Indeksovo radio pozorište

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Logo

Brend „Indeks“ na medijskoj sceni Srbije postoji više od 35 godina i označava više sličnih, a ipak dovoljno različitih projekata: „Indeks 202“, „Indeksovo radio pozorište“, „Indeksovo pozorište“, Univerzitetski radio „Indeks“, Radio Indeks, „Indeksovci“, a od 2007. postoji i „Indeksovo pozorištance“. Današnjim naslednicima nekadašnjeg „Indeksa“ se smatraju: „Indeksovci“ koji se od 2004. godine emituju na TV Pink, sam Dragoljub Ljubičić Mićko, koji je nastavio satiričarsku karijeru nakon što se 2003. godine odvojio od grupe, ili novoosnovano „Indeksovo pozorištance“, koje je do sada objavilo tri CD-a: „Želite li da postanete premijer?“ (2007, parodija na parlamentarne izbore i izbor Vlade te godine), „Afera Ložač“ (2007, novogodišnje izdanje) i „Vladovizija“ (2007, muzička parodija na „Evroviziju“, sa političarima kao pevačima). Od 27. oktobra 2008. Indeksovo pozorištance je preimenovano u Indeksovo radio pozorište, a njihovo TV izdanje zvano „Racionalni dnevnik“ emitovalo se krajem 2008. na TV Pink. Novo Indeksovo radio pozorište imalo je redovni dnevni šou radnim danima na Radio Indeksu, a proizvelo je i novogodišnju emisiju za TV „Foks“.

Nastanak[uredi]

Studentski radio program "Indeks 202" počeo je kao jednosatna dnevna emisija na stanici „Beograd 202" 1. oktobra 1971. godine. Mnoga danas poznata imena srpskog novinarstva, književnosti i umetnosti prošla su kroz redakciju „Indeksa 202", kao saradnici, redaktori ili urednici. Od 1978. "Indeksovo radio pozorište" emituje se kao jednosatna radio komedija, a pravili su ga sami članovi redakcije „Indeksa 202". Kasnije im se priključuju Ljuba Ninković, Nenad Radulović (Neša Leptir), Dragana Marković, Slobodan Bićanin - Bićko i Branislav Petrušević - Petrući. Urednik „Indeksovog radio pozorišta“ i najzastupljeniji autor, u to doba, bio je Dragomir Bulić, a jedan od bitnijih autora i glumaca - Zvonimir Šimunec. Iz tog vremena ostala je zapamćena emisija „Džumburike“, kao i performans Neše Leptira „Storija o Baba Višnji“.

Prekretnicu u radu „Indeksa 202" predstavlja 1982. godina, kada na čelo redakcije dolazi Radoman Kanjevac, a iz nje odlaze mnoga stara imena, dok na njihova, redaktorska (urednička) mesta, dolaze Jugoslav Ćosić, Petar Lazić i Saša D. Kovačević. Emisiju za srednjoškolce rade, u to vreme mlađahni, Vojislav Žanetić i Nenad Cekić. „Indeksovo radio pozorište“, maltene preko noći je izbilo u vrh popularnosti emisijom Saše D. Kovačevića „Komplikovani prenos“ iz 1983. godine. Urednik „Indeksovog radio pozorišta u to vreme bila je Verica Lazović. Zahvaljujući uspehu „Komplikovanog prenosa“, u kome su se prvi put čula „goruća“ politička pitanja, kao i imitacije tipičnih predstavnika bratskih naroda i narodnosti - autori počinju da se bave isključivo „vrućim“ temama, kojima se (osim omladinskih i studentskih medija) u to vreme niko nije bavio. Od emitovanih emisija, najveću popularnost imali su „Boj na Kosovu“ (Duško Radulović), „Velo misto“ (Vojislav Žanetić), „Kvarljivo leto 84." (Jugoslav Ćosić) „Pozdravi, želje i sve po spisku“ (Petar Lazić), „Slučaj Bagrokomerc“ (Saša D. Kovačević), kao i „Snežana i osam patuljaka“ (Vojislav Žanetić).

Druga prekretnica u istoriji „Indeksa 202" i „Indeksovog radio pozorišta“ desila se u maju 1984. kada se po prvi put javila jedina tabu tema, koju „indeksovci“ do tada nisu dirali: reč je "pokojnom predsedniku, koji je i dalje bio živ u srcima mnogih“. Prvo je za Uskrs (koji je pao na 4. maj - dan Titove smrti), emitovana emisija „Indeksovog radio pozorišta“ „Isus se vraća kući“ (autori su bili Jugoslav Ćosić, Petar Lazić i Vojislav Žanetić). Tada se prvi put u etru ondašnje SFRJ čula imitacija J. B. Tita (koji na kraju emisije vaskrne i silazi u svoje bratske narode, da ih razvađa). Iste godine je objavljena prva u nizu knjiga sa tekstovima za „Indeksovo radio pozorište“ - „Kvarljivo leto 84", dobijen je prvi Oskar popularnosti (u redakciji je nastala neviđena svađa oko toga da li nastupati na takvom mestu sa raznim estradnim likovima), dobijen je prvi „Veliki gran pri“ na Festivalu JRT u Ohridu, prvi put se redakcija pojavila na naslovnim stranama i duplericama, kako tabloida, tako i tzv. ozbiljnih novina, prvi put su reporteri iz sveta doši da intervjuišu članove redakcije, kao primer „medijskog čuda koje se dešava u socijalističkoj Jugoslaviji“. U to vreme, prvi put je obavljeno javno snimanje u „Sava centru“, ali se grupa bavi i drugim sličnim aktivnostima.

Druga polovina osamdesetih[uredi]

Na mesto urednika, umesto Radomana Kanjevca dolazi Nenad Cekić, na mesto urednika „Indeksovog radio pozorišta“ Petar Lazić, umesto jednog broja starijih i iskusnijih novinara i redaktora, sve veći broj dnevnih emisija „Indeksa 202" preuzimaju Aleksandar Vasić, Srđan Kusovac, Zoran Ljubičić (pisali su i tekstove za „Indeksovo radio pozorište"). Sa mesta ton majstora, koji je radio skoro od samih početaka „Indeksovog radio pozorišta“, odlazi čuveni Mile Pile Miletić, a na njegovo mesto dolazi Vladimir Vlada Petrović. Ustalila se i glumačka ekipa „Indeksovog radio pozorišta“ u sastavu: Dragoljub S. Ljubičić Mićko, Branislav Petrušević - Petrući, Slobodan Bićanin - Bićko, Dragana Kaucki (ranije Marković), Zoran Milovanović Suljo, Srđan Pešić i Bojan Banović.

U aprilu 1986. urednik „Pozorišta“ postaje Zoran Ljubičić. Ekipi tekstopisaca se pridružuju Nenad Opalić (autor teksta o Černobilju) i N. Marković, dok se u ekipu vraća Jugoslav Ćosić. Čest gost postaje i Bora Đorđević, snimajući najčešće songove za emisije. Ekipu glumaca „obogaćuju“ Neša Radulović (povratak nakon odslužene vojske) i Goran Stojićević Karamela. U „Indeksovom radio pozorištu“ najčešća forma su parodije na tada popularne TV serije i filmove. U tome se posebno isticao Jugoslav Ćosić sa serijalima od po nekoliko epizoda „SIV i dom“ (i par godina kasnije „Dom zdravlja Švarcvald"). „Indeksovo radio pozorište“ polako postaje kultna radio emisija u tadašnjoj Jugoslaviji, iako je mogla da se čuje samo sa predajnika „Beograda 202" na Avali, koji je bacao signal na 50 do 100 km oko Beograda. Takvoj popularnosti su značajno doprinela javna izvođenja emisija u „Sava centru“ ("SIV i dom“, Jugoslav Ćosić, 1986) i pozorištu „Duško Radović“ ("Znanje imanje“, Srđan Kusovac, 1986). Takođe, u tom periodu se desio i prvi značajniji televizijski projekat, i to na TV Sarajevo (februar-mart 1987). U pitanju je bila muzička emisija “Mit Mjeseca“ čiji je urednik i režiser, Ibro Ganović, uspešno parodirao TV emisiju “Kino Oko“, kreirajući rubriku “Rok uho“ specijalno namenjenu Indeksovom Radio Pozorištu. Umesto filmskih kritičara iz “Kino Oka“, u “Rok uhu“ su glumci Indeksovog Radio Pozorišta, prema tekstovima Srđana Kusovca i Zorana Ljubičića, parodirali stvarne muzičke kritičare i rokere, koji su nastupili u prethodnim emisijama “Mita mjeseca“. Nakon toga je organizovano i javno izvođenje „SIVog doma“ u prepunoj maloj dvorani „Skenderije“. Usledila su i gostovanja po pozorištima . Tokom 1986. „Indeksovo radio pozorište“ dobija prvu nagradu u zabavno-humorističkoj kategoriji na festivalu radija Jugoslavije, a krajem godine i prvi „Oskar popularnosti“. Sredinom 1987. „Pozorište“ napuštaju Srđan Kusovac, Nenad Opalić i Zoran Ljubičić.

Septembra 1987. na mesto (ovaj put „doživotnog") urednika „Indeksovog radio pozorišta“, vraća se Petar Lazić. „Indeksovo radio pozorište“ opet pravi zaokret ka „vrućim“ temama i „nedodirljivim“ likovima. Jedna od posledica takvog zaokreta je i to da je posle Osme sednice, tadašnji glavni urednik „Beograda 202" skinuo 12 uzastopnih emisija (već napisanih, snimljenih i montiranih), najčešće zbog pominjanja Slobodana Miloševića. Da apsurd bude veći, tekstovi iz nekih od zabranjenih emisija iskorišćeni su u novogodišnjem TV programu za doček 1988. Na Prvom programu tadašnje Televizije Beograd emitovana je parodija na „TV dnevnik“ koju su napisali Petar Lazić i Jugoslav Ćosić. Domaćin je bio Omer Karabeg, a spikeri i voditelji bili su glumci „Indeksovog radio pozorišta“. U istoj novogodišnjoj noći, na Drugom programu TV Beograd, emitovana je emisija iz studija TV Sarajevo, koju su zajedno napravili „Indeksovo radio pozorište“ (Beograd), „Top lista nadrealista“ (Sarajevo) i „Zločesti dječaci“ (Zagreb), na tekstove Petra Lazića i Neleta Karajlića.

Iz potrebe da se napravi nešto što će konačno moći da se emituje i na talasima „Beograda 202", a da bude na nivou dotadašnjeg ugleda „Indeksovog radio pozorišta“, Petar Lazić je dao oglase u novinama: „Jeftino prodajem papagaja s greškom“, „Prodajem original strane parfeme, pakovane u kanisterima“ i „Potrebni mladići i devojke za snimanje umetničkog filma, sa životinjama“. Ljudi su se javljali na te oglase, te su tako nastala 4 nastavka antologijske emisije „Nazovi O radi oglasa“. U prve dve emisije „papagaja s greškom“ i „strane parfeme“ „prodavali“ su Dragoljub S. Ljubičić - Mićko i Slobodan Bićanin - Bićko. U druge dve emisije, kasting za uloge u „umetničkom filmu sa životinjama“ obavljali su Neša Leptir i Mićko. Od prve dve emisije napravljena je jedna od 45 minuta, koja je dobila nekoliko nagrada na raznim festivalima, dok su trake sa druge dve emisije, posle samo jednog emitovanja zauvek „nestale“ u katakombama Radio Beograda. Za vreme snimanja emisije „Nazovi O radi oglasa“, dok je objašnjavao slušateljki kako će u filmu imati scenu seksa sa pitonom, Nenadu Raduloviću je sinula ideja o projektu „Slobodan Đorđević - Piton“, u okviru koga je snimio parodiju na narodnjake, dve emisije „Indeksovog radio pozorišta“ i održao veći broj nastupa.

Treća zajednička knjiga tekstova za „Indeksovo radio pozorište“ objavljena je 1988. pod nazivom „Čekajući himnu“. „Indeksovo radio pozorište“ se tokom 1990. paralelno emituje i na „Dvestadvojci“, ali i na "Devedesetdvojci“, u vidu kraćih formi. Približno u to vreme je objavljena i serija od 6 knjiga tekstova „Indeksovog radio pozorišta“.

Devedesete[uredi]

U skladu sa trendom raspada države, krajem osamdesetih i početkom devedestih polako počinje i da se razdvaja brend zvani „Indeks“ na nekoliko delova. Najpre se, kao poseban projekat, odvajaju scenski nastupi, tako što pod firmom "Indeksovo pozorište", jednom godišnje, jedan ili dva autora i veći deo glumačke ekipe kreiraju pozorišnu predstavu, koja posle premijere u „Dvorani Doma sindikata“ krene na turneju po Srbiji, Jugoslaviji i ostatku sveta.

Za to vreme na „Beogradu 202", autorska radijska ekipa „Indeksovog radio pozorišta“, koji su činili Petar Lazić (urednik i scenarista) i Lazar Bošković (realizator i scenarista), pisala je tekstove (pojedinačno ili zajedno) za oko 70% radijskih premijera. Ostale tekstove pisali su Aleksandar Vasić i Vojislav Žanetić. Kao autori, u tom periodu, sporadično su se pojavljivali i Dejan Gligorijević, Dragomir Bulić i Bora Đorđević. Ton majstori su bili Srđan Stojiljković i Goran Ivanović.

Tekstove za scenske nastupe „Indeksovog pozorišta“ pisali su Jugoslav Ćosić, Saša D. Kovačević, Vojislav Žanetić i Dragoljub S. Ljubičić - Mićko. Osnovnu glumačku ekipu činili su Dragoljub S. Ljubičić, Branislav Petrušević, Slobodan Bićanin i Ranko Goranović. Snimanjem predstava nastala su i video izdanja: „Ne ostavljajte me samog dok himna svira“, „Svet ili ništa“, „Istočno od Rajha“, „Brat i mir“, „Tamo daleko je sunce“...

Tokom devedesetih „Indeksovo radio pozorište“ osvojilo je još pet „Oskara popularnosti“ Radio TV revije za najslušaniju radijsku emisiju. Petar Lazić, Lazar Bošković i Vojislav Žanetić dobili su 1992. „Godišnje nagrade Radio Beograda za najbolju emisiju“, a Petar Lazić i „Godišnju nagradu za ukupno stvaralaštvo na programima Radio Beograda“, kao i „Nagradu kritike Udruženih radio stanica Srbije“. Za novogodišnji program TV Politika 1993. Lazar Bošković i Vojislav Žanetić napisali su emisiju „Noć TV Bolikita“.

Emisije „Indeksovog radio pozorišta“ koje se pamte iz vremena samog kraja osamdesetih i prve polovine devedesetih su: „Crvenkapa“ (poslednje pojavljivanje pred mikrofonom Nenada Radulovića), „Vas da bije niko ne sme kod Terazijske česme“ (prvo „glasovno“ pojavljivanje Slobodana Miloševića) i serijal „Nesalomivi“ autora Petra Lazića; „Dedinjastija“ i „Potpisani“ autora Lazara Boškovića; zatim zajednički tekstovi Petra Lazića i Lazara Boškovića: "1001 mrak Sloborezade“, „Maratonce prči počasni drug“, „Odbrana i zaštita i poslednji dani“, „Ko to tamo Ženeva“, „Dan i noć đenerala“, „Indeksovo šoder poselo“ (sa Borom Đorđevićem); kao i tekstovi Aleksandra Vasića „Ljubav na seoski način“ i Vojislava Žanetića „Sahranjivanje Jugoslavije“.

Sredinom devedesetih su izdate još dve knjige tekstova - „I zabrana dela“ Lazara Boškovića (1995) i „Godine zapleta“ Petra Lazića (1997) Poslednja emisija „Indeksovog radio pozorišta“ na „Beogradu 202" emitovana je maja 1996. jer je rukovodstvo RTS-a i „Dvestadvojke“ zaključilo da „više nema programskih potreba za takvom emisijom“.

Deo ekipe ugašenog „Indeksovog radio pozorišta“ pravio je u vreme građanskih i studentskih protesta 1996-97. kultni satirični list „Naša krmača“. U vreme NATO bombardovanja 1999. deo ekipe „Indeksovog pozorišta“ kreirao je popularne songove „Ja sam ja“, „El Kondor pada“ i „Oni su oni“, koristeći naziv „Indeksovo PVOzorište“.

Poslednji put zajedno, raspad, i novi brendovi[uredi]

Za novogodišnji program RTS-a 2002. „Indeksovo pozorište“ napravilo je „Specijalnu emisiju“, po scenariju Vojislava Žanetića i Dragoljuba S. Ljubičića, a u kojoj Mićko i Petrući, po prvi put, imitiraju Vojislava Koštunicu i Zorana Đinđića. I za sledeću Novu godinu, ista ekipa „Indeksovog pozorišta“ je kreirala šou-program za RTS. 2003. godine dolazi do razlaza među autorima i glumcima „Indeksovog pozorišta“. Ljubičić i Žanetić odlučuju da se više ne bave tim projektom, dok Branislav Petrušević - Petrući, Slobodan Bićanin - Bićko i novi član Marko Stojanović formiraju novu pozorišnu grupu „Indeksovci“. Pod tom firmom realizovane su predstave „Izbori jer ste vi to tražili“, „Anketni obor“ i „U kući velikog blata“, kao i nekoliko drugih medijskih nastupa u emisiji „Grand šou“ (što je i bio jedan od razloga razlaza).

Početkom 2007. u okviru emisije „Vremeplov“ na Radio Indeksu, reprizirane su najbolje epizode „Indeksovog radio pozorišta“, nedeljom u 13.00 i u jedan posle ponoći. Satiričarski duh „Indeksa“ danas nastavlja nova generacija saradnika Radio Indeksa. Ekipa u sastavu Uroš Bogdanović, Branko Topalović, Aleksandar Popović i Milan Ilić stvorila je novi brend "Indeksovo pozorištance". U toku izborne kampanje za januarske izbore 2007. godine, kreirali su serijal „Želite li da postanete premijer?", koji je izazvao veliku pažnju i kod slušalaca i kod političara, a izdat je i kao CD izdanje. Krajem 2007. pojavio se i CD „Afera Ložač“, kao novogodišnji izbor najboljih epizoda. Sredinom 2008. na CD-u je objavljena „Vladovizija“, parodija na „Evroviziju“ sa raspevanim političarima. „Indeksovo pozorištance“ se emitovalo radnim danima na Radio Indeksu u 07.30, 10.30, 14.30 i 19.30. Od 27. oktobra 2008. „Indeksovo pozorištance“ dobija staro, prepoznatljivo ime „Indeksovo radio pozorište“, a ista ekipa ljudi je vodila dnevni polusatirični program „Grindeks“ i kreirala novogodišnju emisiju za TV Foks.

Današnje aktivnosti pređašnjih članova grupe[uredi]

PREMINULI:

Najpopularnije predstave[uredi]

Najpopularnije pesme[uredi]

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]


Indeksovo radio pozorište
Indeksovci: Dragoljub S. Ljubičić Mićko | Slobodan Bićanin - Bićko | Branislav Petrušević - Petrući | Marko Stojanović - Markos

Najpoznatije predstave: Ne ostavljajte me samog dok himna svira | Svet ili ništa | Izbori jer ste vi to tražili | Istočno od Rajha | Brat i mir | Tamo daleko je sunce
Najpoznatije pesme: Ja sam ja | El Kondor pada | Oni su oni | Mi smo mi | Ćihu ćihu | Šta će mi život bez tople vode | Došlo je do krvi | Zamisli život u kome nosiš nove cipele | Govovi se da me vavaš | Kada počne drugi dnevnik | Sanjala sam noćas | Ne odlazim | Jedva čekam | Narasli su dugovi
Vidi još: Indeksovci | Vojislav Žanetić