Vakcina protiv bolesti COVID-19

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Vakcina protiv bolesti COVID-19
Da bi se došlo do ove faze — primene vakcine protiv kovida 19, u za to opremljenim centrima (na slici) prošlo je manje od godinu dana
ICD-9-CM99.3-99.5

Istraživanje vakcine protiv kovida 19, složen je i mukotrpan proces pokrenut januara 2020. u preko 40 laboratorija u svetu, sa ciljem da se razvije potencijalna vakcina protiv novog koronavirusa, koja postaje ne samo medicinska već i geopolitička trka za vakcinom.

Biotehnološka kompanija Moderna u aprilu 2020. mogla bi da počne testiranje na ljudima, ali teško je da bi vakcina koju razvija mogla da bude u masovnoj upotrebi pre marta 2021. godine, što bi bilo ekstremno brzo.[1] U trku za vakcinom ušlo je više od 130 istraživača u različitim fazama kliničkog testiranja, koje ima četiri. U drugoj polovini 2020. godine samo je nekoliko kandidata ušlo u treću fazu, koja najduže traje i koja je jedna od prelomnih u razvoju svake vakcine.[1]

Najava da će se vakcina dobiti na jesen 2020. godine prema mišljenju mnogih je bila je previše optimistična, jer postoje brojne prepreke pre nego što globalna imunizacija bude moguća.[2]

Više od 50 vakcine protiv kovida 19 su trenutno u fazi 1–3 kliničkih ispitivanja. Sa novim napretkom o kome se izveštava takoreći svakog dana, veliki deo sveta počinje da gleda u budućnost nakon pandemije kovida 19.

Opšte informacije[uredi | uredi izvor]

Dijagram Kancelarije za odgovornost Vlade SAD, koji upoređuje tradicionalni vremenski period razvoja vakcine sa mogućom ubrzanom vremenskim tokom

U momentu kada je Svetska zdravstvena organizacija proglasila pandemiju kovida 19, pokrenuta je velika aktivnost širom sveta stručnjaka koji rade ne razvoju vakcine, jer jedino ona može da spreči da se ljudi razbole od respiratorne infekcije izazvane novim virusom korona tipa SARS-KoV-2.

Oko 35 kompanija i oko 40 naučnih instituta ušlo je u trku s vremenom, od kojih bar četiri kompanije imaju vakcine u istraživanju koje za sada testiraju na životinjama. Brzina kojom će te kompanije napredovati u pravljenju vakcina-kandidata oslanja se u najvećoj meri prvo na razumevanje kako da se razvije vakcina za druge koronaviruse, a onda za SARS-KoV-2, jer on ima između 80% i 90% odsto genetskog materijala kao i SARS, zato se tako i zove. Oba virusa imaju RNK unutar sferne proteinske kapsule prekrivene šiljcima, kojima se zakače za receptore na površini ćelija pluća kod čoveka, nakon čega se, zahvaljujući tom receptoru ubrzo nađu u ćeliji.

Oko 47 vakcina radi se samo u Rusiji, a tri prototipa ruske vakcine protiv koronavirusa pokazala su svoju efikasnost. 141 prototip vakcina razvijen je širom sveta, a neki tvrde da se radi znatno više projekata.[3]
Istraživanje vakcine je dug i mukotrpan proces koji se izvodi laboratorijskim uslovima
Istraživanje vakcine protiv kovida 19 u specijalizovanim laboratorijama vrši se u specijalizovanom zaštitnom odelu

Iako je istraživanje vakcina protiv koronavirusa intenzivnije je započeto s početka 21. veka, kada su oni izazvali dve epidemije - od 2002. do 2004. godine to je bio SARS u Kini i 2012. godine MERS u Saudijskoj Arabiji. Mešutim rad na vakcinama je kasnije, kada je opasnost prošla, odložen.

Imajući u vidu da kada se virusi nađu unutar ćelije, oni preuzimaju kontrolu nad njenim mehanizmom za razmnožavanje i počinje da se kopiraju. Na kraju, ćelija pluća strada u tom procesu, a virus prelazi na sledeću. Na sličnom principu rade i sve vakcine koje: ljudskom imunom sistemu daju patogen, kompletan ili samo njegov deo, i to u maloj količini kako bi ga podstakli da proizvede antitela protiv vurusa. Antitela kasnije mogu biti mobilisana brzo ukoliko se organizam nađe na udaru virusa u svom prirodnom obliku.

Vrste vakcina[uredi | uredi izvor]

Prema tehnologije proizvodnje vakcine se mogu podeliti u tri osnovne vrste:

  • Vakcina dobijena od celog inaktivisanog virusa
  • Vakcine koje koriste viralni vektor (adenovirusni vektor)
  • Vakcine zasnovane na mRNA molekulu. Ove vakcine spadaju u inovativnu tehnologiju, koja je omogućena zahvaljujući istraživanjima u kojim je vodeći doprinos dala Katalin Kariko.

mRNA vakcine[uredi | uredi izvor]

mRNA vakcine koriste RNK koja daje ćelijama primaoca uputstva kako da naprave protein (ili deo proteina) klice.[4]

Dijagram rada RNK vakcine. Messenger RNK sadržana u vakcini ulazi u ćelije i prevodi se u strane proteine, koji pokreću imuni odgovor.

Nekoliko vakcina protiv kovida19, uključujući vakcine Pfizer–BioNTech kovid19 i Moderna COVID‑19 vaccine, razvijeno je da koristi RNK za stimulisanje imunološkog odgovora. Kada se unese u ljudsko tkivo, vakcina sadrži ili samoreplicirajuću RNK ili RNK (mRNK), koji uzrokuju da ćelije eksprimiraju SARS-KoV-2 šiljasti protein. Ovo uči telo kako da identifikuje i uništi odgovarajući patogen. RNK vakcine često, ali ne uvek, koriste RNK modifikovane nukleozide. Isporuka mRNK se postiže koformulacijom molekula u lipidne nanočestice koje štite RNK niti i pomažu njihovu apsorpciju u ćelije.[5][6][7][8]

Platforme za vakcine koje se koriste za SARS-KoV-2. Vakcine protiv celih virusa uključuju i atenuirane i inaktivirane oblike virusa. Proteinske i peptidne podjedinice vakcine se obično kombinuju sa adjuvansom da bi se poboljšala imunogenost. Glavni naglasak u razvoju vakcine protiv SARS-KoV-2 bio je na korišćenju šiljaka celog proteina u njegovom trimernom obliku, ili njegovih komponenti, kao što je RBD region. Razvijeno je više vakcina virusnih vektora koji se ne repliciraju, posebno fokusiranih na adenovirus, dok je manji naglasak stavljen na konstrukte virusnih vektora koji se repliciraju.[9]

RNK vakcine su bile prve vakcine protiv kovida19 koje su odobrene u Ujedinjenom Kraljevstvu, Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskoj uniji.[10][11]

Odobrene vakcine ovog tipa su vakcine Pfizer–BioNTech i Moderna.[10][11] CureVac COVID-19 vaccine iz CureVac-a nije uspela u kliničkim ispitivanjima.[12]

Dijagram rada RNK vakcine. Mesindžer RNK sadržana u vakcini ulazi u ćelije i prevodi se u strane proteine, koji pokreću imuni odgovor.

Teške alergijske reakcije su retke. U decembru 2020. godine, 1.893.360 prvih doza Pfizer–BioNTech COVID‑19 vaccine vakcine rezultiralo je u 175 slučajeva teške alergijske reakcije, od kojih je 21 bila anafilaksa.[13] Za 4.041.396 davanja doze vakcine Moderna COVID‑19 vaccine u decembru 2020. i januaru 2021. godine, prijavljeno je samo deset slučajeva anafilakse.[13] Lipidne nanočestice (LNP) su najverovatnije bile odgovorne za alergijske reakcije.[13]

Vektorske vakcine protiv adenovirusa[uredi | uredi izvor]

Virusne vektorske vakcine koriste genetski materijal, koji ćelijama primaoca daje uputstva za pravljenje proteina klice. Ove vakcine takođe sadrže drugačiji, bezopasniji virus koji pomaže da se genetski materijal unese u ćelije primaoca.[4]

Ove vakcine kao primeri virusnih vektorskih vakcina koje se ne repliciraju, već koriste adenovirusnu školjku koja sadrži DNK koja kodira protein SARS-KoV-2.[14][15] Vakcine zasnovane na virusnim vektorima protiv kovida 19 se ne repliciraju, što znači da ne prave nove virusne čestice, već proizvode samo antigen koji izaziva sistemski imuni odgovor.

Ovlašćene vakcine ovog tipa su:

  • Oksford-AstraZeneka kovid 19 vakcina 19,[16][17][18]
  • Sputnjik V kovid 19,[19]
  • Convidecia i Janssen COVID‑19 vaccine.[20][21]

Convidecia i Janssen COVID‑19 vaccine su jednokratne vakcine koje nude manje komplikovanu logistiku i mogu se čuvati u običnom frižideru nekoliko meseci.[22][23]

Sputnjik V koristi Ad26 za svoju prvu dozu, koja je ista kao Jansenova jedina doza, i Ad5 za drugu dozu, koja je ista kao jedina doza vakcine Convidecia.[24]

Dana 11. avgusta 2021, programeri Sputnjika V predložili su, s obzirom na porast slučaja Delta soja, da Fajzer testira komponentu Ad26 (nazvanu njenom lajt verzijom) kao pojačivač.[25]

Rast slučajeva Delta soja u SAD i Izraelu pokazuje da je mRNA vakcinama potreban heterogeni pojačivač za jačanje i produženje imunološkog odgovora. Sputnik V je pokazao efikasnost od 83,1% u odnosu na Delta soj. Danas RDIF nudi Fajzeru da započne probnu verziju sa Sputnjik Lajtom kao pojačivačem.

Inaktivirane virusne vakcine[uredi | uredi izvor]

Inaktivirane vakcine koriste ubijenu verziju klice.[4]

Inaktivirane vakcine se sastoje od virusnih čestica koje se uzgajaju u kulturi, a zatim ubijaju korišćenjem metoda kao što su toplota ili formaldehid kako bi se izgubila sposobnost proizvodnje bolesti, dok i dalje stimuliše imuni odgovor.[26]

Ovlašćene vakcine ovog tipa su:

  • CoronaVac (Kina)[27][28][29]
  • Sinopharm BIBP[30] i WIBP vaccines (Kina)
  • Covaxin (Indija);
  • CoviVac (Rusija).[31]
  • QazVac (Kazahstan).[32]
  • COVIran Barekat (Iran).[33]
  • Valneva COVID‑19 vaccine (u kliničkom ispitivanju)19.[34]

Podjedinične vakcine[uredi | uredi izvor]

Podjedinične vakcine predstavljaju jedan ili više antigena bez unošenja celih čestica patogena. Antigeni koji su uključeni su često proteinske podjedinice, ali mogu biti bilo koji molekul koji je fragment patogena.[35]

Ovlašćene vakcine ovog tipa su peptidne vakcine:[36][37][38]

  • EpiVacCorona,
  • ZF2001,
  • MVC-COV1901,
  • Vakcinacija stanovnika Kube konjugovanom vakcinom Soberana 02
    Corbevax.

Vakcine sa odobrenjem na čekanju uključuju vakcine:

Vakcina V451 je ranije bila u kliničkim ispitivanjima, koja su prekinuta jer je otkriveno da vakcina može potencijalno da izazove netačne rezultate za naknadno testiranje na HIV.[40]

Intranazalne[uredi | uredi izvor]

Intranazalne vakcine ciljaju imunitet preko nosne sluzokože koja je portal za ulazak virusa u telo.[41][42] Ove vakcine su dizajnirane da stimulišu nazalne imune faktore, kao što je IgA.

Pored inhibicije virusa, nazalne vakcine obezbeđuju lakoću administracije jer nisu uključene nikakve igle (i prateća fobija od igle).[43]

Vakcine za nos su odobrene i za druge infekcije, kao što je grip.[43][44] Od 2021. samo jedna nazalna vakcina, Flumist (SAD); Fluenz Tetra (Evropska unija) je bila odobrena u Sjedinjenim Državama i Evropi za upotrebu kao vakcina protiv gripa.[44]

Druge vrste[uredi | uredi izvor]

Druge vrste vakcina koje su u kliničkim ispitivanjima uključuju:

  • vakcine nalik virusu,
  • vakcine sa više DNK plazmida,[45][46][47][48][49][50]
  • najmanje dve lentivirusne vektorske vakcine,[51][52]
  • najmanje dve lentivirusne vektorske vakcine,[53]
  • konjugovane vakcine i
  • vakcine virus vezikularnog stomatitisa koji pokazuje SARS‑KoV‑2 šiljasti protein.[54]

Naučnici su istraživali da li postojeće vakcine za nepovezana stanja mogu da ojačaju imuni sistem i smanje ozbiljnost infekcije kovida19.[55]

Postoje eksperimentalni dokazi da Beseže vakcina protiv tuberkuloze ima nespecifične efekte na imuni sistem, ali nema dokaza da je ova vakcina efikasna protiv kovida19.[56][57][58][59]

Trenutno odobrene vakcine protiv kovida 19[uredi | uredi izvor]

Na donjoj tabeli prikazane su 23 do sada odobrene vakcine, kategorisane po tipu, na osnovu načina na koji funkcionišu i njihova efikasnost.[60]

Trenutno odobrene vakcine protiv kovida 19[60]
Naziv Proizvođač Vrsta vakcine Procenat efikasnosti
BNT162b2 (Comirnaty) Pfizer-BioNTech mRNA 95%
mRNA-1273 Moderna mRNA 94.5%
TAK-919* Takeda mRNA 94.5%
Ad26.COV2.S Janssen (Johnson & Johnson) viralni vektor 66%
AZD1222 (Vaxzevria) Oxford-AstraZeneca viralni vektor 81.3%
Pouzdani izvor
Covishield** Serum Institute of India viralni vektor 81.3%
Ad5-nCov CanSino viralni vektor 65.28%
Sputnik V Gamaleya Viral vector 91.6%
Pouzdani izvor
Sputnik Light Gamaleya viralni vektor 79.4%
Covaxin Bharat Biotech inaktiviran 80.6%
BBIBP-CorV Sinopharm (Beijing) inaktiviran 79.34%
Pouzdani izvor
Inactivated (Vero Cell) Sinopharm (Wuhan) inaktiviran 72.51%
CoronaVac Sinovac inaktiviran 50.38%
CoviVac (KoviVac) Chumakov Center inaktiviran nepoznat
QazCovid-in (QazVac) Kazakhstan RIBSP inaktiviran nepoznat
SARS-CoV-2 Vaccine (Vero Cells) Minhai Biotechnology Co inaktiviran nepoznat
COVID-19 inactivated vaccine (COVIran Barekat) Shifa Pharmed Industrial Co inaktiviran nepoznat
RBD-dimer Anhui Zhifei Longcom proteinska podjedinica nepoznat
EpiVacCorona FBRI proteinska podjedinica nepoznat
CIGB-66 (Abdala) Center for Genetic Engineering and Biotechnology proteinska podjedinica 92.28%
MVC-COV1901 Medigen proteinska podjedinica nepoznat
COVAX-19 (SpikoGen) Vaxine/CinnaGen Co proteinska podjedinica nepoznat
ZyCoV-D Zydus Cadila DNK pouzdan izvor 66.6%

Napomena: svaka od ovih vakcina dobila je dozvolu za upotrebu u najmanje jednoj zemlji.

* TAK-919 je Moderna vakcina proizvedena za Japan.

** Covishield - Oxford-AstraZeneca vakcina proizvedena je za Indiju.

Uporedni prikaz vakcina[uredi | uredi izvor]

Uporedni prikaz glavnih karakteristika vakcina protiv kovida 19[61]
Država Tip Doziranje Uspešnost Čuvanje
Bajontek i Fajzer Sjedinjene Američke Države — Njemačka RNK 2 doze 90% -70 °C
Moderna Sjedinjene Američke Države RNK
(deo genetskog koda virusa)		 2 doze 95% -20 °C do 6 meseci
Astra-Zeneka i Unverzitet u Oksfordu Ujedinjeno Kraljevstvo Viralni vektor 2 doze Jak imunološki
odgovor		 Temperatura frižidera
Gamaleja
(Sputnik V)		 Rusija Virusni vektor
(genetski modifikovan virus)		 2 doze 91.6% Temperatura frižidera
Sinovak
(Koronavak)		 Kina inaktivisana vakcina 2 doze 79.38% [62] +2 do 8 °C

Ograničavajući faktori[uredi | uredi izvor]

Jedan od ograničavajućih faktora je čuvanje i transport vakcine na niskum temperaturama

Kako se imunizacija, uobičajeno, postiže korišćenjem živog, i/ili oslabljenog virusa ili delom ili celim virusom koji je toplotno ili hemijski deaktiviran, ove metode mogu imati i nedostatke:

  • Živi virus može da nastavi da se razvija u telu domaćina, i čak povratiti svoju virulentnost i primaoca učiniti bolesnim.
  • Veće doze ili imunizacija iz više delova u kojima se koristi neaktivan virus moraju dostići neophodan nivo zaštite.

Imajući navedeno u vidu neki od projekata za zaštitu od kovida 19 oslanjaju se na ove testirane pristupe, dok drugi koriste novije tehnologije, a to zahteva brojne procedure testiranja, pokušaja i pogrešaka koje traje i čitavu decenija, pa čak i duže, da se dođe do bezbedne vakcine.

Kina[uredi | uredi izvor]

Ovako brzom razvoju vakcine niko se nije nadao. To su, najvećim delom, omogućili kineski stručnjaci koji su radili na sekvencioniranju genetskog materijala virusa SARS-KoV-2 koji izaziva respiratorno oboljenje kovid 19. Kina je podelila svoja saznanja, na globalnom nivou još početkom januara 2020. godine, i time omogućila istraživačima širom sveta da uzgajaju virus i proučavaju mehanizme njegovog prodora u ćelije ljudi.

Početkom aprila 2020. godine Kina je odobrila testiranje dve eksperimentalne vakcine protiv kovida 19 na ljudima, u novoj borbi protiv koronavirusa koja se sada fokusira na importovane slučajeve zaraze, posebno iz susedne Rusije.[63]

SAD[uredi | uredi izvor]

Prva takva vakcina nastala u bostonskoj biotehnološkoj kompaniji Moderna, gde testiranje na ljudima najavljuju za april. Mnoge laboratorije i instituti u SAD ušli su u trku za kreiranje vakcine protiv kovida 19, jer je to, između ostalog, stvar prestiža, ali i profita za zemlju - proizvođača.

Rusija[uredi | uredi izvor]

Vakcinacija u Moskvi

Rukovodilac Federalne medicinsko-biološke agencije Veronika Skvorcova saopštila je 20. marta 2020. da će vakcina protiv virusa SARS-KoV-2 najverovatnije biti gotova kroz 11 meseci.

Izradom vakcina bavi se Državni naučni centar za virusologiju i biotehnologiju Vektor, koji je započeo istraživanja na životinjama. Trenutno su napravljena tri prototipa vakcine koji predstavljaju rekombinentne proteine na bazi epitopa površinskog S-proteina SARS-KoV-2, na osnovu ispitivanja imunogenosti kod miševa. Prema rezultatima ovih istraživanja naučnici će odrediti najperspektivnije i najbezbednije prototipove.

Međutim ruski naučnici smaraju da vakcina možda može početi da se koristi do kraja 2020. godine, i navode da je:[3]

Francuska[uredi | uredi izvor]

Francuski naučnici iz Institut Paster trenutno su počeli da rade na modifikovanju vakcine za male boginje kako bi „prevarili“ telo da proizvodi antitela protiv novog koronavirusa. Institut Paster osnovan je 1887. godine,do sada je bio jedan od svetskih predvodnika u borbi protiv tifusa, tuberkuloze, poliomilijelitisa, žute groznicu, HIV-a i drugih bolesti, a trenutno, skoro svih 133 odeljenja instituta fokusirano je na pandemiju kovida 19.[64]

U januaru, naučnici na „Pasteru“ su prvi u Evropi završili potpuno sekvenciranje genoma novog koronavirusa, samo nekoliko dana nakon prvog slučaja kovida 19 u Francuskoj. Bio je to važan korak u razumevanju mutacije virusa nakon prvobitne epidemije u Vuhanu.

Cilj istraživanja je da se prilagođava uobičajena vakcina za male boginje da sadrži pojedinačan protein iz virusa SARS-KoV-2, u nadi da se tako može pokrenuti imuna reakcija tela, kao što je to slučaj sa trenutnom MMR vakcinom koja štiti ljude od morbila (malih boginja), zauški i rubele (crvenke).[64]

Ova strategija je već dala rezultate u prototipu vakcine protiv virusa čikungunja, koji godišnje inficira milione u jugoistočnoj Aziji i Africi i izaziva oticanje zglobova, bolove u mišićima i osipe. Može da bude smrtonosan po veoma mlade i stare osobe.[64]

Predviđa se da bi testiranje vakcine na ljudima moglo da počne za godinu dana, jer je naučnicima potrebno vreme da testiraju vakcinu i vide da li ima neke negativne sporedne efekte, kako bi ih sprečili ili umanjili, jer imunološka reakcija, može da bude smrtonosnija nego sama bolest. Prema tome Netestirana ili požurena vakcina bila bi opasna smatraju francuski virolozi.[64]

Trenutno stanje u istraživanju vakcina (novembar 2020)[uredi | uredi izvor]

S kraja novembra 2020. godine, prema izveštajima iz RTS, Rojtersa, Vašington posta, Juronjuza, sledećih pet farmaceutskih kompanija za sada prednjači u istraživanjima vakcine protiv kovida 19:[65]

Bajontek i Fajzer[uredi | uredi izvor]

Bočice sa vakcinom Bajontek i Fajzer

U Sjedinjenim Američkim Državama i Nemačkoj vakcina Bajonteka i Fajzera, koja se prima u dve doze, prošla je krajem novembra 2020. godine i treću, finalnu fazu testiranja. Rezultati su pokazali da je vakcina efikasna u 95% slučajeva u sprečavanju blagih i teških oblika infekcije kovidom 19, čak i kod starijih ljudi, kao i da nema ozbiljnih rizika po zdravlje.

Fajzer je najavio da će do kraja godine imati spremnih 50 miliona doza vakcina, što je dovoljno da se zaštiti 25 miliona ljudi.

Velika Britanija

Velika Britanija je 7. decembra 2020. godine postala prva zapadna zemlja koja je počela da vakciniše svoje stanovništvo protiv nove infekcije koronavirusom - vakcinom koju su razvili Fajzer i Bajontek. Britanija je od kompanije Fajzer naručila 40 miliona doza vakcine, što je dovoljno za manje od trećine stanovništva od 67 miliona, s obzirom da vakcinu treba dati u dve doze kako bi osoba stekla imunitet. Britansko tržište će ovom vakcinom obezbediti proizvodni pogon kompanije Fajzer u belgijskom gradu Pursu, jednom od najvećih proizvodnih centara sa preko 2.600 radnika.[66]

SAD

Početkom decembra 2020. godine američka agencija za lekove odobrila je za upotrebu vakcinu koju su razvili Fajzer i Bajontek. Nakon toga započeta je ogromna logistička operacija koja uključuje savezne i državne vlade, privatne kompanije i zdravstvene radnike, kako bi se vakcina iz kompanije Fajzerove fabrike u Kalamazuu u državi Mičigen, avionima brzo distribuirala u ograničenim količinama širom Sjedinjenih Američkih Država. Za ovu namenu Fajzer je napravio posebne kontejnere za transport vakcina, a senzori sa GPS-om pružaju kompaniji mogućnost praćenja svake isporuke i bude sigurna da su i dalje dovoljno ohlađene.[67]

Evropska unija

Evropska komisija je 21. decembra 2020. godine dala konačno odobrenje za vakcinaciju protiv kovida 19 vakcinom Bajontek i Fajzer i preporučila da vakcinu treba da prime osobe starije od 16 godina.[68]

Nedelju dana kasnije, tačnije 27. decembra 2020. godine sa simboličnim brojem od 9.750 doza, po članici, započeta je istovremeno vakcinacija u svim zemljama Evropske unije.[69][70]

Prema navodima iz internog dokumenta, koji prenosi novinska agencija Rojters:

EU plaća 15,50 evra po dozi za vakcinu koju su razvili nemački Bajontek i američki Fajzer. Dogovorena je cena za ukupno 300 miliona jedinica vakcine.
Preračunato, sa 18,90 dolara, to je malo ispod cene koju plaćaju SAD, a to je 19,50 dolara po jedinici vakcine za prvih 100 miliona doza istog proizvoda. Dokument o cenama iz EU datiran je 18. novembara i prosleđen je interno u EU nakon što je ta zajednica država 11. novembra saopštila da je sklopila ugovor o snabdevanju sa Bajontekom i Fajzerom.[68]

Srbija

Tačno 293 dana otkako je u Srbiji zabeležen prvi slučaj kovida-19, 24. decembra 2020. počela je vakcinacija protiv korona virusa 4.753 osoba prvom dozom, koliko je stiglo u Srbiju, prvoodobrene vakcine za upotrebu u R. Srbiji proizvođača Bajontek i Fajzer.[71]

Moderna[uredi | uredi izvor]

Bočica sa vakcinom Moderna

U SAD je američke kompanije Moderna posle testiranja pokazala efikasnost vakcine od 95%. U procesu testiranja vakcine učestvovalo je 30.000 ljudi. Jednoj polovini ispitanika su date dve doze vakcine u razmaku od četiri nedelje, dok su ostali dobili lažnu vakcinu.

Analiza je izvršena na prvih 95 učesnika koji su prijavili simptome kovida 19, a ispostavilo se da je njih 90 bilo podvrgnuto lažnom tretmanu.

Kao i Fajzerova vakcina, prima se u dve doze (druga četiri nedelje nakon prve). Vakcina se čuva na -20 °C, što bi moglo da olakša distribuciju i čuvanje.

U izjavi objavljenoj krajem decembra 2020. godine na veb stranici Moderne navodi se da farmaceutska kompanija veruje da je vakcina efikasna protiv mutiranog oblika virusa, koji se brže širi, i dodaje da će se i dalje sprovoditi testovi kako bi se postigli pouzdani rezultati.[72]

Američka Uprava za hranu i lekove izdala je dozvolu za hitnu upotrebu za vakcinu koju je razvila kompanija Moderna, nakon odobrenja koje je ranije u SAD dobila vakcina kompanija Fajzer i Bajontek.

Američka Uprava za hranu i lekove odobrenje je izdala dan nakon što je savetodavni odbor agencije odobrio izdavanje dozvole za vakcinu koju je razvila kompanija „Moderna” i nedelju dana nakon što je odobrena vakcina kompanija Fajzer i Bajontek.[72]

Očekuje se da će vakcina Modernina biti upotrebljena na lokacijama do kojih je teže doći, kao što su bolnice u selima, jer vakcina mora da se čuva na niskim temperaturama, ali ne toliko niskim koliko zahteva vakcina kompanija Fajzer i Bajontek.

Vakcina je zasnovana na sličnoj tehnologiji kao i vakcina kompanija Fajzer i Bajontek. Kompanija je saopštila da će isporučiti oko 20 miliona doza američkoj vladi u toku 2020. godine. U prvom kvartalu 2021. godine globalno će biti isporučeno između 100 i 125 miliona doza vakcina, od kojih između 85 i 100 za stanovnike SAD.[73]

Sputnjik V[uredi | uredi izvor]

Bočice sa vakcinom Sputnjik V

U Rusiji je vakcina nazvana Sputnjik V, proizvedena je u Institutu Gamalej i Ministarstvu odbrane, i po navodim proizvođača efikasna je u 95% slučajeva.

Vakcina Sputnjik V prima se u dve doze i za građane Ruske Federacije biće besplatna, a za ostale kako se navodi na zvaničnom sajtu, na međunarodnom tržištu koštaće manje od 10 dolara.

Čuva se na temperaturi od +2 do +8 stepeni, a proizvođači najavljuju da bi, počev od 2021. godine, mogli da proizvedu i do 500 miliona doza godišnje. Oni koji su već rezervisali vakcinu, prve isporuke mogli bi da dobiju do marta 2021. godine.

Ova vakcina je dospela i u Srbiju i trenutno je u fazi dobijanja dozvole za upotrebu.

Belorusija je prva zemlja posle Rusije koja je 21. decembra 2020. registrovala vakcinu Sputnjik V. Prva klinička ispitivanja ove vakcine izvan Rusije su takođe počela u Belorusiji 1. oktobra 2020.

Srbija

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) izdala je 31. decembra 2020. uvoznu dozvolu za 2.400 doza ruske vakcine Sputnjik V, rekao je za "Tanjug" Pavle Zelić iz ALIMS-a, pošto je vakcina ispunila sve uslove propisane zakonom i po zakonskim aktima, čime je potvrđen njen kvalitet, efikasnost i bezbednost.[74]

Astra-Zeneka i Unverzitet u Oksfordu[uredi | uredi izvor]

Sa podacima o efikasnosti vakcine izašla je i britansko-švedski farmaceutski gigant Astra-Zeneka, koji cepivo razvija u saradnji sa Univerzitetom u Oksfordu.[75] Vakcina, razvijena u Oksfordu, je klasična vakcina, slična ruskoj, koju je razvio Centar za epidemiologiju i mikrobiologiju Gamaleja.[76]

I ova vakcina prošla je treću fazu testiranja, nakon čega je pokazano da je efikasno sprečila oboljevanje od kovida 19 u 90% slučajeva kada je davanje polovine doze praćeno jednom celom. U drugom režimu doziranja, kada su učesnicima date dve cele doze, vakcina je bila efikasna u 62% slučajeva.[75]

Tromboza nakon Astra-Zeneka vakcine

U proseku, vakcina je pokazala 70% efikasnosti, nakon prve doze ali istraživači tvrde da se ispravnim doziranjem u dve doze ona može zadržati na željenih 90%.[75][76][77]

Da je vakcina bezbedna govori podatak da je samo tri od 23.745 učesnika tokom ispitivanja od 3 meseca imalo ozbiljnije neželjene reakcije koje su verovatno bili povezani sa vakcinom. Svi učesnici su se oporavili ili se oporavljaju i ostaju na daljem posmatranju.[75]

Početkom decembra 2020. godine je došlo do obrta situacije pošto su kompanija i Univerzitet priznali da je došlo do greške tokom testiranja vakcine. To je pokrenulo mnoga pitanja o preliminarnim rezultatima koje su objavili.

Ispitivanje ove vakcine bilo je propraćeno i mini-skandalom u septembru 2020. godine, pošto je volonter u Brazilu, koji je učestvovao u testiranju, preminuo. Ispostavilo se da je on dobio upalu kičmene moždine, a ispitivanje vakcine je ubrzo nastavljeno.

Vakcina se čuva na temperaturama, koje se postižu čuvanjem u običnom frižideru, lako se transportuje i distribuira, a ima i nisku cenu koja iznosi dve funte.[76]

Britansko Ministarstvo zdravlja je poslednjih dana decembra 2020. saopštilo da je vakcina protiv koronavirusa, koju su proizveli Univerzitet Oksford i Astra Zeneca, odobrena je za upotrebu u Velikoj Britaniji, i naručilo 100 miliona doza ove vakcine, što je dovoljno za vakcinaciju 50 miliona ljudi.[77]

Vakcinacija u Velikoj Britaniji započela je 4. januara 2021. godine u Oksfordu gde je vakcina i razvijena - u lokalnoj bolnici, koja nosi ime Vinstona Čerčila. Nastaviće se u u oko sto bolnica i preko sedamsto lokalnih lekarskih ordinacija, sa ciljem da se vakciniše dva miliona ljudi nedeljno.[76]

Sinovak[uredi | uredi izvor]

Ispitivanje na volonterima u Indoneziji vakcine Sinovak

U Kini se trenutno radi na razvoju najmanje pet vakcina protiv koronavirusa, dok su četiri kineske vakcine ušle su treću, završnu fazu ispitivanja, a među njima i ona kompanije Sinovak pod nazivom Koronovak. Pekinški Institut za biološke proizvode navodi da je vakcina efikasna u 79,34% slučajeva.[62]

Trenutno se čekaju rezultati ispitivanja na volonterima u Brazilu, Indoneziji i Turskoj, nakon čega će biti objavljeni podaci o efikasnosti.

Kako je u septembru prenela agencija Rojters, i Srbija i Pakistan pristale su da učestvuje u trećoj fazi ispitivanja. Vakcina se testira na 50.000 ljudi u 10 zemalja.

Tvrdi se da je jedna od glavnih prednosti Koronovak vakcine to što može da se čuva na standardnoj temperaturi frižidera, između 2 i 8 °C, kao i oksfordska vakcina, koja je napravljena od genetski modifikovanog virusa koji uzrokuje prehladu kod šimpanzi. Poređenja radi vakcina Moderne mora da se čuva na -20 °C, a Fajzerova na čak -70 °C. To znači da je i kineska vakcina mnogo podobnije zemljama u razvoju koje možda neće moći da skladište velike količine vakcine na tako niskim temperaturama.[61]

Kina je uslovno odobrila za upotrebu vakcinu Koronovak kompanije Sinofarm, što znači da je istraživanje vakcine još uvek u toku, objavila je kineska Nacionalna uprava za medicinske proizvode 30. 12. 2020. Reč je o neaktivnoj vakcini, što znači da je virus uzgojen u laboratoriji, a zatim ubijen, nakon čega se klica ubrizgava u telo da bi se stvorio imuni odgovor organizma.[62]

Iako je Kina bila sporija u odobravanju vakcine od drugih zemalja, već nekoliko meseci vakciniše ljude sa tri različite vakcine koje su u završnim fazama ispitivanja, piše Rojters.
Čajna morning post objavio je da će do lunarne nove godine u februaru biti vakcinisano 50 miliona građana Kine iz visoko prioritetnih grupa.[62]

Spisak registrovanih i odobrenih vakcina na globalnom nivou[uredi | uredi izvor]

Stav javnosti prema vakcini[uredi | uredi izvor]

Da li treba da primim vakcinu protiv kovida 19?

Bilo koji oblik medicinskog tretmana nosi rizike, ali u mnogim slučajevima oni su nadjačani prednostima.

Pouzdani izvor preporučuju da se ljudi vakcinišu kako bi se suzbilo širenje virusa koji izaziva kovid 19, osim u vrlo specifičnim okolnostima.

Kako primanje vakcine ne garantuje potpunu zaštitu od kovida 19, vakcinisani moraju da nastave da se pridržavaju smernica za socijalno distanciranje, da nose maske u javnosti i često peru ruke, sprovode i druge mere predostrožnosti.

Izvor:Should I receive a COVID-19 vaccine?

Prema preliminarnim istraživanjima oko 10% javnosti vakcinu smatra nesigurnom ili nepotrebnom, što povećava rizik od daljnjeg širenja virusa uzročnika kovida 19. Sredinom 2020. godine procene iz dva istraživanja bile su da bi 67% ili 80% ljudi u SAD prihvatilo vakcinu protiv kovida 19, uz velike razlike u nivou obrazovanja, radnom statusu, rasi i geografskom položaju.[78]

Anketa koju je sprovela National Geographic i Morning Consult pokazala je polne razliku u spremnosti za vakcinaciju protiv kovida 19 u SAD, pa je tako 69% ispitanih muškog pola reklo je da će primiti vakcinu, nasuprot samo 51% žena. Anketa je pokazala pozitivnu povezanost između nivoa obrazovanja i spremnosti za vakcinaciju.[79]

U Nemačkoj je spremnost za vakcinaciju opala na minimum od početka epidemije. Glavni razlog je strah od neželjenih efekata, i na početku vakcinacije u decembru 2020. godine, trenutno je manje od polovine Nemaca spremno za vakcinaciju. U istraživanju sprovedenom u drugoj nedelji decembra, samo 48% Nemaca reklo je da će biti vakcinisani, izveštava Monitoring koji je ustanovio Univerzitet u Erfurtu i Institut Robert Koh. U toj anketi 40% ispitanika reklo je da prvo želi da sačeka sa odlukom, a 11% je odbija da se vakciniše.[80]

Negativne posledice pandemije kovida 19 na ostale vakcinacije[uredi | uredi izvor]

U Sjedinjenim Američkim Državama, Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) izvestili su da je tekuća pandemija kovida 19 štetno uticala na zakon propisana rutinske pedijatrijske vakcinacije. Pad je zabeležen kod preporučenih vakcina u detinjstvu, protiv gripa, kao i kod drugih vakcina vakcina u sličnom periodu prošle godine. Silazni trend započeo je nedelju dna nakon nacionalne vanredne deklaracije u vezi sa kovidom 19.[81]

Svetska zdravstvena organizacija (VHO) primetila je slične zabrinutosti i na globalnom nivou, sa rizikom od epidemija difterije, morbila i poliomijelitisa kod miliona nevakcinisane dece.[81]

Stoga stručnjaci tvrde da je potreban sveobuhvatan plan kako bi se izbegla „fatalna oluja“ zaraznih bolesti, do koje može doći u dečijem uzrastu „zbog pada obuhvata vakcinacijom ispod zadatih vrednosti“.[81]

Melinda Varton, direktor Odeljenja za imunizacione usluge pri CDC, naglašava...

... da deca koja su imala kašnjenja u primanju vakcina moraju da sustignu ostalu decu što je pre moguće. Hitnost nije samo zbog neposredne zabrinutosti zbog potencijalnih izbijanja bolesti poput morbila, već i zbog toga što se ove jeseni i zime očekuje „sudar“ gripa i kovida 19.[81]

Izbor vakcine[uredi | uredi izvor]

Doze vakcine protiv kovida 19 koje se primenjuju na svim kontinentima od 11. oktobra 2021. Za vakcine koje zahtevaju više doza, računa se svaka pojedinačna doza. Pošto ista osoba može primiti više od jedne doze, broj doza može biti veći od broja ljudi u populaciji.

U većini zemalja u kojima je započeta vakcinacija, svakome država može ponuditi vakcinisanje protiv kovida-19, ali za sada neće postojati odabir vakcine koju neko želi primiti. Takav izbor nije moguć zbog trenutne oskudice.

Dve vakcine kompanija "Bajontek-Fajzer" i "Moderna" koje su trenutno odobrene u EU "jednako su efikasne i sigurne",[82] tako da se druge vakcine (za koje postupak odobrenja još nije završen) ne mogu primiti.

Trajanje imuniteta[uredi | uredi izvor]

Puno trajanje imuniteta za sada je dalje nepoznato, pre svega zbog kratkoće vremena istraživanja i mogućih promena u pojedinim sojevima virusa.

Imuni odgovor na koronavirus gradi se postepeno, i može da opstane duži period. Posle osam meseci, kako je rekla Danijela Veiskopf,[83] većina onih koji su inficirani i oporavljeni, i dalje imaju relativno stabilan imunitet, a kako će to biti nakon prijema vakcine to će se znati tek nakon godinu i više dana.

Buster doza[uredi | uredi izvor]

Nakon najnovijih saznanja zauzet je stav da prethodno vakcinisane osobe kod kojih je od davanja druge doze vakcine prošlo najmanje pet meseci mogu da prime i treću (buster) dozu vakcine protiv kovida 19 i time pojačaju imuni odgovor.[84]

Vakcinisanim osobama u dve doze, od 13. avgusta 2021. godine u okviru preporučene imunizacije protiv zarazne bolesti data je mogućnost da osoba koja se vakciniše izabere vrstu vakcine koja će biti primenjena kao treća (buster) doza.[84]

Treća (buster) doza vakcine protiv kovida 19 primenjuje se kod svih osoba kod kojih je završena primovakcinacija (primljene dve doze vakcine) i to:[84]

  • nakon najmanje pet meseci od davanja druge doze, kod osoba koje su prethodno primile dve doze mRNK (Bajontek-Fajzer) ili vektorske vakcine (Sputnjik V, Astra Zeneka);
  • nakon najmanje četiri meseca od davanja druge doze, kod osoba koje su prethodno primile dve doze inaktivisane vakcine (Sinofarm);
  • nakon najmanje pet meseci od davanja dodatne, treće doze, kod osoba sa urođenim ili stečenim oslabljenim imunitetom

Neženjena dejstva[uredi | uredi izvor]

Vakcine omogućavaju telu da izgradi imunitet aktiviranjem T i B limfocita, ćelija koje, respektivno, prepoznaju ciljani virus i proizvode antitela za borbu protiv njega. Ni jedna vakcina ne može da izazove kovid 19, jer ni jedna vakcina ne sadrži kompletan oblik virusa koji je odgovoran za ovu bolest.[60]

Dok telo stvara imunitet, normalno je da osoba doživi manje neželjene efekte.

Stopa incidencije za neželjene reakcije[uredi | uredi izvor]

Stopa incidencije za neželjene reakcije na lek (ADR) (preporuka CIOMS-a) može se predstaviti kao:

Kratak pregled bezbednosnog profila vakcina protiv kovida 19.[85]
Neželjene reakcije Učestalost Simptomi
Veoma česte ˃ 10% Bol na mestu uboda
Česte 1%-10% Prolazna groznica, umor, glavobolja, dijareja.
Crvenilo, otok, svrab, i stvrdnjavanje tkiva na mestu uboda.
Retke ˂ 1% Osip po koži na mestu uboda.
Mučnina i povraćanje, svrab na mestu gde nije data injekcija, bol u mišićima, artralgija, pospanost, vrtoglavica itd.
Ozbiljna neželjena reakcija Nije zabeležena nikakva ozbiljna neželjena reakcija u vezi sa vakcinom.

Moguće neželjeni efekti[uredi | uredi izvor]

Prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC)[86] i podataka Svetske zdravstvene organizacije (SZO)[87] uobičajeni neželjeni efekti vakcine protiv kovida 19 uključuju:[60]

Moguće neželjene reakcije vakcina protiv kovida 19.[60]
Neželjene reakcije Simptomi
Veoma česte Bol na mestu uboda
Česte Prolazna groznica, umor, glavobolja, proliv (dijareja)
Crvenilo, otok, svrab, i stvrdnjavanje tkiva na mestu uboda
Retke Osip po koži na mestu uboda
Mučnina i povraćanje, svrab na mestu gde nije data injekcija, bol u mišićima, artralgija, pospanost, vrtoglavica itd.
Ozbiljna neželjena reakcija Do sada nije zabeležena nikakva ozbiljna neželjena reakcija u vezi sa vakcinom

Osoba takođe može doživeti neželjene efekte oko mesta ubrizgavanja, što je obično nadlaktica. To može uključivati otok, bol, crvenilo, osip koji svrbi i druge blage oblike iritacije kože.[60]

Zdravstvene vlasti priznaju da svaka od 15 odobrenih vakcina protiv kovida 19 može izazvati neželjene efekte, koji nisu neočekivani. Oni su često blagi i traju samo nekoliko dana.

Svaka ustanova za vakcinaciju u Sjedinjenim Američkim Državama mora da prijavi specifične simptome nakon vakcinacije, poznate kao neželjeni događaji, vladinom sistemu za prijavu neželjenih događaja (VAERS). Pojedinci mogu podneti izveštaje i preko VAERS portala.

Slični sistemi postoje i u drugim zemljama, dok Evropska unija traži od vakcinisanih da prijave sumnju na nuspojave svom medicinskom osoblja ili popune onlajn formular.[88]

Srbija

Sve registrovane neželjene događaje nakon imunizacije od strane zdravstvenih radnika treba u što kraćem roku prijaviti nadležnom institutu/zavodu za javno zdravlje i ALIMS-u u skladu sa Pravilnikom o prijavljivanju zaraznih bolesti i posebnih zdravstvenih pitanja u Republici Srbiji [89] na Obrascu broj 14.

Alergijske reakcije i anafilaksija[uredi | uredi izvor]

Retko, vakcinisana osoba može doživeti alergijsku reakciju na jedan ili više sastojaka vakcine, u obliku koprivnjače ili druge vrste kožnog osipa, otoka i respiratornih simptoma.[60]

Teška alergijska reakcija može dovesti do anafilaksije, a uključuje nizak krvni pritisak, mučninu i otežano disanje, između ostalih simptoma.

Anafilaksa je izuzetno retka nuspojava vakcinacije (oko 2-5 ljudi na milion ili manje od 0,001% ljudi vakcinisanih u SAD) .[60][90]

Alergijske reakcije na mRNA vakcine su bile posebna briga, jer sadrže hemikaliju, nazvanu polietilen glikol (PEG), koja nikada ranije nije korišćena u odobrenoj vakcini. PEG se nalazi u mnogim lekovima koji povremeno izazivaju anafilaksiju. U ovim vakcinama, ona oblaže molekul mRNK i podržava prodiranje u ćelije.[91]

Slična zabrinutost postoji u vezi sa Janssen COVID-19 vakcinom, jer sadrži polisorbat 80, hemikaliju koja je strukturno povezana sa PEG.[92]

Podaci o alergijskim reakcijama na mRNA vakcine protiv kovida 19 primećuju da je većina ljudi koji su kasnije doživeli anafilaksiju imala istoriju alergija i ovu posebnu tešku reakciju.[93]

Podaci sugerišu da postoji veoma nizak rizik od anafilakse kao rezultat mRNA kovid 19 vakcina. Bez obzira na to, preporučuje da administratori vakcina sprovode predskrining za specifične alergijske reakcije. Ove vakcine su bezbedne za ljude sa uobičajenim alergijama, kao što su hrana, kućni ljubimci, elementi životne sredine, lateks i oralni lekovi.[60][94]

Takođe se preporučuje da svako ko je imao alergijsku reakciju na jednu dozu vakcine ne primi drugu dozu iste vrste vakcine.[60]

Vakcine druge generacije[uredi | uredi izvor]

Generalno, ako virus ima dovoljno mutacija da bi njegova biologija bila značajno drugačija, može se smatrati novim sojem. To znači da može drugačije reagovati na vakcine ili tretmane, ili virus može zaraziti drugu vrstu ili se preneti na drugačiji način.

Mutacije virusa su prirodne strategije preživljavanja virusa, a varijante SARS-KoV-2, kao i virus klasičnog gripa, i dalje će se javljati širom sveta, a njihov broj varijanti će se verovatno povećavati u budućnosti, što nameće potrebu za vakcinama uopšte, a posebno za multivalentnim vakcinama.[95]

Proizvođači vakcina očigledno ozbiljno shvataju pretnju da nove varijante SARS-KoV-2 mogu predstavljati dugotrajniji rizik za čovečanstvo. Ostaje da se vidi da li treba da se suočavamo sa budućnošću da svake godine vršimo modifikaciju vakcina koji se podudaraju sa novim varijantama SARS-KoV-2 virusa, slično kao što to radimo sa vakcinama protiv gripa.[96]

Za farmaceutske kompanije, stalna potražnja za vakcinama, je veliki izazova, ali im takođe može značiti zagarantovani sve veći prihod.

Tek kada naučnici shvate koliko se postojeće vakcine i vakcine u razvoju nose sa novim varijantama SARS-KoV-2, pojaviće se potpuna nova slika o neophodnosti primene vakcina druge generacije.[97]

Istovremena primena drugih vakcina[uredi | uredi izvor]

Iako nema dostupnih podataka na osnovu kojih bi se procenila istovremena primena vakcine SARS-KoV-2 (Vero Cell), inaktivirane sa drugim vakcinama, ne treba primenjivati istovremeno druge vakcine, već nakon određenog vremenskog perioda.[85]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b ĐULIĆ BANOVIĆ, NATAŠA (7. 8. 2020). „Vakcina protiv kovida: Šta znamo o najbitnijoj temi na planeti”. www.rts.rs. Pristupljeno 8. 8. 2020. 
  2. ^ Spinney., Laura. „Coronavirus vaccine: when will it be ready?”. The Guardian, 15. 3. 2020. Pristupljeno 26. 3. 2020. 
  3. ^ a b v „Rusija objavila da je završila testiranje vakcine, proizvodnja od avgusta”. N1 Srbija (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 17. 07. 2020. g. Pristupljeno 17. 7. 2020. 
  4. ^ a b v „Vaccines”. medlineplus.gov. Pristupljeno 2022-01-24. 
  5. ^ Krammer F (oktobar 2020). „SARS-CoV-2 vaccines in development”. Nature. 586 (7830): 516—527. Bibcode:2020Natur.586..516K. PMID 32967006. S2CID 221887746. doi:10.1038/s41586-020-2798-3 Slobodan pristup. 
  6. ^ Park KS, Sun X, Aikins ME, Moon JJ (februar 2021). „Non-viral COVID-19 vaccine delivery systems”. Advanced Drug Delivery Reviews. 169: 137—151. ISSN 0169-409X. PMC 7744276 Slobodan pristup. PMID 33340620. doi:10.1016/j.addr.2020.12.008. 
  7. ^ Kowalski PS, Rudra A, Miao L, Anderson DG (april 2019). „Delivering the Messenger: Advances in Technologies for Therapeutic mRNA Delivery”. Molecular Therapy. 27 (4): 710—728. PMC 6453548 Slobodan pristup. PMID 30846391. doi:10.1016/j.ymthe.2019.02.012. 
  8. ^ Verbeke R, Lentacker I, De Smedt SC, Dewitte H (oktobar 2019). „Three decades of messenger RNA vaccine development”. Nano Today. 28: 100766. S2CID 202221207. doi:10.1016/j.nantod.2019.100766. hdl:1854/LU-8628303 Slobodan pristup. 
  9. ^ Flanagan, Katie L.; Best, Emma; Crawford, Nigel W.; Giles, Michelle; Koirala, Archana; MacArtney, Kristine; Russell, Fiona; Teh, Benjamin W.; Wen, Sophie CH (2020). „Progress and Pitfalls in the Quest for Effective SARS-CoV-2 (COVID-19) Vaccines”. Frontiers in Immunology. 11: 579250. PMC 7566192 Slobodan pristup. PMID 33123165. doi:10.3389/fimmu.2020.579250 Slobodan pristup. .
  10. ^ a b „COVID-19 ACIP Vaccine Recommendations”. U.S. Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Pristupljeno 18. 2. 2021. 
  11. ^ a b „Safe COVID-19 vaccines for Europeans”. European Commission. Pristupljeno 19. 2. 2021. 
  12. ^ „CureVac Final Data from Phase 2b/3 Trial of First-Generation COVID-19 Vaccine Candidate, CVnCoV, Demonstrates Protection in Age Group of 18 to 60”. CureVac (na jeziku: engleski). 2021-06-30. Arhivirano iz originala 12. 10. 2021. g. Pristupljeno 2022-01-23. 
  13. ^ a b v Moghimi SM (mart 2021). „Allergic Reactions and Anaphylaxis to LNP-Based COVID-19 Vaccines”. Molecular Therapy. 29 (3): 898—900. PMC 7862013 Slobodan pristup. PMID 33571463. doi:10.1016/j.ymthe.2021.01.030. .
  14. ^ „What are viral vector-based vaccines and how could they be used against COVID-19?”. Gavi, the Vaccine Alliance (GAVI). 2020. Pristupljeno 26. 1. 2021. 
  15. ^ „Understanding Viral Vector COVID-19 Vaccines”. U.S. Centers for Disease Control and Prevention (CDC). 13. 4. 2021. Pristupljeno 19. 4. 2021. 
  16. ^ „Investigating a Vaccine Against COVID-19”. ClinicalTrials.gov. 26. 5. 2020. NCT04400838. Arhivirano iz originala 11. 10. 2020. g. Pristupljeno 14. 7. 2020. 
  17. ^ „A Phase 2/3 study to determine the efficacy, safety and immunogenicity of the candidate Coronavirus Disease (COVID-19) vaccine ChAdOx1 nCoV-19”. EU Clinical Trials Register. 21. 4. 2020. EudraCT 2020-001228-32. Arhivirano iz originala 5. 10. 2020. g. Pristupljeno 3. 8. 2020. 
  18. ^ O'Reilly P (26. 5. 2020). „A Phase III study to investigate a vaccine against COVID-19”. ISRCTN Registry. doi:10.1186/ISRCTN89951424 Slobodan pristup. ISRCTN89951424. 
  19. ^ Corum J, Carl Z (8. 1. 2021). „How Gamaleya's Vaccine Works”. The New York Times. Pristupljeno 27. 1. 2021. 
  20. ^ „A Study of Ad26.COV2.S in Adults”. 4. 8. 2020. Arhivirano iz originala 16. 9. 2020. g. Pristupljeno 23. 8. 2020. 
  21. ^ „A Study of Ad26.COV2.S for the Prevention of SARS-CoV-2-Mediated COVID-19 in Adult Participants”. US National Library of Medicine. Arhivirano iz originala 26. 9. 2020. g. 
  22. ^ Johnson C, McGinley L. „Johnson & Johnson seeks emergency FDA authorization for single-shot coronavirus vaccine”. The Washington Post. 
  23. ^ „It's not just Johnson & Johnson: China has a single-dose COVID-19 vaccine that's 65% effective”. Fortune. Pristupljeno 28. 2. 2021. 
  24. ^ Wu, Shipo; Zhong, Gongxun; Zhang, Jun; Shuai, Lei; Zhang, Zhe; Wen, Zhiyuan; Wang, Busen; Zhao, Zhenghao; Song, Xiaohong; Chen, Yi; Liu, Renqiang; Fu, Ling; Zhang, Jinlong; Guo, Qiang; Wang, Chong; Yang, Yilong; Fang, Ting; Lv, Peng; Wang, Jinliang; Xu, Junjie; Li, Jianmin; Yu, Changming; Hou, Lihua; Bu, Zhigao; Chen, Wei (2020). „A single dose of an adenovirus-vectored vaccine provides protection against SARS-CoV-2 challenge”. Nature Communications. 11 (1): 4081. PMC 7427994 Slobodan pristup. PMID 32796842. doi:10.1038/s41467-020-17972-1. .
  25. ^ „Single dose vaccine, Sputnik Light, authorized for use in Russia”. sputnikvaccine.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-23. 
  26. ^ Petrovsky, Nikolai; Aguilar, Julio César (2004). „Vaccine adjuvants: Current state and future trends”. Immunology & Cell Biology. 82 (5): 488—496. PMID 15479434. S2CID 154670. doi:10.1111/j.0818-9641.2004.01272.x. 
  27. ^ „Safety and Immunogenicity Study of Inactivated Vaccine for Prevention of SARS-CoV-2 Infection (COVID-19) (Renqiu)”. ClinicalTrials.gov. 12. 5. 2020. NCT04383574. Arhivirano iz originala 11. 10. 2020. g. Pristupljeno 14. 7. 2020. 
  28. ^ „Clinical Trial of Efficacy and Safety of Sinovac's Adsorbed COVID-19 (Inactivated) Vaccine in Healthcare Professionals (PROFISCOV)”. ClinicalTrials.gov. 2. 7. 2020. NCT04456595. Arhivirano iz originala 11. 10. 2020. g. Pristupljeno 3. 8. 2020. 
  29. ^ PT. Bio Farma (10. 8. 2020). „A Phase III, observer-blind, randomized, placebo-controlled study of the efficacy, safety, and immunogenicity of SARS-COV-2 inactivated vaccine in healthy adults aged 18–59 years in Indonesia”. Registri Penyakit Indonesia. Arhivirano iz originala 11. 10. 2020. g. Pristupljeno 15. 8. 2020. 
  30. ^ Chen W, Al Kaabi N (18. 7. 2020). „A Phase III clinical trial for inactivated novel coronavirus pneumonia (COVID-19) vaccine (Vero cells)”. Chinese Clinical Trial Registry. Arhivirano iz originala 11. 10. 2020. g. Pristupljeno 15. 8. 2020. 
  31. ^ Ivanova P (20. 2. 2021). „Russia approves its third COVID-19 vaccine, CoviVac”. Reuters. Pristupljeno 11. 4. 2021. 
  32. ^ „Kazakhstan rolls out its own COVID-19 vaccine”. Reuters. 27. 4. 2021. Pristupljeno 2. 7. 2021. 
  33. ^ „FarsNews Agency Iran Licenses Emergency Injection of Home-Made Anti-Coronavirus Vaccine”. Fars News Agency. 14. 6. 2021. Pristupljeno 25. 8. 2021. 
  34. ^ „VLA2001 COVID-19 Vaccine”. Precision Vaccinations. 31. 12. 2020. Pristupljeno 11. 1. 2021. 
  35. ^ „MODULE 2 – Subunit vaccines - WHO Vaccine Safety Basics”. vaccine-safety-training.org. Arhivirano iz originala 20. 03. 2021. g. Pristupljeno 2022-01-23. 
  36. ^ „Study of the Safety, Reactogenicity and Immunogenicity of "EpiVacCorona" Vaccine for the Prevention of COVID-19 (EpiVacCorona)”. ClinicalTrials.gov. 22. 9. 2020. NCT04368988. Pristupljeno 16. 11. 2020. 
  37. ^ Achom, Debanish (2021-12-28). „India Clears 2 New Vaccines And Merck's Covid Pill: 10 Points”. NDTV.com. Pristupljeno 2022-01-19. 
  38. ^ Bottazzi, Maria Elena; Hotez, Peter J. (2021-12-30). „A COVID Vaccine for All”. Scientific American (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-19. 
  39. ^ Novavax (2021-12-02). „A 2-Part, Phase 1/2, Randomized, Observer-Blinded Study To Evaluate The Safety And Immunogenicity Of A SARS-CoV-2 Recombinant Spike Protein Nanoparticle Vaccine (SARS-CoV-2 rS) With Or Without MATRIX-M™ Adjuvant In Healthy Subjects”. Coalition for Epidemic Preparedness Innovations. 
  40. ^ „Dose Finding Study to Evaluate Safety, Tolerability and Immunogenicity of an Inactivated Adjuvanted Sars-Cov-2 Virus Vaccine Candidate Against Covid-19 in Healthy Adults”. U.S. National Library of Medicine. 30. 12. 2020. Pristupljeno 11. 1. 2021. 
  41. ^ Mudgal R, Nehul S, Tomar S (decembar 2020). „Prospects for mucosal vaccine: shutting the door on SARS-CoV-2”. Human Vaccines & Immunotherapeutics. 16 (12): 2921—2931. PMC 7544966 Slobodan pristup. PMID 32931361. doi:10.1080/21645515.2020.1805992. 
  42. ^ Rhee, Joon Haeng (2020). „Current and New Approaches for Mucosal Vaccine Delivery”. Mucosal Vaccines. Elsevier. str. 325—356. ISBN 9780128119242. PMC 7149853 Slobodan pristup. doi:10.1016/b978-0-12-811924-2.00019-5. 
  43. ^ a b Rhee, Joon Haeng (2020). "Current and New Approaches for Mucosal Vaccine Delivery". Mucosal Vaccines. Mucosal Vaccines. Elsevier. pp. 325–356.
  44. ^ a b „Live Attenuated Influenza Vaccine [LAIV] (The Nasal Spray Flu Vaccine) | CDC”. www.cdc.gov (na jeziku: engleski). 2021-10-15. Pristupljeno 2022-01-23. 
  45. ^ „A prospective, randomized, adaptive, phase I/II clinical study to evaluate the safety and immunogenicity of Novel Corona Virus −2019-nCov vaccine candidate of M/s Cadila Healthcare Limited by intradermal route in healthy subjects”. India: Clinical Trials Registry. 15. 12. 2020. CTRI/2020/07/026352. Arhivirano iz originala 22. 11. 2020. g. 
  46. ^ „Safety, Tolerability and Immunogenicity of INO-4800 for COVID-19 in Healthy Volunteers”. ClinicalTrials.gov. 7. 4. 2020. NCT04336410. Arhivirano iz originala 11. 10. 2020. g. Pristupljeno 14. 7. 2020. 
  47. ^ „IVI, INOVIO, and KNIH to partner with CEPI in a Phase I/II clinical trial of INOVIO's COVID-19 DNA vaccine in South Korea”. International Vaccine Institute. 16. 4. 2020. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  48. ^ „Study of COVID-19 DNA Vaccine (AG0301-COVID19)”. ClinicalTrials.gov. 9. 7. 2020. NCT04463472. Arhivirano iz originala 11. 10. 2020. g. Pristupljeno 14. 7. 2020. 
  49. ^ „Safety and Immunogenicity Study of GX-19, a COVID-19 Preventive DNA Vaccine in Healthy Adults”. ClinicalTrials.gov. 24. 6. 2020. NCT04445389. Arhivirano iz originala 11. 10. 2020. g. Pristupljeno 14. 7. 2020. 
  50. ^ „S. Korea's Genexine begins human trial of coronavirus vaccine”. Reuters. 19. 6. 2020. Arhivirano iz originala 11. 10. 2020. g. Pristupljeno 25. 6. 2020. 
  51. ^ Chang LJ (9. 3. 2020). „Safety and Immunity of Covid-19 aAPC Vaccine”. ClinicalTrials.gov. NCT04299724. Arhivirano iz originala 11. 10. 2020. g. Pristupljeno 14. 7. 2020. 
  52. ^ „Immunity and Safety of Covid-19 Synthetic Minigene Vaccine”. ClinicalTrials.gov. 19. 2. 2020. NCT04276896. Arhivirano iz originala 11. 10. 2020. g. Pristupljeno 14. 7. 2020. 
  53. ^ Chang, Lung-Ji (2020-03-06). „Safety and Immunity Evaluation of A Covid-19 Coronavirus Artificial Antigen Presenting Cell Vaccine”. Shenzhen Geno-Immune Medical Institute, Shenzhen Third People's Hospital, Shenzhen Second People's Hospital. 
  54. ^ „A Phase I/II Randomized, Multi-Center, Placebo-Controlled, Dose-Escalation Study to Evaluate the Safety, Immunogenicity and Potential Efficacy of an rVSV-SARS-CoV-2-S Vaccine (IIBR-100) in Adults”. ClinicalTrials.gov. 1. 11. 2020. NCT04608305. 
  55. ^ Johnson CY, Mufson S (11 June 2020). "Can old vaccines from science's medicine cabinet ward off coronavirus?". The Washington Post. ISSN 0190-8286
  56. ^ „Bacille Calmette-Guérin (BCG) vaccination and COVID-19”. www.who.int (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-23. 
  57. ^ „BCG vaccines: WHO position paper – February 2018”. Wkly Epidemiol Rec. 93 (8): 73—96. 2018. PMID 29474026. 
  58. ^ De Bree, L. Charlotte J.; Marijnissen, Renoud J.; Kel, Junda M.; Rosendahl Huber, Sietske K.; Aaby, Peter; Benn, Christine Stabell; Wijnands, Marcel V. W.; Diavatopoulos, Dimitri A.; Van Crevel, Reinout; Joosten, Leo A. B.; Netea, Mihai G.; Dulos, John (2018). „Bacillus Calmette–Guérin-Induced Trained Immunity is Not Protective for Experimental Influenza A/Anhui/1/2013 (H7N9) Infection in Mice”. Frontiers in Immunology. 9: 869. PMC 5936970 Slobodan pristup. PMID 29760700. doi:10.3389/fimmu.2018.00869 Slobodan pristup. .
  59. ^ Arts, Rob J.W.; Moorlag, Simone J.C.F.M.; Novakovic, Boris; Li, Yang; Wang, Shuang-Yin; Oosting, Marije; Kumar, Vinod; Xavier, Ramnik J.; Wijmenga, Cisca; Joosten, Leo A.B.; Reusken, Chantal B.E.M.; Benn, Christine S.; Aaby, Peter; Koopmans, Marion P.; Stunnenberg, Hendrik G.; Van Crevel, Reinout; Netea, Mihai G. (2018). „BCG Vaccination Protects against Experimental Viral Infection in Humans through the Induction of Cytokines Associated with Trained Immunity”. Cell Host & Microbe. 23 (1): 89—100.e5. PMID 29324233. doi:10.1016/j.chom.2017.12.010. .
  60. ^ a b v g d đ e ž z i „What are the side effects of COVID-19 vaccines, and should you worry?”. www.medicalnewstoday.com (na jeziku: engleski). 2021-09-06. Pristupljeno 2021-12-20. 
  61. ^ a b „Šta znamo o kineskoj vakcini protiv korone”. BBC News na srpskom (na jeziku: srpski). 9. 12. 2020. Pristupljeno 29. 12. 2020. 
  62. ^ a b v g „Kina odobrila vakcinu "Sinofarma"”. www.rts.rs. 31. 12. 2020. Pristupljeno 31. 12. 2020. 
  63. ^ „Kina odobrila testiranje vakcine na ljudima”. www.politika.rs. Politika onlajn, od: 14. 4. 2020. Pristupljeno 14. 4. 2020. 
  64. ^ a b v g „Unapređena MMR vakcina kao trojanski konj protiv kovida 19”. www.rts.rs. RTS Beograd, 16. 4. 2020. Pristupljeno 16. 4. 2020. 
  65. ^ „Pet vakcina prednjači u istraživanjima, dokle se stiglo i šta znamo do sada”. www.rts.rs. 27. 11. 2020. Pristupljeno 27. 11. 2020. 
  66. ^ „Počela vakcinacija u Britaniji - žena iz Severne Irske prva primila vakcinu”. N1 Srbija (na jeziku: srpski). 8. 12. 2020. Arhivirano iz originala 21. 12. 2020. g. Pristupljeno 30. 12. 2020. 
  67. ^ „Prve vakcine za Kovid-19 stižu u američke države u ponedeljak”. Glas Amerike (na jeziku: srpski). 8. 12. 2020. Pristupljeno 30. 12. 2020. 
  68. ^ a b Welle (www.dw.com), Deutsche. „Vakcina Bajonteka i Fajzera protiv Kovida-19 odobrena u EU | DW | 21.12.2020”. DW.COM (na jeziku: srpski). Pristupljeno 28. 12. 2020. 
  69. ^ Welle (www.dw.com), Deutsche. „Počela vakcinacija u Nemačkoj | DW | 27.12.2020”. DW.COM (na jeziku: srpski). Pristupljeno 28. 12. 2020. 
  70. ^ „Počela vakcinacija širom EU, prve doze primili najugroženiji”. N1 Srbija (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 27. 12. 2020. g. Pristupljeno 28. 12. 2020. 
  71. ^ „Počela vakcinacija protiv korona virusa u Srbiji”. BBC News na srpskom (na jeziku: srpski). 24. 12. 2020. Pristupljeno 28. 12. 2020. 
  72. ^ a b „Moderna veruje da je njena vakcina efikasna i za novi soj korone, biće testirana”. N1 Srbija (na jeziku: srpski). 24. 12. 2020. Arhivirano iz originala 24. 12. 2020. g. Pristupljeno 28. 12. 2020. 
  73. ^ „Vakcina "Moderna" odobrena u SAD”. Politika Online. Pristupljeno 2020-12-29. 
  74. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of (31. 12. 2020). „Izdata uvozna dozvola za "sputnjik" u Srbiji”. www.rts.rs. Pristupljeno 2. 1. 2021. 
  75. ^ a b v g „Oxford COVID-19 Vaccine Trial Results Mixed”. Medscape. 8. 12. 2020. Pristupljeno 26. 12. 2020. 
  76. ^ a b v g „U Britaniji počela vakcinacija domaćom vakcinom”. www.rts.rs. 4. 1. 2021. Pristupljeno 4. 1. 2021. 
  77. ^ a b „Oksfordska vakcina odobrena za upotrebu u Velikoj Britaniji”. N1 Srbija (na jeziku: srpski). 30. 12. 2020. Arhivirano iz originala 30. 12. 2020. g. Pristupljeno 30. 12. 2020. 
  78. ^ (2020). "Determinants of COVID-19 vaccine acceptance in the US". EClinicalMedicine, the Lancet 26
  79. ^ „Poll shows 61 percent of Americans likely to take COVID-19 vaccine”. Science (na jeziku: engleski). 3. 12. 2020. Pristupljeno 28. 12. 2020. 
  80. ^ „Zašto većina Nemaca neće da se vakciniše? | DW | 20.12.2020”. DW.COM (na jeziku: srpski). 2. 12. 2020. Pristupljeno 28. 12. 2020. 
  81. ^ a b v g „Trending Clinical Topic: Virus Collision”. Medscape. Pristupljeno 29. 12. 2020. 
  82. ^ „Građani Nemačke, za sada, ne mogu da biraju vakcinu”. www.rts.rs. 10. 1. 2021. Pristupljeno 10. 1. 2021. 
  83. ^ „Ohrabrujuća studija: Imunitet posle kovida traje najmanje osam meseci, ali...”. www.rts.rs. 9. 1. 2021. Pristupljeno 10. 1. 2021. 
  84. ^ a b v „Vakcine? - Ovo je odgovor koji Vam daju lekari!”. izjzv.org.rs. Pristupljeno 2021-12-09. 
  85. ^ a b Vodič za zdravstvene radnike za primenu vakcine SARS-CoV-2 Vaccine (Vero Cell), Inactivated Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. mart 2021) Pristupljeno 25. 1. 2022.
  86. ^ „Possible Side Effects After Getting a COVID-19 Vaccine”. www.cdc.gov. Pristupljeno 20. 12. 2021. 
  87. ^ „Coronavirus disease (COVID-19): Vaccines safety”. www.who.int (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-20. 
  88. ^ „How to report a side effect”. www.adrreports.eu. Pristupljeno 20. 12. 2021. 
  89. ^ „Službeni glasnik RS”, br. 44/2017 i 54/2018
  90. ^ „Selected Adverse Events Reported after COVID-19 Vaccination”. 16. 12. 2021. Pristupljeno 16. 12. 2021. 
  91. ^ „Suspicions grow that nanoparticles in Pfizer's COVID-19 vaccine trigger rare allergic reactions”. www.science.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-20. 
  92. ^ „Janssen COVID-19 Vaccine (Johnson & Johnson) Vaccine Preparation and Administration Summary” (PDF). Pristupljeno 20. 12. 2021. 
  93. ^ Blumenthal, Kimberly G.; Robinson, Lacey B.; Camargo, Carlos A., Jr; Shenoy, Erica S.; Banerji, Aleena; Landman, Adam B.; Wickner, Paige (2021-04-20). „Acute Allergic Reactions to mRNA COVID-19 Vaccines”. JAMA. 325 (15): 1562—1565. ISSN 0098-7484. PMC 7941251 Slobodan pristup. PMID 33683290. doi:10.1001/jama.2021.3976. 
  94. ^ CDC (2020-02-11). „COVID-19 Vaccination”. Centers for Disease Control and Prevention (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-20. 
  95. ^ „Professor Jonathan Ball - The University of Nottingham”. www.nottingham.ac.uk. Pristupljeno 2021-12-20. 
  96. ^ „GSK and CureVac to develop next generation mRNA COVID-19 vaccines”. CureVac (na jeziku: engleski). 2021-02-03. Pristupljeno 2021-12-20. 
  97. ^ „COVID-19 vaccines vs. variants: The state of play”. www.medicalnewstoday.com (na jeziku: engleski). 2021-03-15. Pristupljeno 2021-12-20. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вакцина_против_ковида_19&oldid=27438185”