Veliki sedalni živac

Veliki sedalni živac
Veliki sedalni živac
	Veliki sedalni živac
Detalji
Sinonimi	išijadični živac, bedreni živac
Nazivi i oznake
Latinski naziv	n.ischiadicus
MeSH	D012584
TA98	A14.2.07.046
TA2	6569
FMA	19034
	Anatomska terminologija [šablon na Vikipodacima]

Veliki sedalni živac, išijadični živac ili bedreni živac (lat. n.ischiadicus) najveći je živac čovečjeg tela koji nastaje iz korenova (L4, L5, S1, S2, S3) krsnog spleta (lat. plexus lumbosacralis – pars sacralis) lumbosakralnog (slabinskokrsnog) dela kičmene moždine i sastoji se od motornih i senzornih neurona koji učestvuju u inervaciji delova tela od lumbosakralne (slabinskokrstne) oblasti pa sve sve do završnih delova donjih udova.^[1]

Veliki sedalni živac, kao glavni nastavak krsnog (sakralnog) pleksusa u svom daljem toku se račva u dve glavne grane; golenjački (lat. n. tibialis) i lišnjački nerv (lat. n.peronei).^[2]^[3]^[4]^[5]

Lumbosakralni pleksus

Lumbosakralni pleksus je snop nervnih vlakana sastavljen od prednjih grana slabinskih i krsnih kičmenih nerava, koji se anatomski gledano, sastoji od funkcionalne jedinice (dva pleksusa) u donjem delu trupa, koji se često razmatraju odvojena kao slabinski i sakralni (krstni) dao, ali u stvari se radi o blisko povezanim regijama:

Lumbalni (slabinski) pleksus

Lumbalni (slabinski) pleksus čine koreni kičmenih nerava iz; slabinskog dela (L1—L3), sa pojedinačnim vlaknima iz grudnog (T12) i slabinskog dela (L4)

Sakralni (krsni) pleksus

Sakralni (krsni) pleksus čine koreni kičmenih nerava; slabinskog i krsnog dela (L5—S3), sa pojedinačnim vlaknima iz slabinskog (L4) i krsnog dela (S4).^[6] U sklopu sakralnog pleksusa opisuje se i pudendalni pleksus, koji se kao termin koristi za složenu strukturu koja se sastoji od sakralnih kičmenih nerava. Neki izvori ga opisuju kao S2-S4 lumbosakralnog pleksusa.^{[traži se izvor]} U nekim starijim tekstovima radi se o gruboj aproksimaciji kokcigealnog pleksusa.^{[traži se izvor]}

Nakon izlaska iz kičmene moždine prolaze nervni korenovi, (koji u kasnijem toku stvaraju lumbosakralni pleksus), prvo subarahnoidalnim prostorom, gde se nalaze u tesnoj vezi sa pijom, arahnoidejom i likvorom. U danjem toku korenovi prolaze kroz subduralni i epiduralni prostor kičmenog kanala, te kroz uske međupršljenske otvore.

Lumbosakralni pleksus prolazi kroz veliku i malu karlicu retroperitonealnim prostorom u neposrednoj blizini sa kostima karlice, debelog creva, rektuma (završnog creva) i mokraćne bešike.^[7]

Veliki sedalni živac

Nastavljajući se na lumbosakralni pleksus on od vlakana prednjih grana četvrtog i petog lumbalnog (L4-L5) spinalnog živca živca i prvog i drugog sakralnog (S1-S2) spinalnog živca, nastaje veliki sedalni živac, u predelu piriformnog mišića. On potom kroz veliki foramen išijadikus napušta karlicu, da bi u sedalnom predelu, prolazeći ispod velikog glutealnog mišića a zatim iznad velikog adduktora, pokriven sa pregibačima bedra, nastavio svoj tok duž butine sve do gornjeg ugla čašične (patelarne) jame (lat. fossa poplitea) kolena, gde se u 66% slučajeva obostrano deli u svoje dve periferne grane:^[8]

Golenjački (tibijalni) živac (лат. n.tibialis) — motorni i senzorni živac, koji leži na tibijalnoj ivici dvoglavog mišića, ide zatim spolja ispod glavice fibule i deli se na dve grane; duboki lišnjački živac (lat. n. peroneus profundus) i površni lišnjački živac (lat. n. peroneus superficialis).

Lišnjački (peronealni) živac лат. n.peroneus — motorni i senzorni živac koji nastavlja tok velikog sedalnog živaca, i u čašičnoj jami i leži površno, zatim prolazi između dve glave gastroknemijusa i ulazi u poplitealni kanal, gde leži ispred soleusa i dolazi do iza tibijalnog maleolusa, gde prolazi tarzalni kanal, i deli se u u unutrašnji i spoljašnji plantarni živac (lat. n.plantaris medius i n.plantaris lateralis).

Međutim, poznato je da završna račva velikog sedalnog živaca može biti visok smešten u zadnjoj loži buta ili čak u karlici. u oko 33% slučajeva.^[9]^[10]

Golenjački i lišnjački živac se potom duž potkolenice račvaju u sopstvene grane, koje se pružaju sve do prstiju stopala.

Prikaz velikog sedalnog živca

Prikaz snopova oba lumbosakralna pleksusa

Zona inervacije

Motornim vlaknima

Veliki sedalni živac svojim motornim vlaknima inerviše:^[11]

Površni lišnjački živaca (n. peroneus superficialis)

mišiće spoljašnje lože potkolenice,

Duboki lišnjački živac (n. peroneus profundus)

mišiće prednje lože potkolenice
mišiće zadnje lože butina, veliki primicač i sve mišiće nogu i stopala, (lat. mm. gemelli, m.quadratus femoris, m. obturator internus, m. biceps femoris, m. semitendinosus, m. semimembranosus.)

Senzornim vlaknima

Veliki sedalni živac svojim senzornim vlaknima inerviše:^[11]

Površnog lišnjačkog živca (n. peroneus superficialis)

kožu donjeg dela spoljašnje strane potkolenice
dorzalnu stranu stopala (n.cutaneus dorsalis medialis)

Dubokog lišnjačkog živaca (n. peroneus profundus)

kožu unutrašnje strane drugog prsta
spoljašnju stranu prvog prsta na dorzalnoj strani stopala.

Patologija

Nervne strukture išijadikusa mogu oboleti primarno (esencijalno), neurogeno ili sekundarno zbog neke opšte bolesti ili lokalnog oboljenja susednih struktura (najčešće kao posledica kompresije ili iritacije) kada govorimo o neuralgično-neurotičnim simptomima^[12] levog, desnog ili oba velika sedalna živca.

Postoji više razloga zašto su nervne strukture koje ulaze u sastav išijadikusa podložnije oštećenjima nego što se to dešava kod drugih živaca (bez obzira na kom nivou je došlo do promena; u području korenova, išijadičnog spleta ili u njegovim perifernim granama).^[13]

Veliki deo neurona išijadičnih nervnih struktura je veoma dug (jer je to najduži živac u telu), pa je samim tim i biološki osetljiviji. Drugi razlog je njegov specifičan put i topografski odnos sa pojedinim organima i raznovrsnim strukturama u telu, i na kraju velika distribucija područja njegovog grananja u mišićima, zglobovima i koži.^[13]

Danas se smatra da je znatan broj slučajeva išijadičkog sindroma (i do 80%) vertebralne etiologije, kao posledica promena na hrskavičnim i koštanim strukturama i ligamentima kičmenog stuba.^[14]

Paraliza išijadikusa može biti i posledica teških stenoza (suženja) kičmenog kanala nakon interventnih procedure, što najčešća zahteva hitnu operativnu dekompresiju.^[15]

Veliki sedalni živac u religiji

U judaizmu, upotreba velikog sedalnog živca u ishrani je zabranjena, čak i ako je primenjen (verski prihvaćen) način ubijanja životinje. Ovo se zasniva na verskom običaju, koji se navodi u bibliji (Prvo Mojsijevo poglavlje 32) koji govori o ranjavanju Jakova u njegov „gid hanasheh” dok se borio sa anđelom.^[16]

Zato je upotreba velikog sedalnog živca poznata u Hebrejskom i kao „gid hanasheh” zabranjena iz verskih razloga. Proces uklanjanja velikog sedalnog živca (kao i nekih velikih krvnih sudova i zabranjena upotreba masti,) iz mesa, je poznata pod nazivom („nikkur”),, ili „deveining” Budući da je ovo veoma težak i delikatan proces, (samo vrlo vešt mesar može da odvoji zabranjeni živac iz mesa), komadi mesa od zadnjeg dela životinja (uključujući „file minjon”)^[a] obično se ne nalaze u prodaji u pojedinim zemljama sveta.^[17]

Napomene

^ File minjon (francuski „sladak file“ ili „slatkiš file") u SAD je goveđi odrezak preuzet iz mišića psoasa majora govečeta ili junice koji prolazi duž obe strane kičme, i obično nakon vađenja iz životinje liči na dve dugačke zmije

Vidi još

Reference

^ „peripheral nervous system at Dorland's Medical Dictionary”.
^ -author= -
^ Quain's Elements of Anatomy by Jones Quain, William Sharpey, Allen Thomson, John G. Cleland (1867)
^ Quain's Elements of Anatomy by Jones Quain, Edward Albert Schäfer, Johnson Symington, Thomas Hastie Bryce (1909)
^ Cunningham's Manual of Practical Anatomy by Daniel John Cunningham, Arthur Robinson (1914)
^ Plexus lumbosacralis na: DocCheck Medical Pristupljeno 29. januar 2014.
^ Anatomy, Descriptive and Applied by Henry Gray (1913)
^ Ugrenović, S.; et al. (2005). „Odnos n. ishijadikusa sa piriformnim mišićem i nivo njegove završne račve − anatomska studija”. Vojnosanit Pregl. 62 (1): 45−49.
^ Vloka, J. D.; Hadzic, A; April, E.; Thys, D. M. (2001). „The division of the sciatic nerve in the popliteal fossa: anatomical implication for popliteal nerve blockade”. Anesthesia & Analgesia. 92 (1): 215−7. PMID 11133630. doi:10.1097/00000539-200101000-00041.
^ Kahle W, Frotscher M. Color Atlas and Textbook of Human Anatomy. Vol. 3. Nervous System and SensoryOrgans. Stuttgart: Thieme; 2002. p. 86−97
^ ^а ^б Guyton, Arthur C.; Hall, John E. (1999). Medicinska fiziologija. Beograd: Savremena administracija. ISBN 978-86-387-0778-2.
^ Jelenković, A.; Veskov, R.; Jovanović, M.; Raicević, R.; Bokonjić, D.; Vasilev, V.; Bosković, B. (2002). „Pain and excitatory amino acids”. Vojnosanit Pregl. 59 (1): 49—58. PMID 11928191. doi:10.2298/VSP0201049J.
^ ^а ^б Hankey GJ, Waedlaw JM, Clinical Neurology. Demons Medical Publisching, new York 2002
^ Ђорђевић Д, Обољења нервног система, Војна интерна медицина, Београд, 1982
^ James B. Stiehl MD and William A. Stewart MD (1998). „Late Sciatic Nerve Entrapment Following Pelvic Plate Reconstruction in Total Hip Arthroplasty” (PDF). The Journal of Arthroplasty. 13 (5): 587—589. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 10. 2013. г. Приступљено 08. 04. 2013.
^ Vayishlach Minutiae Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (19. maj 2011), Pristupljeno 8. april 2013.
^ Why can't I find kosher filet mignon? — Kosher Q&A, Pristupljeno 8. april 2013.

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[17] File minjon (francuski „sladak file“ ili „slatkiš file") u SAD je goveđi odrezak preuzet iz mišića psoasa majora govečeta ili junice koji prolazi duž obe strane kičme, i obično nakon vađenja iz životinje liči na dve dugačke zmije

[1] „peripheral nervous system at Dorland's Medical Dictionary”.

[2] -author= -

[3] Quain's Elements of Anatomy by Jones Quain, William Sharpey, Allen Thomson, John G. Cleland (1867)

[4] Quain's Elements of Anatomy by Jones Quain, Edward Albert Schäfer, Johnson Symington, Thomas Hastie Bryce (1909)

[5] Cunningham's Manual of Practical Anatomy by Daniel John Cunningham, Arthur Robinson (1914)

[6] Plexus lumbosacralis na: DocCheck Medical Pristupljeno 29. januar 2014.

[7] Anatomy, Descriptive and Applied by Henry Gray (1913)

[8] Ugrenović, S.; et al. (2005). „Odnos n. ishijadikusa sa piriformnim mišićem i nivo njegove završne račve − anatomska studija”. Vojnosanit Pregl. 62 (1): 45−49.

[9] Vloka, J. D.; Hadzic, A; April, E.; Thys, D. M. (2001). „The division of the sciatic nerve in the popliteal fossa: anatomical implication for popliteal nerve blockade”. Anesthesia & Analgesia. 92 (1): 215−7. PMID 11133630. doi:10.1097/00000539-200101000-00041.

[10] Kahle W, Frotscher M. Color Atlas and Textbook of Human Anatomy. Vol. 3. Nervous System and SensoryOrgans. Stuttgart: Thieme; 2002. p. 86−97

[аутоматски_генерисано1-11] а ^б Guyton, Arthur C.; Hall, John E. (1999). Medicinska fiziologija. Beograd: Savremena administracija. ISBN 978-86-387-0778-2.

[12] Jelenković, A.; Veskov, R.; Jovanović, M.; Raicević, R.; Bokonjić, D.; Vasilev, V.; Bosković, B. (2002). „Pain and excitatory amino acids”. Vojnosanit Pregl. 59 (1): 49—58. PMID 11928191. doi:10.2298/VSP0201049J.

[Hankey-13] а ^б Hankey GJ, Waedlaw JM, Clinical Neurology. Demons Medical Publisching, new York 2002

[14] Ђорђевић Д, Обољења нервног система, Војна интерна медицина, Београд, 1982

[Stiehl-15] James B. Stiehl MD and William A. Stewart MD (1998). „Late Sciatic Nerve Entrapment Following Pelvic Plate Reconstruction in Total Hip Arthroplasty” (PDF). The Journal of Arthroplasty. 13 (5): 587—589. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 10. 2013. г. Приступљено 08. 04. 2013.

[16] Vayishlach Minutiae Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (19. maj 2011), Pristupljeno 8. april 2013.

[18] Why can't I find kosher filet mignon? — Kosher Q&A, Pristupljeno 8. april 2013.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[a]

[17]

Normativna kontrola
Državne	Letonija
Ostale	Enciklopedija Britanika Terminologia Anatomica