Isaka Dabore

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Isaka Dabore
Lične informacije
Puno ime Issaka Daboré
Reprezentacija Niger
Državljanstvo nigersko
Datum rođenja 1940.
Mesto rođenja Aradu
Niger
Visina 176
Sportske informacije
Sport boks

Isaka Dabore (francuski: Issaka Daboré, Aradu, 1940) bivši je nigerski bokserski reprezentativac, trostruki učesnik Letnjih olimpijskih igara, prvi osvajač olimpijske medalje za Niger. Takmičio se u kategorijama poluvelter (do 63,5 kg) i velter (do 67 kg).

Sportska biografija[uredi]

Isaka Dabore rođen je 1940. godine u apartmanu Valam Dingazi u regionu Tilamberi u Nigeru. Sa 18 godina počeo je trenirati boks. Godine 1961. osvojio je bronzanu medalju na turniru zemalja francuskog govornog područja u Abidžanu (danas Frankofonske igre). Na istom turniru 1963. u Dakaru, okitio se zlatnom medaljom.

Niger prvi put učestvuje na Letnjim olimpiskim igramam 1964. u Tokiju sa jednim predstavnikom Isakom Daboreom, koji je nosio i nacionalnu zastavu na otvaranju Igara. Boksovao je u velter kategoriji. Pobedio je Hong Šuen Fua iz Kineskog Tajpeja i Hansa Erika Petersena iz Danske, da bi u četvrtifnalu izgubio od Finca Perti Purhonena sa 2:3 i na kraju delio 5. mesto.

Četiri godine kasnije 1968. u Meksiko Sitiju promenio je kategoriju i boksovao u lakšoj poluvelter kategoriji. U prvom kolu bio je slobodan, u drugom je pobedio Isaka Marina iz Kostarike da bi u treće igubio od Jevgenija Frolova iz SSSR i delio 9 mesto.

U trećem pokušaju 1972. u Minhenu, ponovo u poluvelteru uspeva da se dokopa bronzane medalje. Do medalje pobedio je redom: Emanuela Losona iz Gane, Park Tae-Sika Južne Koreje i Kodžija Šinoharu iz Japana. U polufinalu je izgubio od Bugarina Angela Angelova tehničkim nokautom (TKO). Delio je treće mesto sa Zvonkom Vujinom iz SFRJ.

Osvojena bronzana medalja bila je prva i jedina u istoriji olimpijskog sporta u Nigeriji i olimpijskih igra, pune 44 godine, sve do Igara u Riju 2016, kada mu se priključio takmičar u tekvondu Abdulrazak Isufu osvojivši srebrnu medalju. [1]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ „Osvajači olimpijskih medalj u tekvondu 2016.” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) na datum 20. 09. 2016. Pristupljeno 24. 08. 2016. 

Spoljašnje veze[uredi]