Kalijum-hidroksid

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Kalijum hidroksid
Kalijum hidroksid
Nazivi
Drugi nazivi
Bazna potaša
Identifikacija
ECHA InfoCard 100.013.802
Е-бројеви E525 (регулатор киселости, ...)
MeSH Potassium+hydroxide
RTECS TT2100000
Svojstva
KOH
Molarna masa 56.10564 g/mol
Agregatno stanje bela supstanca,
higroskopna
Gustina 2.044 g/cm³, osnovno
Tačka topljenja 360 °C
Tačka ključanja 1320 °C
1100 g/L (25 °C)
Struktura
Kristalna rešetka/struktura monoklinična
Opasnosti
Korozivan (C)
R-oznake R22, R35
S-oznake (S1/2), S26, S36/37/39, S45
Tačka paljenja nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Kalijum-oksid; Kalijum-peroksid; Kalijum-superoksid
Drugi katjoni
Litijum-hidroksid; Natrijum-hidroksid; Rubidijum-hidroksid; Cezijum-hidroksid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije

Kalijum-hidroksid (molekulska formula KOH) je hidroksid kalijuma, i jedna od najjačih baza.[1][2]

Pri normalnim uslovima kalijum-hidroksid je čvrsta supstanca bele boje gustine 2,04 g/cm³. Obično se proizvodi u obliku mekih kristalnih listića ili granula. Veoma dobro je rastvorljiv u vodi npr. na temperaturi od 0 °C 97 g na 100 cm³, a na 20 °C 110 g na 100 cm³ H2O. Proces rastvaranja je egzoterman. Temperatura topljenja kalijum hidroksida je 406+ °C a temperatura ključanja 1320 °C. Kalijum hidroksid i njegov vodeni rastvor prima iz vazduha ugljen-dioksid gradeći kalijum karbonat. Kalijum hidroksid nagriza kožu i izaziva ozbiljne rane. LD50 (pacov, preko usta) iznosi 250 - 400 mg/kg.

Njegova molekulska masa je 56,1 u.

Dobija se reakcijom kalijuma sa vodom. U većim količinama dobija se elektrolizom rastvora kalijum hlorida. Pre se dobijao rastvaranjem pepela u vodi ali takav kalijum-hidroksid nije bio potpuno čist.

Kalijum-hidroksid se koristi za proizvodnju sapuna, u organskim sintezama kao jaka baza i u sredstvima za čišćenje cevi.

Reference[uredi]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]