Nindžucu

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Nindžucu (jap. 忍術) je borilačka veština, strategija i taktika nekonvencionalnog i gerilskog ratovanja koju su praktikovali japanski šinobiji, izvan Japana poznati kao nindže. Iako postoji sedam stilova borbe, prema Dajen Skos, nisu se svi koristili još od samog nastanka nindžucua [1].

Poreklo[uredi]

Glavni znak nin (jap. ) se sastoji iz dva manja znaka: gornjeg znaka ha (jap. ), što znači „oštrica“, i donjeg kokoro (jap. ), što znači „srce“ ili „duh“. Skupa, oni znače stealth, tajanstvenost, izdržljivost i postojanost. Đucu (jap. ) znači „iskrenost“, „tehniku“.

Istorija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Nindža

Nastanak[uredi]

Nindžicu se najverovatnije prvi put javlja u 13. veku u Japanu, u vreme prve pojave šogunata kojim je upravljao klan Monamoto [2]. Ipak, koreni nindžicua nalaze se u Koreji i Kini a smatra se da duhovna osnova ove veštine potiče sa Tibeta [3].

Nindžicu nastaje u ilegali, u planinskim, nenaseljenim i neprohodnim šumama ostrva Honšua u centralnom Japanu, nekadašnjim oblastima Iga i Koga. Progonjeni od strane pobedničke vojske, nindža odmetnici su morali da promene imena, zanimanja i da prilagode svoje ratničke veštine novonastalim uslovima [4][2].

Prema jednoj verziji, nindže su bile iz različitih samurajskih porodica koje su, posle poraza svoje vojske, umesto predaje, harikirija (samoubistva) ili vazalstva odlučili da nastave svoju borbu do samoga kraja [4]. Prema drugoj, najverovatnije se radilo o odmetnutim seljacima koji su, iscrpljeni stalnim terorom samuraja, čija klasa je tada doživljavala veliki uspon [2].

U stalnome strahu, razvijali su veštine prikrivanja svoga prisustva na tom području a ujedno i veštine neopaženog kretanja i izbegavanja otvorenog sukoba sa svojim neprijateljem [2].

Nindžucu se razvio kao skup osnovnih veština preživljavanja u vreme ratnog stanja feudalnog Japana. Nindže su koristile svoje veštine za osiguraju svoj opstanak u vreme vrlo opasnih političkih previranja. Nindžucu je podrazumevao metode prikupljanja podataka, tehnike neprimetnog uhođenja, zavaravanja i ostavljanja lažnih tragova. Nindžicu može takođe da obuhvata i treninge prerušavanja, izbegavanja, sakrivanja, streljaštva, medicine, eksploziva i otrova.

Glavni znak nin (jap. ) se sastoji iz dva manja znaka: gornjeg znaka ha (jap. ), što znači „oštrica“, i donjeg kokoro (jap. ), što znači „srce“ ili „duh“. Skupa, oni znače stealth, tajanstvenost, izdržljivost i postojanost. Đicu (jap. ) znači „iskrenost“, „tehniku“.

Kroz istoriju, nindže su bile ne samo praktičari vojničkih veština, već i političkih, religioznih i kulturnih. Kroz turbulentnu japansku istoriju, još od svog nastanka, učestvovali su javno ili tajno u svim aspektima vojnog i političkog života [4]. Šinobiji su se uvek posmatrali kao ubice, izviđače i uhode. Uglavnom su poznati po svojim varkama.

Tajna nindži i njihove obuke prenosila se sa kolena na koleno samo odabranim učenicima, koji su, da bi postali nindže, prolazili kroz dugotrajnu i mukotrpnu obuku [3].

Nindžicu u Japanu[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Istorija Japana

Prema nekim podacima, postojalo je više od 70 nindža porodica tj. klanova. Imena nekih od istaknutih nindža porodica mogu se naći u Denšo zapisima [4].

Nindže, ili šinobiji, su stekli reputaciju nevidljivih špijuna i atentatora te su mnogi velikaši i vojskovođe koristili njihove usluge kako bi postigli određene vojne i političke ciljeve. Delovanje samuraja je bilo uveliko ograničeno Bušidoom, kodeksom časti, koji je samurajima strogo zabranjivao bilo kakve prikrivene aktivnosti i proglašavao ih nečasnim [2].

Pisani dokumenti potvrđuju da se i Tokugava Ijejasu, u svojim naporima da ujedini Japan, koristio uslugama nindži, posredstvom slavnog samuraja i poglavara nindža klana Hatorija Hanzoa [2].

U prvoj polovini 16. veka se pojavljuju i prve službene škole nindžicua, koje osniva Sakagami Taro Kunišige pod pokroviteljstvom porodice Momoći, školu Gjoko-Rju Šitođicu (engl. Gyokko Ryu Shitojutsu) a potom i Koto-rju (engl. Koto Ryu) [2].

Feudalni gospodari nisu mogli dugo trpeti pobunjeničke snage koje su se skrivale u planinama, koje su dobijalei sve više pristalica. Tako 3. novembra 1581. godine namesnik japanske provincije Oda šalje velike trupe, oko 46.000 vojnika, koje zaposedaju područje Iga. U teškim borbama je oko 4.000 nindži, iako potpomognuto lokalnim samurajima, pretrpelo težak poraz. Malobrojne preživele nindže su se raštrkale širom Japana pa su se, skriveni u gradovima i selima, nastavili svoje delovanje u još većoj tajnosti [2].

Povratkom carske vlasti 1868. godine, većina nindža klanova, inače odanih caru, raspršila se unutar tajne službe i carske garde, dok su preostali nindža klanovi, dobivši legitimitet, postali školama ratničkih veština [2].

Nindžicu u SAD[uredi]

70-ih i 80-ih godina 20. veka u SAD dolazi do velikog interesovanja za istočnjačke borilačke veštine [5].

Buđinkan dodžo[uredi]

Masaki Hacumi, doktor filozofije i učenik Takamacu Senseja, na nagovor svog učitelja, skida veo tajne sa ove veštine. Hacumi se osnivač Budžinkan dodža, svetske organizacije čiji je cilj negovanje nindžicu veštine i tradicije. Hacumi je, pored toga, još i uspešno prilagodio trening nindžicua savremenom čoveku 21. veka [3].

Veština[uredi]

18 veština nindžucua[uredi]

Prema čanovima Buđinkana [6], 18 veština (engl. jūhakkei < jūhachi-kei) je prvi put pomenuto u spisu Togakure-rjua. Vremenom su one postale obavezne za sve škole nindžucua, pružajući sveobuhvatan trening za ratnika u mnogim oblastima i mnogim veštinama.

Veštine nindžucua se često uče uporedo sa 18 samurajskih borilačkih veština (engl. Bugei Jūhappan). Ima veština koje su iste i kod nindži i kod samuraja ali ima i veština koje se razlikuju.

18 veštine nindžucua [7]:

  1. Šeišin teki kjojo (engl. Seishin-teki kyōyō) - duhovno usavršavanje,
  2. Tajiđicu (jap. 体術, engl. Taijutsu) - veština borbe golim rukama (korišćenjem sopstvenog tela kao jedinog oružja),
  3. Kenđicu (jap. 剣術, engl. Kenjutsu) - veština nindža mačevanja,
  4. Bođicu (jap. 棒術, engl. Bōjutsu) - veština borbe štapom,
  5. Šurikenđicu (jap. 手裏剣術, engl. Shurikenjutsu) - bacanje šurikena (oštrica),
  6. Šodžicu (jap. 槍術, engl. Sōjutsu) - veština borbe kopljem,
  7. Naginatađicu (jap. 長刀術 ili 薙刀術, engl. Naginatajutsu) - upotreba naginate,
  8. Kusarigamuđicu (jap. 鎖鎌術:くさりがまじゅつ, engl. Kusarigamajutsu) - upotreba kasurigame (lanca sa srpom na kraju),
  9. Kajakuđicu (jap. 火薬術, engl. Kayakujutsu) - veštine upotrebe vatre (pirotehnike i eksploziva),
  10. Hensođicu (jap. 変装術, engl. Hensōjutsu) - veština prerušavanja i oponašanja,
  11. Šinobi-iri (engl. Shinobi-iri) - veština pritajenosti i prikradanja,
  12. Bađicu (engl. Bajutsu) - konjanička obuka,
  13. Šuiren (jap. 水練, engl. Sui-ren) - obuka u vodi,
  14. Borjaku (jap. 謀略, engl. Bōryaku) - strategija,
  15. Čoho (jap. 諜報, engl. Chōhō) - špijunaža,
  16. Intinđicu (engl. Intonjutsu) - veština prikrivanja i izbegavanja,
  17. Tenmon (jap. 天門, engl. Tenmon) - meteorologija,
  18. Čimon (jap. 地門, engl. Chi-mon) - geografija.

Danas, nindžucu trening se uglavnom bavi borbom golim rukama i borbom sa oružjem [8].

Škole nindžucua[uredi]

Škole nindžucua [9][10]:

  1. Škola skrivenih vrata (engl. Togakure Ryu Ninpo Happo Hiken)
  2. Škola tigra od dragulja (engl. Gyokko Ryu Koshijutsu)
  3. Škola tradicije 9 demonskih bogova (engl. Kukishinden Ryu Happo Hikenjutsu)
  4. Škola nepomičnog srca (engl. Shindenfudo Ryu Dakentaijutsu)
  5. Škola srca od dragulja (engl. Gyokushin Ryu Ninpo Happo Hiken)
  6. Škola obrušavajućeg tigra (engl. Koto Ryu Koppojutsu)
  7. Škola visokog drveća probuđenog srca (engl. Takagi Yoshin Ryu Jutaijutsu)
  8. Škola istine, vernosti i pravde (engl. Gikan Ryu Koppojutsu)
  9. Škola sakrivanja u oblacima (engl. Kumogakure Ryu Ninpo Happo Hiken)

Trening[uredi]

Molba za zaštitu i prosvetljenje na treningu (engl. Shikin haramitsu daikomyo) je ritualni pozdrav koji se izgovara pre svakog treninga. Napisao ga je još Hacumi Senseji na veliki skrol papir. U prevodu sa japanskog to znači: „Neka svetlo naših srca donese svetlost harmonije, udruženo sa našim duhovnim probuđenjem i donese u nas iskrenost, lojalnost i verodostojnost"; neko to prevodi i sa „Snažno svetlo mudrosti“ [11].

Reference[uredi]

  1. ^ Dajen Skos: Nindžucu: da li je korju buđicu?, Pristupljeno 15. 4. 2013.
  2. ^ a b v g d đ e ž z Bujinkan OM Dojo. „Историја нинџицуа у Јапану“. Ninja.org.rs Приступљено 27. 10. 2012.. 
  3. ^ a b v Bujinkan OM Dojo. „Историја“. Ninja.org.rs Приступљено 27. 10. 2012.. 
  4. ^ a b v g O veštini[mrtva veza od October 2012]
  5. ^ Bujinkan OM Dojo. „Нинџицу данас“. Ninja.org.rs Приступљено 27. 10. 2012.. 
  6. ^ „Соке Масаки Хацуми“. Bujinkan.com Приступљено 27. 10. 2012.. 
  7. ^ 18 veština, Budžinkan Nindžucu Dodžo Srbija
  8. ^ Trening nindžicua, Velika Britanija
  9. ^ Ninjutsu media team. „Школе“. Ninjutsu.co.uk Приступљено 27. 10. 2012.. 
  10. ^ Devet škola nindžucua, Budžinkan Nindžucu Dodžo Srbija
  11. ^ Pozdravi na početku i kraju treninga, Budžinkan Nindžucu Dodžo Srbija

Spoljašnje veze[uredi]