Informacija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
ASCII kodovi za reč „Wikipedia“ prezentirani u binarnom sistemu, numeričkom sistemu najčešće korištenom za kodiranje tekstualne računarske informacije

Informacija (kraće info) jeste ono što informiše, tj. ono iz kojeg podaci mogu biti izvedeni. Informacija je pružena bilo kao sadržaj poruke ili preko direktnog ili indirektnog posmatranja nečega.[1] Ono što je opaženo može biti konstruisano kao poruka u vlastitom pravu, i u tom smislu, informacija se uvek prenosi kao sadržaj poruke. Informacija može biti kodirana u različitim oblicima za prenos i interperetaciju. Na primer, informacija može biti kodirana u znakove i prenešena putem signala.

U informatici su osnovni pojmovi informacija, kao fenomen i komunikacija kao proces. Intuitivna predstava tih pojmova je poznata, ali njihova naučna zasnovanost i interpretacija pripada informatičkoj nauci. Informacija je postala relevantan pojam za sve nauke koje se bave simboličkom komunikacijom u rasponu od matematike do računarske nauke, ili od logike do lingvistike, odnosno od elektronike do bibliotekarstva, kao i od humanističkih nauka i umetnosti do dokumentalistike, ali i od društvenih nauka do medicine i dr. To je informaciji dalo interdisciplinarnu dimenziju, jer je svaka nauka pokušala i još pokušava da protumači taj kompleksan pojam. Sve ovo ukazuje da pojam informacija nije lako shvatiti niti jednostavno protumačiti. Informacija je reč latinskog porekla in formare i izvorno je značila stavljanje u određenu formu, odnosno, davanje oblika nečemu, ali je tokom vremena izgubila prvobitno značenje.

U termodinamici, informacija je bilo koja vrsta događaja koji utiče na stanje dinamičkog sistema koji može interpretirati informaciju.

Informacija razrešava neizvesnost. Nesigurnost događaja se meri njenom verovatnoćom nastanka i obrnuto proporcionalno tome. Što više neizvestan događaj, više informacija je potrebno za rešavanje neizvesnosti tog događaja. Bit je tipična jedinica informacije, ali i ostale jednice poput nata može biti korištena. Na primer: informacija je jedan „fer“ okretaj novčića: log2(2/1) = 1 bit, a u dva okretaja novčića su log2(4/1) = 2 bita.

Danas nema jedinstvenog pristupa fenomenu informacije, a još manje jednoznačne i opšte prihvaćene definicije informacije:

  • „Ljudi su tvorci i nosioci informacija“,
  • „Informacija mora, pre svega, da ima određeni smisao, ona mora biti nosilac značenja“,
  • „Informacija je sve ono što daje nove podatke, ili nova obaveštenja o nekoj činjenici ili nekom događaju, koji nisu bili ranije poznati“,
  • „Informacije su oni delovi vesti koji za primaoca imaju vrednost novosti i koji mu omogućavaju da bolje izvrši svoje zadatke“,
  • „Informacije su saznanja koja postaju dostupna pomoću sredstava komunikacija, a poseduju obaveštajnu vrednost“,
  • "... sadržaj onog što razmenjujemo sa spoljnim svetom dok mu se prilagođavamo i dok utičemo na njega“,
  • "... svesna ili ciljna organizovanost podataka“...

U univerzitetskoj literaturi najčešće definicije pojma informacija su :

  • „Informacija je inkrement znanja“, njenim postojanjem je naše znanje o nečemu uvećano
  • „Informacija je značenje koje dodeljujemo podatku“
  • „Informacija je skup podataka u nekom kontekstu“
Razlika između podatka i informacije

Važno je napraviti razliku između podatka i informacije, pojmova koji se često poistovećuju. Na primer, broj 6 je podatak i on kao takav nema posebno značenje, međutim, „Sada je 6 časova“ je informacija, jer je podatku dodeljeno neko značenje. Tako možemo uvideti da se informacija sastoji od podatka i značenja koje mu je dodeljeno.

Etimologija[uredi]

Engleska reč je izvedena iz latinske osnove (information-) nominativa (informatio): ta imenica je izvedena iz glagola informare (informisati) sa značenjem „dati formu umu“, „disciplinovati“, „podučiti“, „predavati“. Samo inform dolazi (preko francuskog informer) od latinskog glagola informare, koji znači dati oblik, ili formulisati ideju. Osim toga, sam latinski je već sadržao reč informatio sa značenjem koncept ili ideja, mada mera u kojoj je to uticalo na razvoj reči information u engleskom nije jasna.

Starogrčka reč za formu je μορφή (morf) i takođe εἶδος (eidos) „vrsta, ideja, oblik, skup“. Kasnija reč je poznata po svojoj potonjoj Platonovoj (i kasnije Aristotelovoj) upotrebi u tehničkom filozofiskom smislu za označavanje idealnog identiteta ili suštine nečega (vidi teoriju formi). „Eidos“ se takođe može vezati za misao, predlog, ili čak koncept.

Starogrčka reč za informaciju je πληροφορία, koja je transliteracija (plērophoria) za πλήρης[2] (plērēs) „potpuno“ i φέρω[3] (phorein) učestalo od (pherein) sprovesti. To doslovno znači „potpuno se odnosi“ ili „prenosi u celosti“. U modernom grčkom jeziku reč Πληροφορία je još uvek u svakodnevnoj upotrebi i ima isto značenje kao reč informacija u engleskom. Nažalost biblijski učenjaci su preveli (plērophoria) kao „potpuna uverenost“ kreirajući konotacijsko značenje reči. Osim njenog primarnog značenja, reč Πληροφορία kao simbol ima duboke korene u Aristotelovom semiotičkom trouglu. U tom pogledu ona se može interpretirati da komunicira informaciju jednog dekodiranja specifičnog tipa znaka. To je nešto što se često dešava sa etimologijom mnogih reči u antičkom i modernom grčkom jeziku kad postoji veoma jak denotativan odnos između davaoca značenje, e.g. reč simbol koja saopštava specifičnu kodiranu interpretaciju, i označenog, e.g. koncepta čije značenje interprator pokušava da dekodira.

Značenja informacija[uredi]

Koncept informacija je poruka ima različita značenja u različitim kontekstima.[4] Tako je koncept informacija postao usko vezan za pojmove ograničenje, komunikacija, kontrola, podatak, forma, edukacija, znanje, značenje, razumevanje, stimulacija, obrazac, percepcija, reprezentacija kao i entropija.

Informacijsko doba[uredi]

Mnogi ljudi govore o informacijskom dobu kao uvodu za doba znanja ili društvo znanja, o informacijskom društvu, informacijskoj tehnologiji pa iako su informatika, nauka o informaciji i računarstvo često u središtu pažnje, reč „informacija“ je često korištena bez obraćanja odgovarajuće pažnje na različita značenja koja je poprimila.

Informacija kao poruka[uredi]

S pojmom informacija susrećemo se u najraznovrsnijim situacijama, od upotrebe u svakodnevnom životu do one u specijalizovanim naučnim područjima. Ona predstavlja osnovno obeležje infromacijskog doba, informacijske nauke, tehnologije i društva. Od mnoštva značenja koja poseduje, u ovom delu obrađen je onaj aspekt informacije koji je povezuje s konceptom poruke. Budući da se podatak i informacija neretko koriste kao sinonimi, važno je napraviti distinkciju između njih. Naime, definicija informacije glasi da su to podaci stavljeni u značenjski kontekst, dok je podatak izvan konteksta. Drugim rečima, podatak je beskoristan sve dok ne prenosi neku informaciju.

Prema sledećoj definiciji informacija je skup znakova koji primatelju nešto znače, odnosno otkrivaju nešto novo. Informacija je pojam s mnogo značenja zavisno od konteksta, ali je po pravilu usko povezana s konceptima kao što su značenje, znanje, percepcija, instrukcija, komunikacija i razni mentalni procesi. Jednostavno rečeno, informacija je primljena i shvaćena poruka. Ali pre svega, ona je rezultat procesovanja, manipulisanja i organizovanja podataka na način da isti nadograđuju znanje osobe koja informaciju prima.

Komunikacijska teorija je numerički prikaz nesigurnosti ishoda. Povezujemo je s entropijom informacije, a samim tim i sa relevantnošću poruke, tj. koliko nam je data informacija od koristi.

Osobine informacije[uredi]

S druge strane, poruka je materijalizovani oblik informacije. Osnovna osobina poruke jeste da je informativna, odnosno da onome kome je namenjena (primatelju) pruža neku (novu) informaciju.

Informacija je uvek o nečemu te u tom smislu može biti lažna ili istinita. Da bi bila što pertinentnija i svrsishodnija važno je da svi učesnici u komunikacijskom kanalu poseduju određeno predznanje o datoj materiji. Iako teorija razmatra i modele koji uz primatelja nužno podrazumevaju postojanje pošiljaoca i stoga ne pridaju važnost ideji da informacija može proizaći iz okoline, potrebno je napomenuti da se na informaciju i poruku ne sme gledati u strogo lingvističkom kontekstu, jer čak i buka koja ometa tok komunikacije daje određenu informaciju.

Informaciono teoretski pristup[uredi]

Sa gledišta informacione teorije, informacija se uzima kao uređena sekvenca simbola iz alfabeta, recimo kao ulazni alfabet χ, i izlazni alfabet ϒ. Obrada informacije se sastoji od ulazno-izlazne funkcije koja mapira bilo koju inputnu sekvencu iz χ u izlaznu sekvencu iz ϒ. Mapiranje može da bude probabilističko ili determinističko. Ono mođe da koristi memoriju ili da se obavlja bez upotrebe memorije.[5]

Senzorni input[uredi]

Često se na informacije može gledati kao na tip ulaza u organizam ili sistem. Postoje dve vrste ulaza; neki ulazi su sami po sebi važni za funkcionisanje organizma (na primer, hrana) ili sistema (energija). U svojoj knjizi Senzorna ekologija[6] Dusenbery ih naziva uzročnim ulazima. Drugi ulazi (informacije) su važni samo zato što su oni vezani za uzročne ulaze i mogu da se koriste za predviđanje pojave uzročnih ulaza u budućnosti (ili možda na nekom drugom mestu). Neke informacije su važne zato što su vezane za druge informacije mada konačno mora da postoji veza sa uzročnim ulazom. U praksi, informacija se obično prenosi putem slabih stimulusa koji moraju da budu detektovani putem specijalizovanih senzornih sistema i pojačani energijom ulaza pre nego što postanu funkcionalni za organizam ili sistem. Na primer, svetlost je često uzročni ulaz biljaka, dok ona pruža informacije životinjama. Obojena svetlost reflektovana sa sveta je suviše slaba da izvrši znatan fotosintetički rad, dok je vizuelni sistem pčele detektuje i pčelin nervni sistem koristi tu informaciju za navođenje na cvet, gde pčela često nalazi nektar ili polen, uzročne ulaze koji imaju nutricionu funkciju.

Reprezentacija i kompleksnost[uredi]

Kognitivni naučnik i primenjeni matematičar Ronaldo Vigo tvrdi da je informacija koncept koji sadrži bar dva srodna entiteta da bi imao kvantitativni smisao. To su, bilo koja dimenziono definisana kategorija objekta S, i bilo koji od njenih podskupova R. R je u suštini reprezentacija S, ili, drugim rečima, ona iskazuje reprezentativnu (i stoga, konceptualnu) informaciju o S. Vigo zatim definiše količinu informacije koju R saopštava o S kao brzinu promene kompleksnosti S kad god se objekti u R odvoje od S. Pod „Vigovom informacijom“, patern, invarijantnost, kompleksnost, reprezentacija, i informacija — pet fundamentalnih činilaca univerzalne nauke — su ujedinjeni u novom matematičkom okviru.[7][8][9] Između ostalog, okvir ima za cilj prevazilaženje ograničenja Šanon-Veaverove informacije pri pokušaju karakterizacije i merenja subjektivne informacije.

Uticaj koji dovodi do transformacije[uredi]

Informacija je bilo koji tip obrasca koji utiče na formiranje ili transformaciju drugih obrazaca.[10][11] U tom smislu, ne postoji poteba za svesnim umom da bi se opazio, a još manje cenio, patern. Primer toga je DNK. Sekvenca nukleotida je patern koji utiče na formiranje i razvoj organizma, bez potrebe za svesnim umom.

Teorija sistema ponekad izgleda da se odnosi na informaciju u tom smislu, podrazumevajući da informaciji nije neophodno da uključuje svestan um, i paterni koji cirkulišu (usled povratne sprege) u sistemu se mogu nazvati informacijom. Drugim rečima, može se reći da je informacija u tom smislu nešto što se potencijalno doživljava kao reprezentacija, mada nije kreirana ili prezentirana radi toga. Na primer, Gregory Bateson definiše „informaciju“ kao „promenu koja pravi razliku“.[12]

Ako, međutim, pretpostavka „uticaja“ podrazumeva da je informacija bila spoznata svesnim umom i isto tako interpretirana njime, specifični kontekst asociran sa tom interpretacijom može da uzrokuje transformaciju informaje u znanje. Kompleksne definicije „informacije“ i „znanja“ čine takve semantičke i logičke analize teškim, mada je uslov „transformacije“ važna tačka u studiji informacije pošto se odnosi na znanje, posebno u poslovnoj disciplini upravljanja znanjem. U toj praksi se koriste alati i procesi koji pomažu informacijskom stručnjaku u obavljanu istraživanja i donošenja odluka, uključujući korake kao što su:

  • pregled informacija kako bi se efikasno izvele vrednosti i značenja
  • referenciranje metapodataka, ako su dostupni
  • uspostavljanje relevantnog konteksta, često odabranog među mnogim mogućim kontekstima
  • izvođenje novog znanja iz informacije
  • donošenje odluka ili preporuka i rezultirajućeg znanja.

Stjuart (2001) tvrdi da je transformacija informacije u znanje kritična, da leži u srži vrednosti stvaranja i kompetitivne prednosti modernih preduzeća.

Danski rečnik informacionih termina[13] tvrdi da informacija jedino pruža odgovor na postavljeno pitanje. Da li odgovor pruža znanje zavisi od informisane osobe. Stoga uopštena definicija koncepta treba da bude: „Informacija“ = Odgovor na specifično pitanje.

Kad Maršal Mekluhan govori o medijima i njihovom uticaju na ljudske kulture, on govori o strukturi artifakata koji daju oblik našem ponašanju i načinu razmišljanja. Takođe, za feromone se često kaže da su „informacija“ u tom smislu.

Svojstvo u fizici[uredi]

Informacija ima dobro definisano značenje u fizici. Godine 2003. Jakob Bekenštajn je tvrdio da je rastući trend u fizici da se definiše fizički svet kao da se sastoji od samih informacija (i stoga su infomacije definisane na taj način) (pogledajte digitalnu fiziku). Primeri toga obuhvataju fenomen kvantne prepletenosti, gde mogu da se formiraju interakcije bez ozbira na nihovo rastojanje ili brzinu svetlosti. Sama materijalna informacija ne može da putuje brže od brzine svetlosti, čak ni kad je ta informacija indirektno transmitovana. To može da dovede do pokušaja fizičkog uočavanja usporavanja prepletenih čestica, čak i kad čestice nisu povezane na bilo koji način osim informacije koju nose.

Univerzalna matematička hipoteza sugeriše novu paradigmu, po kojoj se virtualno sve, od čestica i polja, preko bioloških entiteta i svesti, so samog multiverzuma, može opisati matematičkim paternima informacije. Po istom principu, kosmička praznina se može smatrati odsustvom materijalne informacije u prostoru (izuzimajući virtualne čestice koje nastanu i nestanu usled kvantnih flaktuacija, kao i gravitaciono polje i tamnu energiju). Ništavnost se onda može razumeti kao nešto u čemu prostor, vreme, energija, materija ili bilo koji drugi tip informacije ne može da postoji, što bi bilo moguće ako se simetrija i structure prekinu u mnogostrukosti multiverzuma (i.e. mnogostrukost bi imala rascepe ili rupe).

Još jedan link je demonstriran Maksvelovim demonom putem eksperimenta. U tom eksperimentu, direktni odnos između informacije i drugog fizičkog svojstva, entropije, je demonstriran. Posledica je da je nemoguće da se uništi informacija bez povećanja entropije sistema; u praktičnom smislu to obično znači generisanje toplote. Još jedan filozofski ishod je da se informacija može smatrati razmenljivom sa energijom. Toyabe et al. su eksperimentalno pokazali da se informacija može konvertovati u rad.[14] Stoga u studiji logičkih kapija, teoretska niža granica termalne energije oslobođene AND kapijom je veća od vrednosti za NOT kapiju (zato što je informacija uništena u AND kapiji, i jednostavno konvertovana u NOT kapiji). Fizička informacije je od posebnog značaja u teoriji kvantnih računara.

U termodinamici, informacija bilo kog tipa događaja može da utiče na stanje dinamičkog sistema koji može da interpretira informaciju.

Primena informacijskih studija[uredi]

Informacijski ciklus (gledan kao celina ili u vidu njegovih komponenti) je od velike važnosti za informacionu tehnologiju, informacione sisteme, kao i za informacijsku nauku. Ta polja se bave procesima i tehnikama vezanim za snimanje informacije (putem senzora) i generisanje (putem proračuna), obrade (uključujući kodiranje, enkripciju, kompresiju, pakiranje), prenosa (uključujući sve telekomunikacione metode), prezentacije (uključujući vizualizacione / displej metode), skladištenja (uključujući magnetske, optičke, holografske metode), etc. Informacija ne prestaje da postoji, ona jedino može da bude oštećena izvan svake mogućnost pretraživanja.

Informaciona vizuelizacija (skraćeno InfoVis) je zavisna od računanja i digitalne reprezentacije podataka, i ona pomaže korisnicima u prepoznavanju paterna i u detekciji anomalija.

Informacijska sigurnost (skraćeno InfoSec) je tekući proces vršenja provera radi zaštite informacije, i informacionog sistema, od neovlaštenog pristupa, upotrebe, razotkrivanja, destrukcije, modifikacije, disrupcije ili distribucije, putem algoritama i procedura čiji je fokus na nadzoru i otkrivanju, kao i responsu na incidente i popravci.

Informacijska analiza je proces inspekcije, transformacije, i modelovanja informacije, putem konvertovanja sirovih podataka u delotvorno znanje, u podršci procesa odlučivanja.

Informacijska komunikacija predstavlja konvergenciju informatike, telekomunikacija i audio-vizualnih medija & kontenta.

Tehnološki posredovana informacija[uredi]

Procenjuje se da je svetski tehnološki kapacitet skladištenja informacija porastao sa 2,6 (optimalno komprimovanih) eksabajta u 1986. godini – što je informacioni ekvivalent od manje od jednog 730 MB CD-ROM po osobi (539 MB po osobi) – do 295 (optimalno komprimovanih) eksabajta u 2007. godini.[15] To je informacioni ekvivalent od skoro 61 CD-ROM po osobi u 2007. godini.[16]

Svetski kombinovani tehnološki kapacitet primanja informacije putem jednostranih emisionih mreža je bio informacioni ekvivalent od 174 novina po osobi na dan u 2007. godini.[15] Svetski kombinovani efektivni kapacitet razmene informacija putem dvosmernih telekomunikacionih mreža je bio informacioni ekvivalent 6 novina po osobi na dan u 2007. godini.[16]

Zapisi[uredi]

Zapisi su specijalizovane forme informacije. Esencijalno, zapisi su informacije proizvedene svjesno ili kao nusprodukti poslovnih aktivnosti ili transakcija i zadržani zbog njihove vrednosti. Njihova vrednost je prvenstveno kao evidencija aktivnosti organizacije, mada oni mogu da budu zadržani i zbog njihove informacione vrednosti. Dobro upravljanje zapisima osigurava očuvanje integriteta rekorda koliko god dugo je to neophodno.

Internacionalni standard upravljanja rekordima, ISO 15489, definiše rekorde kao „informaciju kreiranu, primljenu, i održavanu kao evidencija i informacija od strane organizacije ili osobe, u skladu sa zakonskim obvezama ili načinom obavljanja posla“. Internacionalni komitet o arhiviranju (ICA), odbor o elektronskim zapisima definiše record kao „specifični deo snimljene informacije koja je generisana, sakupljena ili primljena tokom inicijacije, sprovođenja ili kompletiranja aktivnosti i koja sadrži dovoljan kontent, kontekst i strukturu da služi kao dokaz ili evidencija te aktivnosti“.

Zapisi se mogu održavati da bi se zadržala korporaciona memorija organizacije ili ispunili pravni, fiskalni ili računovodstveni zahtevi nametnuti organizaciji. Willis (2005) je izrazio mišljenje da dobro upravljanje poslovnim zapisima i informacijom omogućava „... šest ključnih zahteva dobrog poslovnog upravljanja ... transparenciju; odgovornost; propisani postupak; usklađenost; ispunjavanje statutornih i zakonskih zahteva; i sigurnost ličnih i poslovnih informacija.“

Semiotika[uredi]

Bejnon-Dejvis[17][18] objašnjava višestrani koncept informacije u smislu znakova i signalno znakovnih sistema. Sami znaci se mogu razmatrati u smislu četiri međusobno zavisna nivoa ili grana semiotike: pragmatika, semantika, sintaksa, i empirika. Ta četiri nivoa služe za vezivanje društvene reči na jednoj strani sa fizičkom ili tehničkom reči na drugoj.

Pragmatika se bavi smislom komunikacije. Pragmatika povezuje pitanje znakova sa kontekstom u okviru kojeg se znaci koriste. Fokus pragmatike je na namerama živih agentata koji su u osnovi komunikativnog ponašanja. Drugim rečima, pragmatika povezuje jezik sa delom.

Semantika se bavi smislom prouke presene u komunikativnom činu. Semantika razmatra kontekst komunikacije. Semantika je studija značenja znakova - asocijacije između znakova i ponašanja. Semantika se može smatrati izučavanjem veze između simbola i njihovih referenata ili koncepata – posebno načina na koji se znaci odnose na ljudsko ponašanje.

Sintaksa se bavi formalizmima koji se koriste za predstavljanje poruke. Sintaksa kao oblast izučava forme komunikacije u pogledu logike i gramatike sistema zankova. Sintaksa je više posvećena izučavanju forme nego kontenta znakova ili znakovnih sitema.

Empirika je izučavanje signala koji se koriste za prenošenje poruke; fizičke karakteristike medijuma komunikacije. Empirika je posvećena izučavanju komunikacionih kanala i njihovoj karakterizaciji, e.g. zvuku, svetlu, elektronskoj transmisiji etc.

Nielsen (2008) diskutuje odnos između semiotike i informacije u kontestu rečnika. Koncept leksikografskih informacionih troškova je uveden i odnosi se na napore koje korisnik rečnika mora da napravi da bi, prvo, našao tražene podatke i, drugo, razumeo podatke tako da oni mogli da proizvedu informaciju.

Komunikacija normalno postoji unutar konteksta neke društvene situacije. Drištvena situacija postavlja kontekst za saoštavanje namera (pragmatika) i formu u kojoj dolazi do komunikacije. U komunikacionim situacijama namere se izrađavaju putem poruka koje se sastoje o kolekcija međusobno povezanih znakova uzetih iz jezika koji oba učesnika komunikacije razumeju. Uzajamno razumevanje podrazumeva da učesnici vladaju datim jezikom u smislu njegove dogovorenje sintakse (sintaktika) i semantike. Pošiljalac kodira poruku u jeziku i šalje je u vidu signala putem nekog komunikacionog kanala (empirika). Izabrani komunikacioni kanal ima nasledna svojstva koja uslovljavaju ishode, kao što je brzina kojom se komunikacija može odvijati i rastojanje na kome do nje može doći.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. Full Definition of Informacion
  2. πλήρης
  3. φέρω
  4. Kratak pregled se može naći u: Floridi, Luciano (2010). Information - A Very Short Introduction. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-160954-1. »The goal of this volume is to provide an outline of what information is...« 
  5. Wicker, Stephen B.; Kim, Saejoon (2003). Fundamentals of Codes, Graphs, and Iterative Decoding. Springer. str. 1. ISBN 978-1-4020-7264-2. 
  6. Dusenbery, David B. . Sensory Ecology. W.H. Freeman., New York. 1992. ISBN 978-0-7167-2333-2.
  7. Vigo, R. (2011). „Representational information: a new general notion and measure of information”. Information Sciences, 181 ,4847-4859. 
  8. Vigo, R. (2013).Complexity over Uncertainty in Generalized Representational Information Theory (GRIT): A Structure-Sensitive General Theory of Information. Information, 4(1), 1-30; doi:10.3390/info4010001
  9. Vigo, R. (2014). Mathematical Principles of Human Conceptual Behavior: The Structural Nature of Conceptual Representation and Processing. Scientific Psychology Series, Routledge, New York and London;. 2011. ISBN 978-0-415-71436-5.
  10. Shannon, Claude E. (1949). The Mathematical Theory of Communication. 
  11. Casagrande, David (1999). „Information as verb: Re-conceptualizing information for cognitive and ecological models” (PDF). Journal of Ecological Anthropology. 3 (1): 4—13. 
  12. Bateson, Gregory (1972). ^ Form, Substance, and Difference, in Steps to an Ecology of Mind. University of Chicago Press. str. 448—466. 
  13. Informationsordbogen.dk
  14. Demonic device converts information to energy
  15. 15,0 15,1 "The World’s Technological Capacity to Store, Communicate, and Compute Information", Martin Hilbert and Priscila López (2011), Science (journal), 332(6025), 60-65; free access to the article through here: martinhilbert.net/WorldInfoCapacity.html
  16. 16,0 16,1 "video animation on The World’s Technological Capacity to Store, Communicate, and Compute Information from 1986 to 2010
  17. Beynon-Davies P. (2002). Information Systems: an introduction to informatics in Organisations. Palgrave, Basingstoke, UK.. ISBN 978-0-333-96390-6.
  18. Beynon-Davies P. (2009). Business Information Systems. Palgrave, Basingstoke.. ISBN 978-0-230-20368-6.

Литература[uredi]

  • Надрљански, Ђорђе (1996). Информатика за учитеље. УФ Београд. 
  • Liu, Alan (2004). The Laws of Cool: Knowledge Work and the Culture of Information. University of Chicago Press. 
  • Gleick, James (2011). The Information: A History, a Theory, a Flood. Pantheon. New York, NY. 
  • Shu-Kun Lin (2008). „Gibbs Paradox and the Concepts of Information, Symmetry, Similarity and Their Relationship”. Entropy. 10 (1): 1—5. 
  • Floridi, Luciano (2005). „Is Information Meaningful Data?” (PDF). Philosophy and Phenomenological Research. 70 (2): 351 — 370. 
  • Arndt, Christoph (2004). Information Measures – Information and its Description in Science and Engineering (Signals and Communication Technology изд.). Berlin: Springer. ISBN 978-3-540-40855-0. 
  • Gaus, Wilhelm (2005). Dokumentations- und Ordnungslehre – Theorie und Praxis des Information Retrieval (5. изд.). Berlin: Springer. ISBN 978-3-540-27518-3. 
  • Holzinger, Andreas (2002). Basiswissen IT/Informatik, Band 1: Informationstechnik. Vogel, Würzburg. ISBN 978-3-8023-1897-9. 
  • Werner, Martin (2008). Information und Codierung. Vieweg+Teubner, Wiesbaden. ISBN 978-3-8348-0232-3. 
  • Klimant, Herbert; Rudi Piotraschke; Schönfeld, Dagmar (2003). Informations- und Kodierungstheorie. Wiesbaden/Stuttgart: Teubner Verlag. ISBN 978-3-519-23003-8. 
  • Lyre, Holger. Informationstheorie. Paderborn/München 2002: Wilhelm Fink Verlag. ISBN 978-3-7705-3446-3. 
  • Devlin, Keith (1996). Infos und Infone. Die mathematische Struktur der Information. Birkhäuser Verlag., Basel/Schweiz. 3-7643-2703-0. 
  • Kåhre, Jan (2002). The Mathematical Theory of Information. Berlin: Springer. 1-4020-7064-0. 
  • Bischof, Norbert (1998). Struktur und Bedeutung. Eine Einführung in die Systemtheorie für Psychologen, Biologen und Sozialwissenschaftler zum Selbststudium und für den Gruppenunterricht. 2., korrigierte Auflage. Bern: Hans Huber. ISBN 978-3-456-83080-3. 
  • Nørretranders, Tor (2000). Spüre die Welt. Die Wissenschaft des Bewußtseins. Rowohlt, Reinbek. ISBN 978-3-499-60251-1. 
  • Bekenstein, Jacob D. (2003). „Information in the holographic universe”. Scientific American. 
  • S. Bieletzke; H. L. Grob. Aufbruch in die Informationsgesellschaft. Lit, Münster 1998. (Reihe: Telekommunikation und Multimedia Bd. 9). ISBN 978-3-8258-3844-7. 
  • Gleick, James (2011). Die Information: Geschichte, Theorie, Flut. München: Redline Verlag. ISBN 978-3-86881-312-8. 
  • Stewart, Thomas (2001). Wealth of Knowledge. New York, NY: Doubleday. стр. 379. 
  • Young, Paul (1987). The Nature of Information. Westport, Ct.: Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-275-92698-4. 
  • Floridi, Luciano (2003). The Blackwell Guide to the Philosophy of Computing and Information. Oxford – New York: Blackwell. ISBN 978-0-631-22919-3. 
  • Floridi, Luciano (2013). The Philosophy of Information. Oxford University Press. ISBN 978-0-199-23239-0. 
  • Ernst von Glasersfeld (2006). Leon R. Tsvasman, ур. Das große Lexikon Medien und Kommunikation. Kompendium interdisziplinärer Konzepte. Würzburg (Informationsübertragung изд.). ISBN 978-3-899-13515-2. 
  • Janich, Peter (2006). Was ist Information? Kritik einer Legende. Suhrkamp. Frankfurt. ISBN 978-3-518-58470-5. 
  • Floridi, Luciano (2005). Edward N. Zalta, ур. Semantic Conceptions of Information, The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Winter-2005 изд.). 
  • Floridi, Luciano (2010). Information: A Very Short Introduction, Oxford University Press. Oxford. 
  • Nielsen, Sandro (2008). „The Effect of Lexicographical Information Costs on Dictionary Making and Use”. Lexikos. 18: 170—189. 

Спољашње везе[uredi]