Iljušin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Iljušin (rus. Авиационный комплекс имени С. В. Ильюшина)
Razvoj i proizvodnja
DelatnostAeronautika, vojna industrija, vazduhoplovstvo
Osnovano13. januar 1933. godine
Moskva, Rusija
OsnivačiSergej Vladimirovič Iljušin
SedišteMoskva
ProizvodiVojne i civilne avione
Broj zaposlenih
oko 12 000
Veb-sajtwww.ilyushin.org

Iljušin (rus. Авиационный комплекс имени С. В. Ильюшина) je ruski konstrukcioni biro i proizvođač aviona koji je osnovao Sergej Vladimirovič Iljušin.

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Potpredsednik Komesarijata teške industrije SSSR i šef vazduhoplovne industrije P. I. Baranov je 13. januara 1933. godine, pri fabrici No 39 formirao „Centralni Konstrukcioni Biro (CKB)“ za projektovanje i proizvodnju lakih aviona. Prema rukovodiocu biroa dobio je prvo nezvanično naziv S. V. Iljušin, a nakon njegovog penzionisanja i smrti ceo taj kompleks je prema njemu dobio naziv rus. Авиационный комплекс имени С. В. Ильюшина.

Već 1935. godine, iz ovog biroa izlazi dvomotorni bombarder sa radnom oznakom CKB-26 s sledeće godine njegova poboljšana varijanta CKB-30, koji nakon puštanja u proizvodnju dobio vojnu oznaku DB-3. Ovaj avion je u avgustu mesecu 1936. godine predat na upotrebu Crvenoj armiji i sa njim je 1938. i 1939. godine, oboren prvi svetski rekord koji je pripisan sovjetskoj avijaciji. Serijska proizvodnja ovog aviona počinje 1937. godine. Civilna verzija ovog aviona dobila je naziv „Moskva“ i sa njim su za to vreme obavljeni izvanredni letovi na relaciji Moskva - Daleki istok i u Severnu Ameriku.

Od 1935. godine, pa nadalje ovaj tim projektuje avion za protivtenkovsku borbu, za uništavanje vojnih objekata iopreme i živu silu neprijatelja. Avion je nosio oznaku CKB-55 ili oklopni jurišnik BŠ-2. Ispitivanje aviona je počelo 2. oktobra 1939. godine, a proizvodnja uoči samog rata. Kada je doneta odluka o preimenovanju aviona (prema imenu glavnog konstruktora) CKB-55 je dobio oznaku Il-2 a bombarder DB-3 (CKB-26/30), nosi oznaku Il-4. Oba aviona su ušla u istoriju, Il-4 kao prvi saveznički avion koji je bombardovao Berlin, a Il-2 avion koji je proizveden u jako velikom broju primeraka oko 36 000 primeraka i postao rodonačelnik novog vida avijacije „jurišne avijacije“, avion se proslavio pod nadimkom „leteći tenk“. Može se slobodno reći da je avion Il-2 bio efikasno oružje koje je postala prepreka za sprovođenje Blickriga.

Za vreme rata, OKB Iljušin i fabrika se dislocirani u Kujbišev (Samara), a posle rata biro se ponovo vraća u Moskvu i radi na projektu prvog sovjetskog transportnog/putničkog aviona Il-12. Na bazi ovog aviona razvija se novi putnički avion Il-14 sa višim performansama od svog prethodnika. Ovo ujedno i postaje postepena preorijentacija na putnički i transportni program kompletnog Zavoda. Prvi četvoromotorni bambarder na mlazni pogon Il-22 je delo konstruktora i zaposlenih u Zavodu Iljušin.

U toku svog poslovanja, ova firma je razvila i proizvela veoma uspešne avione, ovde se navode samo najznačajniji: jurišnici Il-2, Il-10, Il-102; bombarderi Il-4, Il-28, Il-38; putnički Il-14, Il-18, Il-62, Il-86 i Il-96; i transportni avioni Il-12, Il-76, Il-96T i Il-114T.

Struktura poslovnog sistema Iljušin[uredi | uredi izvor]

Aviacionnый kompleks imeni S. V. Ilьюšina (Poslovni sistem Iljušin) ima sledeću strukturu:

  • Konstrukcioni biro aviona sedište: Moskva,
  • Prototipska proizvodnja sedište: Moskva,
  • Filijala - Opitni centar sedište: aerodrom Žukovski Moskovska oblast,
  • Centar za obuku kadrova sedište: Moskovska oblast-okrug Dmitrov,
  • Centar za remont transportnih aviona sedište: Novgorod,
  • Predstavništvo sedište: Taškent, Uzbegistan,
  • Filijala Iljušina sedište: Voronjež,
  • Filijala Iljušina sedište: Uljanovsk i
  • Ogranak Iljušina sedište: Rjazan-grad

Po odluci ruske vlade Aviacioni kompleks Iljušin je 2006. godine integrisan u novu "Ujedinjenu avio-proizvodnu korporaciju".

Avioni[uredi | uredi izvor]

Naziv aviona NATO oznaka Godina Namena aviona
DB-3 - 1936. teški bombarder
Iljušin Il-1 - 1943. teški lovac
Iljušin Il-2 Bark 1940. jurišni bombarder
Iljušin Il-4 Bob 1939. teški bombarder
Iljušin Il-6 - 1943. bombarder dugog dometa
Iljušin Il-8 - 1943. teški bombarder
Iljušin Il-10 Beast 1944. jurišni bombarder
Iljušin Il-12 Coach 1945. srednje linijski putnički avion
Iljušin Il-14 Crate 1950. srednje linijski putnički avion
Iljušin Il-16 - 1945. jurišni bombarder
Iljušin Il-18s Aš73 Clam 1946. dugo linijski putnički avion (sa klipnim motorima)
Iljušin Il-18 Coot 1957. dugo linijski putnički avion (sa turboelisnim motorima)
Iljušin Il-20 - 1948. jurišni bombarder (eksperimentalni)
Iljušin Il-20 Coot-A 1968. avion za protiv elektronsko ratovanje
Iljušin Il-22 - 1947. taktički bombarder
Iljušin Il-24 - 1983. izviđač
Iljušin Il-28 Beagle / Mascot 1948. taktički bombarder
Iljušin Il-30 - 1949. taktički bombarder
Iljušin Il-32 - 1948. desantna jedrilica
Iljušin Il-38 May 1961. protiv podmornički patrolni avion
Iljušin Il-40 Brawny 1953. jurišni bombarder
Iljušin Il-42 - 1967. jurišni bombarder
Iljušin Il-46 - 1952. taktički bombarder
Iljušin Il-54 Blowlamp 1955. srednji bombarder
Iljušin Il-62 Classic 1963/1969. dugo linijski putnički avion (sa turbomlaznim motorima)
Iljušin Il-76 Candid 1971/1978/1981/1982/1995/2006. srednji linijski transportni/putnički avion
Iljušin Il-78 Midas 1983. avio tanker
Iljušin Il-80 Maxdome 1992. leteće komandno mesto
Iljušin Il-82 - 1989. leteće komandno mesto
Iljušin Il-86 Camber 1976. srednji linijski putnički avion
Iljušin Il-87 Camber 1992. leteće komandno mesto
Iljušin Il-96 - 1988/1993/1997/2005. dugo linijski široko trupni putnički avion
Iljušin Il-102 - 1982. teški bombarder
Iljušin Il-103 - 1994. laki turističko/putnički/trenažni avion
Iljušin Il-114 - 1990/1996/1999. transportni/putnički avion za kratko linijski saobraćaj
Il- 214 - 2017. (Plan) transportni/putnički avion za kratko linijski saobraćaj

Galerija slika[uredi | uredi izvor]

  • Jurišnik Il-2 Šturmovik
    Jurišnik Il-2 Šturmovik
  • Jurišnik Il-10
    Jurišnik Il-10
  • Jurišnik Il-102
    Jurišnik Il-102
  • Bombarder i torpedni bombarder Il-4
    Bombarder i torpedni bombarder Il-4
  • Bombarder Il-28
    Bombarder Il-28
  • Avion za elektronsko ratovanje Il-20
    Avion za elektronsko ratovanje Il-20
  • Protiv podmornički avion Il-38
    Protiv podmornički avion Il-38
  • Putnički avion Il-14
    Putnički avion Il-14
  • Putnički avion Il-18
    Putnički avion Il-18
  • Putnički avion Il-62
    Putnički avion Il-62
  • Putnički avion Il-86
    Putnički avion Il-86
  • Putnički avion Il-96
    Putnički avion Il-96
  • Transportni avion Il-12
    Transportni avion Il-12
  • Transportni avion Il-114T
    Transportni avion Il-114T
  • Transportni avion Il-76TD
    Transportni avion Il-76TD
  • A-50 Beriev (Ruski AVAKS)
    A-50 Beriev (Ruski AVAKS)
  • Transportni avion Il-96T
    Transportni avion Il-96T
  • Turističko-putnički-trenažni avion Il-103
    Turističko-putnički-trenažni avion Il-103

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Kramer, Andrew E. (2006). Russian Aircraft Industry Seeks Revival Through Merger (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: The New York Times. 
  • Gordon, Yefim; Komissarov, Dimitriy.; i Sergey (2004). OKB Ilyushin: A History of the Design Bureau and its Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Ian Allan. ISBN 978-1-85780-187-3. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Enciklopedia of Russian Aircraft from 1875 - 1955. (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey Aerospace. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (2000). The Encyclopedia of Military Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. 
  • Guston, Bill (1995). The Encyclopedia of Modern Warplanes (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (na jeziku: (jezik: engleski)) (2nd izd.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Taylor, Michael (1996). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Brassey's. 
  • Taylor, Michael (1999). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Brassey's. 
  • Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (na jeziku: (jezik: engleski)). ISBN 978-5-217-02528-2. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Iljušin na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иљушин&oldid=27549804”