Kalokagatija

Kalokagatija je veoma bogata istočnjačka kultura koja je vrlo rano preneta na prostore Grčke, što je uslovilo visok razvoj kulture, trgovine i politike. U periodu od 6. do 4. veka pre nove ere i vaspitanje u Grčkoj je nosilo određene specifičnosti društveno-ekonomskih i kulturnih prilika.

Nastanak

Vaspitni ideal antičke Grčke (Atine) jeste harmonijski razvijena ličnost ili kalokagatija, pod kojom se podrazumevalo spajanje u jednu ličnost lepo snažno telo i visoki moral. Harmonijski razvitak označava skladan i ravnomeran razvitak svih čovekovih psihičkih i fizičkih snaga, njegovo usklađeno duhovno i telesno oblikovanje i oformljavanje. To je, u stvari, težnja da se u čoveku postigne skladan spoj lepote i dobrote pomoću telesnog i duhovnog vaspitanja (filozofije, književnosti, muzike, politike). Ovakvo vaspitanje bilo je dostupno samo slobodnim građanima, ali ne i robovima. Dakle, reč kalokagatija nije označavala samo ideal kome je trebalo težiti u vaspitanju, već je to označavalo i pojam bogatstva. Tako reč kalos više znači uglađen nego lep, a reč agatos dobar građanin, što je, razume se, onima na vlasti odgovaralo da sebe predstave kao dobre građane. Za Grke, u bilo kom dobu njihove istorije, bilo je nezamislivo da jedan čovek stekne status plemića, a da pri tom nije u sebi ostvario jedinstvo duhovnih i telesnih moći, da je u skladu sa grčkim shvatanjem kalokagatije, harmonijskog razvijanja celokupnih ljudskih sklonosti i sposobnosti, podjednako razvio i dušu i telo. Niko, dakle, nije mogao biti plemić na osnovu svog porekla ili imetka, već samo na osnovu onoga što je sam svojim naporom i radom u skladu sa svojim sposobnostima postigao.

Platon i kalokagatija

Antički ideal-harmonijski savršeno razvijena ličnost postoji i u pedagoškim razmišljanjima Platona. U svom delu Država, koja je za pedagošku nauku od izuzetnog značaja, jer su u njoj date najzanimljivije misli o vaspitanju u čitavoj antičkoj epohi, Platon ističe: „Onoga, dakle, ko najlepše ume da objasni muzičko vaspitanje I gimnastiku,… mogli bismo s punim pravom nazvati muzički i harmonijski savršeno odgojenim čovekom”.

Ovo pokazuje da Platon shvata savršeno harmonijsku ličnost kao ličnost razvijenog uma, tela i srca, odnosno jedinstvo umnog, telesnog, estetskog i moralnog vaspitanja, sa idejama lepog, pravičnog i dobrog kao osnovnim vrlinama i vaspitnim vrednostima.

Opisujući atinsko vaspitanje, koje je za osnovu imalo harmonijsku ličnost, Platon u Pratogori kaže:

Učitelji muzike staraju se da njihovi mladi učenici nauče da se uzdržavaju i klone od svakog rđavog postupka. Pošto ih nauče da sviraju na liri, oni sa njima izučavaju lirske pesnike, komponuju ih muzički i staraju se da deci priključe harmoniju i ritam, da bi deca navikla da budu mirna, krotka, da se potčinjavaju harmoniji i ritmu, pa prema tome, da budu spremnija za razgovor i akciju, jer ljudski život u svim svojim manifestacijama traži harmoniju i ritam

Cilj

Cilj helenskog vaspitanja i kulture bio je sinteza lepote i vrline, odnosno prema kome je svaki slobodan građanin Atine trebalo da bude lep i plemenit. Međutim, kasniji atinski period izmenio je ovaj vaspitni ideal, pa je kalokagatija označavala moralne norme bez naročitog naglašavanja estetskih vrednosti.

Literatura

• Cenić, Stojan. Uvod u pedagogiju.