Industrijska revolucija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Gvožđe i ugalj, 1855–60, slikara Vilijama Skota ilustruje centralno mesto uglja i prerade gvožđa u industrijskoj revoluciji i masovnim inženjerskim projektima koje su omogućili.

Industrijska revolucija je pojam vezan za nagli društveni razvoj koji se dogodio u kratkom vremenskom periodu. U drugoj polovini XVIII veka ručna proizvodnja počela se zamenjivati parnim mašinama. Time je počeo razvoj koji je od kraja 18. do sredine 19. veka temeljno izmenio ranije političke, privredne i društvene sisteme u većem delu sveta. Počela je Prva industrijska revolucija.

Industrijska revolucija predstavlja prelaz na nove proizvodne procese u periodu od oko 1760. do razdoblja između 1820. i 1840. Ona se sastojala od prelaza sa ručnih proizvodnih metoda na mašinske, nove hemijske proizvodnje i proces za produkciju gvožđa, poboljšane efiktivnosti snaga vode, povećane upotrebe snage pare, i razvoja mašinskih oruđa. Ona je takođe obuhvatala prelaz sa drveta i drugih bio-goriva na ugalj. Industrija tekstila je bila dominantna tokom industrijske revolucije u pogledu zapošljavanja, vrednosti proizvoda i investiranog kapitala; tekstilna industrija je takođe bila prva da primeni moderne metode proizvodnje.[1]

Industrijska revolucija obeležava značajnu istorijsku prektretnicu. Ona je uticala na skoro svaki aspekt dnevnog života na izvestan način. Specifično, prosečni prihod i veličina populacije su počele da manifestuju ranije neviđeni stepen konstantnog rasta. Neki ekonomisti smatraju da je glavni impakt industrijske revolucije da je standard života generalne populacije počeo da konzistentno raste po prvi put u istoriji, mada drugi tvrde nije došlo do znatnog poboljšanja do kasnog 19. i do 20. veka.[2][3][4]

Industrijska revolucija je počela u Velikoj Britaniji, i proširila se na Zapadnu Evropu i Severnu Ameriku u toku nekoliko dekada.[5] Precizni početak i kraj industrijske revolucije je još uvek predmet debate među istoričarima, kao i tempo ekonomskih i društvenih promena.[6][7][8][9] GDP po stanovniku je bio uglavnom stabilan pre industrijske revolucije i pojave moderne kapitalističke ekonomije,[10] dok je industrijska revolucija počela eru ekonomskog rasta u kapitalističkim ekonomijama.[11] Ekonomski istoričari se slažu da je industrijska revolucija najvažniji događaj u istoriji čovečanstva od perioda domestikacije životinaja, biljki[12] i vatre.

Prva industrijska revolucija je prerasla u Drugu industrijsku revoluciju tokom prelaznih godina između 1840. i 1870, kad se nastavilo sa tehnološkim i ekonomskim progresom putem povećane primene parnog transporta (parne železnice i brodova), proizvodnjom mašinskog oruđa na velikim skalama i povećanom upotrebom mašinerije u fabrikama na parni pogon.[13][14]

Parna mašina[uredi]

Parna mašina Džejmsa Vata[15]

U 18. veku je najveću manufakturnu proizvodnju imala Engleska. U njoj se povećavala potreba za tkaninama pa su proizvođači tkanina, radi povećavanja i ubrzavanja proizvodnje, primenjivali izume u preduzećima.

U Engleskoj su proizvođači sve više ulagali novac u stvaranje novih izuma. No, najpoznatiji je bio izum parne mašine. Njega je 1769. godine usavršio Škot Džejms Vat. Pronalazak parne mašine izazvao je veliki preokret u proizvodnji, odnosno revoluciju u preređivačkim delatnostima ili industriji. Manufakturna proizvodnja zamenjena je fabričkim radom. Promene izazvane primenom parne mašine nazivaju se 'prva industrijska revolucija.

Primena parne mašine[uredi]

Stivensonova Raketa

Nove parne mašine su vrlo brzo pronašle primenu u fabrikama, rudnicima i saobraćaju. Mašine koje su koristile vodenu paru kao pogonsko sredstvo morale su biti od čvrstog materijala - gvožđa. Zbog toga se naglo povećala potražnja za gvozdenom rudom i ugljem.

Amerikanac Robert Fulton je 1807. sagradio prvi parobrod koji je sa strane imao točkove s lopatama, a zvao je Klermont. Već 1819. godine američki je parobrod Savana preplovio Atlantski okean za 26 dana.

Godine 1814. Englez Džordž Stivenson konstruisao je prvu parnu lokomotivu. U početku je išla 20 km/h, a kasnije i brže.

Zvala se Raketa (engl. Rocket). Već 1825. u Engleskoj sagrađena je prva železnička pruga na svetu. Povezivala je gradove Stokton i Darlington.

Ostali važniji izumi i dela[uredi]

U doba prve industrijske revolucije pojavili su se mnogi važni izumi koji se i danas koriste. Amerikanac Bendžamin Frenklin izumeo je 1752. gromobran, delotvornu zaštitu objekata od udara groma. Englez Sir Hamfri Dejvi načinio je 1815. Dejvijevu svetiljku koju su koristili rudari. Time je znatno smanjen broj nesreća u rudnicima. Slepi francuski učitelj Luj Braj izumeo je 1829. pismo za slepe, poznatije kao Brajeva azbuka: slova brojevi i drugi znakovi na papiru označavaju se posebnim rasporedom ispupčenih tačaka.

Amerikanac Semjuel Morze izumeo je 1837. telegraf i posebnu azbuku nazvanu Morzeova azbuka koja se sastojala od dugih i kratkih signala za prenošenje poruka na velike udaljenosti.

Godine 1858. položen je prvi podmorski telegrafski kabl između Amerike i Evrope. Francuz Luj Dager usavršio je 1839. fotoaparat, a Amerikanac Čarls Gudjir otkrio je vulkanizaciju, tj. način za dobijanje gume iz kaučuka.

Sledeće godine zalepljena je na pismo prva poštanska marka na svetu. Ideju je sproveo Englez Roland Hil. Godine 1854. pojavio se prvi bicikl s pedalama.

Građansko društvo[uredi]

Tokom druge polovine 18. i prve polovine 19. veka odvijao se postupni prelaz iz starog feudalnog u moderno građansko društvo. Na oblikovanje građanskog društva naročito je uticala primena parne mašine u industriji, rudarstvu i saobraćaju. Došlo je do povećanja broja fabrika. U njima je bilo zaposleno sve više radnika. Poslodavci su većinom pripadali građanskom sloju. U većini zapadnih evropskih zemalja, osim Holandije i Engleske, građanstvo se do 19. veka razvijalo unutar feudalnog sistema, ali nije učestvovalo u upravljanju državom. Građansko društvo razvilo se i u SAD, gde je učestvovalo u političkom životu jer u Severnoj Americi nije bilo feudalaca.

Promene na selu[uredi]

U vreme prve industrijske revolucije došlo je do promena na selu. Seljaci su ranije sve poslove radili ručno, a od početka 19. veka u poljoprivrednu se proizvodnju počinju uvoditi mašine. U poljoprivredi zapadnih evropskih zemalja i SAD polako se primenjuju naučne spoznaje - posebno dostignuća hemije (npr. izum mineralnog veštačkog đubriva), a obavlja se i odabir boljeg semena i stoke. Time je došlo do višestrukog povećanja proizvodnje hrane. Sve te promene u poljoprivredi nazivamo agrarnom revolucijom. Uz to je u većini država tokom 19. veka došlo do ukidanja feudalnih odnosa na selu i jačanja privatnih preduzetnika u poljoprivredi. Mnogi se seljaci nisu uspeli održati u novim tržišnim uslovima pa su ostali najamna radna snaga na velikim posedima. Neki su se seljaci preseljavali u gradove i zapošljavali kao radnici u fabrikama.

Uzroci[uredi]

Regionalni GDP po glavi stanovnika se veoma malo promenio tokom većeg dela ljudske istorije pre industrijske revolucije.

Uzroci industrijske revolucije su komplikovani i još uvek su predmet debate, pri čemu neki istoričari smatraju da je revolucija bila ishod društvenih i institucionalnih promena nastalih krajem razdoblja feudalizma u Britaniji nakon Engleskog građanskog rata na kraju 17. veka. Pokret ograđivanja i Britanska poljoprivredna revolucija su učinili proizvodnju hrane efikasnijom i manje zavisnom od manuelne radne snage, prisiljavajući višak radne snage koja nije više mogla da nađe zaposlenje u poljoprivredi da se usredsredi na zanatstvo, na primer Tkanje, i s dugoročnijeg gledišta da preće u gradove i novo razvijene fabrike.[16] Međutim, ovo tradicionalno objašnjenje je osporio istoričar Spenser P Morison, koji smatra da Britanija nije imala višak populacije, već da je patila od teškog deficita stanovništva u odnosu na njene ekonomske i političke rivale. Ta nestašica radne snage je, po njemu, proizvela podsticaj za ulaganja u tehnologiju kojom se štedi na radnoj snazi.[17] Kolonijalna ekspanzija tokom 17. veka sa pratećim razvojem međunarodne trgovine, formiranjem finansijskih tržišta i akumalacijom kapitala se isto tako navode kao faktori, kao i naučna revolucija 17. veka.[18]

Do 1980-tih, akademski istoričari su univerzalno smatrali da su tehnološke inovacije bile u osnovi industrijske revolucije i da je ključna tehnološka komponenta bio pronalazak i usavršavanje parne mašine.[19] Međutim, nedavna istraživanja ere marketinga osporavaju tradicionalnu, na ponudi baziranu, interpretaciju industrijske revolucije.[20]

Luis Mamford smatra da industijska revolucija vodi poreklo iz Ranog srednjeg veka, što je znatno ranije od većine drugih procena.[21] On objašnjava da je model za standardizovanu masovnu produkciju bila štamparska presa i da je „arhetipski model za industrijsku eru bio sat“. On je takođe napominje monaški naglasak na redu i satnici, kao i činjenicu da su srednjovekovni gradovi imali u svojim centrima crkve na kojima su zvona zvonila u regularnim intervalima, što su neophodni prekurzori za sinhronizaciju većih razmera koja je postala neophodna kasnijim, u većoj meri fizičkim, manifestacijama poput parne mašine.

Prisustvo velikog domaćeg tržišta treba takođe smatrati važnim pokretačom industrijske revolucije, posebno pri razmatranju razloga njene pojave u Britaniji. U drugim nacijama, poput Francuske, tržišta su bila podeljena u lokalne regione, koji su često nametali putarine i carine na robu kojom se trgovalo među njima.[22] Henri VIII Tjudor je ukinuo interne tarife, dok su se one održale u Rusiji do 1753, 1789. u Fransuskoj, i 1839. u Španiji.

Vladina odobrenja na ograničeni monopol pronalazača pod sistemom razvoja patenta (Statut monopola iz 1623.) se smatra uticajnim faktorom. Efekti patenata, dobri ili loši, na razvoj industrijalizacije su jasno ilustrovani u istoriji parne mašine. U zamenu za javno objavljivanje načina rada izuma patentni sistem je nagrađivao pronalazače kao što je Džejms Vat, tako što im je omogućavao da monopolizuju proizvodnju prvih parnih mašina. Na taj način su nagrađivani pronalazači i ubrzavan tempo je tehnološkog razvoja. Međutim, monopoli nose sa sobom svoje sopstvene neefikasnosti koji mogu da budu protivteža, ili da čak prevaga korisnih učinaka objavljivanja genijalnosti i nagrađivanja pronalazača.[23] Moguće je da je Vatov monopol sprečio druge pronalazače, kao što su Ričard Trevitik, Vilijam Merdok ili Džonatan Hornblouer, da uvedu poboljšanja parne mašine, i stoga odložio industrijsku revoluciju za oko 16 godina.[24][25]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. Landes (1969). str. 40.
  2. Lucas, Robert E., Jr. (2002). Lectures on Economic Growth. Cambridge: Harvard University Press. str. 109—10. ISBN 978-0-674-01601-9. 
  3. Feinstein, Charles (1998). „Pessimism Perpetuated: Real Wages and the Standard of Living in Britain during and after the Industrial Revolution”. Journal of Economic History. 58 (3): 625—58. doi:10.1017/s0022050700021100. Pristupljeno 6. 5. 2014. 
  4. Szreter & Mooney; Mooney (1998). „Urbanization, Mortality, and the Standard of Living Debate: New Estimates of the Expectation of Life at Birth in Nineteenth-Century British Cities”. The Economic History Review. 51 (1): 104. doi:10.1111/1468-0289.00084. Pristupljeno 6. 5. 2014. 
  5. Landes (1969)
  6. Eric Hobsbawm, The Age of Revolution: Europe 1789–1848, Weidenfeld & Nicolson Ltd.. ISBN 978-0-349-10484-3. str. 27.
  7. Joseph E Inikori. Africans and the Industrial Revolution in England, Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-01079-5. 978-0-521-01079-5&id=y7rhKYWhCyIC&pg=PA102&lpg=PA102&sig=zOPr9UkQv258KyhCkuFM0abERnI Read it
  8. Berg, Maxine; Hudson, Pat (1992). „Rehabilitating the Industrial Revolution”. The Economic History Review. The Economic History Review, Vol. 45, No. 1. 45 (1): 24—50. doi:10.2307/2598327. JSTOR 2598327. 
  9. Rehabilitating the Industrial Revolution by Julie Lorenzen, Central Michigan University. Retrieved November 2006.
  10. Robert Lucas, Jr. (2003). „The Industrial Revolution”. Federal Reserve Bank of Minneapolis. Pristupljeno 14. 11. 2007. »it is fairly clear that up to 1800 or maybe 1750, no society had experienced sustained growth in per capita income. (Eighteenth century population growth also averaged one-third of 1 percent, the same as production growth.) That is, up to about two centuries ago, per capita incomes in all societies were stagnated at around $400 to $800 per year.« 
  11. Lucas, Robert (2003). „The Industrial Revolution Past and Future. »[consider] annual growth rates of 2.4 percent for the first 60 years of the 20th century, of 1 percent for the entire 19th century, of one-third of 1 percent for the 18th century« 
  12. McCloskey, Deidre (2004). „Review of The Cambridge Economic History of Modern Britain (edited by Roderick Floud and Paul Johnson), Times Higher Education Supplement, 15 January 2004”. ISBN. 
  13. Taylor, George Rogers. The Transportation Revolution, 1815–1860. ISBN 978-0-87332-101-3.  No name is given to the transition years. The "Transportation Revolution" began with improved roads in the late 18th century.
  14. Hunter (1985)
  15. Watt steam engine File: located in the lobby of into the Superior Technical School of Industrial Engineers of the UPM (Madrid)
  16. Kreis, Steven (11. 11. 2006). „The Origins of the Industrial Revolution in England”. Historyguide.org. Pristupljeno 30. 1. 2011. 
  17. Morrison, Spencer P. Bobbins, Not Gold: How Countries Get Rich (na jeziku: engleski). 
  18. "Scientific Revolution". Microsoft Encarta Online Encyclopedia 2009. 31 October 2009.
  19. Hudson, Pat. The Industrial Revolution, Oxford University Press US. ISBN 978-0-7131-6531-9.
  20. Fullerton, Ronald A. (1988). „How Modern Is Modern Marketing? Marketing's Evolution and the Myth of the "Production Era"”. The Journal of Marketing. New York City, NY: American Marketing Association. 52 (1): 108—125. doi:10.2307/1251689. JSTOR 1251689. 
  21. „Technics & Civilization”. Lewis Mumford. Pristupljeno 8. 1. 2009. 
  22. Deane, Phyllis. The First Industrial Revolution, Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-29609-0. 978-0-521-29609-0&id=eMBG_soDdNoC&pg=PA131&lpg=PA131&sig=xzXl17mm0GYiH80TH-V0lR7JVAk Read it
  23. Eric Schiff, Industrialisation without national patents: the Netherlands, 1869–1912; Switzerland, 1850–1907, Princeton University Press, 1971.
  24. Michele Boldrin and David K. Levine, Against Intellectual Monopoly, „Chapter 1, final online version January 2, 2008” (PDF).  (55 KB). str. 15. Cambridge University Press. 2008. ISBN 978-0-521-87928-6.
  25. Mott-Smith, Morton (1964) [Unabridged and revised version of the book first published by D. Appleton-Century Company in 1934 under the former title: The Story of Energy]. The Concept of Energy Simply Explained. New York: Dover Publications, Inc. стр. 13—14. ISBN 978-0-486-21071-1. 

Литература[uredi]

  • Taylor, George Rogers. The Transportation Revolution, 1815–1860. ISBN 978-0-87332-101-3.  No name is given to the transition years. The "Transportation Revolution" began with improved roads in the late 18th century.</ref><ref>Hunter (1985)
  • Griffin, Emma (2010). Short History of the British Industrial Revolution. Palgrave. 
  • Robert C. Allen: The British Industrial Revolution in Global Perspective (New Approaches to Economic and Social History). Cambridge University Press, Cambridge. 2009. ISBN 978-0-521-68785-0.
  • André Armengaud: Die Industrielle Revolution. In: Carlo M. Cipolla, Knut Borchard (Hrsg.): Europäische Wirtschaftsgeschichte. Band 3, Fischer, Stuttgart / New York, NY. 1985. ISBN 978-3-437-40151-0.
  • T. S. Ashton: The Industrial Revolution 1760–1830. Oxford University Press, Oxford 1968.
  • T. S. Ashton (Hrsg.): Toynbee's Industrial Revolution. A Reprint of Lectures on the Industrial Revolution in England. With a new Introduction. August M. Kelley, New York 1969.
  • Knut Borchardt: Die industrielle Revolution in Deutschland. Piper, München. 1972. ISBN 978-3-492-00340-7.
  • Fernand Braudel: Sozialgeschichte des 15—18. Jahrhunderts, 3. Band, Kapitel 6: Industrielle Revolution und Wachstum. Kindler, München 1986
  • Christoph Buchheim: Industrielle Revolutionen. dtv, München. 1994. ISBN 978-3-423-04622-0.
  • Flurin Condrau: Die Industrialisierung in Deutschland. Wissenschaftliche Buchgesellschaft, Darmstadt. 2005. ISBN 978-3-534-15008-3.
  • N. F. R. Crafts: British Enonomic Growth during the Industrial Revolution. Clarendon, Oxford. 1980. ISBN 978-0-19-873067-5.
  • Phyllis Dean: The First Industrial Revolution. 2nd ed. Cambridge University Press, Cambridge. 1982. ISBN 978-0-521-22667-7.
  • Arne Eggebrecht, Jens Flemming, Gert Meyer, Achatz v. Müller, Alfred Oppolzer, Akos Paulinyi, Helmuth Schneider: Geschichte der Arbeit. Vom alten Ägypten bis zur Gegenwart. Kiepenheuer & Witsch, Köln 1980, ISBN 978-3-462-01382-5 (im engeren Sinn zur Industriellen Revolution dort S. 193–302).
  • Hans-Werner Hahn: Die industrielle Revolution in Deutschland. 2. Auflage. Oldenbourg, München. 2005. ISBN 978-3-486-57669-6.
  • Eric Hobsbawm: Europäische Revolutionen. 1789 bis 1848. Kindler, Zürich 1962; erneut. 1978. ISBN 978-3-463-13715-5.
  • Eric Hobsbawm: Industrie und Empire. Britische Wirtschaftsgeschichte seit 1750. 2 Bände. Suhrkamp, Frankfurt am Main 1969.
  • David S. Landes: Der entfesselte Prometheus. Technologischer Wandel und industrielle Entwicklung in Westeuropa von 1750 bis zur Gegenwart. (TB-Ausgabe) dtv, München. 1983. ISBN 978-3-423-04418-9.
  • Peter Mathias / John A. Davis (Hrsg,): The First Industrial Revolutions. Basil Blackwell, Oxford. 1990. ISBN 978-0-631-16039-7.
  • Jürgen Osterhammel: Die Verwandlung der Welt. Eine Geschichte des 19. Jahrhunderts. München. 2009. ISBN 978-3-406-58283-7.
  • Akoš Paulinyi: Industrielle Revolution. Vom Ursprung der modernen Technik. Reinbek. 1989. ISBN 978-3-499-17735-4.
  • Toni Pierenkemper: Umstrittene Revolutionen. Die Industrialisierung im 19. Jahrhundert. Fischer, Frankfurt am Main. 1996. ISBN 978-3-596-60147-9.
  • Sidney Pollard: The Genesis of Modern Management. A Study of the Industrial Revolution in Great Britain. London 1965.
  • Dieter Ziegler: Die industrielle Revolution. Wissenschaftliche Buchgesellschaft, Darmstadt. 2005. ISBN 978-3-534-15810-2.

Spoljašnje veze[uredi]