Kaluš (ritual)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kaluš (ritual)
Kalušari
Nematerijalno kulturno nasleđe
RegionRumunija
Svetska baština Uneska
Datum upisa2008
Lokacija upisahttps://ich.unesco.org/en/RL/calus-ritual-00090

Kalušari (Romanian pronunciation: kәluˈʃarʲ; bug. калушари, русалии; mkd. русалии) su bili članovi rumunskog bratskog tajnog društva koji su igrali ritualni akrobatski ples poznat kao kaluš. Prema rumunskom istoričaru Mirči Elijade, kalušari su poznati po "sposobnosti da stvore utisak letenja u vazduhu"[1] za šta je on verovao da predstavlja i galopiranje na konjima i ples vila (zîne). Zapravo, pokrovitelj grupe bila je „Kraljica vila“ (Doamna Zînelor), koja je bila poznata i kao Irodijada i Arada i koju Elijade povezuje sa folklornom figurom Dijanom.[2]

Zbog njihove veze sa vilama, verovalo se da su kalušari mogli da izleče žrtve vila i tokom dve nedelje - od tri nedelje posle Uskrsa do Duhova - putovali su u sve lokalne zajednice gde bi plesali, u pratnji nekoliko guslara, da bi to učinili.[3] U svom plesu, kalušari su nosili palice i mač, kao i zastavu i drvenu konjsku glavu. Zaklinjali su se na zastavi grupe da će tretirati jedni druge kao braću, da će poštovati običaje kalušara i da će ostati čedni u narednih devet dana.[1] Po povratku kući, zastavu su učvršćivali u zemlju, a jedan član bi se popeo na nju i uzvikivao "rat dragi, rat!".

Poreklo kalušara je nepoznato, mada su prva pisana svedočanstva iz muzičkih zapisa Joana Kajanua iz 17. veka.[traži se izvor] Elijade je primetio da „iako se zakletva daje u ime Boga, mitsko-ritualni scenario koji su doneli kalušari nema ništa zajedničko sa hrišćanstvom“ i da je, bar u 19. veku, bilo svešteničkog protivljenja grupi, s tim što su njeni članovi tri godine bili isključeni iz pričešća u nekim regionima.[3]

Kaluš ritual je upisan 2008. godine na Reprezentativnu listu nematerijalne kulturne svetske baštine UNESKA (prvobitno proglašeno 2005. godine).[4]

Kalušari

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Rumunski istoričar religije Mirča Elijade verovao je da termin kalušari potiče od rumunske reči za konja, kal, od latinske caballus.[5]

Opšte prihvaćeno izvođenje reči Căluș je iz starog latinskog dvostrukog oblika „collusium, collusii“, što znači i „plesna grupa“ i „tajno društvo“, međutim predložena su i druga moguća porekla reči. Rumunska reč căluș takođe znači „mali komad drveta stavljen u usta da spreči razgovor“, a izvođenje iz te reči ima određenu podršku u prisustvu neme figure u nekim grupama i ritualne tišine koju je nekad poštovala čitava grupa. Drugi vide căluș kao deminutiv od reči cal „konj“, zauzvrat izvedene iz latinskog caballus, i ukazuju na mitske asocijacije konja na plodnost i rat, kao i na imitaciju konja pronađenih u određenim kaluš plesovima, iako ovi plesovi sada ne igraju glavnu ulogu u ritualu. Druga teorija je da potiče od reči „Coli-Salii“, za rimske sveštenike posvećene obožavanju Marsa.[6]

Opis[uredi | uredi izvor]

Dva kalušara, fotografija oko 1930–1940.

Tradicionalno, grupa kalušari je tajno društvo samo za muškarce, povezano sa prolećnim obredom, verovatno ostatak plemenskih ratničkih društava. Vođa grupe (obično stariji čovek) regrutuje određeni broj akolita, uvek mladih, odraslih ljudi izabranih zbog fizičke sposobnosti. Članovi grupe polažu zakletvu tajnosti, nakon čega učestvuju u inicijacijskom obredu i uče oblike plesa. Grupe kalušara lutaju zemljom u proleće, posećujući sela naizmenično i učestvujući u vikend plesovima.

Kaluš je muški grupni ples, mada postoje zapisi iz regije Oltenija koji su uključivali 1-2 mlade devojke, što je sada zastarelo. Grupa iz svakog sela kroz koje bi prošla birala je „nevestu“ na osnovu njenih plesnih veština. „Nevesta“ bi bila vezana zakletvom da se pridruži ritualnom plesu, tri godine zaredom.

Plesači nose bele pantalone i bele tunike sa vrpcama jarkih boja koje se spuštaju sa šešira. Zvonca su pričvršćena za gležnjeve, a plesovi uključuju upotrebu ukrašenih palica uspravnih dok igraju ili uperenih u zemlju kao oslonac. Sam ples je visoko akrobatski, naglašavajući skokove u vis, slično kao i irski ples Ceili.

Kao i u mnogim plesovima, u raznim tradicijama i plesači kalušari uključuju budalu, poznatu kao „nebun“ ili „luda“.

Ples uključuje sledeće elemente:

  • početna figura hodanja (plimbări) ili osnovni korak u krugu koji se kreće u smeru suprotnom od kazaljke na satu,
  • složenije figure (mișcare) koje se izvode na mestu između koraka,
  • figure se formiraju od kombinacija elemenata, često imaju strukturu početak-sredina-kraj.

Slični plesovi[uredi | uredi izvor]

Ostale muške grupne igre koje potiču iz ritualnih plesova sreću se duž Karpata i u Transilvaniji. Karpatske varijante iz Moldavije i Marmaroša uključuju samo najosnovnija obeležja, dok su igre iz Transilvanije vrlo blizu kaluša sa dodatkom složenijih kasnijih razvijanja.

Engleski ples Moris takođe je slične koreografije, značenja ritualnog plesa mačeva i sličan po kostimima. To bi jednostavno mogao biti uobičajeni evropski narodni ples, otuda i njegove veze sa uobičajenim narodnim verovanjima poput vila.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene i reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Eliade, Mircea (February 1975). "Some Observations on European Witchcraft" in History of Religions Volume 14, Number 3. Page 161.
  2. ^ Eliade, Mircea (February 1975). "Some Observations on European Witchcraft" in History of Religions Volume 14, Number 3. Page 160-161.
  3. ^ a b Eliade, Mircea (February 1975). "Some Observations on European Witchcraft" in History of Religions Volume 14, Number 3. Page 162.
  4. ^ „Căluş ritual”. ich.unesco.org. Pristupljeno 31. 5. 2021. 
  5. ^ Eliade, Mircea (1973). Notes on the Călușari in The Gaster Festschrift: The Journal of the Ancient Near Eastern Society of Columbia University. Number 5. Page 115-122.
  6. ^ Kligman, Gail (1977). Căluș: Symbolic Transformation in Romanian Ritual. Chicago: Chicago University Press. str. 45—6. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Калуш_(ритуал)&oldid=26894395”