Kalidonski vepar

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Lov na kalidonskog vepra prikazan na rimskom frizu

Kalidonski vepar (grč. ὁ Καλυδώνιος κάπρος ili ὁ Καλυδώνιος ὗς) naziv je za čudovišnu životinju u grčkoj mitologiji, koju su savladali i ubili grčki heroji, a koju je boginja Artemida poslala da pustoši oblast grada Kalidona u Etoliji jer je tamošnji kralj propustio da njoj prinese žrtvu.[1]

Mitologija[uredi]

Predstava na crnofiguralnoj posudi iz Lakonije

Jednog proleća Enej, kralj Kalidona u Etoliji, prineo je za žrtvu prve plodove svim bogovima, ali je slučajno izostavio Artemidu. Ljuta zbog te uvrede Artemida je poslala vepra ogromne snage i veličine da pohara kalidonsku zemlju. Meleagar, sin Enejev, sakupio je borce iz raznih grčkih gradova, koji su krenuli u tzv. kalidonski lov. Grčki su heroji brzo saavladali i ubili vepra. No, Artemida je tada izazvala sukob između Etolaca i Kureta oko toga kome će pripasti trofej ― veprova glava i koža. Etolci su s uspehom potiskivali Kurete, ali kad je Meleagar ubio svog ujaka, brata svoje majke Alteje, Alteja je pozvala Persefonu i Erinije da njenog sina kazne smrću. Meleagar se tada povukao iz borbe, a Kureti su ozbiljno zapretili Kalidonu. Meleagar se tek na usrdne molbe svoje supruge vratio u boj. Uspeo je da savlada Kurete, a onda su Erinije uslišile Altejinu molbu i usmrtile Meleagra.[2] Kod Pausanije se navodi da je pomagavši Kuretima, Apolon ubio Meleagra.[3]

Kasnije predanje kaže da je lov na kalidonskog vepra trajao šest dana i da su u njemu poginuli mnogi junaci, uključujući i Meleagrovog brata Agelaja. U sukobu koji je između Etolaca i Kureta izbio oko veprove glave i kože Meleagar je nehotice ubio svoja dva ujaka, Ifikla i Afareja. Alteja je tada u gnevu izvukla magičnu cepanicu, od čijeg je očuvanja zavisio Meleagrov život, i bacila je u vatru, čime je Meleagru oduzela život.[4]

Prema predanju koje prenose Pseudo-Apolodor i Ovidije, u lovu na kalidonskog vepra učestvovali su gotovo svi veliki grčki junaci, a među njima i jedna žena, čuvena lovkinja Atalanta, u koju se Meleagar odmah zaljubio. Nakon devet dana gošćenja na Enejevom dvoru započeo je lov na vepra. Pobedniku je obećana veprova koža kao ratni trofej. Atalanta je prva ranila vepra, potom ga je Amfijaraj pogodio u oko, a naposletku mu je Meleagar zadao smrtonosni udarac. Meleagar je kožu ubijene životinje dao Atalanti zato što se zaljubio u nju, ali i zato što je ona zadala životinji prvi udarac. Kad su Altejina braća, smatrajući uvredom da neka žena dobije nagradu pored muškaraca, uzeli od nje kožu, tvrdeći da im pripada po pravu rođenja, ako je već Meleagar ne želi uzeti, Meleagar se razbesneo i ubio svoje ujake. Kad je Alteja to saznala, izvukla je magičnu cepanicu i bacila je u vatru, i tako je ubila Meleagra. Njegove sestre ― Gorga, Eurimeda, Dejanira i Melanipa ― neutešno su jecale sve dok ih Artemida nije pretvorila u ptice biserke ("meleagride", μελεαγρίδες) i potom prenela na ostrvo Leros, gde su jednom godišnje oplakivale brata. Dve sestre, Gorga i Dejanira, nisu bile pretvorene u ptice zahvaljujući Dionisovoj intervenciji. Prema nekim vestima, Alteja i Meleagrova žena Kleopatra kasnije su se obesile, a prema drugim, Alteja se, obuzeta kajanjem, probola bodežom..[5][6]

Učesnici lova[uredi]

U tabeli su prikazani:

Junak Pausanija Higin Ovidije Napomena
Akast
Yes check.svg
"kopljanik slavni"[9]
Admet
Yes check.svg
Yes check.svg
sin Fereta iz grada Fere u Tesaliji
Alkon
Yes check.svg
Yes check.svg
jedan od tri sina Hipokontova ili Aresova iz Amikle u Trakiji
Amfijaraj
Yes check.svg
Yes check.svg
sin Oiklov, iz Arga
Ankej
Yes check.svg
Yes check.svg
Yes check.svg
iz Farasije, sin Likurgov, koji je i poginuo u lovu. Prema Ovidijevom kazivanju, Ankej je potegao na vepra dvoseklu sekiru, ali je svojim samohvalisanjem dao vepru vremena da ga napadne: vepar je rogovima probo Ankejeve slabine i junak se sruši i pade u velikoj bari vlastite krvi.[10]
Asklepije
Yes check.svg
Sin Apolona
Atalanta
Yes check.svg
Yes check.svg
Yes check.svg
Kći Sheneja iz Arkadije
Kenej
Yes check.svg
Yes check.svg
Sin Elatov
Kastor i Poluks
Yes check.svg
Yes check.svg
Yes check.svg
Zevsovi sinovi
Kefej brat Ankejev, iz Arkadije; kao učesnika u kalidonskom lovu navodi ga Pseudo-Apolodor
Kteat
Yes check.svg
brat Euritov, sin Aktorov.
Deukalion
Yes check.svg
sin Minojev
Drijant
Yes check.svg
Yes check.svg
Aresov sin
Ehion
Yes check.svg
Yes check.svg
jedan od Argonauta, sin Merkurija (Hermesa) i Antijanire
Enesim
Yes check.svg
Yes check.svg
jedan od tri sina Hipokontova ili Aresova iz Amikle u Trakiji
Epoh
Yes check.svg
Eufem
Yes check.svg
sin Posejdonov
Euripi kao učesnika u kalidonskom lovu navodi ga Pseudo-Apolodor
Eurition
Yes check.svg
Merkurov sin
Eurit
Yes check.svg
brat Kteatov, sin Aktorov
Hipas
Yes check.svg
Yes check.svg
Euritov sin
Hipotoj
Yes check.svg
Yes check.svg
Yes check.svg
Hilej
Yes check.svg
vepar ga je usmrtio
Jason
Yes check.svg
Yes check.svg
Ida
Yes check.svg
Yes check.svg
i Linkej, sinovi Afarejevi, iz Mesenije
Jolaj
Yes check.svg
Yes check.svg
Yes check.svg
sin Ifiklov, bratić Heraklov
Ifikle brat blizanac Herakla (koji nije učestvovao u lovu), Amfitrionov smrtni sin, iz Tebe
Komet i Protoj
Yes check.svg
Yes check.svg
sinovi Testijevi, ujaci Meleagrovi
Laert
Yes check.svg
sin Arkesijev, otac Odisejev
Leleg
Yes check.svg
iz Narika u Lokridi
Leukip
Yes check.svg
Yes check.svg
jedan od tri sina Hipokontova ili Aresova iz Amikle u Trakiji
Linkej
Yes check.svg
Yes check.svg
i Ida, sinovi Afarejevi, iz Mesenije
Meleagar
Yes check.svg
Yes check.svg
Yes check.svg
Enejev sin
Mops
Yes check.svg
Yes check.svg
Ampikov sin
Nestor
Yes check.svg
Panopej
Yes check.svg
Pelej
Yes check.svg
Yes check.svg
Yes check.svg
sin Eakov, otac Ahilejev, iz Ftije
Fenik
Yes check.svg
Yes check.svg
sin Amintorov
Filej
Yes check.svg
iz Elide
Piritoj
Yes check.svg
Yes check.svg
sin Iksionov, iz Larise, prijatelj Tezejev
Pleksip
Yes check.svg
Yes check.svg
brat Toksejev, koga je usmrtio Meleagar
Protoj
Yes check.svg
Yes check.svg
sin Testijev, ujak Meleagrovi
Telamon
Yes check.svg
Yes check.svg
Yes check.svg
sin Eakov
Tezej
Yes check.svg
Yes check.svg
Yes check.svg
Toksej
Yes check.svg
brat Pleksipov, koga je usmrtio Meleagar

Reference[uredi]

  1. ^ Cermanović-Kuzmanović, A. & Srejović, D. 1992. Leksikon religija i mitova. Savremena administracija. Beograd.
  2. ^ Homer, Ilijada, IX, 529 sqq.
  3. ^ Pausanija, Opis Helade, X, 31, 3.
  4. ^ Bahilid, Epinikije, V, 93 sqq.
  5. ^ Pseudo-Apolodor, Apolodor, I, 8, 2.
  6. 6,0 6,1 Ovidije, Metamorfoze, VIII, 270–546.
  7. ^ Pausanija, Opis Helade, VIII, 45.
  8. ^ Higin, Fabule, 30.
  9. ^ Ovidije, Metamorfoze, VIII, 306.
  10. ^ Ovidije, Metamorfoze, VIII, 391–402.

Literatura[uredi]

  • Đurić, Miloš N. (1988). Aristotel. O pesničkoj umetnosti. Beograd: ZUNS (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva). 
  • Šmic, Leonhard (1867), „Meleager (1)”, Ur.: Smit, Vilijam, Leksikon grčke i rimske biografije i mitologije, 1, Boston, str. 8 
  • Srejović, Dragoslav; Cermanović Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Leksikon religija i mitova. Begrad: Savremena administracija.