Industrija odeće Prvi maj Pirot

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Industrija odeće Prvi maj Pirot
Tekstilna industrija
Osnovano1958.
SedištePirot
ProizvodiTekstilni proizvodi

Industrija odeće Prvi maj Pirot je tekstilna industrija odeće iz Pirota koja je radila u periodu od 1959. godine do 2012. godine.

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Sredinom šezdesetih godina u Pirotu su postojale tri zanatske zadruge: Samostalna zanatska radnja, Terzijsko-jorgandžijska i Krojačka. Nepovezane nisu imale izgleda za neki veći uspeh. Stoga, je 7. maja 1958. godine Opštinsko veće Pirota i Veće proizvođača donele rešenje o spajanju zadruga i formiranju novog preduzeća. Na mesto direktora je postavljen Dragan Nikolić[1]. Predmet poslovanja je bilo: krojenje i šivenje ženskih haljina, muških i ženskih odela i rublja, izrada kapa, posteljine, jorgana, dušeka, uniformi i prerada starog tekstila[2]. U tom periodu je preduzeće brojalo 74 radnika koji su radili u starim napuštenim kafanama. Kako se posao odvijao, preduzeće je počelo sa šivenjem prvih „šuškavaca" i ispalo je da je to pravi pogodak te su radnici uskoro poslati na obuku u velike beogradske firme poput „Anđa Ranković" i „Beko". Prva prodavnica Prvog maja je bila nazvana „Novitet". Prva prodavnica van Pirota je otvorena u Kraljevu.

Kompleks preduzeća

Izgradnja hale[uredi | uredi izvor]

Rukovodstvo preduzeća je ubrzo shvatilo da ne može da se odvija proizvodni rad po kafanama i magacinima, te su brzo delali kako bi se otvorila prva hala. Godine 1961. su radnici Prvog maja organizovali radnu akciju i raskrčili su rastinje na mestu gde će kasnije biti hala preduzeća. Kako nisu imali finansijskih sredstava, radnici i rukovodstvo su se bavili građevinom te su tako „nikle" dve proizvodne hale u septembru 1962. godine. Tada su stigle i prve mašine za šivenje, poput poznatih „Singerica" i „Čepel" mašina. Te godine je zaposleno još 300 novih radnika. Krajem 1963. ovo preduzeće broji preko 500 radnika, da bi posle tri godine imalo skoro 900 radnika. Hale ponovo postaju tesne, pa se razmišlja o novim pogonima za rad. Saradnja sa Privrednom bankom je ispala uspešna te je nova hala otvorena 1968. godine. Stara hala je pretvorena u bioskopsku salu, a sa novom halom je napravljen i restoran za zaposlene. Doduše, doprinos izgradnji ove hale su dali ponovo radnici sa svojim radnim akcijama.

Objekti u preduzeću[uredi | uredi izvor]

Dana 8. marta 1975. godine je otvoren Dom kulture u sklopu Prvog maja. Tu su se nalazile: biblioteka, muzej, frizerski salon i bife. Ovaj prostor je projektovala arhitekta Nadica Stanojević.

Samo dan ranije od otvaranja Doma kulture, otvoren je i vrtić „Prvomajski cvet". Objekat se nalazi u krugu Preduzeća, a dat je na korišćenje predškolskoj ustanovi Pirot „Čika Jova Zmaj". Ovo je ujedno i najveći vrtić u Pirotu. Zgrada se sastoji od fiskulturne sale, restorana, prostorija za spavanje i rad i dnevni boravak. Pravo prvenstva su imali roditelji koji su radili u preduzeću.

Prvi direktor preduzeća, Dragan Nikolić

Izložbeni paviljon je jedan od najlepših objekata u gradu. Namena ovog objekta je da se u njemu održava stalna izložba najnovijih odevnih predmeta koje kreatori mode i proizvodnja pripremaju za svaku nastupajuću modnu sezonu.

Zbog velike potražnje na tržištu, moralo je da se proizvodi što više robe, a to je značilo još više magacina za skladištenje robe. Nov magacin za gotovu robu je otvoren i stavljen na korišćenje 1978. godine. Magacin je mogao da primi čak 600 000 odela. Ima površinu od 4 200 metara kvadratnih.

Nova hala konfekcije „Teka" je otvorena 6. septembra 1986. godine površine od 13 500 metara kvadratnih.

Što se tiče umetnosti, Prvi maj je fabrika koja je uvek imala „arsenal" umetničkih dela u parku i u unutrašnjosti. Tokom perioda od 1968-1990. je postavljeno 11 mozaika na zidnim i podnim površinama, 36 skulptura i fontana, monumentalni vitraži, 14 tapiserija, 105 slika, grafika i panoa. Park Preduzeća obiluje mermernim formama u parku. Skulptura „Radnik" autora Uroša Kostića jeste označila početak umetničkog uređenja fabrike 1968. godine.

Biblioteka Prvog maja Pirot
Vrtić Prvomajski cvet u Pirotu

Izgradnja fabrika[uredi | uredi izvor]

Osamdesetih godina, Prvi maj Pirot posećuju bankari iz Beograda sa političarima sa idejom da finansiraju fabrike na jugu Srbije. Vlada je želela da otvori fabrike koje pretežno imaju žensku radnu snagu. Tada je dogovoreno da se izgrade fabrike u mestima: Babušnica, Crna Trava, Bor, Bela Palanka, Bujanovac i Titova Mitrovica. Uslov rukovodstva Prvog maja je bio da oni ne finansiraju izgradnju već da drže obuke zaposlenima i određuju program proizvodnje. Kako se udvostručila proizvodnja i pokazala se mogućnost i nužda za zapošljavanjem novih radnika, 1984. godine otvara se nova fabrika trikotaže Prvi maj. Nova fabrika je imala na korišćenje 7500 kvadratnih metara površine. Nekoliko godina kasnije, otvara se hala u selu Temska nedaleko od Pirota.


Prodavnice, butici i modne kuće Preduzeća[uredi | uredi izvor]

Posle otvaranja prodavnica u Kraljevu i Pirotu, otvorila se još jedna prodavnica u rodnom gradu preduzeća. 1959. godina donosi otvaranja prodavnica u Leskovcu i Beogradu. Ređale su se kasnije i u gradovima: Kruševac, Paraćin, Vlasotince, Požarevac, Bitolj, Zenica, Užice, Čačak, Skoplje, Valjevo. Zanimljiva je činjenica što su uglavnom prodavnice i butike vodili ljudi koji su krojači po struci a ne trgovci. Već 1985. Prvi maj drži oko 75 prodavnica i u to vreme 85% ukupnog prihoda Preduzeće ostvaruje preko njih. 1968. godine je bila otvorena prodavnica u Frankfurtu u Zapadnoj Nemačkoj u robnoj kući „Niko Klajdung". Naredne godine se otvaraju prodavnice u mestima: Osijek, Šid, Bačka Palanka, Vrbas, Leskovac, Pirot, Kikinda, Pančevo, Vukovar. 1978. godine je Prvi maj brojao 103 lokala gde je prodavana roba. Prvi butik u Pirotu je Preduzeće otvorilo 1971. godine u martu. Sedamdesetih godina su nicale i modne kuće Prvog maja. Prva otvorena je bila u Aranđelovcu 1975. godine aprila meseca. Do kraja godine je ova modna kuća imala promet od jedne milijarde starih dinara. u Banja Luci je otvorena druga modna kuća 1977. godine. U Beogradu je tek otvorena 1979. godine sa 512 metara kvadratnih površine blizu hotela Slavija. 25. maja 1985. godine je otvorena modna kuća u Pirotu a ukupna prodajna površina ovog objekta je 1150 metara kvadratnih u tri nivoa.

Stečaj i kraj Preduzeća[uredi | uredi izvor]

Preduzeće je palo u stečaj 2012. kao i 2015. godine. Prodato je slovenačkoj kompaniji „Aha Mura" 2012. godine što će kasnije ispasti kao greška[3]. Ubrzo je Preduzeće ponovo upalo u finansijsku krizu te se davao socijalni program zaposlenima kao i otpremnine. Sve prodavnice su pogašene a lokali prodati. Danas u halama Prvog maja posluje tekstilna kompanija „Miroljo".

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ List Sloboda, 1958
  2. ^ Narodni odbor Pirot, Rešenje br. 01-4641/1-58
  3. ^ Šta će biti sa pirotskim “1. majem”? : Ekonomija : Južne vesti

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Bora Kostić, Prvi maj i Dragan Nikolić, Pi pres, Pirot 2006.
  • Monografija 10 godina rada Prvog maja
  • Monografija 40 godina rada Prvog maja
  • Fabrički list Prvi maj
  • Dokumentacija o poslovanju Industrije odeće Prvi maj