonežanskog Ministarstva spoljnih poslova Teuku Faizasija izrazio je zabrinutost Indonezije zbog eskalacije sukoba. Indonezija je pozvala Rusiju da poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine.[169] Indonežanski predsednik Džoko Vidodo je takođe tvitovao „Zaustavite rat. Rat donosi patnju čovečanstvu i ugrožava svet.“ [170]

Organizacija američkih država izdala je saopštenje u kojem osuđuje napad kao „nesumnjiv [napad] na mir i bezbednost čovečanstva, kao i na civilizovane odnose među državama”.[171]

Gerhard Šreder, bivši kancelar Nemačke, predsednik ruske energetske kompanije Rosnjeft i prijatelj predsednika Putina pozvao je na prekid neprijateljstava, navodeći da „rat i povezane patnje za narod u Ukrajini moraju biti okončani što pre."[172][172][173] On je okrivio obe strane za greške iz prošlosti, ali je rekao da „čak ni bezbednosni interesi Rusije ne opravdavaju upotrebu vojnih sredstava“.[173]

Kao odgovor na napad, nemački fudbalski klub Šalke 04 najavio je da će ukloniti logo Gasproma, njegovog glavnog sponzora, sa svojih uniformi.[174][175]

Australija je takođe proširila već postojeće sankcije iz 2014. godine, tako da sada obuhvataju ograničenja izvoza ili isporuke određene robe, ograničenja na uvoz, kupovinu ili transport određene robe, ograničenja određenih komercijalnih aktivnosti, ograničenja u pružanju određenih usluga, ograničenja u pružanju sredstava određenim licima ili entitetima, ograničenja u postupanju sa imovinom određenih lica ili entiteta i zabrane putovanja naznačenim licima.[176]

Kineska i ostale reakcije

Ruski nadzor nad medijima, Roskomnadzor, naredio je medijima u zemlji da „koriste samo informacije i podatke iz zvaničnih ruskih izvora”, upozoravajući da bi nepoštovanje toga moglo dovesti do novčanih kazni i blokada.[177] Policija je privela desetine Rusa u gradovima širom Rusije zbog protesta protiv invazije.[178]

Narodna Republika Kina je 24. februara 2022. godine izjavila da sukob nije invazija i optužila Sjedinjene Države da agitiraju za rat. Portparolka ministarstva spoljnih poslova NRK Hua Čunjin pozvala je obe strane da rade na miru, a ne da eskaliraju tenzije. Asošiejted pres je izvestio da će Kina povećati svoj uvoz ruske pšenice, efektivno ublažavajući sankcije Zapada Rusiji.[179][180]

Srpska pravoslavna crkva uputila je materijalnu pomoć narodu Ukrajine.[181]

Ekonomske posledice

Moskovska berza je privremeno obustavila svo trgovanje na svojim tržištima 24. februara u 08:05 po moskovskom vremenu, pre nego što je nastavljena u 10:00.[182][183][184][185] Berza u Sankt Peterburgu je takođe obustavila trgovanje do daljnjeg.[186] Rublja je 24. februara pala na rekordno nizak nivo u odnosu na američki dolar. Centralna banka Rusije najavila je svoje prve tržišne intervencije od aneksije Krima 2014. kako bi stabilizovala tržište. Analitičari su očekivali da će ruska tržišta nastaviti da se pripremaju za predviđene sankcije Zapada i da će centralna banka povećati ključnu kamatnu stopu kako bi se suprotstavila inflatornim pritiscima zbog pada rublje.[187]

Narodna banka Ukrajine je 24. februara suspendovala tržište valuta, najavljujući da će popraviti zvanični kurs. Centralna banka je takođe ograničila podizanje gotovine na 100.000 grivna dnevno i zabranila podizanje u stranoj valuti od strane javnosti. PFTS berza je 24. februara saopštila da je trgovanje obustavljeno zbog vanrednih događaja.[188] Kao rezultat invazije, cene nafte tipa Brent su porasle iznad 100 dolara po barelu prvi put od 2014. dok su tržišta u Aziji pala.[189][190][191] Slično, okeanska tržišta su pala, a Australijska berza hartija od vrednosti i novozelandska berza pale su za više od 3%.[192][193] Indijski indeks Nifti je 24. februara 2022. završio za više od 5% niže, dok je Sensek pao za više od 2.700 poena.[194]

Protesti

Policija je privela desetine Rusa u gradovima širom Rusije zbog protesta protiv izvršenog napada.[195]

Proukrajinski protesti su organizovani ispred nekoliko ruskih ambasada u inostranstvu, uključujući one u Belgiji, Islandu, Holandiji, Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Državama.[196][197][198][199][200]

Vikipedija

Federalni servis za nadzor komunikacije, informacionih tehnologija i medija Roskomnadzor koji služi za nadgledanje i cenzuru medija je 1. marta 2022. pisao zadužbini Vikimedija tražeći uklanjanje članka o invaziji Rusije na Ukrajinu 2022. (Вторжение России на Украину (2022)) sa Vikipedije na ruskom jeziku, tvrdeći da članak sadrži "ilegalno distribuirane informacije", uključujući i "reportaže o brojim civilnim žrtvama u redovima osoblja Ruske Federacije, kao i civilnog stanovništva Ukrajine, uključujući decu".[201][202]

Napadi na Ruse

Nakon početka rata u Ukrajini 24. februara 2022. širom Evrope je izražena rusofobija i napadi na rusku kulturu.[203] Uvedene su sankcije za ruske sportiste i zabranjeno je prikazivanje i isticanje državne zastave i himne Ruske Federacije.[204] Federacija registara mačaka FIFE zabranila je mačkama uzgojenim u Rusiji da učestvuju na međunarodnim izložbama,[205] a jedan univerzitet u Italiji je zabranio predavanje o ruskom piscu Fjodoru Dostojevskom,[206] odluka koja je kasnije poništena.[207] Kardifska filharmonija je uklonila dela Čajkovskog sa repertoara.[208] Dirigentu Valeriju Georgijevu, koji je u prošlosti bio veliki pobornik Vladimira Putina, nije bilo dozvoljeno da diriguje u Karnegi Holu dan posle početka invazije, kao i pijanisti Denisu Matsujevu. Gradonačelnik Milana Đuzepe Sala izjavio je da istom dirigentu neće biti dozvoljeno da diriguje Pikovom damom u Milanskoj Skali ako ne progovori protiv invazije.[209] Bavarska opera ga je potom otpustila iz Minhenske filharmonije, zajedno sa Anom netrebko, pošto su odbili da osude invaziju.[210] Uporedo sa početkom napada na Ukrajinu pojačale su se i negativne tenzije prema građanima Nemačke ruskog porekla, a učestali su napadi na trgovine koje drže ljudi ruskog porekla.[211] Ruski mediji kao što su Raša tudej i Sputnjik su zabranjeni u Evropskoj uniji i na platformi Youtube.[212][213]

Vidi još

Napomene

  1. ^ a b Donjecka Narodna Republika i Luganska Narodna Republika su separatističke države koje su proglasile nezavisnost u maju 2014. godine, dok su jedna od druge dobile priznanja, defakto države Južne Osetije i Rusije (od 2022).[1][2][3]
  2. ^ Određene ruske snage izvršile su invaziju sa beloruske teritorije.[4] Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko je takođe izjavio da bi beloruske trupe mogle da učestvuju u invaziji ako bude potrebno.[5]
  3. ^ Došlo je do kratkih obračuna u Rusiji, kada su ukrajinske snage sa svoje teritorije raketirale vojni aerodrom u Milerovu, koji je blizu ukrajinske granice.

Reference

  1. ^ „South Ossetia recognises independence of Donetsk People's Republic”. Information Telegraph Agency of Russia. 27. 6. 2014. Архивирано из оригинала 17. 11. 2016. г. Приступљено 31. 1. 2022. 
  2. ^ Alec, Luhn (6. 11. 2014). „Ukraine's rebel 'people's republics' begin work of building new states”. The Guardian (na jeziku: engleski). Donetsk. Архивирано из оригинала 26. 1. 2022. г. Приступљено 31. 1. 2022. „The two 'people's republics' carved out over the past seven months by pro-Russia rebels have not been recognised by any countries, and a rushed vote to elect governments for them on Sunday was declared illegal by Kiev, Washington and Brussels.” 
  3. ^ „Общая информация” [General Information]. Official site of the head of the Lugansk People's Republic (na jeziku: ruski). Архивирано из оригинала 12. 3. 2018. г. Приступљено 11. 3. 2018. „11 июня 2014 года Луганская Народная Республика обратилась к Российской Федерации, а также к 14 другим государствам, с просьбой о признании её независимости. К настоящему моменту независимость республики признана провозглашенной Донецкой Народной Республикой и частично признанным государством Южная Осетия.” 
  4. ^ a b Lister, Tim; Kesa, Julia (24. 2. 2022). „Ukraine says it was attacked through Russian, Belarus and Crimea borders”. CNN. Kyiv. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  5. ^ Rodionov, Maxim; Balmforth, Tom (25. 2. 2022). „Belarusian troops could be used in operation against Ukraine if needed, Lukashenko says”. Reuters. Архивирано из оригинала 25. 2. 2022. г. Приступљено 25. 2. 2022. 
  6. ^ „Rusija i Ukrajina: Severna Koreja šalje vojnike da ratuju na ruskoj strani, tvrde u Seulu”. BBC. 18. 10. 2024. Архивирано из оригинала 25. 12. 2024. г. Приступљено 21. 12. 2024. 
  7. ^ Barnes, Julian E.; Crowley, Michael; Schmitt, Eric (10. 1. 2022). „Russia Positioning Helicopters, in Possible Sign of Ukraine Plans”Неопходна новчана претплата. The New York Times (na jeziku: engleski). Архивирано из оригинала 22. 1. 2022. г. Приступљено 20. 1. 2022. „American officials had expected additional Russian troops to stream toward the Ukrainian border in December and early January, building toward a force of 240.000.” 
  8. ^ Bengali, Shashank (18. 2. 2022). „The U.S. says Russia's troop buildup could be as high as 190,000 in and near Ukraine.”Неопходна новчана претплата. The New York Times (na jeziku: engleski). Архивирано из оригинала 18. 2. 2022. г. Приступљено 18. 2. 2022. 
  9. ^ a b v The military balance 2021. Abingdon, Oxon: International Institute for Strategic Studies. 2021. ISBN 978-1032012278. 
  10. ^ „Peskov: Rusija pretrpela značajne gubitke u Ukrajini”. Архивирано из оригинала 7. 4. 2022. г. Приступљено 7. 4. 2022. 
  11. ^ „Russian forces closing in on Kyiv, claiming dozens of casualties”. Ynet. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  12. ^ „Oboren ukrajinski jurišni avion SU-25”. danas.rs. 30. 4. 2022. Архивирано из оригинала 5. 6. 2022. г. Приступљено 12. 6. 2022. 
  13. ^ „Ruski lovci oborili dva jurišna ukrajinska aviona Su-25”. politika.rs. 12. 6. 2022. Архивирано из оригинала 12. 6. 2022. г. Приступљено 12. 6. 2022. 
  14. ^ Ostroukh, Andrey (24. 2. 2022). „Military transport aircraft crashes in southern Russia -Interfax”. Reuters.com. Reuters. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  15. ^ a b v g d RAT U UKRAJINI: Ukrajinski komandant o klanici u Bahmutu - Borbe za svaku kuću, Rusi presekli logistiku
  16. ^ a b „MFA of Ukraine : Total combat losses of the enemy from Feb 24 to Oct 29”. Архивирано из оригинала 31. 1. 2023. г. Приступљено 31. 1. 2023. 
  17. ^ „Zelenski kaže da je 31.000 ukrajinskih vojnika poginulo u ratu”. Архивирано из оригинала 2. 3. 2024. г. Приступљено 2. 3. 2024. 
  18. ^ „Zelenskyy Says 31,000 Ukrainian Soldiers Killed Since Start of War”. Voice of America (na jeziku: engleski). Архивирано из оригинала 02. 03. 2024. г. Приступљено 02. 03. 2024. 
  19. ^ Zinets, Natalia; Marrow, Alexander (24. 2. 2022). „Ukrainian military plane shot down, five killed – authorities”. Reuters (na jeziku: engleski). Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  20. ^ a b v g d đ „РАТ У УКРАЈИНИ: Руси напредују на више праваца; Избачене јединице ВСУ из Демидовке; Зеленски шаље елитне трупе у Курск”. Архивирано из оригинала 07. 04. 2025. г. Приступљено 6. 4. 2025. 
  21. ^ „Ukraine: February 2025 update” (PDF). United Nations. 11. 3. 2025. Архивирано (PDF) из оригинала 27. 04. 2025. г. Приступљено 7. 4. 2025. 
  22. ^ „Situation Ukraine Refugee Situation”. United Nations High Commissioner for Refugees. 20. 3. 2025. Архивирано из оригинала 27. 06. 2022. г. Приступљено 7. 4. 2025. 
  23. ^ Malsin, Jared. „Turkish-Owned Ship Hit by Bomb Off Coast of Odessa”. WSJ (na jeziku: engleski). Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 25. 2. 2022. 
  24. ^ Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom Именован_4-20240419103420.
  25. ^ Sheftalovich, Zoya (24. 2. 2022). „Battles flare across Ukraine after Putin declares war”. Politico. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 12. 6. 2022. 
  26. ^ „Державний кордон України піддався атаці російських військ з боку РФ та РБ”. dpsu.gov.ua (na jeziku: ruski). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 02. 03. 2022. г. Приступљено 12. 6. 2022. 
  27. ^ „Ukraine conflict update 9”. Институт за проучавање рата. Архивирано из оригинала 27. 04. 2022. г. Приступљено 12. 6. 2022. 
  28. ^ „Russia invades Ukraine”. Reuters. Архивирано из оригинала 06. 03. 2022. г. Приступљено 12. 6. 2022. 
  29. ^ „Ukrajina u trećoj godini rata: Njihov umor od naše patnje” (na jeziku: srpski). 11. 3. 2024. Архивирано из оригинала 19. 03. 2024. г. Приступљено 19. 3. 2024. 
  30. ^ „О внесении изменений в Федеральный закон «О ветеранах»”. Архивирано из оригинала 19. 08. 2021. г..  // Federalьnый portal proektov normativnыh pravovыh aktov, 28 fevralя 2022 goda
  31. ^ „Руска инвазија у речима и бројевима”. Politika Online. Архивирано из оригинала 03. 06. 2022. г. Приступљено 3. 6. 2022. 
  32. ^ „Putin’s Memory Laws Set the Stage for His War in Ukraine”. Lawfare (na jeziku: engleski). 28. 02. 2022. Архивирано из оригинала 23. 03. 2022. г. Приступљено 25. 3. 2022. 
  33. ^ „Can Russia Be Held Accountable for War Crimes in Ukraine?”. Council on Foreign Relations (na jeziku: engleski). Архивирано из оригинала 22. 03. 2022. г. Приступљено 25. 3. 2022. 
  34. ^ Коваль, И. (24. 2. 2022). „Путин врал, что войны с Украиной не будет. Хронология обмана президента РФ”. Deutsche Welle (na jeziku: ruski). Архивирано из оригинала 25. 2. 2022. г. Приступљено 12. 6. 2022. 
  35. ^ a b Kirby, Paul (24. 2. 2022). „Why is Russia invading Ukraine and what does Putin want?”. BBC News (na jeziku: engleski). Архивирано из оригинала 19. 12. 2021. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  36. ^ Perrigo, Billy (22. 2. 2022). „How Putin's Denial of Ukraine's Statehood Rewrites History”. Time. Архивирано из оригинала 22. 02. 2022. г. Приступљено 28. 2. 2022. 
  37. ^ „Putin Says He Does Not Plan to 'Restore Empire'”. The Moscow Times. 22. 2. 2022. Архивирано из оригинала 22. 02. 2022. г. Приступљено 2. 3. 2022. 
  38. ^ „Ukraine crisis: Vladimir Putin address fact-checked”. BBC News. 22. 2. 2022. Архивирано из оригинала 23. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  39. ^ Hinton, Alexander (24. 2. 2022). „Putin's claims that Ukraine is committing genocide are baseless, but not unprecedented”. The Conversation. Архивирано из оригинала 26. 2. 2022. г. Приступљено 25. 2. 2022. 
  40. ^ Hutchinson, B.; Reevell, P. (4. 3. 2022). „What are the Ukraine 'separatist' regions at the crux of the Russian invasion”. ABC News. Архивирано из оригинала 15. 06. 2022. г. Приступљено 12. 6. 2022. 
  41. ^ Spatafora, Giuseppe; Rauta, Vladimir. „Ukraine: how Putin used a long proxy conflict to justify invasion”. The Conversation. Архивирано из оригинала 26. 04. 2022. г. Приступљено 12. 6. 2022. 
  42. ^ „«Мы будем стремиться к демилитаризации и денацификации»: Путин объявил о начале спецоперации в Украине” (na jeziku: ruski). Новая газета. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 12. 6. 2022. 
  43. ^ „Russia attacks Ukraine”. CNN. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  44. ^ „Украинские пограничники сообщили об атаке границы со стороны России и Белоруссии”. Interfax. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  45. ^ „Россия начала "военную операцию" на Украине”. bbc.com (na jeziku: ruski). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 25. 02. 2022. г. Приступљено 12. 6. 2022. 
  46. ^ Morin, Rebecca (24. 2. 2022). „World leaders condemn Russian invasion of Ukraine; EU promises 'harshest' sanctions – live updates”. USA Today. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  47. ^ Stewart, Briar; Seminoff, Corinne; Kozlov, Dmitry (24. 2. 2022). „More than 1,700 people detained in widespread Russian protests against Ukraine invasion”. CBC News. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  48. ^ „Refugees fleeing Ukraine (since 24 February 2022)”. Управление Верховного комиссара ООН по делам беженцев. Архивирано из оригинала 12. 10. 2023. г. Приступљено 12. 6. 2022. 
  49. ^ „Ukraine”. internal-displacement.org. Архивирано из оригинала 02. 06. 2017. г. Приступљено 12. 6. 2022. 
  50. ^ Kirby, Jen (23. 2. 2022). „Putin’s invasion of Ukraine, explained”. Vox. Архивирано из оригинала 24. 02. 2022. г. Приступљено 12. 6. 2022. 
  51. ^ „US orders 7,000 more troops to Europe following Russia's invasion of Ukraine”. CNN. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 27. 02. 2022. г. Приступљено 12. 6. 2022. 
  52. ^ „Russia presses invasion to outskirts of Ukrainian capital”. ABC News. 25. 2. 2022. Архивирано из оригинала 27. 02. 2022. г. Приступљено 12. 6. 2022. 
  53. ^ Tsvetkova, Maria (27. 2. 2022). „Putin puts nuclear 'deterrence' forces on alert”. Reuters. Архивирано из оригинала 27. 02. 2022. г. Приступљено 12. 6. 2022. 
  54. ^ „Istanbul Document 1999”. Organization for Security and Co-operation in Europe. 19. 11. 1999. Архивирано из оригинала 1. 6. 2014. г. Приступљено 21. 7. 2015. 
  55. ^ „Антиракетни штит у Пољској (Би-Би-Си на српском, 2008.)”. Архивирано из оригинала 25. 04. 2022. г. Приступљено 25. 04. 2022. 
  56. ^ „Bush-Putin row grows as pact pushes east”. The Guardian. Moscow; Bucharest; Paris. 2. 4. 2008. Архивирано из оригинала 8. 2. 2022. г. Приступљено 15. 2. 2022. 
  57. ^ „Putin warns Nato over expansion”. The Guardian. 4. 4. 2008. Архивирано из оригинала 13. 2. 2022. г. Приступљено 15. 2. 2022. „The Russian president, Vladimir Putin, today repeated his warning that Moscow would view any attempt to expand NATO to its borders as a 'direct threat'.” 
  58. ^ Chifu, Iulian; Nantoi, Oazu; Sushko, Oleksandr (2009). „Russia–Georgia War of August 2008: Ukrainian Approach” (PDF). The Russian Georgian War: A trilateral cognitive institutional approach of the crisis decision-making process. Bucharest: Editura Curtea Veche. str. 181. ISBN 978-973-1983-19-6. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 9. 2018. г. Приступљено 21. 2. 2016. „Conceptually, Russia sees Ukraine within the sphere of own 'privileged interests'; in fact, it means a modernized version of Brezhnev's doctrine of 'limited sovereignty', realized after the occupation of Czechoslovakia in 1968.” 
  59. ^ Ковић, Милош (8. 3. 2022). „Порекло рата у Украјини”. Политика. Архивирано из оригинала 13. 03. 2022. г. Приступљено 17. 3. 2022. 
  60. ^ „Rada removes Yanukovych from office, schedules new elections for May 25”. Interfax-Ukraine. 24. 2. 2014. Архивирано из оригинала 10. 2. 2020. г. Приступљено 15. 2. 2015. 
  61. ^ „Was Yanukovych's Ouster Constitutional?”. Radiofreeeurope/Radioliberty. Radio Free Europe/Radio Liberty. 23. 2. 2014. Архивирано из оригинала 29. 7. 2020. г. Приступљено 25. 2. 2014. 
  62. ^ „Who Are These 'People,' Anyway?”. HuffPost. Buzzfeed. 14. 3. 2014. Архивирано из оригинала 18. 3. 2014. г. Приступљено 17. 3. 2014. „At that point, his own party abandoned him and called for a vote to take place. Parliament then voted to remove Yanukovych from office by a margin of 328 to 0.” 
  63. ^ Roche, Andrew, ur. (22. 2. 2014). „Ukraine parliament removes Yanukovich, who flees Kiev in "coup"”. Reuters. Kyiv: Thomson Corporation. Архивирано из оригинала 9. 6. 2016. г. Приступљено 18. 11. 2020. „Underscoring Ukraine's regional divisions, leaders of Russian-speaking eastern provinces loyal to Yanukovich voted to challenge anti-Yanukovich steps by the central parliament.” 
  64. ^ Fisher, Max (3. 9. 2014). „Everything you need to know about the Ukraine crisis”. Vox (na jeziku: engleski). Vox Media. Архивирано из оригинала 22. 1. 2022. г. Приступљено 24. 1. 2022. 
  65. ^ „Незаконна анексія Росією Криму та Севастополя в 2014 році”. www.dniprotoday.com (na jeziku: ukrajinski). Архивирано из оригинала 24. 04. 2022. г. Приступљено 2022-04-24. 
  66. ^ „Armed pro-Russian insurgents in Luhansk say they are ready for police raid”. Kyiv Post. Luhansk: Businessgroup LLC. 12. 4. 2014. Архивирано из оригинала 12. 4. 2014. г. Приступљено 1. 2. 2022. „... their top aim is federalization of the country through all-Ukrainian referendum, one step from secession from the nation. 'It should be a federation in the borders of Ukraine, but with the right to separate if people demand this,' Kariakin said, confident that 85 percent of people in Luhansk Oblast, Ukraine's seventh most populous with 2.2 million people, support him.” 
  67. ^ Ragozin, Leonid (16. 3. 2019). „Annexation of Crimea: A masterclass in political manipulation”. aljazeera.com (na jeziku: engleski). Riga: Al Jazeera. Архивирано из оригинала 8. 5. 2020. г. Приступљено 24. 1. 2022. „Putin framed the invasion and eventual annexation of Crimea as an act of salvation rather than a clear violation of international law and turned a revolution which could have marked the end of his rule into a much-needed popularity booster ...” 
  68. ^ „Infographic: Military capabilities of Russia and Ukraine”. aljazeera.com. Al Jazeera. 25. 1. 2022. Архивирано из оригинала 15. 2. 2022. г. Приступљено 15. 2. 2022. 
  69. ^ „Relations with Ukraine”. NATO. NATO. 11. 1. 2020. Архивирано из оригинала 15. 2. 2022. г. Приступљено 15. 2. 2022. „In September 2020, President Volodymyr Zelenskyy approved Ukraine's new National Security Strategy, which provides for the development of the distinctive partnership with NATO with the aim of membership in NATO.” 
  70. ^ „Russia as aggressor, NATO as objective: Ukraine's new National Security Strategy”. atlanticcouncil.org. Atlantic Council. 30. 09. 2020. Архивирано из оригинала 16. 2. 2022. г. Приступљено 15. 02. 2022. 
  71. ^ „Zelensky enacts strategy for de-occupation and reintegration of Crimea”. Ukrinform. Government of Ukraine. 24. 03. 2021. Архивирано из оригинала 12. 12. 2021. г. Приступљено 15. 02. 2022. „'Decree No. 117/2021 of March 24 on enactment of the relevant decision of the National Security and Defense Council was published on the website of the Head of State.” 
  72. ^ a b Welle (www.dw.com), Deutsche. DW | 26.02.2022”. DW.COM (na jeziku: engleski). Архивирано из оригинала 28. 02. 2022. г. Приступљено 2022-03-01. 
  73. ^ Putin, Vladimir (12. 7. 2021). „Article by Vladimir Putin 'On the Historical Unity of Russians and Ukrainians'”. The Kremlin. Government of Russia. Архивирано из оригинала 25. 1. 2021. г. Приступљено 1. 2. 2022. „During the recent Direct Line, when I was asked about Russian-Ukrainian relations, I said that Russians and Ukrainians were one people – a single whole.” 
  74. ^ Lucas, Edward (15. 9. 2020). „Why Putin's history essay requires a rewrite”Неопходна новчана претплата. The Times. Times Newspapers. Архивирано из оригинала 25. 1. 2022. г. Приступљено 25. 1. 2022. 
  75. ^ Roth, Andrew (7. 12. 2021). „Putin's Ukraine rhetoric driven by distorted view of neighbour”. The Guardian. Moscow. Архивирано из оригинала 7. 12. 2021. г. Приступљено 25. 1. 2021. „But that fear has gone hand-in-hand with chauvinistic bluster that indicates Moscow has a distorted view of modern Ukraine and the goals it wants to achieve there.” 
  76. ^ Dickinson, Peter (15. 7. 2021). „Putin's new Ukraine essay reveals imperial ambitions”. Atlantic Council. Архивирано из оригинала 15. 7. 2021. г. Приступљено 25. 1. 2021. „Vladimir Putin's inaccurate and distorted claims are neither new nor surprising. They are just the latest example of gaslighting by the Kremlin leader.” 
  77. ^ Wilson, Andrew (23. 12. 2021). „Russia and Ukraine: 'One People' as Putin Claims?”. Royal United Services Institute. Архивирано из оригинала 24. 1. 2022. г. Приступљено 25. 1. 2022. „Putin's key trope is that Ukrainians and Russians are 'one people', and he calls them both 'Russian'. He starts with a myth of common origin: 'Russians, Ukrainians and Belarusians are all descendants of Ancient Rus', which was the largest state in Europe' from the 9th–13th centuries AD.” 
  78. ^ Snyder, Timothy D. (18. 1. 2022). „How to think about war in Ukraine”. Thinking about... (newsletter). Substack. Архивирано из оригинала 19. 1. 2022. г. Приступљено 25. 1. 2021. „Historically speaking, the idea that a dictator in another country decides who is a nation and who is not is known as imperialism.” 
  79. ^ „Ukraine: NATO's original sin”. Politico. Axel Springer SE. 23. 11. 2021. Архивирано из оригинала 29. 1. 2022. г. Приступљено 1. 2. 2022. „The result heightened Kremlin's fears of encirclement and of losing the strategic depth that enabled Russia to prevail over Western invaders twice ... no amount of assurances that NATO is not a threat to Russia, that its purpose is purely defensive or that none of its weapons would ever be used except in response to an attack could assuage Moscow.” 
  80. ^ „How America's NATO expansion obsession plays into the Ukraine crisis”. Vox. Vox Media. 27. 1. 2022. Архивирано из оригинала 18. 2. 2022. г. Приступљено 20. 2. 2022. „To the West, it's a statement of autonomy; to Russia, it's a threat.” 
  81. ^ „US, NATO rule out halt to expansion, reject Russian demands”. AP News (na jeziku: engleski). Associated Press. 7. 1. 2022. Архивирано из оригинала 24. 1. 2022. г. Приступљено 24. 1. 2022. 
  82. ^ Agencies (13. 9. 2014). „Putin wants to destroy Ukraine and restore Soviet Union, says Yatseniuk”. The Guardian. Архивирано из оригинала 25. 1. 2022. г. Приступљено 25. 1. 2022. 
  83. '^ Bullough, Oliver (28. 3. 2014). „Vladimir Putin: The rebuilding of 'Soviet' Russia”. BBC. Архивирано из оригинала 24. 1. 2022. г. Приступљено 25. 1. 2022. „He does not understand that the collapse of the Soviet system was predetermined, therefore he believes his mission is to restore the Soviet system as soon as possible,' he (Vladimir Bukovsky) says.” 
  84. ^ Rubin, Trudy (11. 1. 2022). „Putin wants to reestablish the Russian empire. Can NATO stop him without war?”. The Philadelphia Inquirer. Interstate General Media. Архивирано из оригинала 25. 1. 2022. г. Приступљено 25. 1. 2022. „He wants to rebuild the former Soviet sphere of influence that extended from Central Europe through Central Asia, and views this effort as a restoration of Russian greatness.” 
  85. ^ „Lithuanian president: Russia's attempts to create 'zones of influence' will not be tolerated”. LRT English. Photograph by Office of the Lithuanian President. Lithuanian National Radio and Television. Baltic News Service. 20. 12. 2021. Архивирано из оригинала 25. 1. 2022. г. Приступљено 25. 1. 2022. 
  86. ^ Wiktor, Szary (20. 6. 2016). Boulton, Ralph, ur. „In push for equal NATO status, Poland asks for flashpoint troops”Неопходна слободна регистрација. Reuters. Brussels, Prague, Vilnius, Trondheim: Thomson Corporation. Архивирано из оригинала 25. 1. 2022. г. Приступљено 25. 1. 2022. 
  87. ^ „Russia demands NATO roll back from East Europe and stay out of Ukraine”. Reuters (na jeziku: engleski). 17. 12. 2021. Архивирано из оригинала 22. 2. 2022. г. Приступљено 24. 02. 2022. 
  88. ^ „Putin warns of unspecified military response if U.S. and NATO continue 'aggressive line'”. The Globe and Mail (na jeziku: engleski). 21. 12. 2021. Архивирано из оригинала 15. 1. 2022. г. Приступљено 24. 02. 2022. 
  89. ^ „Putin Says Conflict in Eastern Ukraine 'Looks Like Genocide'”. AFP. The Moscow Times. 10. 12. 2021. Архивирано из оригинала 21. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  90. ^ „Путин заявил о геноциде на Донбассе”. Rossiyskaya Gazeta (na jeziku: ruski). 9. 12. 2021. Архивирано из оригинала 22. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  91. ^ „New law stokes Ukraine language tensions”. France 24. 1. 4. 2021. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  92. ^ „The Ukrainian language is having a moment. To Putin's ears, it's a shot against Russian speakers”. The Washington Post. 8. 2. 2022. Архивирано из оригинала 8. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  93. ^ „Ukraine's star author Kurkov says his native Russian should be curbed”. France 24. 13. 2. 2022. Архивирано из оригинала 18. 2. 2022. г. Приступљено 23. 02. 2022. 
  94. ^ „US accuses Moscow of creating Ukraine invasion pretext with 'genocide' claims”. AFP. France 24. 15. 2. 2021. Архивирано из оригинала 24. 02. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  95. ^ „Russians accuse Ukrainians of genocide as they pave way for potential invasion”. The Telegraph. 19. 2. 2022. Архивирано из оригинала 23. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  96. ^ „Ukraine crisis: Vladimir Putin address fact-checked”. BBC News. 22. 2. 2022. Архивирано из оригинала 23. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  97. ^ „Report on the human rights situation in Ukraine” (PDF). OHCHR. 15. 6. 2014. Архивирано (PDF) из оригинала 14. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  98. ^ „Civic Space and Fundamental Freedoms in Ukraine” (PDF). OHCHR. 2021. Архивирано (PDF) из оригинала 9. 12. 2021. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  99. ^ „Daily and spot reports from the Special Monitoring Mission to Ukraine”. OSCE. Архивирано из оригинала 22. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  100. ^ „Ad hoc Report on the situation of national minorities in Ukraine adopted on 1 April 2014”. Council of Europe. 2. 4. 2014. Архивирано из оригинала 4. 2. 2022. г.. 
  101. ^ „Disinformation About the Current Russia-Ukraine Conflict – Seven Myths Debunked” (Saopštenje) (na jeziku: engleski). 24. 1. 2022. Архивирано из оригинала 18. 2. 2022. г. Приступљено 22. 2. 2022. „Myth 2: "The situation in Ukraine triggered this conflict. There is proof that Ukraine is committing atrocities against its Russian-speaking population in the country's east. Russia has to intervene, not least because Ukraine and Russia are 'one nation.' Ukraine simply belongs to Russia's "privileged sphere of influence". False. Allegations that Ukraine is attacking its own territory and persecuting its own citizens are absurd. To galvanize domestic support for Russia's military aggression, Russian state-controlled media have tirelessly sought to vilify Ukraine, accusing it of alleged genocide in eastern Ukraine, drawing groundless parallels with Nazism and World War Two, and fabricating stories aimed at striking a negative emotional chord with audiences.” 
  102. ^ „United States: Russia's claim of 'genocide in Ukraine' is reprehensible falsehood”. Ukrinform. 17. 2. 2022. Архивирано из оригинала 18. 2. 2022. г. Приступљено 22. 2. 2022. „The Embassy of the United States of America in Ukraine called Russia's claim of "genocide in Ukraine" reprehensible falsehood.” 
  103. ^ „US accuses Moscow of creating Ukraine invasion pretext with 'genocide' claims”. AFP. France 24. 15. 2. 2021. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  104. ^ „US condones forceful assimilation of Russians in Ukraine – Russian ambassador to US”. TASS. 18. 2. 2021. Архивирано из оригинала 18. 2. 2022. г.. 
  105. ^ „Word by Word and Between the Lines: A Close Look at Putin’s Speech”. The New York Times. 23. 2. 2022. Архивирано из оригинала 23. 02. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  106. ^ a b „Putin says he is fighting a resurgence of Nazism. That's not true.”. NBC News. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  107. ^ Lawler, Dave (24. 2. 2022). „Ukrainian President Zelensky says Putin has ordered invasion as country prepares for war”. Axios (na jeziku: engleski). Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  108. ^ a b „Putin orders snap nuclear drill”. The Globe and Mail. str. A3. 
  109. ^ „Ukraine: How big is Russia's military build-up?”. BBC News. 17. 2. 2022. Архивирано из оригинала 23. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  110. ^ „Ukraine, West accuse Russia of trying to create pretext for invasion after shelling in east”. MSN. 17. 2. 2022. Архивирано из оригинала 22. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  111. ^ Light, Felix (20. 2. 2022). „In the Closest Russian City to Ukraine's Separatist Region, There Are Few Signs of Refugees”. The Moscow Times. Архивирано из оригинала 20. 2. 2022. г. Приступљено 20. 2. 2022. 
  112. ^ „Russian-backed separatists announce civilian evacuation from eastern Ukraine as escalation stokes Russian invasion fears”. NBC News. 18. 2. 2022. Архивирано из оригинала 23. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  113. ^ Smith, Alexander (18. 2. 2022). „Warning siren sounds in rebel-held capital in east Ukraine -Reuters witness”. MSN News. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  114. ^ „Ukraine conflict: Rebels declare general mobilisation as fighting grows”. BBC News (na jeziku: engleski). 19. 2. 2022. Архивирано из оригинала 19. 2. 2022. г. Приступљено 19. 2. 2022. 
  115. ^ „47 shelling incidents leave 5 injured in Donbas”. Kyiv Independent. 18. 2. 2022. Архивирано из оригинала 17. 2. 2022. г. Приступљено 18. 2. 2022. 
  116. ^ „How Russian proxy forces are attempting to provoke the Ukrainian army and are lying about a new Ukrainian offensive”. NV.UA. 18. 2. 2022. Архивирано из оригинала 18. 2. 2022. г. Приступљено 18. 2. 2022. 
  117. ^ ФСБ сообщила о попадании снаряда в погранпункт на границе с ДНР [The FSB reported that a shell hit the border checkpoint on the border with the DPR]. RBK Daily (na jeziku: ruski). RBK Group. 21. 2. 2022. ISSN 1991-0703. OCLC 849495462. Архивирано из оригинала 22. 2. 2022. г. Приступљено 22. 2. 2022. 
  118. ^ „Российские военнослужащие уничтожили пять диверсантов с Украины при нарушении границы” (na jeziku: ruski). TASS. 21. 2. 2022. Архивирано из оригинала 21. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  119. ^ „Russia Says Border Facility Near Ukraine Destroyed in Shell Attack”. The Moscow Times. 21. 2. 2022. Архивирано из оригинала 21. 2. 2022. г. Приступљено 21. 2. 2022. 
  120. ^ „Russia says it prevented border breach from Ukraine, Kyiv calls it fake news”. Reuters. 21. 2. 2022. Архивирано из оригинала 21. 2. 2022. г. Приступљено 21. 2. 2022. 
  121. ^ „Two Ukraine soldiers, civilian killed in shelling”. Al-Arabiyah (na jeziku: engleski). 21. 2. 2022. Архивирано из оригинала 21. 2. 2022. г. Приступљено 22. 2. 2022. 
  122. ^ „Documenting and Debunking Dubious Footage from Ukraine's Frontlines”. Bellingcat. 23. 2. 2022. Архивирано из оригинала 23. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  123. ^ „'Dumb and lazy': the flawed films of Ukrainian 'attacks' made by Russia's 'fake factory'”. The Guardian. 21. 2. 2022. Архивирано из оригинала 21. 2. 2022. г. Приступљено 22. 2. 2022. 
  124. ^ „Four Russian false flags that are comically easy to debunk”. The Telegraph. 21. 2. 2022. Архивирано из оригинала 22. 2. 2022. г. Приступљено 22. 2. 2022. 
  125. ^ „Russia's 'Idiotic' Disinformation Campaign Could Still Lead to War in Ukraine”. Vice Media. 21. 2. 2022. Архивирано из оригинала 21. 2. 2022. г. Приступљено 22. 2. 2022. 
  126. ^ Mazneva, Elena (22. 2. 2022). „Ukraine Power Plant Damaged During Two Days of Shelling”. Bloomberg. Архивирано из оригинала 23. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  127. ^ Gerasimova, Tanya (21. 2. 2022). „Luhansk TPP Suspends Work Due To Militants Shelling”. ukranews_com (na jeziku: engleski). Архивирано из оригинала 22. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  128. ^ „Putin orders troops into separatist-held parts of Ukraine”. CNN. 21. 2. 2022. Архивирано из оригинала 23. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  129. ^ „Putin sends Russian tanks into Ukraine”. The Times (na jeziku: engleski). 22. 2. 2022. Архивирано из оригинала 23. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  130. ^ „Russia claims to kill 5 Ukrainian 'saboteurs' who crossed border”. The Times of Israel. Архивирано из оригинала 21. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  131. ^ „Putin orders troops into eastern Ukraine on 'peacekeeping duties'”. The Guardian. 21. 2. 2022. Архивирано из оригинала 23. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  132. ^ „Ucraina, i primi soldati russi nel Donbass”. la Repubblica (na jeziku: italijanski). 22. 2. 2022. Архивирано из оригинала 21. 2. 2022. г. Приступљено 21. 2. 2022. 
  133. ^ „Putin's Ukraine peacekeepers "aren't fooling anyone," US warns”. Newsweek (na jeziku: engleski). 21. 2. 2022. Архивирано из оригинала 23. 2. 2022. г.. 
  134. ^ „Chilling social media footage emerges of convoys of Russian military equipment entering Donbas in Ukraine”. Sky News (na jeziku: engleski). 22. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г.. 
  135. ^ „Putin gets no support from UN Security Council over Ukraine”. ABC News (na jeziku: engleski). Архивирано из оригинала 23. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  136. ^ Woodyatt, Amy (23. 2. 2022). „Kenya's UN ambassador slams Russia and compares Ukraine crisis to Africa's colonial past”. CNN. Архивирано из оригинала 23. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  137. ^ „Russian troops in east Ukraine an 'invasion,' White House declares – National”. Global News (na jeziku: engleski). Архивирано из оригинала 22. 2. 2022. г. Приступљено 22. 2. 2022. 
  138. ^ „Ukrainian president drafts reservists but rules out general mobilisation for now”. Reuters (na jeziku: engleski). 22. 2. 2022. Архивирано из оригинала 22. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  139. ^ „Ukraine to introduce a state of emergency and tells its citizens to leave Russia immediately”. The Independent. 23. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  140. ^ „Ukraine's Parliament approves state of emergency”. reuters.com. Reuters. 23. 2. 2022. Архивирано из оригинала 23. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. „"The state of emergency comes into force at midnight local time (1000 GMT). It will last 30 days and can be extended for another 30 days."” 
  141. ^ „Ukraine calls up reservists, declares national emergency as U.S. and allies hit Russia with new sanctions”. CBS News (na jeziku: engleski). Архивирано из оригинала 24. 02. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  142. ^ „Russia evacuates embassy in Ukraine as crisis escalates”. Associated Press. 23. 2. 2022. Архивирано из оригинала 23. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  143. ^ „Ukraine hit by more cyberattacks, destructive malware”. Associated Press (na jeziku: engleski). 23. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  144. ^ „'It's too late': Russian move roils UN meeting on Ukraine”. AP NEWS (na jeziku: engleski). 23. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  145. ^ a b „U.S. Says Russia Will Face U.N. Security Council Resolution”. Wall Street Journal (na jeziku: engleski). Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  146. ^ „Ukraine's Zelensky to Russians: 'What are you fighting for and with whom?'”. The Washington Post. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  147. ^ „Ukraine Live Updates: Russia Begins Invasion From Land and Sea”. The New York Times (na jeziku: engleski). 23. 2. 2022. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 24. 02. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  148. ^ „'We will hold the Kremlin accountable': International anger as Russia attacks Ukraine”. TheJournal.ie (na jeziku: engleski). Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  149. ^ „Boris Johnson Condemns Russia's 'Unprovoked Attack' On Ukraine”. HuffPost UK (na jeziku: engleski). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  150. ^ Parti, Tarini (24. 2. 2022). „Biden Calls Putin's Ukraine Actions an 'Unprovoked and Unjustified' Attack”. Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  151. ^ „Trudeau condemns Russia's attack on Ukraine, says Russia will suffer consequences”. CP24. The Canadian Press. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  152. ^ „Ukraine crisis latest news: Russia invading on multiple fronts, former Ukrainian defence minister says”. The Guardian (na jeziku: engleski). 24. 2. 2022. ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  153. ^ „France's Macron demands 'targeted European sanctions' against Russia”. Al Arabiya English (na jeziku: engleski). 22. 2. 2022. Архивирано из оригинала 22. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  154. ^ „France condemns 'paranoid' Putin address as Macron demands sanctions against Russia”. The Local France (na jeziku: engleski). 21. 2. 2022. Архивирано из оригинала 22. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  155. ^ „Norway condemns Russia's military attack on Ukraine”. Government.no. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022.  |first1= zahteva |last1= u Authors list (pomoć)
  156. ^ „The Latest: EU plans 'harshest' sanctions against Russia”. ConchoValleyHomepage.com (na jeziku: engleski). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  157. ^ „Georgian nation shocked by Russian aggression in Ukraine, President declares”. First Channel (na jeziku: engleski). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  158. ^ „Poland and Baltic countries trigger consultations under NATO article 4”. CNN (na jeziku: engleski). 23. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  159. ^ „Czech president: Russia should be cut off from SWIFT”. Yahoo Finance (na jeziku: engleski). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  160. ^ „Live Updates: Ukraine Says Russia Has Begun Its Invasion – The New York Times”. The New York Times (na jeziku: engleski). 24. 2. 2022. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  161. ^ „'Massive' EU sanctions to target Putin's war chest”. EUobserver (na jeziku: engleski). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  162. ^ „PM Plenkovic: We strongly condemn Russia's invasion of Ukraine”. N1 (na jeziku: engleski). N1. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  163. ^ „Plenković: Croatia Will Support Sanctions Against Russia, Help Ukraine”. Total Croatia News (na jeziku: engleski). Total Croatia News. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  164. ^ Agencies. „Moldova condemns Russia, calls for state of emergency and shuts its airspace”. www.timesofisrael.com (na jeziku: engleski). Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  165. ^ Elvin, Sian. „Russia-Ukraine conflict: Thousands of refugees pour over borders”. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  166. ^ „Israel condemns Russian attack on Ukraine”. Reuters. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  167. ^ „Israel condemns attack in Ukraine”. Ministry of Foreign Affairs of Israel. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 02. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  168. ^ „"Deeply Dissatisfied" With India Position: Ukraine Envoy As Russia Attacks”. NDTV.com. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  169. ^ „Indonesia Desak Rusia Hormati Kedaulatan Ukraina” (na jeziku: indonežanski). CNN Indonesia. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  170. ^ „Indonesia calls for negotiation and diplomacy after Russia attacks Ukraine, will not impose sanctions”. Channel News Asia. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  171. ^ „Comunicado de la Secretaría General de la OEA sobre ataque ruso a Ucrania” (na jeziku: španski). Архивирано из оригинала 24. 02. 2022. г. Приступљено 18. 03. 2022. 
  172. ^ a b „Ex-Kanzler Schröder fordert Putin zum Beenden der Invasion auf” [Ex-Chancellor Schröder calls on Putin to end the invasion]. Der Spiegel (na jeziku: nemački). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  173. ^ a b Ott, Clara (24. 2. 2022). „Ukraine: Gerhard Schröder äußert sich zur Invasion” [Ukraine: Gerhard Schröder comments on the invasion]. Die Welt (na jeziku: nemački). Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  174. ^ „Schalke 04 nimmt Gazprom-Schriftzug vom Trikot” [Schalke 04 removes Gazprom lettering from uniform]. Süddeutsche Zeitung (na jeziku: nemački). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  175. ^ „Schalke remove Russian sponsor from team shirts”. The Independent (na jeziku: engleski). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  176. ^ „Russia sanctions regime”. Australian Government Department of Foreign Affairs and Trade (na jeziku: engleski). Архивирано из оригинала 31. 05. 2022. г. Приступљено 2022-06-10. 
  177. ^ „Use Only Official Sources About Ukraine War, Russian Media Watchdog Tells Journalists”. The Moscow Times. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  178. ^ „Dozens of Russian Anti-War Picketers Detained – Reports”. The Moscow Times. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  179. ^ „China refuses to accept Russia has ‘invaded’ Ukraine, blames US for war”. The Independent (na jeziku: engleski). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 26. 02. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  180. ^ „China calls for talks on Ukraine, OKs Russian wheat imports”. Associated Press (na jeziku: engleski). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  181. ^ „Патријарх: Решили смо да упутимо материјалну помоћ Украјини”. Politika Online. Архивирано из оригинала 11. 03. 2022. г. Приступљено 2022-02-27. 
  182. ^ „Moscow Exchange has suspended trading on all of its markets until further notice”. Moscow Exchange. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  183. ^ „Moscow Exchange suspends trading on all markets”. Reuters. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  184. ^ „Moscow Exchange resumes trading on its markets at 10:00am”. Moscow Exchange. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  185. ^ „Russian stocks nosedive 20% as trading resumes on Moscow Exchange”. The Economic Times. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  186. ^ „Moscow, Saint Petersburg Exchanges Say Trading Suspended”. Agence France-Presse. Barron's. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  187. ^ Fabrichnaya, Elena (24. 2. 2022). „Russian cenbank to start FX intervention as rouble skids to record low”. Reuters (na jeziku: engleski). Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  188. ^ Ostroff, Caitlin (24. 2. 2022). „Ukraine Central Bank Halts Currency Market, Limits Cash Withdrawals”. Wall Street Journal (na jeziku: engleski). Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  189. ^ Lockett, Hudson (24. 2. 2022). „Oil rises above $100 a barrel for the first time since 2014”. The Financial Times. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  190. ^ Galbraith, Andrew (24. 2. 2022). „Stocks dive, oil surges as Russia attacks Ukraine”. Reuters. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  191. ^ „Stocks dive, oil surges as Putin issues warning on Ukraine”. Nikkei Asia. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  192. ^ „ASX plunges by 3 per cent after Russia launches Ukraine invasion; Qantas COVID woes continue”. Australian Broadcasting Corporation. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  193. ^ „Shares dive, oil soars after Russian action in Ukraine”. ABC News. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  194. ^ „Sensex Today | Stock Market Crash: CLOSING BELL: Sensex logs 4th worst fall ever, dives 2,702 PTS; Nifty plunges 5%, takes losing run to 7th day”. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  195. ^ „Dozens of Russian Anti-War Picketers Detained – Reports”. The Moscow Times. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  196. ^ „Russian embassy target of Ukrainian anger”. VRT (broadcaster). Brussels. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 2. 3. 2022. 
  197. ^ Másson, Snorri (24. 2. 2022). „Mótmæli við sendiráðið: „Erfitt að lýsa þessu með orðum“”. Vísir.is (na jeziku: islandski). Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 2. 3. 2022. 
  198. ^ „Tientallen demonstranten voor Russische ambassade en op Plein”. NU.nl (na jeziku: holandski). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 2. 3. 2022. 
  199. ^ Barradale, Greg (24. 2. 2022). „Hundreds protest outside Downing Street to demand tougher sanctions on Russia after invasion of Ukraine”. The Big Issue. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 2. 3. 2022. 
  200. ^ „Demonstrators protest outside Russian Embassy in Washington after Russia invades Ukraine”. CBS News. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  201. ^ LaPorte, Stephen (02. 03. 2022). „[Wikimedia-l] Re: Sanctions against the Russian Federation; support for Ukrainian Wikimedians”. Архивирано из оригинала 06. 03. 2022. г. Приступљено 02. 03. 2022. 
  202. ^ „Moscow threatens to block Russian-language Wikipedia over invasion article”. National Post. 01. 03. 2022. Архивирано из оригинала 01. 03. 2022. г. Приступљено 02. 03. 2022. 
  203. ^ „Nemačka: vlasti upozoravaju na širenje rusofobije”. 05. 03. 2022. Архивирано из оригинала 25. 03. 2022. г. Приступљено 25. 03. 2022. 
  204. ^ „Sankcije ruskim sportistima, klubovima i selekcijama bez međunarodnopravnog osnova”. 02. 03. 2022. Архивирано из оригинала 22. 03. 2022. г. Приступљено 25. 03. 2022. 
  205. ^ „Russian cats are now banned from international competition”. 7. 3. 2022. Архивирано из оригинала 24. 06. 2023. г. Приступљено 24. 6. 2023. 
  206. ^ „Zapadnjački kultur-fašizam: Zabranili Dostojevskog jer je ruski pisac”. 05. 03. 2022. Архивирано из оригинала 03. 04. 2022. г. Приступљено 25. 03. 2022. 
  207. ^ „Zapadnjački kultur-fašizam: Zabranili Dostojevskog jer je ruski pisac”. 22. 03. 2022. Архивирано из оригинала 24. 06. 2023. г. Приступљено 24. 6. 2023. 
  208. ^ „Kardifska filharmonija uklonila dela Čajkovskog sa repertoara”. 09. 03. 2022. Архивирано из оригинала 25. 03. 2022. г. Приступљено 25. 03. 2022. 
  209. ^ „Dirigent Valerij Gergijev prva kulturna žrtva Putinove invazije”. 25. 02. 2022. Архивирано из оригинала 11. 03. 2022. г. Приступљено 25. 03. 2022. 
  210. ^ „Valery Gergiev, a Putin Ally, Fired as Chief Conductor in Munich”. 1. 3. 2022. Архивирано из оригинала 04. 06. 2023. г. Приступљено 24. 6. 2023. 
  211. ^ „Ruska zajednica u Nemačkoj na udaru”. 10. 03. 2022. Архивирано из оригинала 25. 03. 2022. г. Приступљено 25. 03. 2022. 
  212. ^ „Ruski mediji - RT i Sputnjik zabranjeni u EU, Tass suspendovan iz EANA”. 27. 02. 2022. Архивирано из оригинала 21. 03. 2022. г. Приступљено 25. 03. 2022. 
  213. ^ „YouTube blokira kanale povezane sa RT i Sputnik u Evropi”. 01. 03. 2022. Архивирано из оригинала 25. 03. 2022. г. Приступљено 25. 03. 2022. 

Spoljašnje veze

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Инвазија_Русије_на_Украјину&oldid=30927228”