Kalokagatija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Kalokagatija je veoma bogata istočnjačka kultura koja je vrlo rano preneta na prostore Grčke, što je uslovilo visok razvoj kulture, trgovine i politike. U periodu od 6. do 4. veka pre nove ere i vaspitanje u Grčkoj je nosilo određene specifičnosti društveno-ekonomskih i kulturnih prilika.

Nastanak[uredi]

Vaspitni ideal antičke Grčke (Atine) jeste harmonijski razvijena ličnost ili kalokagatija, pod kojom se podrazumevalo spajanje u jednu ličnost lepo snažno telo i visoki moral. Harmonijski razvitak označava skladan i ravnomeran razvitak svih čovekovih psihičkih i fizičkih snaga, njegovo usklađeno duhovno i telesno oblikovanje i oformljavanje. To je, u stvari, težnja da se u čoveku postigne skladan spoj lepote i dobrote pomoću telesnog i duhovnog vaspitanja (filozofije, književnosti, muzike, politike). Ovakvo vaspitanje bilo je dostupno samo slobodnim građanima, ali ne i robovima. Dakle, reč kalokagatija nije označavala samo ideal kome je trebalo težiti u vaspitanju, već je to označavalo i pojam bogatstva. Tako reč kalos više znači uglađen nego lep, a reč agatos dobar građanin, što je, razume se, onima na vlasti odgovaralo da sebe predstave kao dobre građane. Za Grke, u bilo kom dobu njihove istorije, bilo je nezamislivo da jedan čovek stekne status plemića, a da pri tom nije u sebi ostvario jedinstvo duhovnih i telesnih moći, da je u skladu sa grčkim shvatanjem kalokagatije, harmonijskog razvijanja celokupnih ljudskih sklonosti i sposobnosti, podjednako razvio i dušu i telo. Niko, dakle, nije mogao biti plemić na osnovu svog porekla ili imetka, već samo na osnovu onoga što je sam svojim naporom i radom u skladu sa svojim sposobnostima postigao.[1]

Platon i kalokagatija[uredi]

Antički ideal-harmonijski savršeno razvijena ličnost postoji i u pedagoškim razmišljanjima Platona. U svom delu Država, koja je za pedagošku nauku od izuzetnog značaja, jer su u njoj date najzanimljivije misli o vaspitanju u čitavoj antičkoj epohi, Platon ističe: „Onoga, dakle, ko najlepše ume da objasni muzičko vaspitanje I gimnastiku,… mogli bismo s punim pravom nazvati muzički i harmonijski savršeno odgojenim čovekom”.

Ovo pokazuje da Platon shvata savršeno harmonijsku ličnost kao ličnost razvijenog uma, tela i srca, odnosno jedinstvo umnog, telesnog, estetskog i moralnog vaspitanja, sa idejama lepog, pravičnog i dobrog kao osnovnim vrlinama i vaspitnim vrednostima.

Opisujući atinsko vaspitanje, koje je za osnovu imalo harmonijsku ličnost, Platon u Pratogori kaže:

Učitelji muzike staraju se da njihovi mladi učenici nauče da se uzdrzavaju i klone od svakog rđavog postupka. Pošto ih nauče da sviraju na liri, oni sa njima izučavaju lirske pesnike, kompunuju ih muzički i staraju se da deci priključe harmoniju i ritam, da bi deca navikla da budu mirna, krotka, da se potčinjavaju harminiji i ritmu, pa prema tome, da budu spremnija za razgovor i akciju, jer ljudski zivot u svim svojim manifestacijama trazi harmoniju i ritam

Cilj[uredi]

Cilj helenskog vaspitanja i kulture bio je sinteza lepote i vrline, odnosno prema kome je svaki slobodan građanin Atine trebalo da bude lep i plemenit. Međutim, kasniji atinski period izmenio je ovaj vaspitni ideal, pa je kalokagatija označavala moralne norme bez naročitog naglašavanja estetskih vrednosti.

Literatura[uredi]

  • Cenić, Stojan. Uvod u pedagogiju. 
  • ^ Dimić, Zoran (2017). Politike obrazovanja: OD PAIDEJE DO BILDUNGA. Karpos. str. 10.