Irena Diplosinadena
| Irena Diplosinadena | |
|---|---|
| Porodica | |
| Supružnik | Isak Komnin |
| Potomstvo | Teodora Komnina, Evdokija Komnin, supruga Viljema VIII od Monpeljea |
Irena Diplosinadina (grč. Ειρήνη Διπλοσυναδηνή) je bila vizantijska sevastokratorisa, druga žena sevastokratora Isaka Komnina, koji je bio stariji brat cara Manojla I Komnina.[1]
Još uvek nema tačnih podataka o Irininim roditeljima. Poznato je da ona vodi poreklo sa dve strane aristokratske porodice Sinadin, koja se pominje po prezimenu Diplosinadina (od Diplo - "dvostruka" i Sinadina).[1] Godine 1146. Irina se udala za sevastokratora Isaka Komnina.
Isak Komnin je bio treći sin cara Jovana II Komnina i ugarske princeze Piroške Arpad i bio je stariji brat cara Manojla I Komnina. Iako je bio stariji brat cara Manojla I, Irinin muž nije zauzeo vizantijski presto na zahtev cara Jovana II Komnina, koji je pre smrti imenovao svog mlađeg sina Manojla za naslednika i lišio prestola Isaka. Umesto carske titule, Isak je počastvovan titulom sevastokrator. Tako je, umesto titule carice, sticajem okolnosti, posle udaje za Isaka Komnina, Irina Diplosinadina postala sevastokratorisa.
Pre venčanja sa Irinom Diplosinadinom, Isak Komnin je već imao jedan prethodni brak sa Teodorom, sa kojom je imao petoro dece. Irina Diplosinadina rodila je Sevastokratoru još dve ćerke:
- Teodora Komnina, udata za jerusalimskog kralja Balduina III[2]
- Evdokija Komnina, udata za Vilijama VIII od Monpeljea.[2]
Car Manojlo I Komnin je koristio kćeri svog brata za upravljanje spoljnim poslovima zemlje, udavši mnoge od njih za strane vladare. Tako je najstarija ćerka Irene Diplosinadine, Teodora Komnina, bila udata za jerusalimskog kralja Balduina III, a mlađa Evdokija je u početku bila verena za kralja Alfonsa II od Aragona, ali je kasnije bila udata za Vilijama VIII od Monpeljea. Jedna od Isakovih udatih ćerki, Marija Komnina, bila je udata za ugarskog kralja Stefana IV.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b Varzos 1984, str. 396.
- ^ a b Stiernon 1965, str. 236; Varzos 1984, str. 398.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Stiernon, Lucien (1965). „Notes de titulature et de prosopographie byzantines: Sébaste et gambros”. Revue des études byzantines (na jeziku: francuski). 23: 222—243. doi:10.3406/rebyz.1965.1349.
- Hecht, Winfried (1968). „Zur Geschichte der „Kaiserin“ von Montpellier, Eudoxia Komnena”. Revue des études byzantines (na jeziku: nemački). 26: 161 — 169. doi:10.3406/rebyz.1968.1403.
- Cawley, Charles. Byzantine Nobility. Medieval Lands. Foundation for Medieval Genealogy. Pristupljeno 30. 11. 2011.
- Varzos, Konstantinos (1984). Η Γενεαλογία των Κομνηνών [The Genealogy of the Komnenoi] (PDF) (na jeziku: Greek). A. Thessaloniki: Centre for Byzantine Studies, University of Thessaloniki. OCLC 834784634. Arhivirano iz originala (PDF) 31. 01. 2021. g. Pristupljeno 28. 06. 2023.
