Istorija matematike

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Teško je sa sigurnošću tvrditi kada je i šta je početak matematike. Najverovatnije je da je to brojanje. Ono što sa sigurnošću možemo tvrditi, na osnovu arheoloških iskopavanja, je da u Egiptu i Mesopotamiji imamo prve pisane podatke nečega što možemo podvesti pod matematičke spise. U Egiptu (vidi staroegipatska matematika) su to listovi papirusa (Rajndov papirus) a u Mesopotamiji glinene pločice.

Egipćani i Stari Sumeri su matematiku razvijali za praktične potrebe, najviše za premeravanje zemlje posle izlivanja Nila, gradnju kanala, položaj zvezda, građevinarstvo, itd. Treba napomenuti da su Egipćani znali za Pitagorinu teoremu, ali ne u njenom obliku c² = a² + b² već kao određene jednakosti. Primera radi ako su imali pravougli trougao sa katetama 3 i 4 znali su da je hipotenuza 5, ovaj trougao se i danas naziva egipatski trougao.

Potom razvoj matematike preuzimaju Stari Grci, koji matematici daju novu dimenziju odnosno počinje razvoj apstraktne matematike, tj. matematike koja nema direktnu praktičnu primenu. Oni su prvi zasnovali aksiomatski pristup matematici. Grci se najviše bave geometrijom, ali i algebrom. Za Grke je matematika osnova svega, pa je tako na ulazu u Akademiju stajao natpis: „Neka ne ulazi onaj koji ne zna geometriju“. Euklidovi „Elementi“ je knjiga koja je predstavljala najbolji udžbenik iz oblasti geometrije sve do kraja 19. veka i Hilberta. Geometrija je posle Helenističkog perioda tavorila sve do Lobačevskog.

Isto tako postojala je matematika i u Kini i Indiji. Brojevi kojima danas pišemo su došli do Evrope iz Indije zahvaljujući Arapima. U srednjem veku dolazi do prestanka bavljenja matematikom u hrišćanskom svetu, pa tako Justinijan I zabranjuje rad Akademiji. Istovremeno dolazi do procvata arapske matematike. Početkom renesanse i matematika oživljava u Evropi.

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Istorija matematike