Kakao
Kakao se dobija sušenjem i mlevenjem delova biljke kakaovac, koji se koristi za pravljenje čokolade. Ime kakaa potiče od reči cacahuatl iz navatl jezika[1]. Zrna biljke kakaovac se osuše, prže i melju, slično kao zrna kafe u procesu proizvodnje kafe . Kakao sam ima gorak ukus, od njega se dobija i pravi kakao prah, kakao puter ili buter i čokolada, koja ima u sebi šećer i mleko u prahu.[2]
Kakao je prvi doneo u Evropu Kristifor Kolumbo 1502. iz Amerike, odakle potiče. Tamo su domaćini od te biljke pravili piće, koje se dopadalo španskim kolonizatorima.
Kakao je izuzetno bogat magnezijumom.
| Najveći proizvođači kakaa - 2009/10. (milioni tona) | |
|---|---|
 Obala Slonovače |
1,242 |
 Gana |
0,632 |
 Indonezija |
0,550 |
 Nigerija |
0,235 |
 Kambodža |
0,209 |
 Brazil |
0,161 |
 Ekvador |
0,150 |
| Ukupno na svetu | 3,635 |
| Izvor: (ICCO)[3] | |
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Bingham, Ann (2010). South and Meso-American mythology A to Z (2nd izd.). New York: Chelsea House. str. 19. ISBN 978-1-4381-2958-7.
- ^ „Kakao - značaj i lekovitost”. Zdravi smo. Pristupljeno 3. 2. 2020.
- ^ Production - Latest figures from the Quarterly Bulletin of Cocoa Statistics Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. septembar 2014), ICCO Statistics Division
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 |
Kakao na Vikimedijinoj ostavi. |
 | Ovaj članak vezan za hranu i/ili kulinarstvo je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti. |