Intimni odnos

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Intimni odnos je posebno blizak oblik međuljudskih odnosa.[1] Može se definisati sledećim osobinama: trajno ponašanje međuzavisnosti, ponavljajuća interakcija, emocionalna privrženost i ispunjenje potrebe. Mada termin intimni odnos implicira i seksualni odnos, takođe se koristi kao eufemizam za vezu koja je isključivo seksualna.[2][2][3]

Intimni odnosi imaju centralnu ulogu u sveukupnom ljudskom iskustvu.[4] Ljudi imaju univerzalnu potrebu da nekome i nečemu pripadaju, odnosno nekoga i nešto vole, te je ta potreba zadovoljena stvaranjem intimnog odnosa.[5] Intimni odnosi se sastoje od ljudi koji nas privlače, koji nam se sviđaju i koje volimo, bilo u romantičnom, bilo u seksualnom pogledu, sa kojima se želimo venčati te im pružiti i od njih dobiti emocionalnu i ličnu podršku.[4] Intimni odnosi stvaraju društvenu mrežu sastavljenu od osoba koje pružaju snažnu emocionalnu privrežnost i ispunjavaju naše univerzalne potrebe za pripadanjem i za zbrinutošću.[4] Sistematsko proučavanje intimnih odnosa je relativno nova oblast istraživanja na polju društvene psihologije, te se počela javljati tek u posljednjih nekoliko decenija.[4] Uprkos tome, društveno promišljanje i analiza intimnih odnosa datira još od vremena ranih grčkih filozofa.[4] Rane naučne studije su se takođe bavile intimnim odnosima, ali su bile ograničene na manje grupe ljudi u okviru užeg proučavanja ponašanja kao što su takmičenje i saradnja, pregovaranje, pokoravanje ili otpor. Intimnost u fizičkom smislu, pak, karakteriše romantična ili strastvena ljubav i privrženost, odnosno seksualne aktivnosti.

Emocionalna intimnost se smatra suštinskim aspektom zdrave veze.[6] Jednom kada se jave dublja osećanja dopadanja ili ljubavi prema jednoj osobi ili više ljudi, to može rezultirati fizičkom intimnošću. Međutim, emocionalna intimnost može ili ne mora biti prisutna u fizičkoj intimnosti u zavisnosti od dubine veze. Fizičku intimnost karakteriše romantična ljubav, seksualna aktivnost ili druga strastvena vezanost.[1] Ovi odnosi igraju centralnu ulogu u ukupnom ljudskom iskustvu.[4] Ljudi imaju opštu želju za pripadanjem i ljubavlju, koja se obično zadovoljava u intimnoj vezi.[5] Takvi odnosi omogućavaju društvenoj mreži ljudi da formiraju jake emocionalne veze.[3][4]

Intima[uredi | uredi izvor]

Intimnost uključuje osećaj obitavanja u bliskom, ličnom društvu i zajedničkog pripadanja.[7] To je poznata i veoma bliska afektivna veza sa drugim kao rezultat veze koja se formira kroz poznavanje i iskustvo drugog.[7] Istinska intimnost u ljudskim odnosima zahteva dijalog, transparentnost, ranjivost i reciprocitet.[7] Dalton (1959) je raspravljao o tome kako antropolozi i etnografski istraživači pristupaju „informacijama iznutra“ iz određenog kulturnog okruženja uspostavljanjem mreža intimnih osoba sposobnih (i voljnih) da pruže informacije koje se ne mogu dobiti putem formalnih kanala.[8]

Veza između majke i deteta.

U ljudskim odnosima, značenje i nivo intimnosti varira unutar i između odnosa.[7] U antropološkim istraživanjima, intimnost se smatra proizvodom uspešnog zavođenja, procesa izgradnje odnosa koji omogućava strankama da sa sigurnošću otkriju ranije skrivene misli i osećanja. Intimni razgovori postaju osnova za „poverenja“ (tajno znanje) koja spajaju ljude.[9]

Seksualni odnosi i trenuci intimnosti značajno opadaju nakon porođaja.[10] Ekstremna deprivacija sna bila je najčešći odgovor žena o tome zašto su manje seksualno aktivne sa svojim supružnikom.[11] Zbog nedostatka sna i obaveza brige o bebi, seksualna intimnost postaje manje značajan prioritet.[10] Žene su sebe doživljavale kao neprivlačne, ne zato što je njihov supružnik to izrazio, već im je neprijatno zbog izgleda svog promenjenog tela.[10] Samo 5% partnera je izjavilo da su njihovi seksualni odnosi bili češći nakon porođaja.[12] Neke žene su to smatrale važnim za njihov brak bez obzira na nivo njihove želje.[10] Majka koja doji stvara snažnu emocionalnu vezu između nje i bebe. Mnogo puta, emocionalne potrebe majke su zadovoljene kroz ovo iskustvo.[10] Ovo može dovesti do toga da se muž oseća manje povezanim sa svojom ženom.[11]

Održavanje intimnosti tokom dužeg vremena uključuje dobro razvijenu emocionalnu i međuljudsku svest. Intimnost uključuje sposobnost da osobe budu odvojeno i zajedno kao učesnici u intimnoj vezi. Mari Boven je ovo nazvao „samodiferencijacijom“, što rezultira vezom u kojoj postoji emocionalni raspon koji uključuje snažan sukob i intenzivnu lojalnost.[13] Nedostatak sposobnosti da osoba diferncira sebe druge je oblik simbioze, stanja koje se razlikuje od intimnosti, čak i ako su osećanja bliskosti slična.

Intimno ponašanje pridružuje članove porodice i bliske prijatelje, kao i zaljubljene.[2] Ono se razvija kroz recipročno samootkrivanje i iskrenost.[7] Loše veštine u razvijanju intimnosti mogu dovesti do prebrzog približavanja; poteškoća se da pronađe granica i da održi vezu; osoba može bit nezgrapna kao prijatelj, odbijajući samootkrivanje ili da čak odbacuje prijateljstva i onih koji ih imaju.[14] Psihološke posledice problema u intimnosti se mogu naći kod odraslih koji imaju poteškoća u uspostavljanju i održavanju intimnih odnosa. Pojedinci često doživljavaju ljudska ograničenja svojih partnera i razvijaju strah od štetnih posledica poremećenih intimnih odnosa. Studije pokazuju da je strah od intimnosti negativno povezan sa udobnošću emocionalne bliskosti i zadovoljstva u vezi, i pozitivno povezan sa usamljenošću i anksioznošću.[15]

Model međuzavisnosti Levingera i Snuka deli razvoj intimne veze u četiri faze: prva je faza nultog kontakta, u kojoj nema kontakta između dve strane u vezi; Druga faza je svest, što znači da strane nemaju nikakav površan ili dubok kontakt jedna sa drugom, već se samo poznaju; Treća faza je površinski kontakt, u kojem se obe strane poznaju i imale su površinski kontakt; Četvrta faza koegzistencije (uzajamnost), odnosi se na to da se međusobna zavisnost jako povećala, kao i da postoji duboki kontakt.[16]

Naučnici razlikuju različite oblike intimnosti, uključujući fizičku, emocionalnu, kognitivnu ili duhovnu intimnost:[17][18]

Držanje za ruke je primer afektivne intimnosti između ljudi.
  • Fizička intimnost može uključivati boravak u nečijem ličnom prostoru, držanje za ruke, grljenje, ljubljenje, strasno maženje ili drugu seksualnu aktivnost.
  • Emocionalna intimnost, posebno u seksualnim odnosima, obično se razvija nakon što se postigne određeni nivo poverenja i uspostave lične veze.[7] Emocionalna veza „zaljubljivanja”, međutim, ima i biohemijsku dimenziju vođenu reakcijama u telu stimulisanom seksualnom privlačnošću (PEA, feniletilamin),[19] i društvenu dimenziju vođenu „razgovorom” koji sledi iz regularne fizičke bliskosti ili seksualne zajednice.[20] Ljubav je važan faktor emocionalne intimnosti. Ono se kvalitativno i kvantitativno razlikuje od dopadanja, a razlika nije samo u prisustvu ili odsustvu seksualne privlačnosti. Postoje tri vrste ljubavi u vezi: strastvena ljubav, drugarska ljubav i požrtvovana ljubav. Požrtvovana ljubav odražava podvođenje individualne samovolje unutar zajednice. Saputnička ljubav uključuje smanjena snažna osećanja privrženosti, autentičnu i trajnu vezu, osećaj uzajamne posvećenosti, dubok osećaj uzajamne brige, osećaj ponosa na dostignuća bračnog druga i zadovoljstvo koje dolazi od deljenja ciljeva i perspektive. Nasuprot tome, strastvena ljubav je obeležena zaljubljenošću, intenzivnom zaokupljenošću partnerom, grčevima ekstaze i osećanjima ushićenja koja dolaze od ponovnog ujedinjenja sa partnerom.[21]
  • Kognitivna ili intelektualna bliskost se dešava kada dvoje ljudi razmenjuju misli, dele ideje i uživaju u sličnostima i razlikama između svojih mišljenja.[18][22]
  • Duhovna intimnost podrazumeva vezivanje nad duhovnošću.[18]

Intimni partneri[uredi | uredi izvor]

Izrazi koji se koriste za razne vrste partnera u intimnim odnosima:

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Wong DW, Hall KR, Justice CA, Wong L (2014). Counseling Individuals Through the Lifespan. SAGE Publications. str. 326. ISBN 978-1483322032. „Intimacy: As an intimate relationship is an interpersonal relationship that involves physical or emotional intimacy. Physical intimacy is characterized by romantic or passionate attachment or sexual activity.” 
  2. ^ a b v Ribbens JM, Doolittle M, Sclater SD (2012). Understanding Family Meanings: A Reflective Text. Policy Press. str. 267—268. ISBN 978-1447301127. 
  3. ^ a b Derlega VJ (2013). Communication, Intimacy, and Close Relationships. Elsevier. str. 13. ISBN 978-1483260426. 
  4. ^ a b v g d đ e Miller, Rowland & Perlman, Daniel. Intimate Relationships (5th ed.). McGraw-Hill. 2008. ISBN 978-0073370187. 
  5. ^ a b Perlman, D. (2007). The best of times, the worst of times: The place of close relationships in psychology and our daily lives. Canadian Psychology, 48, 7–18.
  6. ^ GAIA, A. CELESTE (2002). „Understanding Emotional Intimacy: A Review of Conceptualization, Assessment and the Role of Gender”. International Social Science Review. 77 (3/4): 151—170. ISSN 0278-2308. JSTOR 41887101. 
  7. ^ a b v g d đ Mashek DJ, Aron A (2004). Handbook of Closeness and Intimacy. Psychology Press. str. 1—6. ISBN 978-1135632403. 
  8. ^ Dalton, M. (1959) Men Who Manage, New York: Wiley.
  9. ^ Moore, M. (1985) "Nonverbal Courtship Patterns in Women: Contact and Consequences", Ethnology and Sociobiology, 6: 237–247.
  10. ^ a b v g d Woolhouse, Hannah; McDonald, Ellie; Brown, Stephanie (2012-09-13). „Women's experiences of sex and intimacy after childbirth: making the adjustment to motherhood”. Journal of Psychosomatic Obstetrics & Gynecology. 33 (4): 185—190. ISSN 0167-482X. PMID 22973871. S2CID 37025280. doi:10.3109/0167482x.2012.720314. 
  11. ^ a b Delicate, Amy; Ayers, Susan; McMullen, Sarah (jun 2018). „A systematic review and meta-synthesis of the impact of becoming parents on the couple relationship”. Midwifery. 61: 88—96. ISSN 0266-6138. PMID 29574301. S2CID 4343958. doi:10.1016/j.midw.2018.02.022. 
  12. ^ Barrett, Geraldine; Pendry, Elizabeth; Peacock, Janet; Victor, Christina; Thakar, Rance; Manyonda, Isaac (februar 2000). „Women's sexual health after childbirth”. BJOG: An International Journal of Obstetrics and Gynaecology. 107 (2): 186—195. ISSN 1470-0328. PMID 10688502. S2CID 20957398. doi:10.1111/j.1471-0528.2000.tb11689.x. 
  13. ^ Aronson, E. (2003) The Social Animal, Ninth Edition, New York: Worth Publishers.
  14. ^ Bershad C, Haber DS (1997). Prentice Hall human sexuality. Prentice Hall. str. 30. ISBN 978-0134248219. 
  15. ^ Khaleque, A. (2004). Intimate Adult Relationships, Quality of Life and Psychological Adjustment. Social Indicators Research, 69, 351–360.
  16. ^ Emery, Lydia F.; Muise, Amy; Dix, Emily L.; Le, Benjamin (17. 9. 2014). „Can You Tell That I'm in a Relationship? Attachment and Relationship Visibility on Facebook”. Personality and Social Psychology Bulletin. 40 (11): 1466—1479. PMID 25231798. S2CID 206445338. doi:10.1177/0146167214549944. 
  17. ^ Kakabadse, A., Kakabadse, N. (2004) Intimacy: International Survey of the Sex Lives of People at Work, Basingstoke: Palgrave
  18. ^ a b v Hutchison ED (2018). Dimensions of Human Behavior: The Changing Life Course. SAGE Publications. str. 254—255. ISBN 978-1544339351. 
  19. ^ Lowndes, L. (1996) How to Make Anyone Fall in Love with You, London: Element.
  20. ^ Giddens, A. (1990) The Consequences of Modernity, Blackwell Publishers Ltd.
  21. ^ Hatfield, E., & Rapson, R. L. (1993). „Historical and cross-cultural perspectives on passionate love and sexual desire”. Annual Review of Sex Research. 4: 67—97. 
  22. ^ Theiss JA (2003). Communication and the Emotional, Cognitive, and Relational Consequences of First Sexual Encounters in Heterosexual Dyads. University of Wisconsin. str. 9, 56, 70. 

Literatur[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Intimni odnos na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Интимни_однос&oldid=27673746”