Istorija Kube

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mapa Zapadne Indije, Meksika „Nove Španije“ sa Kubom u sredini. Autor mape: Herman Mol, 1736. godine

Kuba, najveće od Karipskih ostrva, je prvo bila naseljena indijanskim stanovništvom iz plemena Taino, Siboni i Ganajatabi. Evropljani su otkrili Kubu 27. oktobra 1492. godine. Tog datuma se Kristifor Kolumbo iskrcao na ostrvo i proglasio ga posedom Španije. Kuba je postala španska kolonija kojom je upravljao španski guvernator sa sedištem u Havani. Tokom 1762. godine koloniju je zauzela Velika Britanija, pa je potom opet vratila Španiji u zamenu za Floridu. Niz pobuna tokom 19. veka nije uspeo da okonča špansku vladavinu. Međutim, ishod Špansko-američkog rata je bio polačenje Španaca sa ostrva 1898. godine, i vojna uprava SAD tokom naredne tri i po godine.[1] Godine 1902, Kuba je dobila nezavisnost.[2]

U godinama nakon nezavisnosti, kubanska republika je doživela značajan ekonomski razvoj, ali i političku korupciju i sukcesiju despotskih vođa, što je kulminiralo svrgavanjem diktatora Fulgensio Batiste dejstvom Pokreta 26. jula, predvođenog Fidelom i Raulom Kastrom, tokom Kubanske revolucije 1953–59 godine.[3] Kubom je 2015. godine bila socijalistička država kojom upravlja Komunistička partija pod vođstvom braće Kastro.[4] Ova zemlja je bila politički i ekonomski izolovana dejstvom Sjedinjenih Država nakon revolucije, ali je postupno dobila pristup spoljašnjoj trgovini i putovanju, jer su napori za normalizaciju diplomatskih odnosa napredovali.[5][6][7][8][9] Domaće ekonomske reforme takođe počinju da modernizuju kubansku socijalističku ekonomiju.[10]

Španska kolonizacija[uredi | uredi izvor]

Kubu i njeno indijansko stanovništvo (Taino, Siboni i Ganajatabi) okupirali su Španci u prvoj polovini šesnaestog veka.[11][12] U narednih par decenija domorodačko stanovništvo je praktično istrebljeno ropskim radom i bolestima iz Evrope. Da bi se održala radno intenzivna ekonomija na plantažama šećerne trske, na Kubu su dovedene desetine hiljada afričkih robova (17. i 18. vek).

Borba za nezavisnost[uredi | uredi izvor]

Borba za nezavisnost kolonije je počela 1868. Borbe od 1868. do 1878. poznate su kao Veliki rat (Guerra Larga), a od 1878. do 1879. kao Mali rat (Guerra Chiquita). Godine 1895, kubanski nacionalni heroji Hose Marti, Maksimo Gomez i Antonio Maceo su predvodili 200.000 Kubanaca u borbi protiv španskih kolonijalnih vlasti. Međutim, Špance je sa Kube konačno proterala tek intervencija SAD u špansko-američkom ratu 1898. godine.

SAD su okupirale ostrvo i držale ga do zvaničnog proglašenja nezavisnosti 1902. godine, nakon čega su i dalje dominirale na ostrvu. Takozvanim Platovim amandmanom, koji je važio do 1932. godine, SAD su zadržale pravo da intervenišu na ostrvu u cilju zaštite svojih nacionalnih interesa. Ostatak ovih posebnih vojnih prava SAD na Kubi je vojna baza u Zalivu Gvantanamo, koja od 2000. godine služi kao zatvor za zarobljenike iz rata u Avganistanu i Iraku.

Revolucija iz 1959.[uredi | uredi izvor]

Fidel Kastro je organizovao pobunjeničku armiju, kojom se pokušao suprotstaviti tadašnjem diktatoru Kube Batisti. Njegovi najbliži saradnici bili su Raul Kastro (njegov brat), Kamilo Sjenfuegos i Argentinac Ernesto Če Gevara. Kastrov „Pokret 26. jul“ je preuzeo vlast na Kubi 1959. godine, nakon pobede nad Batistinim oružanim snagama. U vreme trijumfa revolucije, 75% kubanske zemlje je bilo u vlasništvu stranaca (najviše državljana SAD). Kuba je proglašena Socijalističkom diktaturom 1961. godine i takva ostala do danas.


Nova revolucionarna vlada je izvršila zemljišne reforme i nacionalizovala većinu vlasništva stranih kompanija, kao i domaćih bogataša. Rezultat toga je bilo pogoršanje odnosa sa SAD. Kastro se isprva nije deklarisao kao komunista, ali su ga snažne veze sa Sovjetskim Savezom kasnije privolele da na taj način organizuje vlast, po ugledu na Sovjetski Savez. Nova vlada je započela reforme kakve je Kastro i obećao. Zdravstvo i školstvo su postali besplatni za sve građane Kube.

Nekoliko narednih decenija Kuba je dobijala značajnu pomoć Sovjetskog Saveza, najviše preko razmene šećera za naftu koju je Kuba dalje plasirala na svetsko tržište. U to vreme Kuba je podržavala komunističke pokrete u Latinskoj Americi (Nikaragva, Salvador, Gvatemala i Čile) i Africi (Angola, Mozambik i Etiopija, Kongo). Samo u Angoli Kuba je imala 50.000 raspoređenih vojnika.

Prelazni period[uredi | uredi izvor]

Raspadom Sovjetskog Saveza 1991. godine, Kuba je doživela težak ekonomski udarac i proglašen je „specijalni period“ oporavka. Iako su MMF i Svetska banka odbile da pruže pomoć Kubi, kubanska privreda se nije urušila i, iako su ekonomski pokazatelji i dalje niži nego 1989. godine, oseća se spor, ali stabilan ekonomski napredak.

Amerikanci su proglasili trgovinski embargo protiv Kube, koji se odnosi na izvoz sve robe (osim lekova i hrane) na Kubu. Najveći broj putovanja Amerikanaca na Kubu je zabranjen (turistička putovanja su zabranjena zakonom). Amerikanci koji putuju na Kubu to čine krišom, putujući preko Meksika, Kanade ili Bahama.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „CIA World Factbook: Cuba: Introduction: Background”. Arhivirano iz originala 7. 11. 2016. g. Pristupljeno 27. 11. 2016. 
  2. ^ „A guide to the United States' history of recognition, diplomatic, and consular relations, by country, since 1776: Cuba”. US State Department – Office of the Historian. Arhivirano iz originala 21. 2. 2013. g. Pristupljeno 24. 4. 2013. 
  3. ^ Rumbaut, Luis E.; Rumbaut, Rubén G. (2009). „Cuba: The Cuban Revolution at 50”. Latin American Perspectives. 36 (1): 84—98. JSTOR 27648162. doi:10.1177/0094582x08329137. 
  4. ^ "Castro Resigns" Arhivirano 2015-05-05 na sajtu Wayback Machine. NPR. 19 February 2008. Приступљено 2 November 2013.
  5. ^ „Cuba receives first US shipment in 50 years”. Al Jazeera. 14. 7. 2012. Архивирано из оригинала 16. 7. 2012. г. Приступљено 16. 7. 2012. 
  6. ^ „US welcomes Cuba decision to end foreign travel permits”. BBC. 16. 10. 2012. Архивирано из оригинала 18. 10. 2012. г. Приступљено 21. 10. 2012. 
  7. ^ „Obama hails 'new chapter' in US-Cuba ties”. BBC News. 17. 12. 2014. Архивирано из оригинала 17. 12. 2014. г. Приступљено 18. 12. 2014. 
  8. ^ „Cuba's love for Obama swells: Bay of Pigs veterans reflect on the 'inconceivable'”. The Guardian. 17. 4. 2015. Архивирано из оригинала 17. 4. 2015. г. Приступљено 18. 4. 2015. 
  9. ^ „US flag raised over reopened Cuba embassy in Havana”. BBC News. 15. 8. 2015. Архивирано из оригинала 18. 8. 2015. г. Приступљено 27. 8. 2015. 
  10. ^ „Cuba's economy: Money starts to talk”. The Economist. 20. 7. 2013. Архивирано из оригинала 24. 2. 2015. г. Приступљено 9. 2. 2015. 
  11. ^ Carla Rahn Phillips (1993). The Worlds of Christopher Columbus (reprint, illustrated изд.). Cambridge University Press. стр. 205. ISBN 978-0-521-44652-5. 
  12. ^ Thomas Suarez (1999). Early Mapping of Southeast Asia. Tuttle Publishing. стр. 109. ISBN 978-962-593-470-9. 

Литература[uredi | uredi izvor]

  • Louis, Allaire (2000). „Archaeology of the Caribbean Region”. Ур.: Salomon, Frank. South America. The Cambridge History of the Native Peoples of the Americas. III. Stuart B. Schwartz (third изд.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-63075-7. 
  • Castillo Ramos, Ruben (1956). "Muerto Edesio, El rey de la Sierra Maestra". Bohemia XLVIII No. 9 (12 August 1956). pp. 52–54, 87.
  • Chomsky, Aviva; Carr, Barry; Smorkaloff, Pamela Maria, ур. (2004). The Cuba Reader: History, Culture, Politics. Durham, NC & London: Duke University Press. 
  • De Paz Sánchez, Manuel Antonio; Fernández, José; López, Nelson (1993–1994). El bandolerismo en Cuba (1800–1933). Presencia canaria y protesta rural. Santa Cruz de Tenerife. Two volumes.
  • Foner, Philip S. (1962). A History of Cuba and its Relations with the United States.
  • Franklin, James (1997). Cuba and the United States: A Chronological History. Ocean Press.
  • Gleijeses, Piero (2002). Conflicting Missions: Havana, Washington, and Africa, 1959–1976. University of North Carolina Press. 552 pp.
  • Richard Gott (2004). Cuba: A New History.
  • Hernández, Rafael and Coatsworth, John H., eds. (2001). Culturas Encontradas: Cuba y los Estados Unidos. Harvard University Press. 278 pp.
  • Hernández, José M. (1993). Cuba and the United States: Intervention and Militarism, 1868–1933. University of Texas Press. 288 pp.
  • Johnson, Willis Fletcher (1920). The History of Cuba. New York: B.F. Buck & Company, Inc.
  • Kirk, John M. and McKenna, Peter (1997). Canada-Cuba Relations: The Other Good Neighbor Policy. University Press of Florida. 207 pp.
  • McPherson, Alan (2003). Yankee No! Anti-Americanism in U.S.-Latin American Relations. Harvard University Press. 257 pp.
  • Morley, Morris H. and McGillian, Chris. Unfinished Business: America and Cuba after the Cold War, 1989–2001. Cambridge University Press. 253 pp.
  • Offner, John L. (2002). An Unwanted War: The Diplomacy of the United States and Spain over Cuba, 1895–1898. University of North Carolina Press, 1992. 306 pp.
  • Paterson, Thomas G. (1994). Contesting Castro: The United States and the Triumph of the Cuban Revolution. Oxford University Press. 352 pp.
  • Pérez, Louis A., Jr. (1998). The War of 1898: The United States and Cuba in History and Historiography. University of North Carolina Press. 192 pp.
  • Pérez, Louis A. (1990). Cuba and the United States: Ties of Singular Intimacy. University of Georgia Press. 314 pp.
  • Perez, Louis A. (1989). Lords of the Mountain: Social Banditry and Peasant Protest in Cuba, 1878–1918. Pitt Latin American Series. . University of Pittsburgh Press. ISBN 978-0-8229-3601-5. .
  • Schwab, Peter (1999). Cuba: Confronting the U.S. Embargo. New York: St. Martin's. 226 pp.
  • Staten, Clifford L. (2005). The History of Cuba. Palgrave Essential Histories.
  • Thomas, Hugh (1998). Cuba or the Pursuit of Freedom. ISBN 978-0-306-80827-2. .
  • Tone, John Lawrence (2006). War and Genocide in Cuba, 1895–1898.
  • Walker, Daniel E. (2004). No More, No More: Slavery and Cultural Resistance in Havana and New Orleans. University of Minnesota Press. 188 pp.
  • Whitney, Robert W. (2001). State and Revolution in Cuba: Mass Mobilization and Political Change, 1920–1940. Chapel Hill and London. . University of North Carolina Press. ISBN 978-0-8078-2611-9. .
  • Zeuske, Michael. Insel der Extreme: Kuba im 20. Jahrhundert. Zürich: Rotpunktverlag. 2004. ISBN 978-3-85869-208-5..
  • Zeuske, Michael. Schwarze Karibik: Sklaven, Sklavereikulturen und Emanzipation. Zürich: Rotpunktverlag. 2004. ISBN 978-3-85869-272-6..
  • Danielle Bleitrach, Viktor Dedaj, Jacques-François Bonaldi. Cuba est une île, Cuba es una isla, Le Temps des cerises. 2004. ISBN 978-2-8410-9499-8..

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Историја_Кубе&oldid=27553093”