Kalvarija (monument)
Kalvarija je arhitekturalni verski objekat, mesto katoličkog hodočašća.
Tradicija[uredi | uredi izvor]
Kalvarija je uređen prostor – najčešće na uzvišenju – s 12 ili 14 postaja ("štacija") Stradanja Hristovih na putu Krsta (Strasti Hristovi ili Pasija), i putem koji završava sa tri raspeća do kojih po potrebi vode stepenice. Kao verski objekat, namenjena je za posećivanje i hodočašćenje u vreme korizme. Na četvrtu korizmenu nedelju na Kalvariji se okupljaju deca, na petu korizmenu nedelju devojke i mladići, a na Cvetnicu i na Veliki petak svi vernici. Tamo gde je to narodni običaj, na Veliki petak Kalvarija je okružena vernicima, ali je u tom pogledu ipak najvažnije Uskršnje jutro, kada se Kalvarija posećuje rano, a posle pohoda njoj odlazi se na misu u obližnju crkvu.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Širom Evrope običaj podizanja ovih objekata poštovanja, kao i krstova krajputaša doseže do srednjeg veka, i Kalvarije su podizane na istaknutim mestima da – slično ikonama kod Pravoslavnih – simbolično podsećaju na hrišćanske objekte obožavanja.
_in_Kanjiza,_Serbia.jpg)
Tradicija podizanja verskih monumenata fiksiranih u pejzaž ispunjava istu funkciju kao što su prethodno u Evropi ispunjavali Megaliti – da kao spomenici označavaju praistorijski pejzaž u skladu sa pretpostavljenim verskim i ideološkim imperativom.[1]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- Reporaža. Subotička kalvarija – Verski časopis 'Zvonik'
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Saunders, "Crucifix, Calvary, and Cross: Materiality and Spirituality in Great War Landscapes", World Archaeology 35.1, The Social Commemoration of Warfare (June, 2003:7-21). str. 9.
