Invazija na Dagestan

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Invazija ekstremista na Dagestan
Spetsnaz gru 1999.jpg
Specnaz u Dagestanu 1999. godine
Vreme:7. avgust 199914. septembar 1999.
Mesto:Dagestan
Ruska Federacija
Rezultat: Ruska pobjeda
Drugi čečenski rat
Sukobljene strane

 Rusija

Islamski džemat Dagestana
Islamske međunarodne brigade
Al Kaida
Komandanti i vođe
Rusija Viktor Kazancev
Dagestan Magomedali Magomedov
Dagestan Said Amirov
Šamil Basajev
Ibn el Hatab
Jačina
~17.000 vojnika ~2.000-10.000 boraca
Žrtve i gubici
290 mrtvih, 937 ranjenih, teški gubici Dagestanske policije 1.500-2.000 poginulih (po ruskim navodima)

Invazija ekstremista na Dagestan (rus. Вторжение боевиков в Дагестан) ili Dagestanski rat[1] (rus. Дагестанская война) (smatra se početkom Drugog čečenskog rata) je oružani sukob na teritoriji ruske republike Dagestan između samoproglašenog i međunarodno nepriznatog Islamskog džamata Dagestana na jednoj strani i Ruske Federacije na drugoj. Sukob je trajao od 7. avgusta do 14. septembra 1999. godine.

Početkom 1998, vahabističke skupine su proglasile nezavisnu islamsku republiku na području zapadnog Dagestana, a oružje i municija im je počela stizati iz susjedne Čečenije radi „oslobođenja Dagestana“.[2] Čečenski i dagestanski vahabisti su se ujedinili, a u aprilu 1999, Bagaudin Magomedov, „Emir islamskog džemata Dagestana“, je pozvao na džihad i „oslobođenje Dagestana i Kavkaza od ruskog kolonijalnog obruča“.[3] 7. avgusta 1999, oko 2.000[4] čečenskih boraca, koje je vodio Šamil Basajev, je prešlo u susjedni Dagestan kako bi pružili podršku islamstima koji su takođe tražili nezavisnost od Rusije.[5] Ovi borci, zvani Islamske međunarodne brigade (IMB), su takođe pozivali sve muslimane da se ujedine protiv Rusije u džihadu. Međutim, Dagestanci im nisu bili blagonakloni jer su smatrali da je ta invazija zapravo oblik „čečenskih teritorijalnih pretenzija“ na Dagestan, dok su Čečeni smatrali da su Dagestanci „izdajice“ jer im se nisu pridružili u borbi za zajedničku nezavisnost od Rusije.[6] Kao odgovor, ruske snage su pokrenule vojnu operaciju u kojoj su nakon nekoliko sedmica teških borbi protjerali pobunjenike natrag u Čečeniju.[4] Rusija je u ovom sukobu imala 275 poginulih i 937 ranjenih.[7] Oko 20.000 ljudi je raseljeno, iako se većina vratila poslije završetka sukoba.[7]

Ovaj sukob se katkad navodi kao jedan od okidača za Drugi čečenski rat. Uz to, postoje i teorije da je Boris Berezovski finansirao invaziju Dagestana te iskoristio veze sa tajnim službama kako bi organizirao otmicu ruskih funkcionera, među kojima je bio i general Genadij Špigun, na aerodromu u Groznom, što bi poslužilo kao „samo-nanesena kriza“ i dovela do novog rusko-čečenskog rata.

Izvori[uredi]

  1. ^ John Pike (17. 8. 1999). „War In Dagestan”. Globalsecurity.org. Pristupljeno 24. 8. 2013. 
  2. ^ Sulejmanov 2005, pp. 61.
  3. ^ Sulejmanov 2005, pp. 62.
  4. 4,0 4,1 Youngs 2000, pp. 15.
  5. ^ BBC News 2014.
  6. ^ Sulejmanov 2005, pp. 64.
  7. 7,0 7,1 Moscow Defense Brief 2002.

Literatura[uredi]

Reference[uredi]