Кавкаска јела
| Kavkaska jela | |
|---|---|
| |
| Kavkaske jele u oblasti Patara Mitarbi, Gruzija. | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | A. nordmanniana
|
| Binomno ime | |
| Abies nordmanniana (Stev.) Spach.
| |
Kavkaska jela (lat. Abies nordmanniana (Stev.) Spach. – po prezimenu finskog botaničara, zoologa, paleontologa, Aleksandra Davidoviča fon Nordmana, a ne, kako se pogrešno misli, po Normandiji, je visoko četinarsko drvo iz roda jela.[1]
Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]
Samonikla je na zapadnom Kavkazu i u Jermeniji, na 800 – 2.000 m n.v. gde najčešće obrazuje čiste sastojine.[1][2]
Opis vrste[uredi | uredi izvor]
Kavkaska jela je impozantno drvo koje može izrasti više 25-30 m, a na Kavkazu i do 60 m sa prečnikom debla od 1,5-2 m. Krošnja mlađih i srednjodobnih jedinki je piramidalna, kasnije nešto zatupasta. Grane razvija i u donjem delu stabla. Kora debla je siva, sa plitkim pukotinama. Mlade grančice su sive, glatke i maljave.
Četine su duge 2-3 cm, pri vrhu okruglaste i malo urezane. Pljosnate su, tamnozelene, s lica sjajne, s naličja sa dve srebrnastobele pruge stoma. Zbijene su na grančici, u gornjem delu obavijaju je celu, vrhova uperenih prema terminalnom pupoljku. U donjem delu grančice su češljasto razdeljene.
Šišarice su uspravne, sedeće, valjkastog oblika. Mogu biti duge i više od 15 cm. Ljubičastosmeđe su boje i vrlo smolaste.[1][2]
-
Kora odraslog stabla. -
Četine s lica. -
Četine s naličja. -
Mlade četine u proleće.
Uslovi staništa[uredi | uredi izvor]
Kavkaska jela je brzorastuća vrsta. Prirast sačuva čak i u dubokoj starosti. Može doživeti više od 500 godina.
Najviše joj odgovara senka, ali dobro raste i na osvetljenim položajima. Raste na različitim zemljištima, ali izbegava ekstremno suva i ekstremno vlažna. Korenov sistem je tanjirast, ali su bočni korenovi moćno razvijeni, što kavkasku jelu čini otpornom na vetar. Umereno je otporna na mraz, naročito na kasni prolećni, jer pupoljke potera kasnije u proleće. Može da izdrži niske temperature do -20 (-25 °C). Otpornija je na sušu od drugih jela. Pokazalo se da relativno dobro podnosi gradske uslove, daleko bolje nego na primer naša domaća jela (Abies alba ).[2][1]
Značaj u ozelenjavanju[uredi | uredi izvor]
Kavkaska jela je veoma dekorativna vrsta zbog svoje piramidalne krošnje i tamnozelene boje četina. Najefektnija je kao soliterno stablo, kada joj se krošnja spušta do zemlje. Takođe je vrlo efektna i u grupama, a može da se sadi i u šuma-parkovima.[2]
Varijeteti i forme[uredi | uredi izvor]
Postoje brojni kultivari koji se uzgajaju na zelenim površinama, a važniji su:
- Abies nordmanniana ‘Aurea’ – četine zlatnožute boje.
- Abies nordmanniana ‘Aureospicata’ – četine zlatnožute u gornjoj trećini.
- Abies nordmanniana ‘Brefifolia’ – patuljasta forma. Četine kraće, šire i stoje dvoredno.
- Abies nordmanniana ‘Erecta’ – Grane uperene ka vrhu.
- Abies nordmanniana ‘Pendula’ – grane povijene.
Gaje se i hibridi dobijeni ukrštanjem kavkaske i španske jele (Abies pinsapo)[2]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Vukićević, Emilija (2005). Dekorativna dendrologija. 781 (2 izd.). Beograd: Privredno finansijski vodič.
- Lanzara, Paola (1982). Drveće. 374 (4 izd.). Ljubljana: Mladinska knjiga.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Abies nordmanniana Missouri Botanical Garden - Plant Finder (Pristupljeno 14. 12. 2015)
- Abies nordmanniana - Royal Horticultural Society (Pristupljeno 14. 12. 2015)
