Ishrana

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Foods.jpg

Ishrana, odnosno nutricija se tumači kao nauka o organskim procesima pomoću kojih organizam prisvaja i koristi hranu i tečnosti za normalno funkcionisanje, rast i održavanje, kao i održavanje ravnoteže između zdravlja i bolesti.

Pregled[uredi]

Sve do šezdesetih godina dvadesetog veka lekari su govorili svojim pacijentima da ishrana ima malog uticaja na njihovo zdravlje. Danas je, međutim, jasno da ishrana predstavlja jedan od najvažnijih faktora za ljudsko zdravlje. Sva materija u ljudima koja čini ćelije njihovog organizma (osim onih ćelija koje su stvorene pre rođenja) uzeta je iz hrane kroz sistem za varenje. Materija koja čini otpad uklanja se iz organizma.

Istraživanje u ovoj oblasti mora uzeti u obzir stanje životinje pre hranjenja i nakon varenja kao i hemijski sastav hrane i izmeta. Specifične vrste materije (hemikalija) koje telo apsorbuje mogu se ustanoviti poređenjem hemijskog sastava izmeta sa hemijskim sastavom hrane pre konzumiranja. Efekat koji apsorbovana materija ima na telo može se utvrditi poređenjem stanja organizma pre unosa hranljivih materija i stanja organizma nakon njihovog varenja.

Efekat ishrane može se preciznije ustanoviti tek nakon proteka dužeg vremenskog perioda planskog unosa hranljivih materija i analize izmeta. Broj varijabli relevantnih za ovu vrstu istraživanja je izuzetno visok. Zbog toga svako validno nutricionističko istraživanje zahteva vreme što je i jedan od glavnih razloga zašto je nauka o ljudskoj ishrani relativno mlada.

Istorija i skorašnji razvoji[uredi]

Nauka o ishrani se brzo razvijala. Vitamine je 1912. godine prvi put otkrio Frederik Goland Hopkins, koji je zbog svojih zasluga u ovoj oblasti dobio titulu Sera i Nobelovu nagradu 1929. godine.

U dvadesetom veku, nakon sagledavanja prirode i uloge proteina, ugljenih hidrata, vitamina i minerala u ljudskoj ishrani došlo se do stanovišta da je dotadašnje znanje o hranljivim sastojcima potpuno. Na hranu se gledalo kao na gorivo i sve što je bilo potrebno je da unesemo dovoljnu količinu određenih sastojaka kako bismo živeli zdravo. Međutim, ubrzo je usledila serija brzih otkrića koja je počela sa otkrićem dijetetskih vlakana, što je ukazalo na veoma velike praznine u dotadašnjem znanju o uticaju koji hrana ima na naše zdravlje i normalno funkcionisanje.

Danas znamo da postoji više hiljada fitohemikalija u našoj hrani, a svaka od njih ima suštinsku ulogu u pravilnom funkcionisanju našeg tela. Takođe, smatra se da postoji još mnogo fitohemikalija i drugih sastojaka hrane koje tek treba otkriti. Tu su još i enzimi koji igraju ključnu ulogu u ishrani: oni predstavljaju katalizatore koji se nalaze u našoj hrani ali ih takođe proizvodi i naš sistem za varenje. Oni igraju nezamenljivu ulogu u odvijanju metaboličkih procesa u ljudskom organizmu.

Antioksidansi predstavljaju još jedno skorašnje otkriće. Potrošnja energije u našem organizmu i njen nedostatak često dovode do oštećenja ćelija, a pojedini hranljivi sastoji, kao što je vitamin C, imaju ključnu ulogu u usporavanju starenja organizma i smanjenju negativnih posledica oksidirajućih procesa u organizmu. Određeni naučni krugovi su pre izvesnog vremena doveli u sumnju pozitivne efekte na zdravlje ljudi koji se pripisuju vitaminu E[koji naučni krugovi?].

Prerada hrane[uredi]

Hrana se može učiniti zdravijom i ukusnijom u procesu prerade. Prerada hrane zato ima bitnu ulogu u obezbeđivanju dobre ishrane.

Prerada hrane, međutim, ponekad može škoditi ljudskom zdravlju: prerađivani pirinač je identifikovan kao uzrok bolesti beri-beri kada su ljudi shvatili da je skidanje kore pirinča proces kojim se uklanjaju ključne hranljive materije.

Krajem 18. veka u SAD, došlo je do velikog broja obolelih beba koje su bile hranjene prokuvanim mlekom, po predlogu Luja Pastera da se odstrane bakterije. Pasterizacija je uspešno uklanjala bakterije, ali je takođe uništila i vitamin C, izazivajući prehrambenu zarazu.

Postoje brojni primeri neželjenih efekata prerade hrane, skupa sa laboratorijskim nalazima i potrebom za opreznošću u svetlu našeg ograničenog i nekompletnog znanja, koji su doveli preradu hrane u pitanje.

Današnji vodeći prehrambeni stručnjaci savetuju da se hrana, kad god je to moguće, što manje prerađuje, pošto neotkriveni ali verovatno značajni sastojci mogu biti uklonjeni, ili razni toksini mogu biti dodati ili proizvedeni tokom procesa obrade hrane i kuvanja na visokoj temperaturi. Takođe, obrađivanje hrane može zameniti neke od mehaničkih/biohemičkih telesnih procesa koji su ključni za puno varenje i poboljšavaju samu hranljivost proizvoda.

Prehrambeni biohemičar T. Kolin Kembel, profesor i direktor projekta „Kina“ izjavio je na simpozijumu epidemiologije: „Analize podataka kineskih studija su nam pokazale da bismo trebali biti pažljiviji“ i pomenuo sledeća tri pravila[1]:

  • Što je veća raznovrsnost biljne hrane u dijeti, veća je korist same dijete. Raznovrsnost omogućava veću pokrivenost nama poznatih i nepoznatih hranljivih potreba.
  • Ukoliko je prisutna raznovrsnost biljne hrane, kvaliteta i kvantiteta, zdrava i hranljiva dijeta može biti sprovedena bez hrane na životinjskoj bazi.
  • Što je hrana bliža svom prirodnom stanju — sa minimalnim zagrevanjem, soljenjem i preradom — rezultat će biti bolji.

Način života i hranljive potrebe[uredi]

Adekvantnoj ishrani daju prilog tri neophodna uslova za normalno funkcionisanje organizma:

  • Adekvatan nivo energije
  • Održavanje pogodne telesne strukture i procesa - funkcije mišića, imunskog sistema, čvrstine kostiju i snage
  • Popravka i razvoj svih sistema organa

U ljudskom slučaju na normalno funkcionisanje utiču mnoge situacije, koje su često otvorenog izbora. Fizički radnik, pecaroš, bodibilder, sumo rvač, sveštenik, dete i invalid imaju različite definicije normalnog funkcionisanja, jer imaju drugačiji oblik, veličine i prehrambene potrebe.

Prema tome, pravilna ishrana ima različito značenje u zavisnosti od situacije i životnog stila osobe o kojoj se govori. Atlete mogu zahtevati visok nivo proteina i energije za obavljanje teških aktivnosti kojim se bave. Ljudima koji rade u hladnom okruženju mogu biti potrebni visoki nivoi masti u ishrani, kako bi im pomogli u održavanju normalne telesne temperature. Ova prednost visokog nivoa masti može biti veoma škodljiva ljudima u drugim situacijama, npr. radniku u sedećem položaju u klimatizovanoj kancelariji.

Državna briga o ishrani[uredi]

Većina vlada država sveta obezbeđuje uputstva dobre ishrane a neke su nametnule i obavezno etiketiranje svih prehrambenih proizvoda kako bi pomogli potrošačima da sami prihvate ta uputstva.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Cornell Chronicle 28.6.2001, Pristupljeno 8. 4. 2013.

Bibliografija[uredi]

  • Bluher, Khan BP, Kahn CR, Extended longevity in mice lacking the insulin receptor in adipose tissue. Science 299(5606): 572-4, Jan 24, 2003.
  • The Times newspaper, January 31 2004 Could vitamins help delay the onset of Alzheimer’s? by Jerome Burne.
  • The Times newspaper February 28, 2004 Autism: I can see clearly now.. . by Simon Crompton
  • The Times newspaper March 10, 2004 Work up an Amish appetite by Anne-Celine Jaeger
  • Das M, Gabriely I, Barzilai N.Caloric restriction, body fat and aging in experimental models. Obes Rev. 2004 Feb;5(1):13-9.
  • William Eaton et al Coeliac disease and schizophrenia British Medical Journal, February 21, 2004.
  • Janssen I, Katzmarzyk PT, Ross R. Waist circumference and not body mass index explains obesity-related health risk. Am J Clin Nutr. 2004 Mar;79(3):379-84.
  • J Mei, SSC Yeung et al "High dietary phytoestrogen intake and bone mineral density in postmenopausal women."Journal of Clinical Endocrinology and Metabolism, 2001, Vol 86, Iss 11
  • Merritt JC "Metabolic syndrome: soybean foods and serum lipids."J Natl Med Assoc. 2004 Aug;96(8):1032-41.
  • Sobczak S, et al Lower high-density lipoprotein cholesterol and increased omega-6 polyunsaturated fatty acids in first-degree relatives of bipolar patients Psychol Med. 2004 Jan;34(1):103-12.
  • Walter C. Willett and Meir J. Stampfer,Rebuilding the Food Pyramid, Scientific American January 2003.
  • Weindruch R, et al. The retardation of aging in mice by dietary restriction: longevity, cancer, immunity and lifetime energy intake. (Journal of Nutrition, 116(4), pages 641-54.,April, 1986.)

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :