Irvas

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Irvas
Caribou.jpg
Severnoamerički šumski karibu
Taksonomija
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Artiodactyla
Porodica: Cervidae
Potporodica: Capreolinae
Rod: Rangifer
C.H. Smith, 1827
Binomijalna nomenklatura
Rangifer tarandus
(Linnaeus, 1758)
Cypron-Range Rangifer tarandus.svg
Karta rasprostranjenosti

Irvas (lat. Rangifer tarandus) je vrsta jelena, jedinog predstavnika svoje potporodice koji naseljava tundre severne Evroazije, Severne Amerike i Grenlanda. Ovo je jedina vrsta jelena u kojoj i mužjaci i ženke imaju rogove. Severnoameričkog karibua neki stručnjaci smatraju istom vrstom, dok ga drugi, na osnovu upadljivih razlika tretiraju kao odvojenu vrstu. Sigurno je da postoji čak 20 podvrsta, kojima težina varira od 60 do 300 kilograma.

Stanište[uredi]

Odomaćeni irvasi se većinom mogu naći u Skandinaviji i severnoj Rusiji, dok divlji irvasi obitavaju u Norveškoj, Severnoj Americi i na Islandu (gde su ih ljudi uveli u 18. veku). Poslednje utočište divljih irvasa se nalazi u delovima južne Norveške. Južna granica prirodnog staništa je približno oko 62. stepena severne geografske širine.

Početkom 20. veka nekoliko irvasa iz Norveške je uvedeno na južnoatlantska ostrva Južne Džordžije. Dva prepoznatljiva krda danas još preživljavaju na tim ostrvima, razdvojena lednicima. Njihov broj ne broji više od nekoliko hiljada. Postali su simbol ovih ostrva - zastava i grb ove teritorije imaju lik irvasa.

Opis i ishrana[uredi]

Irvasi su prekriveni gustim krznom, imaju kratke noge i rep. Dlakava njuška i male uši sprečavaju gubitak toplote. Široka i ravna kopita su prilagođena hodanju po snegu. Težina ženki varira između 60 i 170 kilograma. Mužjaci su malo krupniji od ženki dok kod nekih podvrsta mužjak može težiti do 300 kilograma. Kod oba pola rastu rogovi.[1] Rogovi su razgranati i zabačeni unazad preko vrata, a potom se povijaju napred, račvaju se i nisu jednaki sa obe strane, a brojni parošci se granaju pod čudnim uglovima. Kod irvasa koji žive na Skandinaviji rogovi kod starijih mužjaka otpadaju u novembru ili decembru, kod mlađih mužjaka u rano proleće, dok se kod ženki zadržavaju tokom cele zime i otpadaju u leto. Pripitomljeni irvasi su teži i imaju kraće noge nego svoji divlji rođaci.

Životni vek iznosi od prosečnih 4.5 godina do maksimalnih 13 godina.

Irvasi su preživari i imaju četvorodelni želudac. Zimi se pretežno hrane lišajem (Cladonia rangiferina), popularno nazvanim „irvasova mahovina“, do kojeg dolaze razgrtanjem snega prednjim nogama. Leti se hrane lišćem vrbe i breze, kao i travom (šaš, rogoz). Međutim, poznato je da će pojesti i ptičja jaja, jezersku zlatovčicu i leminge[2] koje ubiju svojim kopitima.

Adaptacije[uredi]

Mužjak sa razgranatim rogovima

Irvasi imaju specijalno adaptirane noseve na hladan artkički vazduh. Prilikom udisaja, nosna školjka povećava površinu unutar nozdrva. Životinja termoregulacijom zagreje nadolazeći hladan vazduh pre nego što uđe u pluća, a voda od izdahnutog vazduha se kondenzuje, ostajući zarobljena u ustima irvasa. Ona vlaži suv vazduh koji životinja udiše i verovatno ga apsorbuje u krv preko sluzokože jednjaka.

Kopita irvasa se adaptiraju u zavisnosti od godišnjeg doba. Leti, kada je tundra vlažna i meka, jastučići na kopitima postaju sunđerasti kako bi obezbedili dodatno trenje prilikom kretanja. Zimi, jastučići se skupljaju i zatežu, otkrivajući obod kopita koji je tvrd, koji tada služi za razbijanje leda i zamrznutog snega, sprečavajući životinju od klizanja. Ovo ima još jednu namenu - u pronalaženju hrane ispod snega.

Krzno irvasa ima dva zaštitna sloja; gust, vunast omotač i spoljašnju, dužu dlaku koja je šuplja i ispunjena vazduhom.

Karibui u Severnoj Americi mogu da trče brzinom od 80 kilometara na čas, i pređu 5.000 km godišnje. Takođe su dobri plivači. Neće oklevati da preplivaju širu reku ili veće jezero.

Irvas je jedina životinja na svetu koja vidi ultraljubičastu svetlost, i ljudima nevidljivu.

Parenje i razmnožavanje[uredi]

U divljini, irvasi imaju veoma kratku sezonu za parenje. U roku od samo deset dana celo krdo se može oteliti. Pretpostavlja se da je ovo način da maksimalni broj teladi preživi, jer iznenadna masa mladih irvasa može da preplavi predatore koji prate krdo, rezultujući da će veliki broj mladih opstati.

Irvas sa Svalbarda (R. tarandus platyrhynchus) - najmanja podvrsta

Irvasi se razmnožavaju u zavisnosti od godišnjeg doba. Sezona parenja normalno počinje rano u septembru i traje od tri do četiri nedelje. Trudnoća traje oko sedam meseci (210 do 220 dana).

Preko leta, mužjaci se odvajaju u manja krda u potrazi za hranom. Vraćaju se u glavno krdo kako bi se pripremili za parenje. Kako se sezona za parenje približava, mužjaci gube kožu sa svojih rogova, vratovi im odebljavaju, testisi se znatno uvećavaju i raste im griva. Postaju nestrpljivi i nemirni, prateći i jureći za ženkama. Takođe isprobavaju svoju snagu periodičnim ali grubim okršajima. Ponekad, tokom naticanja, jedan protivnik biva ubijen. S obzirom na svoju nestrpljivost, kako mužjak prati ženku, zapravo može da je usmrti svaki put kada ona legne na zemlju, udarajući je kopitama.

Tokom sezone parenja, mužjaci ne jedu puno, i mogu da izgube i do 1/3 svoje telesne težine. Sezona parenja traje od 25 do 30 dana, a najviša seksualna aktivnost mužjaka traje 10 do 22 dana tokom sezone.

Ženke su polno zrele od jedne do jedne i po godine, a sposobne su za rađanje 10 do 15 godina. Dok su „u teranju“ skaču na druge irvase i takođe postaju nemirne. Plodnost traje od 12 do 24 sata, a ako ženka nije oplođena tokom prvog ciklusa, 11 do 20 dana posle je opet spremna za parenje.[3]

Podvrste[4][uredi]

  • Finski šumski irvas (R. tarandus fennicus) u divljini živi na samo dva područja u severnoj Evropi - u rusko/finskoj oblasti Karelija i delu centralne Finske.
  • Grenlandski karibu (R. tarandus groenlandicus) obitava na kanadskim Severozapadnim teritorijama, na Nunavutu i zapadnom Grenlandu.
  • Pirijev karibu (Rangifer tarandus pearyi) živi na severnim ostrvima Nunavuta i na Severozapadnoj teritoriji. Predstavlja izvor hrane za Eskime. Dobio je ime po američkom istraživaču Robertu Piriju.
  • Planinski divlji irvas (R. tarandus tarandus) se može naći po arktičkoj tundri na severnim oblastima Rusije i na ostrvu Nova Zemlja.
  • Arktički irvas (R. tarandus eogroenlandicus) je izumrla podvrsta. Živela je do 1900. godine na istočnom Grenlandu.
  • Karibu sa ostrva kraljice Šarlot (Rangifer tarandus dawsoni) je izumrla podvrsta koja je nekada nastanjivala na ostrvu Gream, jednom od ostrva kraljice Šarlot koja pripadaju zapadnoj kanadskoj provinciji Britanskoj Kolumbiji.

Reference[uredi]

  1. Reindeer / Caribou, Pristupljeno 8. 4. 2013.
  2. Field & Stream - Dream Hunts: Caribou on the Move, Pristupljeno 8. 4. 2013.
  3. Celokupan tekst o parenju i razmnožavanju je preveden sa ovog sajta http://www.deer-library.com/artman/publish/article_159.shtml
  4. Karta rasprostranjenosti podvrsta se nalazi na ovom sajtu http://www.rangifer.net/rangifer/herds/images/herd_species_big.jpg

Spoljašnje veze[uredi]